Izbor autosedišta za dete



Autosedišta za decu proizvode se oko tri decenije, ali njihovo obavezno korišćenje nije zakonski regulisano u svim zemljama, što je slučaj i sa našom. Ipak, zahvaljujući brojnim upozorenjima, ali i prednostima koje pruža, ovaj deo dečje opreme sve više nalazi primenu kod nas.

Da bi dečje autosedište bilo svrsishodno, na prvom mestu automobil mora da bude ispravan i bezbedan, što znači da sva sedišta, a posebno zadnje, moraju da budu dobro fiksirana. Na primer, ako ste obarali naslon zadnjeg sedišta, obavezno proverite da li ste ga pravilno vratili na mesto i da li ste ga dobro pričvrstili!

U kolima jedino sedišta i sigurnosni pojasevi predstavljaju sigurnu zaštitu. To potvrđuju i neki eksperimentalni dokazi. U proučavanju čeonih sudara pri brzinama od 50 kilometara na sat, dete koje je teško 10 kilograma dostiže masu od 400 kilograma. Mamine ruke nisu tu da zadrže dete, ali i ako jesu, u slučaju da majka ima 60 kilograma, njena masa će pri tolikoj brzini preći 2000 kilograma, što može da se završi prignječenjem deteta uz prednje sedište ili uz air bag, ako sede napred. Statistike u Italiji, na primer, pokazuju da u saobraćajnim nesrećama godišnje biva povređeno oko 11000 dece. U većini slučajeva, deca ginu zbog nepropisnog vezivanja, odnosno nevezivanja.

Sistem vezivanja i uzrast

Važno je naglasiti da sistem vezivanja zavisi od uzrasta deteta, to jest, njegove  veličine. Zbog toga postoji pet tipova sedišta. Prvi, za «0 grupu», odnosi se na decu do 10 kilograma (do 12 meseci). U ovom razdoblju koriste se nosiljke u kojima bebe mogu da leže, a koje imaju sistem za podešavanje prilagođen sigurnosnom sistemu u automobilu. Sedište treba da je okrenuto u suprotnom smeru od smera vožnje. Dozvoljeno je da se ovakvo sedište-nosiljka fiksira na prednje sedište, s tim da je air beg isključen, da je sedište izdignuto, i u ovom slučaju unatraške okrenuto. Ista pravila važe i za decu do 13 kilograma (24 meseca), za koju su predviđena sedišta iz grupe «0+».

Za decu od 9 do 18 kilograma (od 9 meseci do četiri godine), alternativno se kao  zamena za sedišta grupea «0» i «0+» koriste sedišta grupe «1», koja se fiksiraju da budu okrenuta ka prednjem sedištu. Sedišta mogu da se oblože  specijalnim zaštitnim jastučićima, kroz koje je moguće provući zaštitne pojaseve. To su, takođe, dvostruko homologni modeli iz grupa «0» i «1», koji se koriste za decu do 18 kilograma. Za decu stariju od četiri godine, potrebno je ustanoviti koji su modeli sedišta iz grupe «2» ili «3» odgovarajući, za koja su predviđena podignuta sedišta ili stabilni jastuci na koje bi se deca smestila i privezala sigurnosnim pojasevima.

U svakom slučaju, moguće je u toku odabira sedišta proveriti da li proizvod ima neku od EU deklaracija  44, EC R 44, R 44, da li je univerzalan i prilagođen svim automobilima, do koje maksimalne mase može da se koristi. Sigurnosni pojasevi i sistem fiksiranja napravljeni su tako da omoguće roditeljima lako rukovanje, a decu onemoguće u pokušajima da se odvežu.

Obazvezna proba

Autosedišta za decu se mogu montirati pomoću pojasa, ukoliko u vašem automobilu oni postoje na zadnjem sedištu, ili pojasa koji se naknadno kupuju. Pre nego što kupite autosedište, obavezno ga isprobajte u svom automobilu, jer postoji mogućnost da ne može da se koristi u njemu. Savetujemo vam da u kupovinu krenete sa prijateljem koji ima iskustva u montiranju sedišta, jer se može desiti da prodavci ne umeju da vam objasne i pomognu prilikom pravilnog postavljanja. Ako nemate nikog ko bi mogao da vam pomogne, nekoliko puta pažljivo pročitajte uputstvo i strogo ga se pridržavajte.

Pravilno vezivanje

Kada je u pitanju vezivanje dece u autosedištu, i tu treba veoma pažljivo pratiti uputstva proizvođača. U zavisnosti od modela, postoje pojasevi sa tri (po jedna na ramena i jedna u preponama), ili pet (po jedna na ramenima, po jedna na bedrima i jedna na preponama) kontaktnih tačaka. Ukoliko pojas autosedišta ima kopču na grudima, onda ona mora da bude postavljena na sredini grudnog koša, a nikako na vratu ili stomaku! Ova kopča ima ulogu da drži trake pojasa u pravilnom položaju, a ona sama ne pruža nikakvu zaštitu. Uvek pazite da se trake pojasa ne uvrnu, jer u tom slučaju ne pružaju stoprocentnu sigurnost.

I ne zaboravite - dete je u autosedištu bezbedno samo ako ste brzinu kretanja vašeg vozila prilagodili uslovima puta!


Izvor:  yumama

Duvanski dim smanjuje otpornost dece

Deca izložena duvanskom dimu skoro dvostruko češće oboljevaju od raznih infekcija nego ostali mališani, a trećina novorođenčadi, koja su žrtve pasivnog pušenja, završava na bolničkom lečenju tokom prve godine života, pokazali su rezultati istraživanja grupe naučnika s Medicinskog fakulteta u Hong Kongu.

Kineski istraživači su, kako su prenela francuska glasila, došli do tih rezultata prateći zdravstveno stanje 7.402 deteta od rođenja do njihove osme godine.

Više od 41 odsto te dece bilo je izloženo pasivnom pušenju u svojim domovima.

Rezultati su pokazali da je polovina dece izložene pasivnom pušenju bila na bolničkom lečenju najmanje jednom tokom osam godina praćenja njihovog zdravstvenog stanja.

Kod 50,7 odsto njih radilo se o plućnoj infekciji, a među 33,9 odsto o infektivnom problemu nekog drugog porekla.

Skoro trećina dece koja su bila izložena duvanskom dimu u velikoj blizini (manje od tri metra) odlazila su na bolnično lečenje tokom prve godine života.

Opasnost od odlaska na bolnično lečenje zbog teških infekcija (respiratornih ili nerespiratornih) izazvanih udisanjem duvanskog dima je bila skoro duplo veća tokom prvih šest meseci kod tih norovorođenčadi izloženih duvanskom dimu nego kod onih koji nisu bili izloženi štetnom uticaju.

Izvor: MTS-Mondo

Prvi dani sa bebom

Prošlo je devet dugih meseci čekanja i majka je konačno prvi put dobila u ruke svoje novorođenče. Ponosna, kamerom na mobilnom telefonu pravi prvu fotografiju i šalje je suprugu, bakama, dekama, kumovima...

A onda majka i beba dolaze kući i počinje najtežih šest nedelja. Bujanje hormona prouzrokuje psihičku napetos, spavanja nema jer beba sisa na svakih sat ili dva, a između podoja je izmuzavanje...

Dok kao omamljena hoda po kući, očajno pokušavajući da shvati "zašto, pobogu, beba ponovo plače”, mlada majka je neretko i sama na ivici suza. Uzavreli hormoni u njoj bude želju da pobegne od kuće ili se sklupča u krevetić pored svog novorođenčeta i počne zajedno sa njim da plače...

Nestrpljivi gosti navraćaju u posetu i dive se "savršenoj bebi”, a majka se u sebi potajno pita da li je skrenula s uma - ta nežna, slatka prinova uopšte nije toliko divna: ne prestaje da plače, malo spava, ne smeje se.

Ta nemogućnost da mlada majka drži situaciju pod kontrolom i osećaj da joj beba nije bliska u nekim slučajevima mogu da dovedu i do depresije. Ali, i tada je najčešće dovoljno nekoliko razgovora sa psihologom, pa da se stvari srede, piše "Politika".

Ipak, ima i porodilja koje lakše podnose prve dane majčinstva. Sa dolaskom mleka, kod njih se bude i majčinski instinkti i one u roku od nedelju-dve već počinju da razlikuju bebin plač i prepoznaju šta novorođenče traži - promenu pelene, podoj, ili utehu, jer ga muče grčevi.

Osećaj neispavanosti zamenjuje zadovoljstvo bebinog prvog osmeha, a brigu oko ne baš manekenske figure potiskuje saznanje da je svom detetu najlepša i najbolja.

Strpljenje i smisao za humor su najbolji način da se prebrode početničke muke, a kada vas dete prvi put zagrli zaboravićete sve traume prvih dana.


Izvor: MTS-Mondo

5 pravila o bezbednom čuvanju lekova



Iako je uglavnom poznato da lekove treba čuvati na hladnom i tamnom mestu ili u frižideru, postoje situacije kada roditelji nisu sigurni da li je bezbedno njihovo korišćenje.
 

Sledeći saveti pomoći će vam da rešite svoje dileme.

1. Gde je najbolje čuvati sirupe (koji nisu antibiotici), u frižideru ili na tamnijem mestu u ormaru?

Ako nije drugačije naznačeno lekove treba čuvati na suvom, tamnom i hladnom mestu Hladnim se podrazumeva temperatura do 25 stepeni.. Idealni su ormarići, ali oni koji nisu u kupatilu ili kuhinji gde je vlažno i postoji velika varijacije ambijentalne temperature.

Postavlja se pitanje sta raditi tokom leta, kada je sobna temperatura daleko viša.Ako nemate hladniju prostoriju nabavite klima uređaj - koristiće i vama i lekovima. Ipak je jeftinija varijanta da ih stavite u frižider dok vrućine prođu, ali NE na led.

2. Koliko dugo mogu da se čuvaju sirupi za kašalj ili za obaranje temperature u frižideru?

Postoji dve vrste sirupa (suspenzija). Jedni se prave u apoteci dodavanjem prečišćene vode u "lekoviti prah". Takve suspenzije (na primer antibiotici) se obavezno mućkaju pre davanja i korsite se sedam dana van frižidera ili deset do četrnaest dana u frižideru. Oni se potom bacaju, ako ih dete ne popije do kraja.

Druga vrsta su fabrički napravljene suspenzije ili sirupi. Oni traju do označenog roka.

Otvorene bočice ovih sirupa  (za kašalj, spuštanje temperature...) se mogu čuvati u frižideru do datuma označenog na kutiji leka. Naravno treba ih dobro zatvoriti i staviti van domašaja dece.

3. Da li ovi preparati gube jačinu posle izvesnog vremena?

Ne! Možete ih koristiti dok su u roku, pod uslovom da ih čuvate kako treba. Aktivna supstanca bi trebalo da izdrži i šest meseci po isteku roka, ali to ne treba proveravati. Čim leku istekne rok zaslužio je da se osmah baci!

4. Da li može da se nastavi sa korišćenjem lekova koji ste nosili na put, pa vratili?

Taj lek se može koristiti ako ste ga čuvali u propisanim uslovima (gore navedenim). Ostavite ga za sledeće putovanje, a najbolje je da mu istekne rok (koji je sada obično tri do pet godina) a da nemate potrebu da ga upotrebite!

5. Šta raditi sa sirupom protiv kašlja, za obaranje temperature ili protiv alergije ako je izvesno vreme bio na sunčanom mestu?

Sunce, ili preciznije rečeno, sunčevo zračenje nepovoljno utiče na većinu aktivnih supstanci koja se nalazi u lekovima, naročito ako je lek duže stajao (par sati ili duže) na suncu. Neki lekovi (to je uvek jasno naznačeno na pakovanju) su izuzetno osetljivi na sunce, pa i kratko vreme izlaganja dovodi do "kvarenja" leka.

Drugi nepovoljan faktor je toplota - lek se u zatvorenoj posudi na suncu greje, pa čak i kada spoljna temperatura i nije previsoka. To je dobro poznati efekat staklene bašte koji, naravno, važi za lekove koji se pakuju u staklene providne flašice. Visoka temperatura rastvora u kome se lek nalazi po pravilu dovodi do ubrzanog gubitka dejstva aktivne supstance. Zato je najsigurnije baciti taj lek i kupiti novi koga ćete sigurno brižljivije čuvati.

Izvor: yumama

Osam dilema o bebinom spavanju



Potreba za snom kod svakog deteta je prirodna, ali i individualna. Ako bebi stvorite uslove ona će spontano zaspati kada za to ima potrebe. Čak i bez nekih posebnih okolnosti, na najneobičnijim mestima i u najneobičnije vreme bebe i mala deca spavaju spontano i bez velike pripreme.

Ipak, ako se javi problem ne bi bilo loše da znate...

1. Zašto bebe i mala deca neravnomerno dišu dok spavaju?

Neravnomerno disanje za vreme spavanja je normalna i prirodna pojava. Javlja se zbog toga što ritam disanja prati snove. Ritam i dubina disanja zavisi od sadržaja sna, uzbuđenja za vreme sna i može biti  praćena promenom u izrazu lica, pokretima tela, smehom ili plakanjem. Kada prođe ova faza sna, dete opet ulazi u fazu mirnog i uravnoteženog disanja.

2. Da li insistirati na dnevnom spavanju i do kog uzrasta?

Nikakvo insistiranje neće naterati dete da zaspi, samo će ga uznemiriti. Što je dete veće, najčešće u predškolskom uzrastu, nema potrebe za podnevnim snom i to treba poštovati, ali zbog intenzivnog rasta dete treba staviti  tokom dana u krevet, da se odmore i kosti i mišići. Detetu ponuditi neku slikovnicu, ili pustiti laganu muziku dok se odmara, pa ponekad iako rečima iskazuje otpor, ono u takvim uslovima ipak spontano zaspi.

3. Da li treba poštovati ritam deteta ili ga svaki dan u određeno vreme obavezno stavljati u krevet?

Do određene granice je u svemu važno poštovati potrebe deteta, ali ga usmeravati na ono što je za njega najbolje. Za dobar san i odmor je bolje da se dete stavlja na spavanje  približno u isto vreme, jer se tako stvaraju pozitivne navike vezane za spavanje. Potrebno je da se pre tog dogovorenog vremena smanjuju aktivnosti i da se stvara atmosfera dobra za spavanje. Dogodi se ponekad da mi spontano uradimo drugačije, recimo da nekom zanimljivom igračkom ili nekom aktivnošću dete zainteresujemo, ono se razigra, a onda očekujemo da ode na spavanje. Za to je onda potrebno vreme jer mozak zahteva određeni period da se pripremi za san.

4. Da li je istina da deca brže rastu dok spavaju?

San je potreban deci za normalan rast i razvoj, kao hrana, voda, ljubav ili igra. Ako su sve ove potrebe zadovoljene, ako su izbalansirane, dete će dobro i pravilno rasti. Ako mu i jedna potreba nedostaje, ako ne spava dovoljno i dobro, ako mu ne stvaramo uslove za to, mogu se pojaviti problemi, što u krajnjem slučaju znači da deca koja imaju dobar san dobro rastu.

5. Da li je dobro bebe i malu decu hraniti neposredno pred spavanje?

Poznato nam je da bebe najčešće i najlepše zaspe na majčinim grudima i da im to nimalo ne smeta da nastave lepo i mirno da spavaju. Osim toga one često sisaju i noću, i isto tako nastave da spavaju bez problema. Majčino mleko je najprirodnija hrana za odojčad i izuzetno lako svarljiva, tako da ne opterećuje sistem za varenje. Uvođenjem nemlečne hrane u ishranu odojčadi i male dece, za večernji obrok obično planiramo lako svarljive namirnice, što takođe ne remeti dečji san, ukoliko obrok nije preobilan. Zato je za dobar večernji obrok važno dati lako svarljive namirnice, biološki vredne, ne u prevelikim količinama, uglavnom u isto vreme. Naravno ne prekasno uveče, ne samo zbog spavanja, već zbog dobrog planiranja dnevnih aktivnosti, obroka i sna. Na ovaj način se formiraju pozitivne navike i dete uči da i samo jednog dana to uradi na dobar način. Ako primetimo da našem detetu određena namirnica data uveče remeti san pokušaćemo da je zamenimo  nekom drugom iz iste grupe.

6. Da li je prilikom dnevnog sna potrebno zamračiti prostoriju u kojoj  beba spava?

Za vreme dnevnog sna nije potrebno zamračiti prostoriju u kojoj beba spava. Zamračivanjem i obezbeđivanjem tišine, kao da je noć, možemo zbuniti mozak bebe koji se vremenom navikava na normalni biološki ritam smenjivanja dana i noći, ritam u kome je noću mirno i mračno i tada je vreme za spavanje, a danju je svetlo, i to je vreme za aktivnosti. Tako dečji mozak nauči da razlikuje dan i noć i nije potrebno ovaj prirodni ritam remetiti.

7. Šta raditi sa decom koja nikako neće da spavaju, pa roditelji često pribegavaju uspavljivanju u kolima ili kolicima?

Pa šta raditi? Preispitati se zašto se to dešava,? Šta smo to uradili, ili nismo uradili da nam dete ne odlazi na spavanje smireno i zadovoljno, već da beži od sna. Ponavljam da je potreba za snom prirodna, doduše po dužini individualna, ali sva deca i svi ljudi  imaju tu potrebu, pa i vaše dete. Da ponovo podsetimo: stvoriti uslove za normalan san, od atmosfere u kojoj dete živi, pa do one pred samo spavanje, atmosfere prijateljske, prijatne i opuštene, pune ljibavi, do prijatne prostorije za spavanje koju dete poznaje i gde se dobro oseća, smanjivanje aktivnosti pred samo spavanje, korišćenje prijatne muzike, drage knjige, nekoliko lepih reči i poljubac pred spavanje. Odlazak na spavanje u približno isto vreme bi takođe bio od koristi za sticanje pozitivnih navika. Možda treba podsetiti i na neke situacije koje su prolazne, a koje mogu privremeno da poremete san deteta kao što su: nicanje zubića, putovanje i promene mesta boravka, polazak deteta u kolektiv ili druge značajnije i krupnije promene u njegovom životu, koje zahtevaju posebno strpljenje.

8. Da li je potrebno male bebe buditi radi dojenja na svaka tri sata?

Kada je dojenje u pitanju novorođenče ritam spavanja i hranjenja reguliše spontano, bez naše intervencije, budi se kada je gladno i posle podoja najčešće spontano zaspi. Bebu nije potrebno buditi za hranjenje, ako poštujemo da dobija podoj na sopstveni zahtev i u razmaku koji nije nametnut, pa će jednom obrok biti na dva, drugi put na sat ipo, a nekada će prespavati tri sata između podoja. Što je beba starija u stanju je da posisa više mleka, pa samim tim i da duže spava. U početku, neposredno posle rođenja, bebe sisaju češće, a kasnije same uređuju to vreme. Zato nemojte biti nestrpljivi i dozvolite svojoj bebi da sisa kada poželi.

Ako se dogodi da beba koja inače dobro napreduje i lepo uzima obroke, između nekog podoja spava duže od tri sata, ne treba je buditi, sigurno je da će sledećih nekoliko obroka sisati češće i nadoknaditi propušteno.

Kada treba novorođenče ili odojče ipak buditi za podoj? U sličaju da beba ne dobija dovoljno mleka, da tehnika podoja nije dobra i da ona, iako majka ima dovoljno mleka, ne popije koliko joj je potrebno, pa često traži dojku, „visi na dojci" jer se ne nasisa dovoljno, a kad se umori ona spava i to dugo. Razlog je taj što štede energiju, u snu je manje troše. Takvu bebu treba buditi za podoj, korigovati tehniku podoja, ako je potrebno mleko izmuzati i bebu hraniti kašičicom dok ne ojača, i dok ne bude sama u stanju da iz dojke izvuče dovoljno mleka. Osim pospanosti ove bebe obično nemaju po nekoliko dana stolicu i veoma malo mokre, to jest, pelene su dugo vremena suve.

Prim. dr Milijana Simonović

Izvor: yumama

Da li se plašite porođaja?



Strah od porođaja je potpuno normalan - kako za prvorotke, tako i za žene koje su se već porađale. Ipak, savetujemo vam da na porođaj krenete dobro informisane i psihofizički pripremljene.

Porođaj je "nepredvidiv", često praćen bolovima. Veliki broj žena uspeva da se izbori sa svojim strahovima u vezi porođaja, ali se kod nekih javlja ekstremni strah od bola, ishoda porođaja i sl. Kod pojedinih trudnica je strah od porođaja toliko jak da rezultira traženjem carskog reza, iako ne postoje indikacije za to.

Pred vama su dva moguća izbora

Kada se porađate prvi put... ulazite u nešto potpuno nepoznato, a niko se ne oseća lagodno kada nešto treba da učini prvi put. Ukoliko osećate strah od porođaja, postoje dva načina da se sa tim izborite. Možete da  ignorišete strah, ili da se trudite da steknete što više znanja o onome što vas plaši. Drugim rečima, da upoznate "protivnika".

Ignorisanje straha

Žene koje se odluče za ovu varijantu, najčešće sebi "natovare" što više obaveza, kako bi odvratile misli od porođaja. Zbog toga u porodilište   odlaze umorne, obično bez saznanja šta će im se sve "dešavati". A tamo ih očekuje iznenađenje, možda blagi "šok"... što nekad i nije loše, jer nemaju vremena da razmišljaju, ponajmanje o strahu. Za njih se sve odvija "prebrzo". Čini vam se da ignorisanje nije loš izbor? Ipak, postoji i druga strana te varijante, o kojoj treba dobro da razmislite. Ukoliko se žena ne informiše o trudnoći i porođaju, znači da se nije pripremila ni za susret sa svojim detetom, kao ni sa svim promenama (i fizičkim i psihičkim) koje je očekuju u periodu babinja. Neznanje i nespremnost za dolazak novog člana mogu da otežaju prve dane, ali i nedelje posle porođaja. Zato razmislite o poslovici: "Znanje je moć".

Kako i gde strah može da se pobedi?

U školicama za trudnice, koje se organizuju pri domovima zdravlja i porodilištima. Tamo ćete moći da "razmenite" svoje strahove sa drugim trudnicama, ali i da stručnu osobu, odnosno babicu koja vodi pripremu za porođaj pitate sve što vas zanima, da saznate šta se sve dešava tokom porođaja i posle njega, da naučite kako da savladate bol uz pomoć psihofizičke pripreme... i spremne odete u porodilište. Najvažnije od svega je što ćete lakše da se izborite sa onim što vas najviše plaši.

Takođe, možete da čitate specijalizovane časopise, knjige, da pretražujete Internet, da naučite medicinsku terminologiju vezanu za porođaj (tako ćete razumeti šta medicinsko osoblje govori, pa ćete biti u stanju da postavljate relevantna pitanja tokom porođaja).

Izvor: yumama

Odvikavanje od pelena – OPUŠTENO!



U prvoj godini života se neizostavno postavlja pitanje privikavanja na nošu. I to je sasvim u redu. Međutim, roditelji prave veliku grešku što odvikavanje od pelena u tom periodu posmatraju kao "najvažniju" stvar na svetu.

Evo korisnih saveta za roditelje koji se pripremaju za tu "bitku".

*Opustite se!
To je poslednje što ste očekivali da će vam neko reći. Ali, razmislite malo zašto tako očajnički pokušavate da priviknete dete na nošu. Zato što se vaši roditelji zaklinju kako ste se vi "rešili" pelena već sa deset meseci? Zato što mali Petar iz ulice već dugo kaki u nošu, pa zbog toga osećate svojevrstan pritisak? Ili zato što ste pročitali u nekoj "popularnoj" knjizi o vaspitanju da bi vaše dete već sada trebalo da pokazuje neke znake u tom smislu?
Sedite i opustite se. Duboko udahnite i razmislite. Koliko školaraca znate koji trčkaraju okolo u pelenama? Nijednog. To znači da će i vaše dete u jednom trenutku odlučiti (koliko god se činilo nemogućim) da je noša bolje mesto za obavljanje nužde od pelena. Dakle, vaš roditeljski posao je da čekate da se to neizbežno dogodi. Baš kao i puzanje, hodanje, skakanje, pričanje, i sve ostalo što je vaše dete postiglo ili će postići u životu. To se dešava kada ono oseti da je spremno, a ne vi! Počnite da se privikavate na to.

*Podsetite se nekih osnovnih činjenica.

Telo svake osobe je drugačije, a to je slučaj i sa malom decom. Kao što bilo koja ljudska jedinka nije sposobna da artikulisano govori - pre nego što je telo spremno za to, isto je i sa kontrolisanjem otpadnih materija iz organizma.

U svakoj fazi odrastanja kroz koju prolazi vaše dete, telo je programirano za određene reakcije (npr. potrebna je odgovarajuća snaga mišića za neke aktivnosti). Isto je i sa privikavanjem na nošu. Kada dete bude spremno, biće u stanju da kontroliše vršenje male i velike nužde. Do tada, mišići u karličnom delu nisu sposobni da izvrše taj zadatak. Recimo to još jednom: "NISU SPOSOBNI!". Zato, nemojte da navaljujete.

Kada je dečja muskulatura, tj. mišići - spremna za nošu? Odgovor je jednostavan: kada telo deteta to odluči (sasvim je individualno)!
I u tome je sva mudrost. Nema magičnih postupaka, nema savršenog vremena, nema pravila. Jedino je važno da dete bude spremno za to.

Nakon što je ovo utvrđeno, bilo bi dobro da znate koji su uobičajeni postupci koje bi trebalo da primenjujete od najranijeg mališanovog uzrasta kako bi mu olakšali odvikavanje od pelena.

1. Ne sakrivajte sadržaj pelene od deteta.
Jeste grozno! Ali ako dete ne vidi koliko je "bljak" ono što izlazi iz njega, kako će moći da shvati da to ne želi na svojoj koži? Naravno, ne treba da prljavu pelenu detetu gurate pod nos. Stavite je na vidno mesto, ali van dohvata znatiželjnih ručica.

2. Nemojte nikada da dozvolite da dete dugo na sebi ima punu pelenu.
Svejedno da li se samo upiškilo ili i ukakilo. Ako navikne da "funkcioniše" sa mokrom pelenom, teže će da razvije odbojnost  prema tom sadržaju na svojoj koži. Treba ga od najranijeg uzrasta  privikavati da to nije poželjno, odnosno naučiti da se bolje oseća u suvim pelenama.

3. Popričajte sa mališanom šta je to u pelenama.
Veoma je važno da dete razlikuje pelenu u koju se upiškilo, od one u koju se ukakilo. Konačno, u jednom trenutku će morati da napravi razliku. U prvom slučaju recite: "Gle, izgleda da imamo mokru pelenu", i ostavite je na mestu gde dete može da je vidi. Isti postupak ponovite i sa pelenom u koju se ukakilo. Važna napomena: dobro razmislite koje ćete nazive da koristite za različito isprljane pelene, a koje nazive za obavljanje male i velike nužde. Vaše dete će kasnije da koristi te nazive u javnosti!

4. Ne pravite misteriju od kupatila.
Kada koristite kupatilo, objasnite detetu zašto tamo idete i šta radite.

5. Uključite dete u "posao" oko pelena.
Kada završite sa presvlačenjem, dajte mališanu pelenu (naravno, ako nije previše zaprljana) i dozvolite mu da vam "pomogne" da je bacite. Nakon toga zajedno operite ruke.

6. Presvucite ponekad dete na mestu sa kojeg može da vidi nošu ili WC šolju.
Pa makar to značilo ispred vrata kupatila. Konačno, vaše dete će samo poželeti da isproba nošu. Dopustite mu da prođe kroz celu proceduru obavljanja nužde na noši ili WC šolji (naravno, sa odgovarajućim dodatkom za decu), bez obzira hoće li je zaista i obaviti.

7. Kada vaše dete jednom bude imalo suve pelene, i kada počne da pita za nošu, ispričajte mu o tome kakav je osećaj u stomaku kada hoće da piški ili kaki.
Iz očitih razloga, biće vam teško da "uhvatite" pravi trenutak za tu priču dok vaše dete mokri. Ali, to ćete lakše uspeti nakon što dete kaki. Porazgovarajte sa njim o osećaju u trbuhu - da li je napet, da li boli... Važno je pomoći mu da shvati razliku između osećaja pre nužde i posle nje. Recite mu da želite da vam "signalizira" kako se oseća. Dete treba da nauči da kaže kada se ne oseća dobro.

8. Nemojte pretpostaviti da je vaše dete spremno na potpuno odvikavanje od pelena samo zato što je nekoliko puta uspelo da piški ili kaki na noši.
Ne zaboravite da odlazak u kupatilo znači prekinuti ono što se do tada radilo, a nekim roditeljima to nije baš po volji. Ponekad čak znaju i da besne što se boravak u kupatilu oduži. Ali, imajte na umu kako vaše dete razmišlja... moralo je da prestane sa igrom, da bi radilo - šta? Da bi bilo u kupatilu gde nema igračaka! Biće potrebno puno prakse dok dete shvati da dva minuta ne traju večno i da ono što je pre toga radilo nije toliko važno da ne može kasnije da se nastavi. 

9. Pazite na situacije u kojima dete možete da "dovedete do "neuspeha".
Pokušajte uvek, kao roditelj, da mališanu pomognete da nešto uspešno uradi. Uostalom, celog života će se suočavati sa nekim neuspesima. Na primer, odluka da vašu devojčicu odvedete u park u pantalonicama, ali bez pelena - nije tako dobra ideja. Ona se verovatno neće setiti da kaže kako mora da obavi nuždu i upiškiće se u pantalone.

10. Pričekajte dok vaše dete samo ne počne da pita za kupatilo.
Vaše će dete samo da odluči kada je spremno za odvikavanje od pelena. Sačekajte do tog trenutka i ne opterećujte se čije je dete u tome već uspelo. Na kraju krajeva, pelene će jednom da "prođu", pa će vam se činiti dalekim, kao i prva godina bebinog života.

Postoji još jedna važna stvar koju roditelji moraju da znaju ukoliko  veći deo dana ostavljaju dete nekome na čuvanje. Verovatno će uspeh odvikavanja od pelena da bude isti - bez obzira da li se to dešava kod kuće, ili na drugom mestu. Mada mališani sa upotrebom noše obično pre počnu kod kuće. Ne zato što osoba koja brine o detetu loše obavlja svoj posao, nego zato što dete nema puno vremena - jer se igra.
Zapamtite da je nošenje pelena deo detetovog života. Taj period će  uskoro da prođe, a vi ćete se zapitati šta se dogodilo sa vašom malom bebom - kako je tako brzo porasla?
Zato je vreme da se opustite i počnete da cenite i one "male" trenutke života koji delite sa vašim detetom.

Izvor: yumama

Zašto bebe prvo kažu "mama"?

Na radost roditelja, prva reč koju beba izgovori obično je "mama", ili, nešto ređe "tata", a naučnici sada za tu pojavu imaju i objašnjenje.

Mama i tata su u prvim mesecima bebinog života uvek tu, posvećeni prinovi, obično skaču na noge lagane čim beba trepne… Ako tome dodamo i činjenicu da su reči kojima se označavaju roditelji u većini jezika jednostavnog sklopa, sastavljene uglavnom od glasova ili slogova koji se ponavljaju, potpuno je logično što su to obično prve reči koje dete izgovori.

Tokom nedavno sprovedenog istraživanja to je i potvrđeno. Lekari su bebama starim između dva i tri dana puštali snimke izmišljenih reči, od kojih su neke u poslednja dva sloga imale iste samoglasnike, recimo "mubaba" ili "penana", a neke različite, na primer "mubage" i "penaku",

Pokazalo se da moždana aktivnost beba raste kada slušaju reči koje u krajnjim slogovima imaju iste samoglasnike, dok kod reči sa različitim samoglasnicima aktivnost nije registrovana. Ljudski mozak u prvim danima očigledno lakše prepoznaje zvukove koji se ponavljaju po jednostavnom obrascu.

Takav rezultat ukazuje na to da su "mama" i "tata" reči koje u većini jezika prosto imaju glasovnu strukturu na koju bebe reaguju od samog rođenja.

U studiji koja je nedavno objavljena u stručnom časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, stručnjaci sa Univerziteta Kolumbija ističu da nije slučajnost što u mnogim jezicima reči kojima se označavaju roditelji imaju jednostavnu strukturu, često sa slogovima koji se ponavljaju, ističući da logika jezika očigledno prati logiku na kojoj se zasniva rad ljudskog mozga.

Izvor: MTS-Mondo

Spisak potrebnih stvari razlikuje se od bolnice do bolnice, ali bez onih osnovnih ipak nećete moći. Zato, pripremite svoju torbu na vreme
 
ZA SEBE

Dokumenta

- lična karta

- zdravstvena knjižica

- lekarski nalazi: laboratorijske analize - krvna grupa, HbsAg (test na hepatitis B), kao i ostali nalazi vezani za trudnoću

Ostalo

- spavaćica

- gumene papuče

- peškir

- pribor za ličnu higijenu

- mrežasti ulošci

ZA OTPUST BEBE

- pelene: pet tetra ili tri tetra + jedna švedska + jedna papirna, tj. za jednokratnu upotrebu

- dve benkice

- zeke

- kapica

- džemperić, kada je hladno

- ćebe

- nosiljka ili vreća (neobavezno)

U bolnici su dužni da za bebu obezbede sve što je potrebno, mada nije na odmet poneti rezervne pelene za jednokratnu upotrebu. Jer, u situaciji kada ima puno beba, mogu da nedostaju pamučne pelene.

Pre dolaska u porodilište, uvek se treba informisati da li u dotičnoj ustanovi zahtevaju da se ponese još nešto osim onoga što smo naveli.

Izvor: Yumama

Prva bebina dokumenta



Da bi novorođenče steklo status građanina, kako to pravnici stručno formulišu, neophodno je da u roku od 30 dana bude upisano u matičnu knjigu rođenih, što obavlja matičar opštinske skupštine na čijoj teritoriji je bebica rođena
 

Novorođenče iz porodilišta izlazi sa otpusnom listom, koja je neophodna da bi mu se obezbedila i ostala dokumenta - izvod iz knjige rođenih, zdravstvena knjižica...

Roditelji su u braku

Za decu rođenu u braku, jedan od roditelja donosi izvod iz knjige venčanih, ličnu kartu i uverenje o državljanstvu. Ukoliko roditelji imaju različito državljanstvo i različita prezimena, obavezni su da zajedno odu kod matičara i upišu svoje dete u matičnu knjigu rođenih.

Roditelji nisu u braku

Za decu rođenu van braka, majka prilaže matičnoj službi svoj izvod iz knjige rođenih (ne sme da bude stariji od šest meseci, od dana izdavanja), ličnu kartu i uverenje o državljanstvu. Ako biološki otac želi da prizna očinstvo, on zajedno sa majkom deteta dolazi do matičara sa svojim izvodom (iz knjige rođenih), uverenjem o državljanstvu i ličnom kartom.

Žive van Beograda

Roditelji čije je prebivalište van područja Beograda, mogu na zapisniku kod matičara u svom mestu da odrede ime i državljanstvo deteta, a zatim se overeni zapisnik dostavlja matičnoj službi opštine na čijem je području bebica rođena. Uz zapisnik se šalje izvod iz matične knjige venčanih i uverenje o državljanstvu (za bračnu zajednicu), odnosno izvod iz matične knjige rođenih i uverenje o državljanstvu majke deteta koje je rođeno van braka.

Mama nema zdravstvenu knjižicu

Ukoliko porodilja nema zdravstvenu knjižicu, dužna je da - bez obzira na socijalni status, pre izlaska iz porodilišta plati za tri do četiri dana boravka u porodilištu, kao i za obavljen čin porođaja. U porodilištima ističu da svi građani Srbije imaju zakonsku mogućnost da obezbede zdravstvenu knjižicu, ali se događa da iz nemara ili neupućenosti pojedine socijalne kategorije ostaju bez tog dokumenta.

Roditelji nisu zaposleni

Zdravstvenu knjižicu novorođenčeta obezbeđuje jedan od (zaposlenih) roditelja. Nezaposlenima, zdravstveno osiguranje (knjižicu) obezbeđuju službe Republičkog fonda za zapošljavanje - ukoliko su roditelji na evidenciji i čekaju na zaposlenje, odnosno centri za socijalni rad u opštinama u kojima roditelji ili jedan od njih - koji preuzima brigu o bebici, živi.

Beogradska porodilišta

U dva najveća beogradska porodilišta - Institutu za ginekologiju i akušerstvo Srbije (porodilište u Višegradskoj) i Klinici «Narodni front», godišnje se rodi do 15.000 dece, od kojih su mnoga iz unutrašnjosti. Oba porodilišta se nalaze na teritoriji SO Savski Venac. U matičnoj službi ove opštine mogu da se dobiju sve potrebne informacije, i to na telefon: 011/20-61-723, lokal 268 - za decu rođenu u porodilištu «Narodni front» i lokal  274 - za decu rođenu na Institutu, odnosno u porodilištu u Višegradskoj.

Izvor: Yumama