U vezi sa sa curom vec 2 godine.  Veza je bila idealna do trenutka kada joj je iznenada preminuo otac.  Do tada smo uzivali, planirali buducnost . . .  

Od trenutka gubljenja roditelja nasa veza je pocela polako umirati.  Ona je izgubila volju kako kaze za sve.  Radi samo ono sto mora . . . .  

To vec traje 6-ti mjesec . . .  ja se jos uvijel borim sa tim jednostavno je ne zelim izgubiti.  Sve bi uradio da je ne izgubim.  Svo ovo vrijeme sam imao nadu koja me je drzala . . .  "bice bolje"  . . .  kako vrijeme prolazi nade je sve manje a ja svakim danom sve vise patim.  

Postoji li nacin, ili neki savjet kako i na koji nacin da je ne izgubim.  
Hvala svima.  

Najvažnije je da shvatiš koliko je njoj teško, i da budeš uz nju.
Očigledno da još nije prežalila taj gubitak (ne mislim zaboravila, jer je to nemoguće, nego prebolela, procesirala ga i postala svesna da mora svoj život reorganizovati u skladu s gubitkom).

Jako je teško odrediti kad neko prestaje da ''pati normalno'' (oprosti na ovom skaradnom izrazu, prosto nisam mogla naći bolji), pa je i teško reći da li su kod nje primetni neki znaci takozvanog produženog ili komplikovanog tugovanja. U tom slučaju bi bilo najbolje da potraži pomoć (to može, a i ne mora biti psiholog).

Ja sam spreman sve uraditi za nju. Ali problem je sto kako vrijeme prolazi mi se sve manje cujemo ... sve manje kontaktiramo ...

Ja sam pitao da li ima nesto drugo ... ako sam visak da odem ... rekla je da nemam nista drugo i da ne zeli da me izgubi.
Novu godinu je docekala kuci a ja kod svoje kuce. Godisnjicu nismo obiljezili .....

Poceo sam ja patiti jer sve vise razmisljam i nekako sam sve vise ubjedjen da sam je izgubio a to svarno ne bi zelio.

dovoljno ti je rekla. budi uz nju. ipak je "otisla" glava porodice, mozda ima problema i sa egzistencijom.

Потонула је у депресију, можда је имала са оцем јако добар однос, ко зна.
Ако је код куће мрачна атмосфера, ако јој је мајка одустала од живота, то се пренело и на њу.
Мислим да би јој помогао разговор са неким ко је ведра духа и снажног карактера и ко би је на неки начин тргао из тог стања. И да је изгрди, ако треба.

Podseti je na šta ste se zaklinjali kad ste izgovarali Da

Mozda je tek sad dobila dovoljan razlog (izgovor) da te otkanta... To je jedna opcija

Reci joj otvoreno da se bojiš da tone u depresiju i traži od nje da se izvuče. Zahtevaj da prekine sa tugovanjem da ne pada na tradicije i sranja od godinu dana tugovanki. Vodi je negde da se smeje, da sluša muziku. To je jedini lek. Ako ne bude pristala, ako je tvrdoglavo zacrtala da će godinu dana glumiti ucveljenu genovevu onda ti tu ne možeš ništa da učiniš za nju. Ali ako prihvati tvoju inicijativu daj sve od sebe da je pokreneš i rezultati će biti vidljivi za dve nedelje.

Kada su umrle dve meni jako drage osobe, tada sam želela da moj dečko bude što više uz mene. Bilo mi je potrebno društvo i reči osobe koja mi puno znači, sa njim sam najbliskija. Ne znam koliko je dugo vremena prošlo od kako je izgubila oca, ali treba puno vremena da se čovek ''sredi'' što ono kažu i da prihvati situaciju onakvu kakva jeste i da nastavi dalje.

Razgovaraj sa njom. Nije u redu to što te izbegava i što ne želi da bude sa tobom a sa druge strane govori kako ne želi da te izgubi. Reci joj da tako ne možeš više i da se odluči hoće li biti sa tobom onako kako treba, prihvatiti tvoju pomoć (razgovori, šetnje pa i razgovor sa nekim stručnim licem - to joj može samo pomoći) ili ćeš otići na svoju stranu. Možda je to trgne i vrati u realnost.

poznajem par koji je bio vencan, super se slagali ... i njemu umre majka ... posle godinu dana se razvedu ...

on je pao u depresiju (ili vec), ona je stalno pokusavala da 'nesto razgovara' s njim ... i samo ga tako odbijala od sebe i on je u jednom trenutku 'pukao' i trazio razvod ...

pusti je, nemoj je daviti ... zvace te, ako si joj potreban ...