Pa tako to tumači i Smilja Avramov. Ali, obzirom da republike (tj. narodi u svojim matičnim republikama) imaju pravo na otcepljenje prema istom ustavu, onda ova rečenica logično ne može da se primeni na taj slučaj.

U suprotnom, imali bi ustav koji u jednom članu dozvoljava otcepljenje republika tj. matičnih naroda koji žive u tim republikama, a u drugom (ovom citiranom) zabranjuje promenu granica tj. zabranjuje otcepljenje jer logično svako otcepljenje dovodi do promene spoljnih granica.

Ja smatram da se ova rečenica ne odnosi na slučaj otcepljenja celih federalnih jedinica, već je napisana za slučaj da pojedina republika želi da menja (iz bilo kog razloga) delove svoje teritorije sa susednim državama. U tom slučaju bi se tražio konsenzus svih ostalih.

Već sam dao primer, mislim da bi se ova rečenica mogla primeniti da je npr. Slovenija htela da menja Maribor za Trst. Ali, ne da se otcepljuje cela Slovenija, već samo da preda Maribor Austriji, a da za uzvrat dobije Trst od Italije. To je promena granice na koju se odnosi ova rečenica i tad bi se tražio konsenzus svih ostalih.

Ali.. ali.. ali... fah Smilje Avramov je medjunarodno pravo, a ne ustavno pravo... 

zemunac,tebi se bas svidja Smilja a?  svaki drugi post ``smilja,smilja``... 

naznam zašto komplikiješ bez ike veze 
ako piše u ustavu da republika ima pravo na otcepljenje,a drugim članom je to regulisani da mora imati saglasnost svih republika

Meni se svidja Smilja samo je skupa

Ne mora imati saglasnost, to nigde ne piše jasno i nedvosmisleno za slučaj otcepljenja federalnih jedinica.

Sad imamo situaciju da samo srpski pravnci (i to ne svi, naravno) jednu rečenicu istrgnutu iz konteksta tumače na svoj način, a ceo ostali svet, uključujući Badinterovu komisiju, tumači drugačije. Kome verovati?

pa to je po meni stvar logike
ako se otcepljenjem jedne republike menjaju granice SFRJ,a menjaju se šta ima ko da tumači drugačije od onoga što je napisano

naravno - smilji avramov! 

Naravno da je stvar logike, kao i svaki pravni akt. Međutim, kad je neki član dvosmislen i podložan različitom tumačenju, onda se uzima u obzir ili analogija sa sličnim rešenjima (prema anglosaksonskom pravu) ili se zaključak izvlači prema duhu kompletnog akta, u našem slučaju prema duhu celog Ustava iz 1974. Zato sam i postavio ceo Ustav u atačmentu.

Obzirom da je ustav iz 1974. godine izrazito federalistički sa mnogo konfederalnih elemenata, to će reći da je SFRJ kao složena zajednica suverenih država mnoge izvorne nadležnosti prepustila republikama kao nosiocima suvereniteta, ispada da pravo na otcepljenje federalnih jedinica ima prioritet u odnosu na deo člana 5 u kome se nejasno govori o promeni spoljnih granica Jugoslavije.

Tako je to protumačila ogromna većina pravnih stručnjaka, stranih i domaćih (unutar SFRJ, osim Srba).

U ustavu piše da NARODI imaju pravo na otcepljenje, ne REPUBLIKE. U republikama su postojali konstitutivni narodi. Tako u Hrvatskoj su konstitutivni narodi bili Jugosloveni, Hrvati i Srbi, i BiH Jugosloveni, Muslimani, Srbi i Hrvati, u Srbiji Jugosloveni, Srbi i u posebnm statusu narodnosti bez prava na otcepljenje, ali sa pravom veta Albaqnci i Mađari. U Sloveniji Jugosloveni i Slovenci, Makedoniji Jugosloveni i Makedonci, Crnoj Gori Jugosloveni i Crnogorci.

Ni referendum u Sloveniji nije sproveden ustavno legitimno, a narčito je nelegitimno bilo sprovođenje protivustavnih pučeva u republikama po kojima je konstitutivnim narodima oduzeto pravo veta.