Praznovanje sveca veliki izdatak za kuću: Koliko košta slavska trpeza?


AKO ukućani krsnu slavu obeležavaju samo u krugu porodice, uz tradicionalnu svečanu trpezu, potrebno im je najmanje 100 evra, dok domaćin koji očekuje dvadesetak gostiju mora da izdvoji prosečnu srpsku platu.

Na troškove organizacije slave, osim broja gostiju, najviše utiče jelovnik. Nije mala razlika ni između posne i mrsne slave. Budžet takođe zavisi i od vrste i kvaliteta pića, kao i raskoši hrane koja se služi. Klasično pripremljena trpeza, koja podrazumeva supu ili čorbu, sarmu, pečenje, nekoliko vrsta salata i poslastica, uz optimalan broj gostiju, košta do 500 evra. Ipak, crkva je odredila minimum za obeležavanje sveca: žito, kolač, sveća i vino za prelivanje kolača.

Najskuplja stavka na trpezi je pečenje, odnosno pečeno meso ili riba ako je posna slava. Većina domaćina poručuje pečenje (kilogram jagnjetine košta oko 1.600 dinara, prasetine 1.200 dinara, mnogi imaju dve vrste mesa. Tamo gde se očekuju veći broj dece, poručuju pečene piliće, a "po gostu" se u proseku kupuje oko 300 grama mesa. Za dvadesetak gostiju neophodno je kupiti najmanje sedam kilograma mesa.

Predjelo je nezaobilazan deo svečane trpeze, a mnogim gostima je ono omiljeno jer ne vole tešku i masnu hranu. Danas se uglavnom poslužuje ruska i druge obrok salate, slani rolati, razne pite i suvo meso, a ponegde i samo pihtije.

Mrsna sarma za desetak gostiju domaćicu košta oko 1.000 dinara. Glavica kiselog kupusa u supermarketima je 220 dinara, a kilogram mlevenog mesa oko 500 dinara, u zavisnosti od vrste mesa. Posna sarma se pravi sa pirinčem i povrćem, dimljenom ribom, orasima i drugim dodacima umesto mesa. Slavska supa sa mesom i povrćem košta oko 500 dinara, ali se sve ređe služi, jer mnogi gosti zbog obaveza dolaze tek predveče ili uveče.

Posle predjela, sarme i pečenja, domaćica poslužuje sitne kolače, posne ili mrsne u zavisnosti od toga kakva je slava. Iako su mali, sitni kolači oduzimaju najviše vremena domaćici jer pravi najmanje pet vrsta, a koštaju kao torta. Savremene domaćice ih danas uglavnom kupuju gotove u poslastičarnicama i marketima. U pakovanjima je obično osam vrsta kolačića (bajadera, rozen-tortice, voćne korpice, čoko-praline i slično), a kilogram kvalitetnih kolača u poslastičarnicama košta 1.500 dinara. U supermarketima mogu da se nađu za 1.000 dinara. U proseku se za slavu kupuje najmanje pet kilograma sitnih slatkiša, jer mogu da se jedu narednih dana.

PIĆE SKUPO KAO PEČENjE

VEOMA skupa stavka je piće, pogotovo što je danas izbor veliki i od domaćina se očekuje da ispuni svim gostima želje. Za dvadesetak ljudi je potrebno izdvojiti makar sto evra za pivo, sokove, vodu, vina i žestoka pića. Gazirani sokovi mogu da se nađu i na popustu, ali tetrapak voćnog soka ne može da se kupi za manje od 100 dinara.

ŠTA KUPITI DOMAĆINU?

FLAŠA vina, kafa i čokolada za decu su dovoljan znak pažnje koji treba odneti domaćinu. Bližim osobama se donosi i nešto slatko, poput bombonjere. Međutim, ukoliko domaćini ne piju tursku kafu, može im se odneti neka druga vrsta kafe, a za mališane i neka sitnica, posebno ako im je nedavno bio rođendan ili uskoro sledi.

Izvor: Novosti

Slava... koje gubljenje vremena majko moja. Glupi Pravoslavci koji nemaju pojma sta slave, i veliki su vernici, jer imaju krst oko vrata i brojanicu na ruci. 

Tema sadrzi otvorenu antipravoslavnu i antiporodicnu propagandu sa elementima antisrpstva...

Ne postojimo mi zbog ekonomije nego ekonimija zbog nas...

koja si ti budala
sto mu dozvoljavate vise da troluje svaku temu

a i kao svaki veliki pravoslavac veze nemas sa pravoslavljem

Слава је чист претхришћански обичај оче Тадеју.

Pa jel antisrpski ili antihriscanski... jer ono sto je srpsko nije i hriscansko i vice versa?

Ja bih radije da se Slava vrati u sastav paganstva i zajebancije, i da Srbende prestanu da kenjaju kako su veliki vernici, kada nisu.

Ја да подсетим, што би рекао @inicio да су термини прославе Божића одређени како би били у вези са прехришћанским религијама, обичајима и веровањима, и да је датум обележавања Божића најмање у вези са хришћанством, већ са неким претходним традицијама и континуитетом, у том смислу Срби са прославом крсне славе нису изузетак, јер и термин Божића вуче другачије порекло ......Сваки народ носи дубоке и антрополошке корене као колективни запис из прошлости, чак и уколико тога, наизглед, појединци нису свесни.

        

Srbi nisu svesni ichega vise.

srpski narod nije nastao kad i pravoslavlje