obican covjek je najveca izmisljotina.

takvo nesto...tesko i da postoji.

i tesko da si jedina sa takvim posebnim osjecajem...sa takvim licnim prostorom i unutrasnjoscu.


a on jeste duboko lican i svojstven covjeku uopste.

i zna biti posve razlicit od osobe do osobe,manje poseban ili vise poseban...i razliciti su nacini na koji svoju autenticnost uklapaju u svoje svakodnevne zivote.

licno,nisi me iznenadila previse...mada to valjda nije bio ni cilj

ako ista znam,a malo znam...ljudi su generalno pravo otkrice...u kojem god hoces smislu,kada se zagrebe ispod povrsine,ispod onog sto na prvi pogled vidimo,a cesto je to tako malo...a vec ono unutra...e to je...nepregledno i cesto neizrecivo.

i dok ovo pisem....mislim na mnoge ljude koje znam ili koje sam poznavala nekada...i za mnoge bi bukvalno pocetak price o njima glasio ovako:

" razmisljam o (pa neko ime) kakvog ga oduvjek znam- sasvim obicnom,ni po cemu posebnom,osim za one koji ga dobro znaju..."

ali....

o mnogim stvarima,kao sto vec rekose kolege,kao po pravilu se cuti ili zbori,katkada,jako malo.

i kad se zbori jako malo....zbori se sa...svako od nas zna sa kim,ako vec zeli...

da ne bi izgledalo kao prazno blebletanje kada se govori u mase...jer,to svakako nije i ne bi trebalo da bude.
ponekad mislima i nasim recenicama smisao daje i onaj ko nas slusa...

Као што на једној другој теми рекох, мајстор сам да оставим погрешан утисак.Проблем  ми је да вербализујем то што мислим или осећам.
Моји пријатељи су навикли на мене, није мени проблем то што не разумеју, док год прихватају.Мени је проблем што не разумем саму себе.
Ево конкретан пример, упознам некога и после ме питају хоћу ли изаћи са њим и мој одговор буде:"Не могу, љубичаст је, а и има неке тачкице".
Не умем да објасним ни зашто ни како, али ја то тако видим и знам да није добро.
Свако је заиста необичан на свој начин и слажем се да обични људи не постоје.
Заправо сам хтела рећи да сам једном упознала некога ко је "размишљао" или "осећао" на исти начин и имали смо посве специфичан однос одашиљача и рецептора, неку врсту комуникације коју нико други није разумео.
Откад те особе нема, осећам се некако одсечена од света.Напорно ми је кад морам да објашњавам, а нисам сигурна да сам заиста добро објаснила и да ће ме разумети на најбољи начин.
Можда је у питању само јака интуција или шта већ, али на пример, дешавало ми се да нпр. не могу да спавам јер ме нешто мучи и онда у глуво доба ми зазвони телефон и тај неко ми каже:"Реци већ једном шта је било, не могу да спавам од тебе."Или на пример, ја седим код своје куће, та особа код своје куће, пијемо кафу независно једно од другога и обома у исто време се од пене, на кафи формира срце. И још много таквих детаља и ситница.
Или на пример, пробудим се у сред ноћи јако узнемирена, не знам шта ми је. Ујутру упалим тв и чујем песму Дуње и колачи. Одједном ми сине и назовем Дуњу, пријатељицу која живи у Америци и чујем од ње како је једва чекала да код нас сване да ме зове и саопшти ми шта јој се десило.

Ovo mi je poznato. Postoji jedna osoba u mom životu, sa kojom imam ovakav odnos.

Видиш без намере да будем циничан или малициозан ...


*ниси спавала јер си размишљала о 101 ствари а не само о ономе који те после тога зове телефоном
*једно исприча да је имало срце од пене у шољици кафе, друго се одједном сети да је и у њеној шољици било нешто што би могло да личи на срце, али и на око да је којем случајем требало да личи на то
*Одлична моћ асоцијација плус одушевљење Дуње које си сетила.

Сад не мора бити да је иједна од ових претпоставки тачна, али за све постоји мање више логично објашњење. Није проблем ако не можеш да га нађеш, проблем је ако не желиш да га тражиш или свесно затвараш очи пред њим.

Знам доста људи који су у стању да убеде себе у много штошта ...  

nauciti zivjeti sa vlastitim protivurjecnostima je i zadatak i obaveza...koliko god da cesto...sa ovim ili onim sposobnostima ili nekakvim specificnostima koje imamo ili umislimo da imamo...ne kontamo sami sebe

a ne kontamo sami sebe cesto...i bez nekih specijalnih osobenosti...jer to je nas usud i boljka...


cini mi se da dugo vec nisi klinka...sama rece...pa prema tome,ne vidim realnog razloga nesposobnosti da se sa tim nosis uspjesno.
da se sama sa sobom nosis uspjesno.

vrijeme upoznavanja sebe,doduse,nikada ne prestaje...
ali ukoliko vec posjedujes te osobenosti koje posjedujes....sto ih ne bi prihvatila i prigrlila bez straha i iscudjavanja?

obogatila svoj zivot,na kreativan nacin uklopila u svoje bitisanje?

a sta drugo hoces?

da razumijes sebe u svakoj prilici?

tesko.i u manje karakteristicnim okolnostima.



ti si neko sa posebnim unutrasnjim bicem i posebnim pogledom na stvarnost.
ja znam ljude sa "tezim" "na svoju ruku" pogledima i rezonima i sposobnostima.
licno...ja stvarno nemam sta tu da razumijem kod tebe.
a svasta mi pada na pamet ovako preko interneta.i cinicnog,moram da priznam...ali ne mogu da tvrdim koliko sam u pravu...ne bi bilo fer.


a ti sama sa sobom...to je vec drugo...i to je tvoje.
licno traganje.

Шеширићу, хвала на исцрпном одговору.
Слажем се са свиме што си рекла.
Носим се ја добро са свим што ме сналази, мада стално нешто ново искрсава, али мени је то ок, чак и забавно понекад.Нисам ја очајна ни тужна, само покушавам да поделим искуство.

@zmaj наравно да тако и ја себи објашњавам све што ми се дешава, мада сам често и сама свесна да је објашњење прилично нереално. Примери које сам навела су прилично банални, додуше...
Хвала на коментару.

tako je jedino ispravno.


gledaj to kao dar,uzivaj u njemu-jer ima prostora tome i pokloni ga nesebicno ljudima oko sebe.

Ако могу да додам импреисију, ти си светло плава, понекад са белим кружићима.

sta god to znacilo...


ali cu po mom licnom osjecaju pretpostaviti da bih trebala sada reci hvala

cisto jer znam da energetski... plava nije losa boja

Отприлике храбра али и нежна.Истрајан борац, брижна за породицу.Наизглед хладног и бритког ума, али нежне душе.Плаши се повређивања.Неискорумпирана.Ведра, али се не заноси.Топла с децом.
Одлута понекад...