Тачно сам знао да ће Данило да се позива на право на отцепљење тј. Сецесију, а да ће онда све да излупета јер је о уставу слушао а није га анализирао и проучаво што се јелте ради на Правном факултету.

Па овако:

Право на сецесију као правно правило је било брањено само и једино у СССР од стране стељинистичких теоретичара. О чему можете прочитати у књигама високопоштован и све уважаване проф. др. Смиље Аврамов.
На жалост наш Устав из 1974 следи Стаљинистички пример и право на сецесију тј. отцепљење признаје републикама чланицама СФРЈ па и покрајинама.

Међутим шта пренебрегава данило, јел поменути устав није ни прочитао. Пренебрегава следеће:

Устав из 1974 признаје право насецесију тј. отцепљење било којој репбулици чланици СФРЈ или покрајини под условом да се са отцепљењем те дотичне републике или покрајине сагласе све остале чланице СФРЈ, дакле консензус  б  а  т  о. 

Е па Србија се није сложила и не само Србија него и Црна Гора, заједно су одржале континуитет правног поретка, јелте, наставиле свој живот преузеле и одржале прави систем претходне државе све њене раније права и обавезе.
Тако да је мишљење Бадинтерове комисије према којој се Југославија налази у " фази распада " апсурдно јер је преостали део Југославије наставио свој живот и одржао континуитет правног поретка.

Признање, дакле, противправно отцепљених република чланица бивше Југославије преставља правни прерседан са далекосежним последицама, ескалацијом грађанског рата и дискредитовањем правног система УН.
Против правно отцепљене републике чланице бивше Југославије нису поседовале атрибуте државности. Прокламовале су суверенитет кроз оружану сецесију чиме су почине најјтежи злочин са аспекта унутрашњег и међународног права.
На територију Хрватске, Босне и Херцеговине беснео је крвави грађански рат чак и на оном делу територије који су контролисале сецесионистичке снаге самовоља локалних лидера је прелазила у анархију.
Чак и њихов сам пријем у ОУН је извршен на крајње неуобичајен начин - акламацијом, јелте по скраћеном поступку. Када се још узму у обзир и две Декларације које су САД и Европска Заједница припремиле пре свих ових догађаја, а којим су ти догађаји припремљени и оркестрирани, и којима је темељно погажена повеља ОУН онда је све јасно.

Елем, 1990 године САД и Европска заједница доносе две декларације којима се темељно гази повеља ОУН и разбија Југославија:

Декларација о Југославији

Декларација о давању смерница за признавање новоформираних државана подручју Југоисточне Европе и СССР

Потражите на нету те две Декларације и видећете кака су злочин починиле САД и Еврпска заједница. Елем Повеља ОУН регулише установу признања и држава и влада,........ подједнако према свима на кугли земаљској и као таква она је неприкосновена.
Међутим ови фашисти доносе те две Декларације чији домет ограничавају на настанак " новоформираних држава " које нравно нису ни настале, тј. настале су пост фестум након доношења поменутих декларација. Дакле мућните главом  Smile

Дакле признање новоформиране државе јесте дискреционо право било које већ постојеће државе и то стоји али држава која даје признање се мора кретати унутар правних оквира предвиђених међународним правом и Повељом ОУН која то питање и регулише.
САД и Еропска заједница то ниус учиниле. Заобишле су и погазиле Повељу ОУН тако што су донеле две додатне Декларације у својој режији којима су признале и у ОУН примиле против правно отцепљене републике чланице бивше Југославије.

Послужимо се само примером неких истакнутих правника, филозоифа, теоретичара који говоре о установи самоопредељења и сецесије:

Жорж Сел " Право на самоопредељење ни у ком случају неможе послужити као оправдање за разбијање суверене независне државе "  или његово мишљење  питању сецесије " због интереса мањине да се отцепи и формира своју суверену независну државу неможе се и несме се жртвовати интерес већине да ту државу сачува ".
Овај последњи цитат можете слободно пресликати на случај Косова и Метохије. Или следимо мишљење
 
Шарла Русоа " сецесија једног дела државне територије се може признати само и једино уколико је прихвати суверена и независна држава чији је део територије то био ".   Или мишљење
 
Делуписа " право на сецесију се може признати само једном конслолидованом народу који у међународној заједници има одређени значај, а не неким маргиналним народима који су изненада, случајно избили на површину "

Дакле признавањем сецесије федеративних јединица Југославије од стране ОУН, пре испуњења услова које је предвиђао Устав те земље, значи напуштање важећих правила међународног права и гажење темељних начела Повеље ОУН.
ОУН није успела да успостави контролу над формирањем нових држава и не само то она је отишла и корак уназад, прихвтајући начело које датира из 18 века ец фацтис оритур јус

Зашто и како је било могуће да се право на смоопредељење третира као територијални принцип, када то није територијални принцип већ субјективно право народа, чиме се јелте одступило од саме суштине овог појма.
Зашто су земље Европске уније и САД овом праву, праву на самоопредељење, приступиле талико селективно, признавши га свим народима на простору бивше Југославије сем Српском народу, који је чинио нуклеус бивше Југославије и бијо бројчано највећи.

Дакле ко има мозга неће му бити тешко да сабере два и два, нажалост знам да ће за неке то увек бити 5, например за Данила, Клићу и остале међународно признате експерте из свих облати права па и оних које још нису ни настале   


Живела нам мајчица Србијица или Русија све једно и наравно наша света Српска Православна Црква !!!! 

Члан 5.

Територија Социјалистичке Федеративне Републике Југославије је јединствена и сачињавају је територије социјалистичких република.

Територија републике не може се мењати без пристанка републике, а територија аутономне покрајине — ни без пристанка аутономне покрајине.

Граница Социјалистичке Федеративне Републике Југославије не може се мењати без сагласности свих република и аутономних покрајина.

Граница између република може се мењати само на основу њиховог споразума, а ако се ради о граници аутономне покрајине — и на основу њене сагласности.