kad smo vec kod droga-kolinske, posto sam se uverio (ne na sebi, ali iz veoma tacnim i i vidjenim informacijama), pomenucu vam "fenomen" kompanije soko_stark! slovenacka firma (ta ista) se kruila iza grand kafe i vucicevica-njenog direkotra da bi kupila stark.. sada ce doci do prperaspodele same firme, osim ako grand nema neki korporacijski plan da pridobije kolinusku. sve u svemu, zelim reci da u samoj ekonomiji nema ni nacionalnosti niti iceg slicnog. vi zbog ovoga ne mozete smatrati drzavnim neprijateljima grand kafu npr! vidite, svako gleda iz svog ugla!
I SAMO DA KZEM DA NIJE TACNO STO SE TICE OBOG ZARADJIVANJA. SRBI SU VEOMA CENJENI I VREDNI RADNICI. I DOBRO PLACENI, PREMA TOME... VIDITE... EVO JEDAN PROST PRIME - UMESTO DA RAZMISLJAMO KAKO DA SE EKONOMSKI POVEZEMO NPR SA REPUBLIKOM SRPKOM, MI GLEDAMO DA SE IZDVOJI, PA DA SE PRIPOJI... BLABLA...ISTO (NE BAS) I ZA KOSOVO. PARA JE MAC SA DVE OSTRICE... ALI SVI HOCE DA IMAJU PARE!

citaj bf

 amerikanac ,austrijanac ,francuz ... dodje u srbiju i radi ... srpski jezik ne zna i nikad ga ne nauchi - ima prevodioca . tako bi i srbin mogao da ode u neku drugu zemlju i da ima prevodioca za engleski - ali to se ne dogadja .
  postoje nachini da chovek legalno ode u EU da radi - ali je vrlo teshko!!  ,a uvesti jeftinu robu iz srbije je relativno lako . zar ti ne pada na pamet da bi pola srbije otishlo da radi u EU samo kad bi mogli (pogotovo s ovolikom nezaposlenoshcu ) 

 a ovaj shto pricha o visokim platama bi mogao da napishe par podataka : kolike su to plate ,koji broj radnika i koja zemlja ....

 mislim,znam ja da ima ljudi koji rade u EU i zaradjuju evropske plate ,ali znam da prosechan radnik iz srbije ne moze da proda svoju radnu snagu slobodno u zemljama EU na isti nachin kao shto se prodaje roba - i zato slobodnog trzishta nema

pa ne moze na isti nacin, taj vid slobodnog trzista ne postoji na relaciji srbija-eu, dok i u okviru same eu, postoje razlike kako je to pitanje reseno. 
taj vid slobodnog trzista jos uvek ne postoji, ali sa vremenom ce se i to promeniti!

nece se promeniti nikad ,a evo i zashto : neka je prosechna plata u srbiji 300 e ,a u francuskoj 3000 e (nisu tachni podaci ali uzimam primer) . kad bi postojao slobodan protok radne snage ,ova razlika bi vrlo brzo bila smanjena na minimalnu meru i imali bi prosechnu platu u obe zemlje recimo 1800 e . usled toga - kupovna moc francuza bi pala i ekonomija bi skliznula na dole (propast sektora usluga) ,a u srbiji bi otishla na gore ... 

zato bugari i rumuni (a bogami i poljaci i cesi i ostali ) ne mogu da slobodno prodaju svoju radnu snagu iako su vec clanovi EU
prema tome : da bi francuska ostala bogata ona mora da primeni sledeci recept - odrzavati cenu rada u srbiji niskom ,praviti u srbiji jeftine proizvode ,a profit izvlachiti u francusku gde cena rada moze da bude visoka da bi sektor usluga imao veliki promet ...

ne, ovo je nemoguce! razvoj i rast standarda su stihijski procesi. dakle, francuska ili bilo ko ne moze da na fer nacin utice na to da kod nas radna snaga bude jeftina. zato sto je to trzisna kategorija. odredjuje je odnos ponude i traznje. drugim recima, ako francuzi otvore fabriku i nekog placaju 75 RSD po satu, konkurentna fabrika ce ukoliko joj mogucnosti dozvoljavaju, samim procesom povecanja produktivnosti povecati i cenu satnice. oni moraju da reaguju i koriguju cenu satnice, u suprotnom ostaju bez radne snage ili ostaju bez najboljih radnika.
naravno, sada se ti pozivas na trenutno stanje gde je stopa nezaposlenosti visoka, preko 20%. ali vreme donosi i pojavu veceg br. trzisnih ucesnika.
zaboravljas i sledece kada pominjes sektor usluga! sta je sa mogucnoscu da ja i ti otvorimo pored proizvodnje u srbiji i prodaju u fran. i zaokruzimo ciklus? da li ce francuzi i dalje ostvarivati visoki profit pored nas dvojce koji imamo mogucnosti da izadjemo sa daleko nizom marzom.
konkurencija i nevidljiva ruka trzista. ovo niko ne moze da predvidi! taj vid kalkulacija pada u vodu.
on daje rezultate iskljucivo na kratak rok i vezan je za odredjen vremenski trenutak!
a posle... stara prica! idemo na istok, selimo proizvodnju tamo gde su nizi troskovi,.... i tako jos jedno 50.-70.god. kada sva neotkrivena trzista jeftine radne snage iskoristimo i kada svet na globalnom nivou dozivi privrednu ekspanziju.
najbitnija stvar u tom trenutku ce biti razbijen glavni monopol od svih monopola, monopol na znanje.
tada ulazimo u novu eru ekonomije!

pa dobro, ali promenice se onda kada i mi i oni budemo imali interes da preduzmemo tako nesto!
i ja ne bi voleo da se to desi, svi bi zivi pobegli iz srbije!

Kamaro, čitam pažljivo ovu temu, vidim da ti iznosiš neke opširne, teoretske stavove koji nisu baš u skladu sa stvarnim funkcionisanjem tzv. slobodnog tržišta. Npr. kažeš da će konkurencija povećati cenu satnice. Neće. Koji vlasnik će da poveća satnicu radniku i da tako direktno smanji svoj profit. Dešava se suprotno, da se smanjuje cena rada ne bi li se na taj način opstalo na tržištu i pariralo konkurenciji. Ovo se pre svega odnosi na velike automobilske kompanije u zapadnoj Evropi i SAD. Pogotovo u SAD ne mogu da se izbore sa jeftinim vozilima sa istoka, pa su GM, Chrysler i Ford smanjili minimalnu satnicu sa prosečnih 10 dolara (u osamdesetim godinama) na sadašnjih oko 8 dolara. Znači, za dvadeset godina je minimalna plata radnika u automobilskoj industriji nominalno opala za 20%.

Inače, u SAD postoji zakon o minimalnoj zaradii Fair Labor Standards Act (FLSA) i po tom zakonu je trenutna minimalna satnica 5,15 dolara (federal minimum wage for covered, nonexempt employees is $5.15 per hour) Ako te podrobnije zanima, više o ovome možeš da pročitaš na www.dol.gov (U.S. Department of Labor).

Možda i mi u Srbiji trebamo zakon kojim bi Vlada propisivala minimalnu platu, ispod koje ni jedan gazda ne bi smeo da spušta cenu rada u svojoj firmi. Ukoliko ne može da isplati minimalnu platu, momentalni bankrot.
A ne da ljudi rade u firmama i ne primaju platu mesecima, dok se gazda provodi po Karibima sa najnovijim modelom silikonske plavuše.
Ovo o Karibima govorim iz ličnog iskustva sa polupismenim sinom nepismenog gastarbajtera.
Ništa gore nema od nepismenog, iskompleksiranog srpskog gastarbajtera koji je pare zaradio čisteći klozete u Frankfurtu na Majni, pa se onda vratio u Srbiju da glumi velikog gazdu.

Takođe kažeš da "razvoj i rast standarda su stihijski procesi. dakle, francuska ili bilo ko ne moze da na fer nacin utice na to da kod nas radna snaga bude jeftina. zato sto je to trzisna kategorija. odredjuje je odnos ponude i traznje". Mislim da je rast standarda kontrolisani, a ne stihijski proces, koji ima svoje limite. Francuska kompanija (ili bilo koja druga zapadna korporacija) neće uložiti u proizvodnju u Srbiji, ako je cena radne snage i sirovina na francuskom ili EU proseku. Zašto bi oni došli u Srbiju ako ne mogu da zarade mnogo veći profit nego što zarađuju u Francuskoj. U tome je štos, megakorporacije indirektno kontrolišu rast standarda u zemljama u tranziciji, tačno se zna do kog nivoa troškova je njima isplativo ulaganje. U troškove spada cena sirovine, cena radne snage, cena energije itd.

Mislim da tu zakon ponude i tražnje ne igra značajnu ulogu, ubeđen sam da čak kad bi, teoretski, u Srbiji bilo manjka određene radne snage, nijednom stranom investitoru ne bi palo na pamet da srpskog radnika plaća 1500 € mesečno. Strani investitor bi se pokupio i otišao u Ukrajinu, gde će mu radnici raditi za 250 € mesečno.

Da se vratimo na konkretan primer Škode, ljudi štrajkuju i traže povećanje plate u proseku 15%, Nemci smatraju da su Česi dostigli svoj maksimum u platama (standardu), sa prosekom od 750 € mesečno. Naravno, ovaj prosek (750 €) važi samo za plate u Škodi, a ne na nivou države. Prosečna plata na nivou države (Češka) je oko 650 €.

Kao i mnogo puta do sada, pokazalo se da je teorija jedno, a funkcionisanje sistema u praksi nešto sasvim drugo.

apsolutno se ne slazem!
procitaj prvi post na ovoj temi,da vidis sta se desava kada drzava utice na min. cenu rada. dok se za nepismene gazde ne boj. oni nemaju sanse na liberalizovanom trzistu sem ako ne unajme profesionalne menadzere.

e sad, uzimas primer automobilske industrije koja je uz jos neke specificna.
pogledaj plate u autom. indus. od njenog nastanka. dakle, videces da se ta idustrija posle ogromnog rasta nalazi u recesiji. u razloge ne ulazimo, poznati su. a pad nadnice se vezuje za povecanje produktivnosti primenom visokih tehnologija, cena rada pada sa padom cena tehnologije i njenom sirom primenom.
zasto placati 100 radnika kada jedna masina koja ima pristupacnu cenu postize bolje rezultate i omogucava veci profit!
a ako pogledas plate u toj industriji visoko kvalifikovane radne snage videces da su one znatno porasle.
naravno, ti ovde aludiras na fizicku radnu snagu koja je najbrojnija.
da, njihova plata opada i polako nestaje traznja za tom vrstom radnika.
progres donosi vecu cenu rada iskljucivo radnicima koji uz fizicki rad nude i intelektualni.
kupuje se znanje a ne snaga. ona se zamenjuje tehnologijom, i to je cena progresa!
trzisnom logikom dolazi se do zakljucka da u buducnosti fiz. radna snaga ne treba da postoji, jer nije potrebna.

kontrolisan moze biti samo od strane drzave, a u trzisnoj ekonomiji kao sto znas drzava intervenise samo u odredjenim slucajevima. nije to participativna ekonomija sa monopolima.
da to sto si napisao tacno, pa sve korporacije bi ga kontrolisale u svojoj zemlji!
primer ti je skok standarda u hong kongu, juznoj koreji, maleziji, indoneziji, estoniji, ceskoj i td. naravno, on raste sporije ili brze ali nazaustavljivo. radjaju se nove lokalne kompanije, koje otvaraju lokalci sa znanjem koje su stekli radeci za mizernu kintu u tim stranim kompanijama, oni rastu i napadaju i globalno trziste.

uostalom gde je tu prica o intelektualnom radu, inovacijama, inventorima i td.
uvek ce neko smisli nesto vise i nesto povoljnije!

taj koji je dosao zbog jeftine radne snage on ce zbog nje i otici, i on nece doci u srbiju sigurno vec ce otici u vijetnam, kambodzu i td. ali trziste je dinamicka kategorija i razvija se! tako da i u vijetnamu i kambodzi nece imati sta da trazi za 20.god. ako mu je to jedini razlog dolaska. a posle?

dokacili smo se vise tema, a ja nisam bio preopsiran u mom postu samo sam pokusao da odgovorim na pitanje da je rast standarda nezaustavljiv ukoliko postoji privredni rast. a privredni rast dolazi sa znanjem, manjim kamatama i otvaranjem trzista.

Kamaro, vidim da si student, pa pretpostavljam da još nisi osetio kako funkcioniše "slobodno tržište" u praksi. Bojim se da ćeš se grdno razočarati, osim ako ne planiraš da diplomiraš pa da emigriraš u Kanadu ili Ameriku. Čak i tamo ćeš da raznosiš pice, u početku, za minimalnu satnicu od 5,15 dolara. Tek tada ćeš shvatiti koliko je pametno kad imaš zakon koji te štiti od kuluka. Kad radiš u firmi, a nisi primio platu 3, 4 meseca, takvu vrstu radnog odnosa naš narod zove kuluk. Veruj mi, u Srbiji i sličnim zemljama u tranziciji, praksa je daleko od teorije.


Što se tiče rasta standarda, kada Rumun koji je 1989. godine imao realnu platu 5 dolara, a danas dobije 300 dolara mesečno, njemu je matematički gledano porastao standard 60 puta. Ali, njegova plata će porasti možda do 500 dolara, i tu je kraj. Isto važi za Hong Kong, Južnu Koreju itd. Standard u Južnoj Koreji je višestruko veći nego pre 40 godina, ali je i dalje niži nego u Japanu. Isto je ako uporedimo Češku i Nemačku.
Poenta je u tome da postoje limiti rasta standarda, kako u visoko razvijenim zemljama, tako i u tranzicionim. I u Nemačkoj je standard ograničen, svako povećanje produktivnosti i tehnološki razvoj povećavaju profit korporacijama, a radnici ostaju na istoj plati. Npr. ako grupa "ThyssenKrupp" zabeleži porast čistog profita od 12,3 % godišnje, da li to znači da će gazde TK grupe automatski povećati plate svojim zaposlenicima  za 12,3 %. Ne. Plate zaposlenih će ostati iste. Oni su već dostigli svoj limit. Biće povećane samo plate nekoliko glavnih menadžera i profit većinskih vlasnika.

Koncept slobodnog tržišta je razlog zbog čega su bogataši u svetu sve bogatiji, dok je običan, mali čovek (radnik, službenik, penzioner) na istom ili u lošijem materijalnom položaju nego pre par godina.
Tako kaže Forbsova lista, Bil Gejts ili Roman Abramovič su iz godine u godinu sve bogatiji, ali njihovi zaposlenici nisu linearno povećali svoje prihode u odnosu na prošlu godinu. Ostali su na istom, u najboljem slučaju.

mi pricamo o slobodnom trzistu i trzisnoj ekonomiji gde se podrazumeva da pravna drzava funkcionise!
to sto se plate ne primaju po vise meseci jeste stvar lose drzave, za to ne mozemo da krivimo koncept koji kod nas ne postoji jos uvek!
u razvijenim kapitalistickim zemljama postoji bankrot, koja je verovao ili ne dobra stvar.
na taj nacin se izbegavaju dugovi i gubitasi koji razaraju i ostatak privrede!

a to sto se sada desava je daleko od onoga o cemu ja pricam! ovo ti je vreme tranzicije gde drava vise pribegava populizmima nego ekonomiji.
to sto ti vidis, nije trzisna ekonomija i slobodno trziste!
i apsolutno te shvatam ako kritikujes trenutno stanje, veruj mi da sam ja jos veci kriticar.
evo ti moj slucaj, ja bi sutra trebalo da se bavim finansijama u nekoj firmi.
poslodavcu sam ja potreban iskljucivo da mu zavrsavam sablonske stvari.
a celokupno moje znanje, npr. evazija i td. koje bi ja trebalo da primenim, njemu nisu potrebni. zasto?
pa zato sto covek radi nelegalno, plati porezniku jednom god. kaznu od 200000 RSD i stavi mu u dzep 500 eura, onda je siguran da mu oni vise nece praviti probleme. tada krene da radi sta hoce, a po logici pravi stetu drzavi u vidu utaje i raznih zloupotreba koja je daleko veca nego sto je platio kaznu i podmicivanje, a u papiraima i bilansima prikazuje poslovanje i profit kao da je neka trafika, tj. svede masu za oporezivanje na dobit na njemu prihvatljiv minim! i tu nema mesta za neko znanje i nauku, to je klasican kriminal!

i na, kraju ako nisi ekonomista i ne ocekujem da shvatis da je odredjivanje minimalca losa stvar ukoliko on nije stvarno nizak.
da bi me bolje shvatio, ako drzava podigne sa nekog do tada privredi prihvatljivog minim.iznosa nadnice, na iznos koji nije prihvatljiv dolazi do pucanja privrede i vece nezaposlenosti.
objasnjenje: ti u opservaciju uzimas korporacije i neke vece kompanije, ali tu je na svetskom nivou zaposleno negde izmedju 2% i 10% radnika, dok izmedju 90% i 98% radnika je zaposleno u malim i srednjim preduzecima.
rast minimalca do kojeg bi se doslo drzavnom intervencijom uslovio bi vece troskove za MIS preduzeca, koje bi morale da otpustaju radnike. te firme kao najaci generator zaposlenosti su prve na udaru jer su vrlo slabe!

btw,iz ovoga mozes da vidis da jedna zemlja ne postize zaposlenost pojavom korporacija,koliko omogucavanjem nizih kredita za start up privredu, programa za samozaposljavanje, kurseva o preduzetnistvu, jeftinijim obrazovanjem,logistikom i td.