10 najčešćih dilema u prvim danima



 Konačno ste vi i vaša beba zajedno. Svi se raduju, a uz čestitke idu i saveti u vezi sa ishranom, spavanjem, menjanjem pelena i svim ostalim. Bez obzira koliko saveta dobili, ili koliko knjiga pročitali, uvek će postojati pitanja koja će vas mučiti.

1. Da li moje dete dobija dovoljno mleka dojenjem?
Dojena deca uglavnom, osim u retkim slučajevima, dobijaju dovoljno mleka.
Normalno je da nakon porođaja deca izgube oko 10 odsto svoje porođajne težine, što bi trebalo da se nadoknadi za dve nedelje. Pedijatri će vas uglavnom savetovati da se opustite i ne paničite zbog svake kapi mleka.


2. Mogu li da razmazim svoju bebu?
Stručnjaci kažu - apsolutno ne. Deca mlađa od šest meseci nisu u stanju da manipulišu pažnjom roditelja. "Slušajte" vaše dete i pokušajte da razumete njegove reakcije na vas i svet oko sebe.

Šta ga uznemirava? Šta ga smiruje? Kakav mu je ritam spavanja?... Treba da postavite ova i druga pitanja kako biste se "povezali" sa vašim detetom i naučili kako da prepoznate njegove potrebe.

3. Kada će moje dete da prespava celu noć?
Bebe mogu da spavaju i do osamnaest sati dnevno. Nažalost, to je najčešće u kratkim intervalima.
Svaka tri do četiri sata deca prelaze iz ciklusa dubokog u stadijum laganog sna. U jednom trenutku, dete će postati svesno osećaja gladi i  potpuno će se razbuditi. Tada će početi da plače kako bi upozorilo na svoju potrebu. To može da se događa i deset puta dnevno - zato je važno da se mama odmara u vreme kada beba spava. Kućni i ostali poslovi mogu da sačekaju.


4. Da li beba treba da spava na leđima ili na stomaku?
Stručnjaci se danas slažu da dete treba stavljati da spava na leđima. To smanjuje rizik od sindroma iznenadne smrti. Ovaj rizik se smanjuje i ako: dete spava u sobi koja nije zadimljena, dušek je tvrđi, izbegavate pretopljavanje i ne stavljate bočice u krevet.

Spavanje na boku je dobra alternativa ukoliko je površina na kojoj beba spava dovoljno tvrda.

5. Izgleda kao da je moje dete razroko, a i noge su mu krive.
Normalno je da oči novorođenčeta s vremena na vreme postanu razroke - ta pojava uglavnom nestane do četvrtog meseca života.
Što se tiče tanušnih i iskrivljenih nogu, setite se da su nožice vašeg deteta do nedavno bile u fetalnoj poziciji, pa je potpuno normalno da su sada "krive". Kod većine mališana će se ispraviti do druge godine života.

6. Moja beba stalno plače. Da li su pitanju kolike?
Jedini način na koji vaša beba zna da komunicira je plakanje. To je njen  način da izrazi glad, umor, i druge osećaje.

Ponekad, kada se čini da ne postoji razlog zašto bi dete plakalo, napade plača povezujemo sa kolikama (grčevima). Njih prati neutešan plač - najčešće povezan sa želudačnim tegobama u obliku grčeva. Obično počinju oko treće nedelje života, a prestaju oko trećeg meseca. Mogu da potraju i duže, a uglavnom se javljaju u večernjim satima.

Plač može da ukazuje i na to da je kod deteta prisutna alergija na mleko, refluks, ili neke druge tegobe - zato bi bilo dobro da se posavetujete sa lekarom.
Pokušajte da smirite dete pevajući laganu uspavanku. Pripremite toplu kupku i položite ga prsno u kadu. Smanjite svetlo i probajte da se relaksirate zajedno sa bebom. Ili je stavite u automobil i sporo se provozajte (ponekad lagano poskakivanje kola ima učinka). Važno je i da se vi smirite, jer beba može da oseti vaše emocionalno stanje, koje i te kako utiče na nju.

7. Da li je bljuckanje normalna pojava?
Povremeno bljuckanje je uobičajeno. Neka deca uvek izbace malo mleka nakon svakog obroka, što je normalno, a uzrokovano je nerazvijenošću probavnog sistema. Ponekad se dete prejede, pa je to razlog izbacivanja male količine mleka. Bljuckanje nije isto što i povraćanje.

Međutim, ako dete nakon obroka često povraća, i to u luku ili mlazu, ima proliv i gubi na težini - obavezno se javite pedijatru.

8. Da li je vakcinacija sigurna za dete?
Da! Imunizacija je najvažnija zdravstvena prevencija, uz to i obavezna kada su u pitanju pojedine bolesti.

9. Kako da znam kada dete treba da odvedem kod lekara?
Većina novih majki se bori sa dilemom: "Da li je potrebno da zovem doktora?"
Evo nekoliko opštih pravila: ako je dete uznemireno i ne možete da ga smirite, ako ne želi da jede, ima bilo kakav poremećaj u disanju, ili ako mu je temperatura viša od 38 stepeni, zovite lekara. Sledite svoj instinkt, ali pokušajte da ostanete smireni koliko god je to moguće.

10. Da li zamaram pedijatra stalnim zivkanjem i postavljanjem svakakvih  pitanja?
Odgovor je NE. Zato oni i postoje. Jedna od najvažnijih stvari je uspostavljanje odnosa poverenja pedijatra sa roditeljima, a kasnije i sa  detetom.

Izvor: Yumama

Kako naučiti dete da jede kašikom



Vaše dete je verovatno već mali profesionalac u hranjenju prstima. Ali, kako da ga naučite da se služi kašikom? To će za njega predstavljati novi izazov.

1. Za početak, dajte mu hranu koja će ostati na kašici, kao što su pire-krompir, griz ili jogurt.
2. Ponudite mu kašiku na početku obroka, dok je najgladnije, pa će verovatno imati više strpljenja da uči.
3. Budite spremni na male nezgode. Pomozite mu da zahvati jelo kašikom ili da je primakne ustima.
4. Zanemarite nered koji će se stvoriti prilikom učenja - to je neizostavni deo ovog važnog procesa, a i faza koja će vrlo brzo proći.
5. Neka uvek jede u stolici za hranjenje - biće vam dosta posla i oko čišćenja deteta i stolice, zato nikako nemojte da dozvolite da sa kašikom jurite za detetom koje razbacuje hranu po celoj kući.

Izvor: Blic

Imitiranje je zdravo

S decom je sve tako spontano i divno. Svaki dan je iznenađenje. Jednog dana samo ćete se iznenaditi kad vaš mališan uzme telefon ili mobilni u ruku i počne da „razgovara“, digne ručicu u znak pozdrava čim izustite „pa-pa“, s krpom za prašinu prošeta pored vas... Deca najbolje uče iz iskustva, pa ih zato uključite u svoje aktivnosti.

„Oponašanje majke je važan deo razvoja deteta i prethodnik je detetovoj mašti“, kaže dr Punam Kašajap, pedijatar na Univerzitetu u Nju Džerziju.
Kako se razvija njegovo pamćenje, dete će početi da oponaša ono što ste učinili juče (npr. obrisali sto), a ne samo ono što radite sad (npr. razgovarate telefonom.).
Kako da postaknete dete
Podsticanje oponašanja vrlo je jednostavno - uključite dete u rutinske aktivnosti:
• Ako posegne za stranicom knjige koju čitate, pokažite mu kako da okrene stranicu, tako da mu nežno pridržavate ruku.
• Ako počne da maše glavom dok se češljate, dajte mu češalj. Pohvalite ga za lepu frizuru.
• Ako podigne ruku da mahne nekome, pomozite mu - uskoro će to moći da uradi samostalno.
• Ako kuvate, dajte i njemu komadić nekog povrća, varjaču i šerpu. I da, obavezno probajte (i oduševite se) „ručkom“ koji je dete skuvalo.
• Ako kačite veš da se suši, pokažite mu kako da vam dodaje veš iz korpe i kako da ga pre toga protrese.

Izvor: Blic

Pomozite im da se uspavaju



Najčešće pitanje koje roditelji sasvim zdrave dece postavljaju pedijatru odnosi se na spavanje njihovih mezimaca. Teškoće sa uspavljivanjem, odbijanje da u određeno vreme odu u krevet, košmarne noći i slični problemi nisu neobična, niti retka pojava. O tome govori Lilijan Neme-Pjer, francuski psiholog i stručnjak za san.

Odbija da ide na spavanje
Nijedno dete ne ide s oduševljenjem u krevet: ono se oseća frustriranim zato što roditelji ne udovoljavaju njegovoj želji da ostane budno kao odrasli ukućani. Sasvim je prirodno što se na sve moguće načine trude da odlože taj trenutak. Naročito će biti uporni ako znaju da ste u drugim sličnim situacijama popustili i da su tada dobili ono što žele.
Rešenje: ostanite čvrsti. Čak i ako vas usrdno moli ili, naprotiv, vrišti i plače, ne popuštajte. Kad ga jednom smestite u krevet, ne dozvoljavajte mu da ustaje, čak ni pod izgovorom da želi s vama da se pomazi još samo jedan put.

Uveče se previše uznemiri
Čim padne noć neki mališani postaju uznemireni. Plaše se mraka i nerado odlaze na spavanje. Neki su željni druženja s roditeljima koji se prekasno vraćaju kući s posla. Zato nastoje da što duže ostanu zajedno.
Rešenje: uvedite ritual odlaska u krevet. Nemojte se zadovoljiti jednim poljupcem na brzinu. Odvojite vreme za pravu malu ceremoniju spremanja za spavanje: pročitajte mališanu omiljenu bajku, pozdravite se sa svim igračkama i na kraju se lepo pomazite. Veoma je bitno da svake večeri sve ponovite na isti način, jer dete tako stiče sigurnost.

Teško se uspavljuje
Verovatno ste stavili dete prerano ili prekasno u krevet. U tom slučaju morate da budete strpljivi dok mu se ponovo ne prispava. Rešenje: posmatrajte dete. Ako zeva, trlja oči, postaje kenjkavo znajte da je kucnuo čas da ga što pre stavite u krevet, čak i ako je to kasnije nego što ste vi planirali. Ako su svi ti znaci izostali, počnite s laganim pripremama pola sata pre predviđenog odlaska u krevet. Nagovorite ga da radi nešto što smiruje: čitajte mu bajku ili počnite da slažete slagalicu. Možete da pustite laganu muziku. To će biti dobar prelazni period.

Zove vas usred noći
Kako je dete zaspalo prethodne večeri: da li vas je držalo za ruku ili ste mu pevali uspavanku? Svaki put kad se probudi, detetu je potreban isti kontekst da se ponovo uspava. Zato vas zove.
Rešenje: naučite ga da se samo uspava. Posle rituala odlaska na spavanje, izađite iz sobe ne čekajući da se uspava. U početku će vas dozivati, ali će se posle nekoliko dana navići i smisliti kako da se samo uspava: možda će pevušiti, ili grliti plišanu igračku, ili pričati samo sa sobom. Na kraju će se sigurno navići.

Osobine dečjeg sna
U prvih nekoliko nedelja života bebe čak polovinu dana provedu spavajući, ali ritam spavanja je često takav da ga je vrlo teško opisati. Međutim, postepen razvoj nervnog sistema deteta dovodi i do uspostavljanja ujednačenijeg ritma budnosti i spavanja. Bebe odmah nakon rođenja ne razlikuju noć i dan. Ipak, s vremenom dete počinje da prilagođava svoje mentalne i fizičke osobine razdobljima dana, i da uspostavlja vlastiti dnevni ritam, odnosno unutrašnji sat koji određuje, između ostalog, cikluse spavanja i budnosti, metabolizam i telesnu temperaturu. Postepeno dete sve manje spava tokom dana, a sve više tokom noći, pa je uobičajeno da do šest meseci noću počne da spava osam do deset sati. Ipak, neka deca ne prespavaju celu noć sve do uzrasta od godine dana.

Dve faze sna
Prilikom spavanja smenjuju se dve faze sna, REM faza, odnosno faza brzih pokreta očiju, i NREM ili mirna faza sna. Za vreme REM faze mozak je vrlo aktivan i upravo tada dete sanja, dok su za vreme NREM faze moždani talasi mnogo sporiji. Dete otprilike pola vremena provede u REM fazi, a drugu polovinu u NREM fazi, dok kod odraslih na REM fazu otpada samo jedna petina vremena spavanja. Stručnjaci pretpostavljaju da je jedan od razloga za tu razliku između dece i odraslih to što se u REM fazi aktiviraju područja za učenje u mozgu. Izjava „spava celu noć“ ponekad može da zbuni. Sve se bebe, baš kao i odrasli, bude povremeno tokom noći. Ako dete počne da se meškolji u svom krevetiću, to ne mora da znači da ga nešto muči. Uobičajeno je da se prilikom prelaza iz jedne faze sna u drugu dete pomera i plače, i da mu treba neko vreme da se ponovo udobno namesti.

Izvor: Blic

Deca koja nedovoljno spavaju sklona emocionalnim problemima



Nedavno istraživanje pokazalo je da su deca koja nedovoljno spavaju sklona emocionalnim problemima i kasnije problemima sa prekomernom težinom. Odgovornost za te probleme istraživači pripisuju roditeljima, prenosi VOA news.

Mali Dilan, star 18 meseci, izgleda veoma smireno dok spava. Ali ponekad on stavlja na probu strpljenje svoje majke Sare Lopez.
"Neka deca postanu pospana i legnu sama da dremnu. Naša jednostavno nisu takva", kaže ona.
"Dilanova teškoća da se smiri nije neuobičajena. Medjutim, brojne studije sada pokazuju da se navike o tome kako spavamo i koliko dugo, stvaraju rano u životu. Ipak izgleda da nastojanje da se beba uspava držanjem u naručju ili ljuljanjem možda neće biti tako dobra ideja", kaže doktorka Džudit Ovens sa univerziteta Braun u Roud Ajlendu.
"Što se više roditelji uključuju u proces uspavljivanja kada je vreme za odlazak u krevet, veća je verovatnoća da će dete postati zavisno od roditelja u smislu uspavljivanja", kaže doktorka Braun.
Istraživači sa univerziteta Montreala u Kanadi, intervjuisali su više od 900 roditelja o navikama za spavanje njihovih petomesečnih beba i tome šta oni čine kako bi ih uspavali. Roditelji su ponovo ispitani kada su njihova deca napunila 6 godina. Budući problemi sa spavanjem često su pratili roditelje koji su deci davali hranu ili piće kada se probude ili ako su ih stavljali zajedno sa njima u krevet. Ta deca su imala loše snove ili su spavala manje redovno. Doktorka Blanš Beneson je iz Montefiore medicinskog centra u Njujorku.
"Kada roditelji stalno reaguju na decu koja se bude i plaču – to je ono što deca stiču kao iskustvo", kaže ona.
Istraživači iz škole za javno zdravlje univerziteta «Džons Hopkins» takođe su ustanovili da je broj sati tokom kojih deca spavaju indikator da li će dete imati prekomernu težinu kasnije u životu. Njihova studija nagoveštava da bi deca mladja od pet godina trebalo da spavaju najmanje 11 sati noću – deca od 5 do 10 godina, najmanje 10 sati – i da bi ona starija od 10 godina trebalo da spavaju najmanje 9 sati svake noći. Oni koji su spavali manje imali su 90 odsto rizika da steknu prekomernu težinu ili budu gojazni, u poredjenju sa onima koji su spavali više sati. Mnogi pedijatri kažu da ovi zaključci možda ne mogu da se primene na sve bebe. Ali svakako preporučuju roditeljima da budu strpljiviji – i deca će sama krenuti na spavanje. U međuvremenu, Sara Lopez je pomalo skeptična u odnosu na te savete.
"Mogla bih da kažem da je ove preporuke mnogo lakše izreći nego sprovesti", poručuje ona.

Izvor: Blic

Crna čokolada protiv preeklampsije

 

Svakodnevno konzumiranje umerenih količina (jedne štangle) crne čokolade moglo bi da omogući smanjenje za 69 odsto opasnosti od preeklampsije, poremećaja u trudnoći izazvanog opasnim povećanjem krvnog pritiska, pokazalo je istraživanje grupe naučnika s američkog univerziteta "Jejl" (Yale).

Američki naučnici su, izmedju 1996. i 2000. godine, sproveli istraživanje koje je obuhvatilo 2.291 trudnica, kod kojih je proveravano konzumiranje čokolade u prvom i trećem tromesečju trudnoće.

Oni su istovremeno i u pupčanim vrpcama beba pri rodjenju merili nivo alkaloida teobromina koji se nalazi u čokoladi i stimuliše rad srca i opušta i širi krvne sudove smanjujući na taj način opasnost od preeklampsije.

Čokolada je, takodje, bogata i magnezijumom koji pomaže u borbi protiv povišenog krvnog pritiska i moćnim antioksidansima flavonidima.

Preeklampsija je komplikacija u trudnoći koja je praćena veoma opasnim rastom krvnog pritiska, oticanjem nogu i ruku i izlučivanjem belančevina putem mokraće.

Preeklampsija može da predje u eklampsiju, koja je praćena napadima nalik na epileptične, tokom kojih trudnica nije svesna, a koji mogu da imaju veoma ozbiljne posledice i po majku, i po dete.

Eklampsija je danas relativno retka, posebno kod žena koje redovno odlaze na ginekološke preglede, ali i dalje predstavlja veoma ozbiljnu komplikaciju.

Izvor: MTS-Mondo

Izbacite plastične flašice iz upotebe



Hemikalija bisfenol A koja je sastavni deo limenki, plastičnih proizvoda i dečijih flašica, može da bude povezana s ranim pubertetom, i razvojem raka dojke i prostate, objavili su prošle nedelje stručnjaci sa američkog Nacionalnog toksikološkog programa.

Ova hemikalija se koristi u proizvodnji plastičnih dečjih flašica, a ima je i u limenkama s dečijom hranom i adaptiranim mlekom.
Do ispuštanja štetnih hemikalija u dečiju hranu dolazi zbog izloženosti flašica visokim temperaturama. I dok američki roditelji samoinicijativno bacaju plastične flašice u smeće i posežu za staklenim, kanadska vlada je sve bliže tome da postane prva u svetu koja će BPA i službeno proglasiti štetnim za zdravlje. Određene akcije su već preuzete u tom smeru.
Ministri za zaštitu zdravlja i prirodne sredine zatražili su javno mišljene o tome da li treba ili ne zabraniti uvoz, prodaju i reklamiranje polikarbonidnih dečijih flašica i ostalih proizvoda koje sadrže bisfenol A.
„Bisfenol A je toksičan za ljude čak i u ekstremno niskim procentima, a posebno je opasan za decu“, kaže šefica kanadske stranke zelenih. „Zato je najbolje, kad god je moguće, izbegavati hranu koja je došla u bilo kakav kontakt s plastikom.“
A kako da znate da u plastičnim flašicama koje ste vi kupili za svoju bebu ima ovog sastojka? Pogledajte etiketu, ako na njoj stoji crtež trougla sa sedmicom u sredini, u flašici ima bisfenol A.

Izvor: Blic

Kako da brzo nauče da vežu pertle



Kada i kako da ih naučite da zavežu pertle? Mnoga deca postaju frustrirana dok pokušavaju da nauče da zavežu pertle. Iako ne postoji čudotvorno rešenje osim strpljenja i mnogo vežbe, ipak postoje načini kako da pomognete svome detetu da ovlada ovom korisnom veštinom.

1. Prvo treba da budete sigurni da je spremno da nauči vezivanje.
Većina dece stekne spretnost neophodnu za zavezivanje između četvrte i šeste godine. Devojčice su uglavnom spremnije od dečaka.
2. Budite sigurni da vaše dete razlikuje desnu od leve strane pre nego što pokušate da ga naučite da vezuje.
3. Izaberite jedan način vezivanja pertli. Budite dosledni. Ako mu pokažete na početku još neki način, samo ćete ga zbuniti.
4. Pronađite neku igru ili pesmicu da biste pomogli detetu da zapamti neophodne korake u savladavanju ove veštine.
5. Kada detetu demonstrirate vezanje pertli, važno je da budete na istoj strani. Tako će ono moći da kopira vaše pokrete, a ne da ih gleda kao u ogledalu.
6. Pohvalite ga svaki put kada pravilno zaveže pertle.

Saveti
- Da biste pomogli detetu da razlikuje desnu od leve strane, stavite nalepnicu na jednu ruku ili zavežite konac oko zgloba ruke.
- Jedan od lakših načina za zavezivanje pertli je da vaše dete napravi dve petlje i veže ih u običan čvor. Ovo je lakše nego vezivanje mašnice, a ujedno i efektnije.
- Ukoliko je vaše dete levoruko, a vi niste, pokušajte da pronađete stariju levoruku osobu koja će vam pomoći.
- Iako postoji alternativa, cipelice s čičkom, pre ili kasnije će morati da zaveže pertle.

Izvor: Blic

Budite autoritet svom detetu



Svako dete koje roditelje doživljava kao uzor imaće manje problema u odrastanju. Za ovakvu situaciju je ključan autoritet roditelja.

Kada se pomene autoritet mnogi roditelji tu reč izjednačavaju sa „strogo“. To je prva i velika greška. Prema detetu treba da se odnosite kao prema budućem čoveku. Vređanje, ponižavanje, tutorisanje je zabranjeno jer time gušite dečja osećanja, samostalnost i volju. Takođe je veoma bitno da se prema svom detetu odnosite u skladu sa njegovim godinama jer mnogi od sasvim male dece očekuju ponašanje sedmogodišnjaka.

Vežbajte autoritet
Kako se stiče autoritet? Imaćete ga ako budete dosledni u vaspitavanju dece. Morate da budete strpljivi, taktični, ali u prvom redu dosledni. Doslednost roditelja znači miran i sređen život. Da li imate autoritet? Da, ako se svestrano brinete za dete. Dete stiče poverenje u svoje roditelje ako neprestano oseća da u njima uvek ima oslonac, pa i onda kada greši, kada mu je teško. Deca će poštovati svoje roditelje ako osete da su odnosi u porodici prema svima dosledni. Starije dete ne podnosi preteranu brigu za najmlađe, pa se kod njega javlja ljubomora.

Rušenje autoriteta
U nekim porodicama autoritet se ruši zbog različitog odnosa prema deci, drukčije radi otac, drukčije majka, deda, baka, tetka i dr. Autoritet roditelja se ruši kad dete oseća da među njima vladaju razmirice, nesporazumi, trzavice i druge negativne pojave. Sve to ruši mirnu porodičnu atmosferu, stvara nesigurnost i potištenost kod deteta.
Deca će poštovati roditelje ako u njima vide ljude koji se pravilno odnose prema radu, prema društvu i društvenoj zajednici. Neki roditelji, opet, odnos prema deci postavljaju s visine. Njihov je zadatak da zapovedaju, a deca da slušaju. Ništa pogrešnije od toga! Takvi roditelji brzo gube autoritet u očima svoje dece. Konačno, roditelji moraju da prilagode svoje postupke razvojnim fazama deteta, na svoj način u najranijem uzrastu, u predškolskom uzrastu, školskom uzrastu, kao i tokom sazrevanja.

Strpljenje i tolerancija
Naređivati i zabranjivati detetu je veoma jednostavno. Ali time niko ne vaspitava dete, nego ga samo „dresira“. Takozvano dobro dete, koje u svemu sluša roditelje i udovoljava svim njihovim zahtevima, ne znači da je i dobro vaspitano. Dete mora samo da shvati šta je dopušteno a šta zabranjeno, šta je dobro a šta loše. A to se postiže laganim i strpljivim radom. Roditelji u tome mnogo greše. Ne razmišljaju o uzroku neke pojave, nego nastoje da se te pojave dete silom reši. Zabranjuju, viču, čak i tuku, a takvi postupci mogu samo da ustale negativnu pojavu. Tu nema ni strpljenja ni trpeljivosti u vaspitavanju. Greše i oni roditelji koji odmah oštro, često i nepravedno, reaguju na učinjene greške. Bolje je strpeti se neko vreme.
Dete ima mogućnost da i samo o tome razmisli, oseća potrebu da se poveri roditeljima, a time stiče poverenje u svoje vlastite snage. Ako roditelji neposredno reaguju na grešku, dete se ne snalazi, roditelji i sami ne deluju razumno, pa ga ponižavaju, a ono se tada oseća usamljeno, brani se i javlja se otpor.  Dete nije shvatilo svoju grešku, pa se takvih grešaka neće osloboditi ili će paziti da ih pred roditeljima ne učini.

Ne hvalite dete, već postupak
Stručnjaci tvrde da ukoliko imate žensko dete zaiota morate da im pomognete da razviju samopuzdanje jer su one sklonije da sumnjaju u sopstvene sposobnosti.
Dečake, barem tako kažu stručnjaci, ne treba stalno i puno da hvalite. Njih za razliku od devojčica ne treba neprestano motivisati, ali kratka pohvala tipa, ‘Super si to odradio’ će im značiti puno.

Dajte im prostora
Neki roditelji stalno sede za vratom detetu. Svaki pokret, igra, misao je pod kontrolom roditelja. Tako je život deteta ispunjen neprestanim tutorstvom, i gde treba i gde ne treba. Dete zbog toga gubi svoje ja. Takvo dete postaje nesamostalno, pa se kod njega pojačava osećaj niže vrednosti, a mnoga postaju razdražljiva i nervozna. Dete želi da s vremena na vreme bude samo, da ga niko ne dira i da se niko ne meša u krug njegovih interesa. Tako se razvija samostalnost kojoj se teži. Ako svoj autoritet dobro iskoristite, otvarate svojoj deci vrata uspeha.

Izvor: Blic

Kako zaštititi dete od polenske kijavice



Cvetanje trava i ostalih biljaka kod mnogih ljudi, pa i kod dece prouzrokuje brojne neprijatnosti. Umesto uživanja u radostima proleća deca (ali i mame i tate) koja imaju alergiju na polen počinju da se "zlopate". Da li bašto mora tako?

Naravno da ne, pomoći ima. Zato smo odlučili da vam ponovo ispričamo kratku priču o polenskoj alergiji.

Kada posumnjati da dete ima polensku kijavicu?

Polenska kijavica nastaje zbog alergijske reakcije u nosu deteta. Na sluznici nosa se odigrava reakcija polena (alergena) i antitela u dečjem organizmu, što se manifestuje otokom sluznice koja luči obilni, providni sekret.

Takva deca se lako prepoznaju - stalno šmrckaju i kijaju, rukom često trljaju nosić (koji svrbi), a često imaju i lako "zakrvavljene" oči zbog alergijske reakcije sluznice oka (alergijski konjunktivitis).

Kako se definitivno postavlja dijagnoza alergije na polen?

Pedijatar relativno lako postavlja dijagnozu alergijske kijavice. Da li je u pitanju polen ili neki drugi alergen vidi se posle alergološkog ispitivanja. Iako postoje noviji testovi za utvrđivanje vrste alergena (krivca za alergijsku bolest), i dalje su kožne probe jednostavan i brz dijagnostički test. Ovim testom, za petnaestak minuta, može da se utvrdi koja je trava "glavni i odgovorni" za alergijsku kijavicu.

Testom se mogu utvrditi i drugi potencijalni uzročnici alergije. Neretko se dešava da je dete istovremeno alergično na više različitih alergena (na primer, uz polen, i na grinje ili buđ). To treba znati jer nije proleće jedino doba kada možemo očekivati alergijske bolesti, a polenska kijavica nije jedina alergijska bolest.

Kako se leči polenska kijavica?

Kod alergijskih bolesti je najbolje eliminisati alergen. To je neizvodljivo kada je polen (gde pobeći od polena) u pitanju. Tada je neophodno lečenje antialergijskim lekovima.

Antihistaminici

Najvažniji pripadaju grupi antihistaminika koji smanjuju dejstvo histamina - jednog od najvažnijih medijatora alergijske reakcije. Stari preparati (Phenergan) su imali jedno neprijatno neželjeno dejstvo - uspavljivanje deteta.

Zato su razvijeni noviji antihistaminici koji ne prodiru u mozak, pa nemaju uspavljujući efekat, a efikasnost u borbi protiv alergijske reacije je ista, ili čak veća. Jedan od prvih lekova iz ove grupe je terfenadin (Tefen, Bronal). Potom su napravljeni noviji preparati - loratadin (Claritine, Pressing) koji ima odličnu efikasnost, uz minimalne neželjene efekte. Velika je prednost što se daje u samo jednoj jutarnjoj dozi, pa je opasnost da se lek zaboravi - mala. Već su se odomaćili i još noviji derivati loratadina (Aeirius), ali skoro neprestano se radi na savršenijim antihistaminicima.

Ako antihistaminici ne pomognu, ili je bolest odmakla, pa su oni nedovoljni, potreban je sledeći terapijski korak - kortikosteroidni sprejevi za nazalnu upotrebu.

Nazalni kortikosteridi

Ovi preparati su brižljivo dizajnirani tako da sadrže kortikosteroid kao aktivnu supstancu, a "vezujući" materijal se lako raspršuje i raznosi po nosu. To su kortikosteroidi za LOKALNU upotrebu, a to znači da im je glavni cilj delovanje na sluzokožu nosa. Oni se, dakle, veoma slabo resorbuju sa sluznice u cirkulaciju, što je veoma važno. Beconase (beklometazon), Flixonase (flutikazon), Nasonex (mometazon) su najčešče korišćeni preparati.

Pre upotrrebe nos se  lepo očisti, pa se sprej (koji se obavezno "promućka" pre upotrebe) aplikuje u svaku nozdrvu, dok je dete u vertikalnom položaju. Kada je nos skoro potpuno blokiran poželjno je da se pre ovog spreja stave kapi za nos koje sužavaju proširene krvne sudove (efedrin ili slične kapi). Već posle nekoliko dana terapije ovo više neće biti potrebno (jer će nazalni kortikosteroidi ispoljiti efekat), pa će standardne kapi postati suvišne.

Broj prskanja zavisi od uzrasta deteta, ali i od vrste leka. Na primer, Beconase se obično raspršuje tri puta dnevno, prvih par dana, potom dva puta. Novi preparati (Nasonex, na primer) se aplikuju samo jednom dnevno jer se radi o leku koji se dugo zadržava u sluznici. Naravno, roditelji nikada ovo neće sami dozirati, već će im njihov pedijatar objasniti upotrebu i prepisati odgovarajuću dozu, kao i trajanje terapije.

Kombinacija antihistaminika i lokalnih - nazalnih kortikosteroida rešava dete neprijatnih tegoba već posle nekoliko dana terapije.

Kako sprečiti polensku kijavicu?

Kod alergološki obrađene dece (kao i kod dece koja već godinama imaju polensku kijavicu) znamo da će se tegobe ponavljati kada dođe proleće, pa ne treba čekati cvetanje trava i pojavu tegoba alergijskog rinitisa.

Nekoliko nedelja pre očekivane navale polena treba započeti preventivnu (profilaktičku) terapiju antihistaminicima. Pravi "tajming" određuje pedijatar, mada je klimatska situacija presudna!

Kao što rekosmo, ove godine smo imali blagu zimu, tako da je cvetanje trava u toku, pa je potrebno započeti profilaksu - odmah!

Imunoterapija

Polako, ali sigurno se razvija imunoterapija koja će biti dostupna i laka za sprovođenje i kod dece. Ona se sastoji u postepenom unošenju malih, pa sve većih količina alergena, čime se organizam navodi da razvije sopstvenu odbranu od alergena. Kada imunoterapija uspe, prestaje potreba za lekovima, ali je potrebno mnogo vremena i strpljenja da bi se terapijski cilj postigao.

Do skoro su potkožne injekcije bile jedini način za ubacivanje pažljivo pripremljenih alergena, ali razvijen je novi način - alergen se uzima na usta (podjezičnim "kapsulicama"). Iako i dalje postoje različita mišljenja o imunoterapiji kod dece, izgleda da će ona naći svoje mesto u lečenju. Naravno, o ovome ipak završnu reč treba da daju pedijatri alergolozi, koji se posebno bave imunoterapijom.

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar

Izvor: Yumama