Naravno, slažem se sa tim.

I sa ovim postom iznad.

Prvo ona treba da shvati da prestati sa tugovanjem nije nemoralno i da ona u čast svog oca treba da živi što bolji i vredniji život. To može da shvati u razgovoru sa nekim ko je za nju autoritet (psiholog, sveštenik, rođak koji ima autoriteta u odnosu na nju). Njena porodica takođe treba da se vadi iz atmosfere depresije. Treba da se pokrene i da udahne život ponovo.

Ima smisla da razgovaraš sa njom i njenim bratom i majkom da se u kući menja opšta atmosfera, da zamoliš prijateljice da je izvedu iz kuće, da joj zadaješ neke obaveze. Ali za sve to neophodno je da ona sama odluči da je vreme za tugovanje prošlo.

Ona ne sjedi kuci ona radi svaki dan ......

To je već dobro. Svakako treba da joj najdirektnije i dobronamerno ukažeš da je vreme da prihvati tvoju ruku i pođe putem života dalje. Naravno zimi to nije baš lako, a praznici po pravilu depresiju pojačavaju, ali prvi korak je da ona sama postane svesna da ne sme u depresiju a drugi korak je da prihvati pomoć da iz depresije izađe.

Naravno kad sam rekla depresija nisam unapred postavila klinički dijagnozu bolesti.

Ова омладина је много килава.

ucili smo od starijih