Tekstil, najbolja zaštita od sunca



Dečja koža izgorela na suncu za većinu roditelja predstavlja sasvim normalnu prateću pojavu letovanja, ali stručnjaci dermatolozi nemaju za to baš mnogo razumevanja.

„Dopustiti da dete zadobije opekotine od sunca isto je što i iz nemara dopustiti da se fizički povredi“, smatra jedan dermatolog. „Deca zbog takvog ponašanja često moraju da ispaštaju tek kroz 30 godina.“ Previše sunčanja u detinjstvu i mladosti često se, naime, sveti tek nakon više decenija. Ovaj profesor dermatologije u svojoj ordinaciji, nažalost, svakodnevno viđa pozne posledice kulta sunca. Od raka kože danas oboleva pet puta više ljudi nego pre 30 godina.

Šta ih štiti od sunca
Senka pod suncobranom
- 5 puta duže
Senka pod drvetom
- 10 puta duže
Laka pamučna odeća
- 10 puta duže
Gusto tkana pamučna
odeća - 20 puta duže
Odeća sa UV zaštitom
- 20-80 puta duže
U Srbiji, na primer, oko tri i po hiljade godišnje, od čega nekoliko stotina od melanoma. Ovo obolevanje od raka bi se lako moglo izbeći, ali uprkos svim upozorenjima lekara, preplanula koža i dalje ostaje na ceni.
Zato za istinski zdrav boravak na plaži lekari preporučuju specijalnu odeću. Ona se u Evropi može nabaviti preko interneta, u apotekama, drogerijama, pa čak i u samoposlugama, i nosi oznaku UV odeća („UV Kleidung“, „UV Sun-protective Clothing“). Stručnjaci, međutim, tvrde, da sama oznaka „UV zaštita“ na odeći ne znači ništa naročito, jer određenu zaštitu od sunca pruža, na kraju krajeva, svaka tkanina. Ozbiljni proizvođači stoga stavljaju oznake koje ukazuju na to da njihovi proizvodi ispunjavaju određene norme u pogledu zaštite od UV zračenja. Tako, recimo, oznaka UPF 40 znači da se sa ovom odećom na suncu može ostati 40 puta duže nego bez zaštite.

Izvor: Blic

Bake i deke - ključ srećnog detinjstva



Odrastanje uz bake i deke čini decu srećnijom, pokazuje istraživanje sa Univerziteta u Oksfordu. Objašnjenje je prilično jednostavno - oni imaju dovoljno vremena za razgovor s unucima o njihovim problemima i planovima.

Osim blagotvornog uticaja na njihovo detinjstvo, anketa koja je uključila više od 1.500 dece otkrila je da bake i deke mogu da sačuvaju unutrašnji mir dece čiji roditelji prolaze kroz razvod. Ipak, to nije sve. Statistike kažu da jedna od tri bake redovno pazi na dete, dok njih 40 odsto tu i tamo uskače u pripomoć. Kasnije, kada unuci postanu adolescenti, pozitivan uticaj baka i deka koji su aktivno učestvovali u odrastanju unuka daleko je veći čak i od onih porodica u kojima su međugeneracijski odnosi brižno negovani.

Izvor: Blic

Stres u trudnoći utiče na imunitet bebe   

Stres u trudnoći ugrožava razvoj imunološkog sistema bebe koja treba da se rodi, pa samim tim povećava i opasnost od pojave astme, pokazali su rezultati istraživanja grupe američkih naučnika s Medicinskog fakulteta pri univerzitetu Harvard.

Američki naučnici su došli do tog zaključka ispitujući nivo stresa kod 387 trudnica i njihovu izloženost respiratornim alergenima, kao i nivo antitela imunoglobulina E (IgE) u krvi uzetoj iz pupčane vrpce beba. Tako su otkrili da je kod novorodjenčadi povećana mogućnost pojave astme i rinitisa, upale sluznice nosa koja je posledica izlaganja alergenima.

Visok novo IgE generalno ukazuje na povećanu osetljivost respiratornih puteva na alergene.
Američki naučnici su, prema rečima prof. Rozalind Rajt, rukovodioca istraživanja, registrovali najviši nivo IgE u pupčanoj vrpci žena koje su tokom trudnoće bile izložene intenzivnom stresu, a koje nikada nisu bile u većoj meri izložene alergenima.

Oni su na kraju zaključili da stres u trudnoći podstiče ne samo genske faktore, već i faktore iz životne sredine koji utiču na razvoj dečje astme.

Izvor: MTS-Mondo

Kako obući bebu?

Večita dilema mladih mama kako obući bebu da joj ne bude pretoplo, ali i da se ne prehladi, tokom letnjih dana postaje još veća.

Prilikom izbora garderobe za bebe na prvom mestu bi trebalo da bude udobnost i kvalitet materijala.

Nemojte bebin komfor podrediti "stilu", beba je – beba, dakle koliko god vam bila slatka haljinica u kojoj će vaša mezimica izgledati "kao lutka", uzdržite se.

Garderoba za bebe mora da bude od prirodnih materijala, a najbolji izbor je pamuk. Odeća od pamuka omogućava bebinoj koži da diše, a možete je prati na visokim temperaturama, što je u prvim mesecima neophodno.

Još jedna stvar na koju bi trebalo da obratite pažnju je kopčanje. Kada je reč o odeći za najmlađe, idealno rešenje su stvari koje se kopčaju spredadonji delovi sa kopčanjem duž nogavica. Tako nećete morati svaki put da skidate bebu kada treba da joj promenite pelene.

Pedijatri savetuju da bebe uvek treba da imaju jedan sloj garderobe manje od roditelja. Kada temperature počnu da prelaze trideset stepeni beba treba da bude u majici kratkih rukava. U šetnju idite u ranim jutarnjim satima, ali ni tada nemojte zaboraviti šeširić koji će štititi lice vašeg mališana. Takođe, neophodno je i redovno nanošenje kreme za sunce čiji je zaštitini faktor najmanje 30.

Ipak, čak i ako se pridržavate ovih saveta, beba ne bi smela da bude napolju između 11 i 17 sati!

Izvor: MTS-Mondo

Nikad ne tresite bebu!



Svima koji dolaze u kontakt s malom djecom treba jasno dati do znanja da malo dijete ni u kom slučaju ne smiju tresti. Nažalost, neki neispavani, rastrojeni roditelji ili skrbnici ovo zaborave.

Snažno tresenje malog djeteta uzrokuje nagli trzaj koji može dovesti do krvarenja u glavi i pojačanog pritiska na mozak, što rezultira njegovim razdvajanjem, piše list Toronto Star.

Budući da kod djece dojenačke dobi mišići još nisu potpuno razvijeni, a moždano je tkivo izuzetno osjetljivo, tresenje djeteta svega nekoliko sekundi može uzrokovati trajne ozljede.

To su, među ostalim, oticanje i oštećenje mozga, cerebralna paraliza, zaostalost u duševnom i fizičkom razvoju, sljepoća, oštećenje sluha, paraliza i smrt.

Dr. James King, pedijatar iz Dječje bolnice Eastern Ontaria, istraživao je posljedice tresenja male djece. Kaže da ljude treba upoznati s tim problemom, jer u mnogim slučajevima ozljede nisu odmah vidljive, a djetetu se može dijagnosticirati gripa ili neka virusna bolest.

"Svima treba jasno dati na znanje da malo dijete ni u kom slučaju ne smiju tresti", kaže dr. King. "To se mora reći ljudima koji su tek postali roditelji."

Izvor: NetPortal

Slobodno (raz)mazite bebu!
 
Kad se vrati kući iz porodilišta, mlada mama se često obraća za savet bakama ili iskusnijim prijateljicama, jer ne zna kako da postupi u određenim situacijama. Međutim, savremena medicina je opovrgla neke od tih tradicionalnih recepata, koji ipak i dan-danas opstaju kao uvrežene zablude, piše "Blic".

Mlade mame često će čuti da je "korisno da beba plače da bi joj se razvila pluća", ali je za normalan razvoj pluća sasvim dovoljno obično nesmetano disanje. Ako je beba rođena na vreme i bez urođenih mana disajnog aparata, ona nema nikakvih problema sa plućima. Pa ako ne plače, to znači da je sa njom sve u redu i da je zadovoljna, a ako plače, nešto joj nije po volji i treba joj pomoći i udovoljiti joj.

Bake, komšinice i tetke u godinama tvrde da dete ne treba uzimati u ruke kad plače da ga ne bi postalo razmaženo. To nije tačno, slobodno mazite bebu i nosite je u naručju.

Beba ne ume da govori i komunicira s majkom očima, mimikom i, pre svega, plačem. Kad je suva i sita, ona svojim plačem želi da stavi do znanja da joj je potrebna bliskost i sigurnost. Za normalan razvoj mališanu je potreban dodir majčinih ruku i zvuk njenog glasa i zato ne treba štedeti nežnosti iz straha da ćete odgajiti malog tiranina.

Još jedna od raširenih zabluda je da hladne ručice ukazuju na to da je bebi hladno. Hladne ruke i noge pokazuju da beba nema razvijenu termoregulaciju. Ako želite da proverite da li joj je zima, opipajte kožu na potiljku i leđima.

To što dojite bebu ne znači da morate da pijete mnogo kravljeg mleka.

Kravlje mleko ne doprinosi pojačanom lučenju majčinog mleka. Naprotiv, pedijatri ne preporučuju mladim mamama da piju previše kravljeg mleka jer ono može da izazove jaku alergijsku reakciju kod novorođenčeta. Zato je bolje umesto čistog mleka jesti mlečne proizvode.

Uzgred, veličina grudi majke ne utiče na dojenje i količinu majčinog mleka. Ukoliko ima normalnu laktaciju, žena s malim dojkama može sasvim lepo da othrani čak i blizance.

I, još nešto: dojite bebu koliko god hoćete! Ukoliko se normalno i uravnoteženo hranite i dobijate sve neophodne vitamine i minerale, dugotrajno dojenje neće naneti nikakvu štetu vašem zdravlju.

Izvor: MTS-Mondo

Šta kad dete neće da jede?

• Odbijanje hrane i razni prohtevi su normalne faze, ali kad mališan ne dobija na težini i zaostaje u rastu za vršnjacima obavezno potražite savet lekara

Svaka majka zna da deca umeju da budu veoma problematična i izbirljiva kada se radi o hrani. Jedan od posebno napornih perioda je onaj kada dete ima dve godine, delom zbog probirljivosti i tvrdoglavosti deteta, delom zbog toga što ne znaju svi roditelji kakve su zaista potrebe dece tog uzrasta.
Ono što često zbuni, pa i zabrine roditelje, jesto to što dete od dve godine ima manji apetit nego odojče. Kako to?
Objašnjenje je jednostavno - dvogodišnjak raste sporije nego beba. Trošiće više energije na kretanje, ali manje kalorija će mu biti potrebno za rast, pa mu neće biti potrebno toliko hrane.
Dvogodišnjaci su pri jelu često probirljivi, sitničavi, ponekad i nervozni. Može se desiti da neku namirnicu odbiju, što ne bi trebalo da zabrine roditelje, ako to bude nadoknađeno nekom drugom namirnicom iz iste grupe, u tom ili sledećem obroku.
Nije nikakav problem ni ako dete preskoči neki obrok - dvogodišnjaci sami traže da jedu kad su gladni.

Važno je strpljenje

Dvogodišnjaci zahtevaju slobodu izbora, što može dovesti do neobičnih navika u ishrani - dete može jednog dana da pojede puno hrane, već sledećeg veoma malo. Nekad će želeti da jede jedno isto.
Sve ove faze su privremene i dokle god je dete zdravo, ne treba brinuti zbog njih niti ga forsirati da "jede kao i sva ostala deca". Naoružajte se strpljenjem i malo sačekajte - bubice će već proći.
Ipak, nikad ne prisiljavajte dete da jede dok je okupirano igrom. Nemojte ga ni požurivati da završi obrok niti insistirati da jede istu količinu hrane kao odrasli.

U suštini, sve dok je dete zdravo i raste normalno (što pokažu visina i težina prilikom lekarskog pregleda), možete biti sigurni da jede dovoljno.
Jedan od mogućih problema u ovom uzrastu jeste da dete pije suviše mleka, pa onda nije dovoljno gladno za drugu hranu... Tada bi trebalo ograničiti unos mleka, što je najlakše postići tako što mu mleko nećete davati iz bočice nego iz čaše.
Što se bočica tiče, dete bi u ovom uzrastu već trebalo da se odvikne od njih i da nauči da koristi čašu ili šolju. Preduga upotreba bočice deformiše dečje zube.
Ukoliko roditelji forsiraju ishranu, dete obično reaguje još većom tvrdoglavošću, pa se problem pojačava.

U svakom slučaju, s obzirom na to da vaše dete troši dosta energije obratite pažnju na to da ponuđena hrana sadrži elemente potrebne za detetov pravilan rast i razvoj (meso, riba, piletina, jaja, mlečne proizvode, testenina, žitarice, povrće i voće).
Detetu odgovaraju manji obroci, ali njegove potrebe u energiji su veće tako da je pored tri glavna važno osigurati i međuobroke (pet do šest obroka dnevno). Deca u uzrastu od dve godine mogu da jedu i hranu koja je bila zabranjena u prethodnoj godini (pomorandža, limun, mandarina, jagodičasto voće, med, belance...).
Odbijanje hrane i čudni prohtevi su normalne faze u razvoju deteta, ipak, kada dete uporno mesecima odbija da jede ne dobija na težini, zaostaje u rastu za vršnjacima, obavezno potražite savet lekara.

Izvor: Top Vita

Nezamenljivo majčino mleko

Pored toga što obezbeđuje idealnu hranu za pravilan rast i razvoj bebe, dojenje štiti žene od karcinoma dojki, jajnika i osteoporoze



Svetska nedelja dojenja obeležava se svake godine u prvoj nedelji avgusta u više od 120 zemalja sveta i promoviše važnost i pozitivne učinke dojenja. Ovogodišnja tema inspirisana je Olimpijskim igrama i cilj joj je pružanje podrške majkama da ispune zlatne standarde u ishrani bebe. Đurđa Kisin, načelnik Centra za promociju zdravlja Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut", podseća koju su to zlatni standardi.

- Majčino mleko je idealna hrana i temelj za pravilan razvoj deteta. U prvih šest meseci u ishrani bebe trebalo bi da bude isključivo majčino mleko, a tek posle tog perioda nastavak dojenja u kombinaciji s drugom hranom prikladnom za bebin uzrast, do dve godine starosti i duže - kaže Kisin.

Kako ona kaže, žene bi svakako trebalo da se opredele da doje zato što su dojene bebe zdravije, lepše i pametnije.

- Zdravije su zato što majčino mleko sadrži faktore rasta, a bebe su zaštićene od mnogih bolesti, posebno u prvoj godini života. Bebe koje doje u tako visokom procentu ređe imaju prolive, akutne upale disajnih organa i srednjeg uha. Zaštićene su od gojaznosti, kao i od rane šećerne bolesti, imunije na alergije, upale bronhija i astmu. Takođe, u kasnijem dobu dojene bebe ređe imaju visok krvni pritisak i srčane probleme. Kod beba koje se hrane majčinim mlekom bolje se razvijaju mozak, creva, pluća i bubrezi, koji su nezreli u prvoj godini života. Faktori i hormoni rasta koji se nalaze samo u majčinom mleku pospešuju rast i razvoj. Dojene bebe su i pametnije jer obično imaju veći koeficijent inteligencije, a takođe je dokazano i da su stabilnije ličnosti. Smatramo da su bebe koje doje lepše jer im se pravilnije razvijaju lice i vilica i nemaju cirkularni karijes, tipačan za bebe koje se hrane veštačkom hranom. Takođe, nemaju ni deformitete vilice u odnosu na bebe koje se hrane na flašicu - objašnjava Kisin.

Ona napominje da sve majke mogu uspešno da doje, samo su im potrebne pomoć i podrška, kako za vreme trudnoće, tako i posle porođaja, a posebno u prvih meseca dana bebinog života.

- Retko koja majka ne može da doji i tada je potrebno da se posavetuje sa stručnjacima kako bi beba dobila najbolju moguću ishranu. Žene se najčešće plaše da li će imati dovoljno mleka. Svaka žena može da ima dovoljno mleka ako nauči tehniku dojenja, a bebe imaju pune obroke koji ne traju kraće od 15 ili 20 minuta. Beba bi trebalo da jede i ono prvo slatko mleko koje majke obično opisuju kao providnu vodenkastu tečnost, koje je veoma kvalitetno mleko. Beba treba da dobije i ono takozvano poslednje mleko, koje sadrži neophodne masti i belančevine. Majke veoma brinu i da li dete dobija dovoljno na težini. Bebe koje piju isključivo majčino mleko u proseku dobijaju od 500 grama do kilogram mesečno, iako je i tih pola kilograma dovoljno. S druge strane, bebe koje se hrane zamenama dobijaju više na težini, ali to nije kvalitet nego kvantitet - kaže Kisin, i dodaje da bi bebu trebalo podojiti na svaki njen zahtev, jer ona nije sat pa da se navije na svaka tri sata.

Ishrana dojilje

Dojiljama se preporučuje uobičajena hrana koju jede i ostatak porodice.

- Ništa ne treba jesti previše, potrebno je pet obroka i vode onoliko koliko je žena žedna. Ono što je važno jeste da žena ujutro pre nego što podoji bebu ili obavi druge poslove obilno doručkuje, a ne tek negde oko podneva kao što naše žene obično rade. Pušenje se ne preporučuje jer beba kroz mleko dobija sve otrove, a cigarete menjaju i ukus mleka. Ukoliko majka baš ne može da se odrekne cigareta, onda bi bilo poželjno da puši barem posle podoja. Alkohol i kafa su takođe nepoželjani, ali jedna do dve šolje kafe dnevno su dozvoljene - objašnjava Đurđa Kisin.

Ne odričite se dojenja

Prema rečima Đurđe Kisin, procenat žena koje doje od 1994, kad je „Batut" počeo sa promovisanjem i podrškom dojiljma, porastao je. Na nacionalnom nivou on je tada bio samo 5,8 odsto, dok je danas 26 odsto.

- Dojenje utiče i na zdravlje majke jer su žene koje doje u visokom procentu zaštićene od karcinoma dojke i jajnika, od osteoporoze, a pre i povrate težinu koju su imale pre trudnoće. Dojenje, osim što je dobrobit za porodicu, kao i društvo ono je i svojevrsna ekološka zaštita jer se štedi energija koja je potrebna za proizvodnju, transport i pripremu drugih oblika hrane. Od 4.300 sisara, samo su žene zanemarile taj dar prirode - kaže Kisin.

Izvor: Press

CARSKE BEBE

Žene se danas sve kasnije odlučuju na trudnoću, a posledica toga je veliki broj porođaja carskim rezom

Sve češće pribegavanje carskom rezu pri porođaju, koje prijavljuju mnoge zemlje, delom je u vezi sa činjenicom da se žene sve kasnije odlučuju za materinstvo.

Britanski stručnjaci ustanovili su da što je porodilja starija, to sposobnost glatkih mišića uterusa da se kontrahuju slabi, čime se usporava napredovanje porođaja i povećava verovatnoća za carski rez.

Do ovakvog zaključka došlo se analizom slučajeva 583.843 porodilje u period između 1980. i 2005. Tokom tog perioda procenat žena koje su se odlučile za prvo dete između 30. i 34. godine povećan je tri puta, onih koje su se za dete odlučile između 35. i 39. godine sedam puta, a procenat žena koje su prvi put rađale posle 40. godine povećan je čak desetostruko. U istom periodu ukupan broj obavljenih carskih rezova više je nego udvostručen.

Na svakih pet godina starosti žene od 16. godine pa nadalje, izgledi da se porođaj obavi carskim rezom povećavaju se za 49 odsto. Na svakih pet godina više, dužina porođaja povećava se za 30 minuta.

Procenjuje se da bi povećanje učestalosti carskih rezova bilo za 38 odsto manje da porodilje nisu iz godine u godinu bivale sve starije.

Izvor: Press

Ukus zavisi od roditelja

Istraživanja su pokazala da od onoga čime i kako su nas hranili u detinjstvu zavisi šta ćemo kasnije voleti da jedemo

Navike u jelu neke su od najvećih razlika među ljudima, pokazala su najnovija istraživanja. Naučnici kažu da za to možemo slobodno da okrivimo roditelje. Naime, oni smatraju da je sklonost ka određenoj vrsti hrane, posebno prema slatkišima ili slanoj hrani, jednostavno urođena.

Izgleda da je osećaj za ono što je ukusno toliko različit da, na primer, četvoro ljudi za stolom može da pokaže najrazličitije navike u jelu. Tako će, na primer, dete s gnušanjem odbiti povrće, muž će insistirati samo na mesu i krompiru, žena će obavezno piti vodu pre glavnog jela, a prijateljica neće jesti kolače ako u njima ima oraha....

U posluženju je trik

Poreklo sklonosti ka određenoj vrsti hrane, kao i način na koji je jedemo, mogu da se pronađu u porodičnim prehrambenim navikama iz najranije mladosti. Istraživanja su pokazala da od onog čime i kako su nas hranili u detinjstvu zavisi šta ćemo voleti da jedemo kasnije tokom života.

- U nama se skriva sklonost ka određenoj hrani koja nam je urođena, ali kako te sklonosti izražavamo uglavnom zavisi od naših roditelja. Ali, izbor hrane zavisi i od načina na koji je ona deci bila posluživana. Hrana koja se nudi kao uživanje ili uz osmeh prihvaćenija je nego ona koja se iznosi kao kazna. Nijedna odrasla osoba neće uživati u hrani koju je u detinjstvu jela uz suze i viku. Ako roditelj detetu pruža emotivnu nagradu zato što je pojelo određenu hranu, mališan će je onda radije jesti - navodi se u izveštaju ovog istraživanja.

Deca imaju različite reakcije na šećer

Roditelji takođe imaju običaj da deci usade naviku da u hrani traže utehu. Ako je koriste kao nagradu ili suprotno, kao utehu za neko loše iskustvo, decu će tako naučiti da posegnu za čokoladom svaki put kad im se nešto loše dogodi.

- Deca od svojih roditelja preuzimaju model ishrane, kao i želju za određenim ukusima. Neke porodice insistiraju na ručku i ne odobravaju jedenje s nogu, i kasnije deca takve navike prenose i na svoje buduće porodice - kaže se u ovom istraživanju.

Rezultati američkog istraživanja pokazali su da bebe koje su hranjene hranom koja je sadržala šećer različito reaguju, neke su je odbacivale kao preslatku, dok su druge uživale u njoj i tražile još.

Izvor: Press