За мене тужан дан заиста... тако јуче у некој припиздини, стојим усред снега, дуваним и гледам пејзаж, одушевљавам се природним лепотама и то. Погледам на сат и видим 29. новембар. Сетим се Југе и сморим се у истом тренутку... Хрватска и даље није разорена.

Zelim ti za Novu Godinu da u buducnosti razoris Hrvatsku 

Pa ako su bili integralni deo,zasto onda je svaka pokrajina imala svoj glas u Komitetu? 
Zar to nije trebalo biti jedan glas ?

Politicki, taj ustav je najblizi americkom, sa nacionalnom gardom, drzavnim i federalnim zakonima i propisima... Ali dobro, nisam mislio na to vec na taj "bauk nacionalizma" koji je bio u nekoj meri prisutan ali isto tako i suzbijan u SFRJ kao recimo i u Spaniji. Mislio sam vise na folklor nego na ustav...


Pa da je bio predsednik (sire) Srbije ne bi mu trebao cirkus "jogurt" revolucije u Novom Sadu  


Pa u svemu ima neke istine, naravno, nije nista crno ni belo. Ironija je samo sto je recimo tada u SFRJ bilo i losih stvari, ali danas recimo bas nema nesto lepih stvari.  
Jasno, bilo je nacionalizma, recimo, moj dobar drugar je bio nacionalista, jos sredinom osamdesetih, cist Srbin, posle je bio u Seseljevoj stranci. Danas ga bole "k" za sve.
Al kad pogledamo, bar je nacionalizam ko dobar dan, svugde. Da vidis Svabe ili recimo Spance da ih pustis sa lanca, ili eto, Talijane, koji su manje vise homogeni al severni ne mogu da smisle juznjake, smrknu se kad im cuju akcent. Da ih muckas jedno godinu dana, da vidis kasapljenja, cak bi u Srbiji bilo izbeglica...


Ne znam da su negde isticali pojam "Hrvatski jezik" posto su bili skresani posle 1971, pricali su "Srpsko-Hrvatski" a malo su se sablaznjavali na "Hrvatsko-Srpski". Mozda ima opet nekih primera, u to ne ulazim...


Pa Kosovo i jeste bilo bezbedonosno pitanje cele SFRJ i specifican problem ogranicen samo na Srbiju. A odred milicije na Kosovu za suzbijanje demonstracija i nemira je bio mesovit, iz svih republika. (nije bio dzabe onaj vic gde milicajac tuce pendrekom Albanca po glavi koji vice: voljim Srbe. Milicajac mu na to odgovara: kaj se to mene tice)

Као прво, ово је из устава 1974:



Ово је устав Србије из 1974:



Дакле, устав Србије је истовремено и устав покрајина.

Покрајине су имале глас да би се ослабила позиција Србије, а ојачала позиција других република (уравниловка) али и поред тога јасно је чије су биле покрајине.


Проблем је што су КПЈ и власти СФРЈ отворено толерисали и повлађивали национализмима Хрвата и Албанаца (донекле и Словенаца), што је пресликана политика краљевине Југославије (нарочито према Хрватима). Док се српски национализам сатанизовао и прогонио, хрватски се правдао као праведна реакција на "великосрпску хегемонију". Албански се толерисао, јер је постојао план уједињења са Албанијом. А ти национализми су и растурили Југославију, како ону прву, тако и другу. Не може се вршити репресија над једним национализмом, а распиривати и толерисати друге.

Али, КПЈ је имао план стварања Велике Албаније у оквиру Југославије. Ево то каже Милован Ђилас (отац црногорске нације):




То су све методи консолидације власти у земљи. Није ту Нови Сад ништа посебнији од Београда. Прво је кренуо са Стамболићем, па са осталима.
Било је "јогурт револуције" и у Црној Гори, али су тамо дошли Момир и Мило (будући "госрки цар").



Али заборављаш на цензуру медија у СФРЈ, где си могао да слушаш само о лепим стварима, док су се ружна заташкавала. Тако нпр. су заташкивани између осталог и етнички инциденти којих је било небројено много, посебно на Космету, БиХ и ХР, али је о томе морало да се ћути. Такође ниси имао црну хронику у новинама, да преносе сваки криминални инцидент који се догодио у земљи. Тек са либерализацијом медија средином 80-их су почеле да цуре информације, које су у тада успаваном народу будиле огорчење и приказивале лицемерност система.


Национализам не мора да буде увек шовинизам, а особеност хрватског и албанског национализма је изразити шовинизам. Али није то толики проблем, већ је проблем што се то толерисало и стално правдало како у СФРЈ, тако и у краљевини, тако у суштини и сада.


То што наводиш нису национализми, него регионализми. Немци и Италијани су нације. Баварац је Немац исто као и Саксонац. Хрвати и Срби никад нису постали једна нација, пре свега јер то Хрвати нису желели. Покушај стварања југословенске нације је пропао, како у краљевини тако и СФРЈ, иако је највише прошао код Срба. Срби су били спремни да постани Југословени и то су и постали, али Хрвати нису. Устав из 1974 је суштински капитулација Југословенске идеје и победа хрватског лобија у КПЈ.
Срби су постали убеђени Југословени и бранили интересе Југославије (што укључује и интересе свих народа у њој, попут Хрвата) верујући да тиме бране и своје интересе, док су Хрвати само бранили своје. Јасно је ко ће из тога испасти губитник. Ту сулуду ситуацију видимо у неким ликовима на овом форуму.


Тачно, то је зато што 1981. је доле био прави рат, који је претио да дестабилише земљу. Проблем је што су руководства Словеније и Хрватске дали подршку албанском национализму који је и узрок тим немирима. Рада су косовски Срби били потпуно пасивни, није било Слобе, није било "српског национализма" а на снази је био неизмењени устав из 1974. Косметом су доминирали Албанци, а један (Синан Хасани) је чак постао предесдник СР Србије. Подршка Албанском шовинизму од стране западне "браће" је била директан напад на устав СФРЈ, за чије кршење они лицемерно оптужују Милошевића.
Да не говорим о кршењу устава од стране албанског покрајинског руководства. Опет напомињем, све је ово било пре Слобе, који је тада био у САД.

Pa je Sloba posle iskoristio te glasove da donosi sta god poželi.
I onda posle to spolja izgleda kako su eto svi hteli da se odvoje,a mi najveci Jugosloveni od svih smo eto,hteli da ostanemo svi zajedno.

Sad ne znam koji je Hrvat mogao nesto da *enja recimo o Jasenovcu ili da spomene Blajburg? Pokuso Tudjman pa prdno u cabar, gde ga je opet odvukla vlastita glupost. Danas svi nesto trt mrt, kao zrtve nacionalizma, ali vecinom zrtve nekih igara oko polozaja koje nisu imale veze sa nacionalizmom, ali ako se moglo povezati nekim slucajem, dobro. Recimo, ja sam u skoli imao projekciju o Jasenovcu, naravno se pricalo sta su Hrvati radili.
Sada, u svakoj drzavi postoji neka represija gde postoji problem sa manjinama ili nekom federacijom, manje vise uobicajeno. Vlast uvek pokusava da napravi neki balans, ili kompromis, al naravno, kompromis je resenje gde nijedna strana nije zadovoljna, bar ne potpuno.


Pa konsolidacija sa ulicom? Dobro, glavatom je ista ulica i presudila. Ja sam rekao davno, glavati je bio jedan od inteligentnijih politicara u zadnje vreme u Srbiji, samo sto to nije u dobre svrhe iskoristio.


Pa to kazi zabaru sa severa, da je juznjak isto ko i on.  
Na stranu zezanciju, ne postoji dzabe "Lega Nord" da tu nema nicega. Vrlo rado bi se severnjaci odrekli bratije sa juga, ali dzabe opet. Svabe su opet imali kampanje za "ujedinjenje" posto ovi sa zapada bas nisu sasvim prihvacali istocnjake, na kraju rasprave recimo Bavaraca i Baden Vitemberga koji sebe smatraju za motor Nemacke i govore kako stalno pate u raspodeli u saveznom budzetu, i naravno, kod njih je odavno zakopana ratna sekira katolika i protestanata, ali samo zakopana (Svabe imaju srecu da su se ujedinili nesto ranije nego Jugoslavija). Onda pogledas V. Britaniju gde malo malo pa pukne u Belfastu...
Potencijali tu postoje za svega i svacega, samo se opet ne potenciraju.


Pa cenzure je bilo, ali sa druge strane, citao sam ja tada gomilu losih vesti i kritika. Da je bila neka velika cenzura, uostalom ne bi bilo filmova kao Balkanski Spijun, serije Kamiondzije i slicno. Drugo, crna hronika je bas zaostavstina iz Juge, uvek je bilo na posebnoj strani u gotovo svakim novinama, mislim, licno sam imao priliku da zivim u tom dobu i citam te novine. Etnickih incidenata si naravno imao, imas ih i danas, ali opet recimo se ustrucava malko kad je rec o nekim manjinama, konkretno u bonton spada malo brisanja kad su u pitanju Romi ili slicno. Sada, za vreme Juge su se opet takvi delikti strozije pratili nego danas, bilo je restriktivnije. U Hrvatskoj si imao dosta milicije po nacionalisti Srba pa nije moglo recimo bas da se zataska. Ako osvane neki grafit negde, bilo je tu propitivanja, nije da nije...


Pa sada i slep vidi da te drzave vise nema a sta bi bilo kad bi bilo, e to je za drugu temu, bilo, proslo, idemo dalje, samo da ne bude dublje...


Hteo ne hteo, morao si ih integrisati na bilo koji nacin, inace bi imao umesto pokrajine okupacionu zonu. Nikom nisu bili posebno dragi ali su bili tu, to je cinjenica. U pocetku, Tito i kompanija su sanjali da naprave neki balkanski savez, cak sa Bugarskom, delovima Grcke i sta ti ja znam, tad je horizont bio granica. Kasnije, Albanci odskocili, Tito se odreko Staljina, Albanija ga prihvatila pa su Albanci na Kosovu bili trojanski konj pa i da si hteo, nisi ih se mogao resiti a ne pruziti povod Staljinu da umarsira.


Objasni malo poblize, ozbiljno pitam. Nisam cuo o toj podrsci nista ali mozda sam nesto propustio  

Слоба није доносио шта је желео, Слоба је био највећи југоносталгичар од свих. Чак је назвао преостали ентитет СР Југославија. Слобина жена је била отворени комуниста и Југословен.Нема ту никакве Слобине завере. Атак на устав су извршиле покрајинске власти још 1981. да би до увођења амандмана на постојећи устав  (који се тицао искључиво Србије, не и других република), тамо владао константни хаос.

А ваљда је логично да су Југославију разбили они који су напали армију те државе, линчовали њене војнике, палили њену заставу и опседали касарне њене војске. Ваљда су се Словенија, Хрватска, Македонија и БиХ одцепили од Југославије, не Србија која је наставила да постоји унутар државе под називом Југославија. Војску је контролисао генералштаб, који није имао никакве везе са Милошевићем, а задњи председник СФРЈ је био Стипе Месић. А ево шта он каже о томе ко је разбио Југославију:



А мени се чини дечко да си помало аутистичан и да у потпуности игноришеш све што сам до сада поставио. Већ сам ти показао систематске националистичке тенденције унутар Југославије, а ти си уфиксирао Слобу као њеног разбијача. Па једино су Срби били Југословени у целој Југославији и једино су се они борили да она опстане. Чак и онај несрећни Дража је био за Југославију па му се чак и покрет звао Југословенска војска у отаџбини:





Можемо видети да носе југословенску заставу, која на себи садржи и хрватски грб. А њима се упорно спочитава да су били носиоци некакве "великосрпске идеологије".


Ево са сахране припадника омражене "клерофашистичке и великосрбијанске" династије Карађорђевића, у савремено доба:




 


А овде ми понављаш хрватску ратну пропаганду из деведесетих...

Код Срба је југословенство дошло у стадијум психопатологије, па још на крају сами себе оптужују да су разбили државу у коју су уложили све и који су је једини бранили, а за бранитеље Југославије проглашавају оне који су све учинили да је разбију.

Sloba je sa krivoustim pre nekih okrsaja vec dogovorio raspodelu Bosne u Karadjordjevu

Inace, sto se tice nekih poredjenja sa drugima, Spanci su recimo imali vojni puc, ili pokusaj istog kada je komadant gvardije civil Tehero uleteo u parlament i pucao u plafon. Kaze, nije mu mirisao taj parlamentarizam i regionalizam i hteo da uvede centralizam i mislio da ce kralj da ga podrzi, medjutim, prc, nista od toga. Dobio je 15 godina corke i sad zivi u penziji. Da je uspeo, ili da je proguro dalje, Spanija bi moguce opet upala u gradjanski rat, i to 1981 godine, posto su vec izveli bili tenkove na ulice

Већ сам споменуо дејства класичних усташа (не хрватских националиста из редова КПЈ) током 1972. у БиХ.
У Србији је било забрањено певати старе народне патриотске песме, које нису садржавале никакве шовинистичке поруке, људи су славили Славу инкогнито, а да не говоримо о крштењу деце (која су се углавном крстила кришом кући).

Док су у Хрватској чак имали верске процесије, а војницима ЈНА се забрањивало да улазе у нека места, да се "не и увредили мештани". Већ сам спомињао примере са њиховог програма. Да, било им је забрањено отворено слављење усташтва. Сама чињеница да су изједначене кољачка идеологија усташа и српске народне песме из 19 века говори о ономе о чему сам причао.

То се настваља и сада. Тако је данас "велокосрпски национализам и клерофашизам" тврдња да су Војводина и Космет део територије Србије и да власт Србије треба да поштује сопствени устав. А хрватски национализам и фашизам је тврдња да Хрватска треба да буде до Земуна и да све Србе треба побити. Па сад видимо како су неспојиве ствари изједначене.


Грешка колега, причало се шта су усташе радиле, не Хрвати. Већина Хрвата је била уз НОВ, док су усташе шака јада довезена камионима из Италије. Наравно, притом су домобрани били добри момци, који су ето били мобилисани. Тако је ишла прича. Да ти је наставник тада рекао да су то радили Хрвати, он би летео са посла, па можда и заглавио робију.

Дакле, нисте пратили час колега.  

Сад то што је било око 200.000 Хрвата у војсци НДХ и што су одушевљено дочекали Немце 1941, су чињенице које се нису спомињале. Као и да су мартовске антифашистичке демонстрације у Београду управо биле организоване од "србоћетника" и монархиста, а не од КПЈ.



Када та мањина, у два потпуно различита државна система ради против заједничке државе, понавља исте оптужбе и понавља исте ствари сваки пут, онда више не треба оптуживати ту мањину, већ идеју заједничке државе.

Репресију и интегрално Југословенство су покушавали у монархији и у СФРЈ, обе државе су се распале (додуше прва споља, друга изнутра).


Замењујеш тезе. Нико не тврди да је жабар са севера исто што и онај са југа, већ да су обојица Италијани. Покушај да северњаку или јужњаку кажеш да нису Италијани...

Регионални идентитет није исто што и национални (барем изван Балкана).


Опет грешка. У Белфасту је проблем са Ирцима који су етнички посебан народ.


Већину тих ствари које спомињеш спадају у период осамдесетих, када је Тито већ био мртав, а Југославија се ближила свом неумитном крају.


Дакле, Иван Стамболић је тражио подршку других република поводом решавања "кризе и контрареволуције на Космету". Словенија и Хрватска су давале подршку националистичком албанском косовском руководству, чиме су направиле Стамболића идиотом и изазвале талас огорчења у Србији, што у ЦК што код народа. А сам Стамболић је био либерал, као што знаш и трудио се да иде низ длаку "сусједима".
То је иначе и довело до његовог пада. А када је пао, на осмој седници, можеш бити сигуран да нико није жалио за њим. Стамболић ти је био ондашњи Тадић. Слоби су дали подршку чак неки Албанци који нису били националисти (попут Хасанија).

Све је то заборављено, а преостала је садашња зомби верзија историје, спремљена у Загребу а подгрејана у Вашингтону и Бриселу: Зли Слоба-српски националиста-разбијач Југославије-балкански касапин-извор свог зла на Балкану-без којег би сад сви живели у блаженству и достигли нирвану.

Уосталом, да ли си пратио ТВ и новине тих година (не само српске, већ и других република)?