Simi, u ustavu se ni na jednom mestu ne pominju narodi poimeničko, već se pominju njihove republike (SR Srbija, SR Slovenija, SR Hrvatska itd.) Prema tome, pravo naroda na otcepljenje se odnosi na otcepljenje njihovih matičnih republika.

Jer ako se otcepljuju narodi, to znači da je svaki Hrvat ili Slovenac, oficir JNA sa stanom na Ceraku, imao pravo da se samoopredeli i otcepi od Srbije. Pošto je naselje Cerak bilo vojno, i većinski nesrpsko naselje, ispada da su oni mogli da otcepe Cerak od Srbije i proglase autonomiju ili nešto slično. Neće biti.


Jasno je da su narodi svoje pravo na otcepljenje mogli ostvariti isključivo kroz svoje teritorijalne jedinice tj. matične, suverene republike.

Narodi su bili poimenično nabrojani u ustavima republika. I njihova neotuđiva prava takođe.

Nije logično niti je mogl da se pogazi ustavno načelo konsenzusa u pogledu promene granica i načela ravnopravnosti naroda samovoljom sam jedne lokalne većine. Ustav je poštovao prava svih naroda jer je želeo da izbegne podvajanje.

Simijon, nisi u pravu. Narodi nemaju pravo veta oko pitanja samopredeljenja i otcepljenja. Konsenzus se odnosi na način ravnopravnog upravljanja federacijom, a ne na pravo da jedan narod može da spreči drugi da se otcepi.


Ustav Jugoslavije u bukvalno prvoj rečenici govori o pravo naroda na samoopredeljenje i otcepljenje.

OSNOVNA NAČELA

Narodi Jugoslavije, polazeći od prava svakog naroda na samoopredeljenje, uključujući i pravo na otcepljenje, na osnovu svoje slobodno izražene volje u zajedničkoj borbi svih naroda i narodnosti u narodnooslobodilačkom ratu i socijalističkoj revoluciji itd itd[/i]

Dakle tu nigde ne piše polazeći od prava svakog naroda na otcepljenje, ukoliko se i drugi narodi slože sa tim ili nešto slično.

Član 1 i član 5 ustava koji dolaze posle su ono što dovodi do zbrke.

U članu jedan  se republike navode kao matične jedinice konstitutivnih naroda, odnosno kako u ustavu piše narodi i "njihove republike". To znači da se SFRJ smatra spojem republika, da svaki narod ima svoju republiku i da su se sve republike dobrovoljno ujedinile u državnu zajednicu. U članu pet se pak kaže da se teritorije republika ne mogu menjati i da se granica SFRJ ne može menjati bez pristanka svih. I ta formulacija je interesantna jer ako jedan narod odnosno njegova republika istupi iz SFRJ onda to nisu promene granica SFRJ nego SFRJ kao takva više ne postoji.

Član 1.
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija je savezna država kao državna zajednica dobrovoljno ujedinjenih naroda i njihovih socijalističkih republika, kao i socijalističkih autonomnih pokrajina Vojvodine i Kosova koje su u sastavu Socijalističke Republike Srbije, zasnovana na vlasti i samoupravljanju radničke klase i svih radnih ljudi, i socijalistička samoupravna demokratska zajednica radnih ljudi i građana i ravnopravnih naroda i narodnosti.



Član 5.
Teritorija Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije je jedinstvena i sačinjavaju je teritorije socijalističkih republika. Teritorija republike ne može se menjati bez pristanka republike, a teritorija autonomne pokrajine — ni bez pristanka autonomne pokrajine. Granica Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije ne može se menjati bez saglasnosti svih republika i autonomnih pokrajina. Granica između republika može se menjati samo na osnovu njihovog sporazuma, a ako se radi o granici autonomne pokrajine — i na osnovu njene saglasnosti.

I to je sve tačno, ali u tako širokom tumačenju ispada da su Muslimani kao konstitutivni narod SFRJ mali pravo da otcepe Sandžak od Srbije. Ja mislim da oni to pravo nisu imali ni po ustavu SR Srbije, ni po Kardeljevom ustavu SFRJ koji u članu 5 kaže:

Члан 5.

Територија Социјалистичке Федеративне Републике Југославије је јединствена и сачињавају је територије социјалистичких република.

Територија републике не може се мењати без пристанка републике, а територија аутономне покрајине — ни без пристанка аутономне покрајине.

Граница Социјалистичке Федеративне Републике Југославије не може се мењати без сагласности свих република и аутономних покрајина.

Граница између република може се мењати само на основу њиховог споразума, а ако се ради о граници аутономне покрајине — и на основу њене сагласности.


U slučaju da su Muslimani hteli da iskoriste svoje pravo na samoopredeljenje, Srbija se ne bi složila sa promenom svojih granica i oni ne bi mogli da se otcepe. To isto važi i za Srbe u Hrvatskoj itd.

Znači, kako god široko tumačili ustavno načelo o samoopredeljenju i otcepljenju, dolazimo do zaključka da se to otcepljenje legalno moglo izvesti samo u okviru svoje matične (većinske) republike. Nikako drugačije.

Kad kažeš njihove republike to je baš ono što sam ja rekla. Slovenija je bila republija Jugoslovena i Slovenaca. Hrvatska je bila republija Jugoslovena, Hrvata i Srba. BiH Jugoslovena, Muslimana, Srba i Hrvata. I tako dalje. Znači Hrvatska je recimo bila republika TRI naroda ne jednog.

E sad to je sa pravne strane jasno i na tome se temeljio zahtev većinski srpskih opština da im se prizna pravo na otcepljenje od Hrvatske.

Odnosi snaga na  svetskoj sceni, interesi dominantne velesile i njenih moćnih satelita su bili politička i vojna realnost a tu nastaje kolizija. Oni su hteli ili celu Jugu zajedno u NATO ili ko u onoj priči o fasciji da svaku republiku lome pojedinačno. Njih ne bole naše rane, ne plaču za našim mrtvima, nije ih briga za našu nerođenu čeljad i naše porušene fabrike.


Zemunac seti se da su baš u tom smeru išli pregovori u Karađorđevu. Da se Srbiji ustupi posavina s obe strane do Jasenovca, da se Hrvatskoj da zaleđe Dalmacije a da se Muslimanima da Sandžak. I da sve to prođe mirno sa potpunim garancijama bezbednosti ljudi imovine i manjinskih prava.

Simijon,

Pusti te priče o satelitima. U Evropi je pao Berlinski zid 1989. i bilo je jasno da Jugoslavija više nema onaj značaj  tampon zone iz vremena podele na NATO i Varšavski pakt. Komunizam pada a u Srbiji Milošević objavljuje "Godine raspleta" u kojoj govori o komunizmu kao o najboljem društvenom uređenju.

Drugo, ideju Jugoslovenstva mogla je samo da sačuva nekakva labava konfederacija koja bi iz ekonomskih interesa funkcionisala kao zona slobodne trgovine i ušla odmah u EU i NATO na korist svih naroda.

Ali nikako ne Jugoslavija kojom bi vladao Milošević sa svojim jogurt revolucija ispostavama iz Novog Sada, Prištine i tadašnjeg Titograda. Slovenci i Hrvati pa ni Makedonci nikada ne bi pristali na to. I nisu pristali na kraju krajeva.

@ Simijon

Ustav SR Hrvatske iz 1974. godine kaže.


Ovde upada u oči da su samo Hrvati matični narod tj. SR Hrvatska je njihova nacionalna država, ali ne i nacionalna država Srba. Nikakvi jugosloveni se ovde ne pominju, a siguran sam da se Jugosloveni ne pominju ni u ustavu SR Srbije ili bilo koje republike.

Znači, Srbi jesu bili navedeni kao konstitutivni narod, ali ne i kao matični, tako da Srbi nisu imali legalnog osnova da traže samoopredeljenje i otcepljenje od Hrvatske, prosto zato što ustav SR Hrvatske takvu mogućnost nije predvideo na svojoj teritoriji. Gotovo sam siguran i smem da se kladim da je slično bilo i u Ustavu SR Srbije, odnosno da u srpskom ustavu sandžački Muslimani nisu imali legalni osnov za samoopredeljenje i otcepljenje od Srbije.

Jedini način da narodi ostvare svoje pravo na samoopredeljenje i otcepljenje je bio tamo gde je dotični narod većinski i gde bi dobio saglasnost republike za promenu granica. Kako god tumačim ovo načelo, jednostavno uvek logično ispada da su republike odnosno većinski narodi u istim mogli da se samoopredele i otcepe.

Kao što sam kažeš postojala su dva puta da se izbegne rat, jedan da se postigne unutrašnji politički dogovor, drugi da se u zemlji uvede diktatura.

Nemoj ni da pomisliš da mi dokazuješ kako je bilo lakše postići dogovor sa Tuđmanom ili Izetbegovićem nego sa Miloševićem. Oni su potomci iste hidre. Čitaj ono što piše Škorpi. Kapiram ja da tebi njegovi vicevi i asocijacije nisu uvek iz prve jasni jer si mnogo mlađi ali ta gamad jeste bila baš onakva kakve ih Škorpi opisuje. Njima je bila bitna samo lična vlast, moć i beskrupulozn bogaćenje.

Za sprovođenje turskog modela uvođenja diktature trebao je odlučan general spreman da pobije gamad kad su bili na okupu, a onda uvede vanredno stanje, organizuje pregovore naslednika kojima je jasno da MORAJU da se dogovore i da NATO-u vojnu bazu na Kosovu da se NATO jebe sa Šiptarima. U to vreme seti se još je Albanija bila EHo.

А пазите ово

Kao što si sam rekao ustav Hrvatske vidi u Hrvatskoj tačno kako jeste Hrvate kao većinski narod i Srbe kao narod. Znači dva naroda. Nigde nije napisayno da su Slovenci, Muslimani i Makedonci narodi u Hrvatskoj iako, sećaš se sigurno, je bilo Slovenaca u Istri i Zagorju, a svih ostalih kao građana u svim većim gradovima. I oni su bili narodi Jugosdlavije ali nisu bili narodi Hrvatske.