Mobilni telefoni i trudnoća

Ukoliko žena tokom trudnoće preterano koristi mobilni telefon kasnije može imati problema sa poremećajem ponašanja svog deteta, pokazalo je najnovije istraživanje naučnika iz SAD i Danske.

Ispitivanjem više od 13.000 dece, danski i američki naučnici su zaključili da postoji veza izmedju korišćenja mobilnih telefona tokom trudnoće i pojave sindroma hiperaktivnosti kod dece.

Rizik od poremećaja u ponašanju se povećava ukoliko i sama deca pre svoje sedme godine počnu da koriste mobilni telefon, zaključak je izveštaja, koji su sačinili naučnici Kalifornijskog univerziteta u Los Andjelesu i danskog Univerziteta Orhus.

U istraživanju se ponovo pokreće pitanje škodljivosti mobilnih telefona, čije korišćenje je donedavno povezivano sa pojavom kancera mozga.

Istraživanjem je obuhvaćeno 13.000 dece rodjene krajem devedesetih godina. Rezultati su pokazali da 54 odsto dece majki koje su aktivno koristile mobilne telefone u vreme trudnoće ima problem poremećaja ponašanja.

Ovaj broj se povećava na 80 procenata ako deca već u predškolskom uzrastu počnu samostalno da koriste mobilne telefone, tvrde naučnici.

Izvor: MTS-Mondo

Domaće ili gotove kašice



Kašice od povrća se uključuju u ishranu odojčadi tri nedelje po uvođenju žitarica. Kada za to dođe vreme, roditelji imaju mnogo pitanja: koja vrsta hrane je najbolja za  bebu - da li ona koja je spremljena kod kuće, ili je bolje kupovati gotovu hranu.

Istina je da su oba izbora sigurna, podesna i hranljiva - sve dok roditelji biraju pažljivo, a tu vrstu hrane uvode korektno i oprezno. Spremanje hrane za odojče u kućnim uslovima podrazumeva poznavanje principa rukovanja namirnicama i iziskuje više vremena i napora. Ali, ta hrana je ukusnija i može do detalja da se kontroliše njen sastav, što omogućava da se obezbedi kvalitetna i jeftina hrana.

Komercijalne kašice su sigurne, a pre svega praktične, pa su zgodne i za hranjenje van kuće. Odgovarajuće su konzistencije za odojče, i u malim su porcijama. Međutim, često sadrže više vode, skroba i šećera nego one koje su spravljene u kućnim uslovima. Ti dodaci nisu opasni, ali zauzimaju mesto zdravijim sastojcima i razblažuju nutritivni sadržaj hrane. Inače, kašice su zgusnute kukuruznim skrobom ili pirinčanim brašnom. U neke se dodaje so i šećer da bi se popravio ukus.

Spre­man­je hra­ne kod kuće

Pripremanje hrane za bebu se ne razlikuje od pripremanja hrane za ostali deo  porodice. Ova­kav način spremanja je jef­ti­ni­ji (mogu da se koriste namirnice od kojh se spremaju obroci za celu porodicu), a veća je i raznovrsnost povrća koje može da se upotrebi prilikom prav­ljen­ja pi­rea za bebu.

Svakako treba početi sa povrćem blagog ukusa (tikvica, šargarepa, krompir...), a svaku narednu vrstu povrća uvoditi postepeno, na treći dan. Savetuje se da bude zastupljeno povrće različitih boja (boja pokazuje sadržaj pojedinih nutrijenata). Povrće kuvajte u maloj količini vode da bi se što manje gubile hranljive materije, a posle blendiranja tu tečnost upotrebite za spremanje pirea.

Kada odojče u ishrani «usvoji» kašice od povrća, treba uvesti meso (ćureće, pileće, juneće). Meso uvek kombinujte sa povrćem, tako što ćete na pola kuvanja da dodate povrće. Na taj način se meso, koje ima suvu strukturu - lakše žvaće i guta, a gvožđe se bolje iskorišćava zahvaljujući vitaminima iz povrća.

Pri­pre­ma hra­ne

* Po­vrće

Povrće operite, ol­jušti­te, isec­ka­jte i ku­vajte u ma­loj ko­ličini prethodno proključale

vo­de, dok ne omekša. Za­leđeno po­vrće spre­mi­te po uput­stvu koje je navedeno na  pa­ko­van­ju. Za spre­man­je pi­rea is­ko­ri­sti­te ma­lu ko­ličinu vo­de u ko­joj se kuvalo

po­vrće.

* Me­so, živi­na, riba

Ski­nite kožu, ko­sti i ma­snoću, pa isecite na parčiće. Spu­sti­te u vre­lu vo­du i ku­vajte dok ne omekša (do 30 mi­nu­ta za me­so, i pet do de­set mi­nu­ta za ri­bu). Me­so ko­je je ku­va­no - unu­tra nije ružičasto. Vo­di­te računa da se ne pre­ku­va, jer će on­da bi­ti tvr­do i teško će da se izgnječi. Za pi­re tre­ba ko­ri­sti­ti vo­du u ko­joj se ku­va­lo meso.

* Voće

Operi­te, oljuštite (ski­nite «kožu»), iz­va­di­te se­men­ke i tvr­de de­lo­ve, iseckajte na komadiće. Voće koje be­ba konzumira mo­ra da bu­de kuvano, ne­za­slađeno, dok neke vrste može da konzumira i sveže (npr. banana). Voće kuvajte u ma­loj ko­ličini vo­de ili na pa­ri, dok ne omekša.

Komercijalne kašice

Pojedinačne kašice (napravljene samo od povrća, ili samo od voća, ili od mesa) obezbeđuju više hranljivosti od «kombinacija». Međutim, dobro je da se pojedinačne kašice pomešaju, npr. meso i povrće, ako beba voli te ukuse. Uzmite iz teglice dovoljno hrane za obrok i stavite u drugu posudu. Ako je potrebno još kašice, uzmite novu kašičicu. Go­to­vu hra­nu ne bi tre­ba­lo da­va­ti be­bi di­rekt­no iz te­gli­ce, jer kad

plju­vačka dođe u kon­takt sa hra­nom, ona po­sta­je ne­si­gur­na za dal­ju upo­tre­bu. Naime, plju­vačka sa­drži bak­te­ri­je i en­zi­me ko­ji raz­lažu hra­nu, pa za­to uvek uzmi­te čistu kašiku da bi­ste iz te­gli­ce uze­li ono­li­ko ko­li­ko ćete da is­ko­ri­sti­te za taj obrok. Hra­ni­te be­bu iz te­gli­ce sa­mo ako će da po­jede ce­lu ko­ličinu.

Roditelji koji odaberu komercijalnu hranu treba da tokom kupovine poštuju neke principe:

* teglica treba da je spolja čista

* pogledajte datum do kojeg je kašica upotrebljiva

* pažljivo pročitajte tabelu sa navedenim nutritivnim vrednostima

* odaberite hranu sa jednim sastojkom, ili sa malim brojem sastojaka

* kada kupujete pojedinačne kašice, odaberite one sa najviše kalorija po jedinici težine

* kada kupujete kombinovane kašice, uzmite one bez sredstava za zgušnjavanje

* izbegavajte kašice sa dodatkom šećera i soli

* za bebu uzrasta preko šest meseci odaberite kašice sa gušćom strukturom, da bi se podstaklo žvakanje

Čuvanje hrane za bebe

- Ku­va­na hra­na se stav­lja u frižider čim se ohladi, a najkasnije za dva sa­ta.

- Veće ko­ličine vruće hra­ne po­većava­ju tem­pe­ra­tu­ru frižide­ra i pot­po­mažu rast

bak­te­ri­ja. Ta­kođe, do­pri­no­se bržem stva­ran­ju le­da.

- Hra­na pri­prem­lje­na za be­bu može da sto­ji u frižide­ru, u sta­kle­noj am­ba­laži, do 24

sa­ta pre ne­go što se upo­tre­bi. Tre­ba je sta­vi­ti na naj­hlad­ni­je me­sto, ni­ka­ko u vra­ta   

frižidera. Ni­ka­da ne ostav­ljaj­te hra­nu ne­po­kri­ve­nu.

- Pro­te­in­ska hra­na (je­la sa ja­ji­ma, me­som, ribom, mlečnim proizvodima) se brže

raz­građuje i ima man­ju pri­rod­nu zašti­tu od in­va­zi­je mi­kro­ba, pa je treba iskoristiti tokom 24 sata.

- Hra­na ko­ja sa­drži pri­rod­ne kon­zerv­an­se kao što su ki­se­li­na ili šećer, lakše će se održati ne­go pro­te­in­ska hra­na. To, prak­tično, znači da po­vrće i voće, a na­ročito

ci­tru­sno - osta­je duže sačuva­no. Ali, ako je van frižide­ra, počeće da se raz­građuje. Vi­ta­min C je na­ročito po­dložan raz­grad­nji ukoliko je iz­ložen va­zdu­hu.

- Pri­prem­lje­na hra­na može da se za­le­di u ma­lim, po­je­di­načnim ko­ličina­ma, do­vol­jnim za je­dan obrok. Tre­ba je upo­tre­bi­ti u ro­ku od četi­ri ne­del­je, naj­duže do dva me­se­ca. Po­sle to­ga gu­bi ukus i hran­lji­vost.

- Hra­nu ko­ja je od­mr­znu­ta - is­ko­ri­sti­te u to­ku da­na, ili osta­vi­te u frižide­ru do sle­dećeg da­na. Za­mr­znu­ta hrana ma­lo brže pro­pa­da od sveže, jer za­mr­za­van­je iza­zi­va oštećen­je ćeli­ja usled širen­ja kri­sta­la le­da.

           

NAJČEŠĆE NEDOUMICE

Da li je hrana spremljena u domaćim uslovima hranljivija od kupovne?

Jedan od razloga zašto se roditelji odlučuju za hranu spremljenu kod kuće je što misle da se industrijska hrana prilikom procesiranja razlaže. Međutim, to nije tačno, jer se procesiranje obavlja odmah posle žetve. Obrada je brza, uz malu količinu vode, kako bi se sačuvali svi najvažniji sastojci. Jedini sastojak koji se gubi je vitamin C, jer je veoma osetljiv na termičku obradu, pa proizvođači dečje hrane često dodaju taj vitamin u voćne i kašice od povrća.

Koliko dugo teglica može da stoji otvorena?

Kašice sa prirodnim konzervansima kao što su kiseline ili šećer - mogu duže da ostanu sveže nego proteinske. To znači da voćna kašica, naročito od jabuke ili breskve, može da ostane sveža dva do tri dana. Ali, kada se teglica otvori, ona je izložena vazduhu, pa se njen sadržaj brže razgrađuje. Proteinska hrana se najbrže razgrađuje, jer ima manju prirodnu zaštitu od patogenih bakterija. Zato mora da se iskoristi za 24 sata. Povrće je podložno vitaminskoj razgradnji i dejstvu bakterija, pa ga treba potrošiti za dva dana. Naravno, to ne znači da će se beba razboleti ako je  dva dana hranite sadržajem iz iste teglice, već da ta hrana neće biti iste nutritivne vrednosti, kao i da su šanse za rast bakterija veće. Bebe su manje otporne na bolesti izazvane hranom i teže odolevaju povraćanju i prolivu, koji su pratioci takvih bolesti.

Da li je količina vitamina ista kod domaćih i kupovnih kašica?

Mnoge studije su pokazale da je nutritivni sadržaj komercijalnih kašica sličan kao kod domaćih. To je zbog toga što se sastojci procesiraju odmah posle žetve, pa «nemaju vremena» da izgube nutritivnu vrednost. Proces obrade teče brzo, a jednom upakovani u teglice, sastojci sporije gube nutritivnu vrednost nego da stoje u komadu. Naime, više nisu izloženi vazduhu, koji je jedan od faktora razgradnje. Međutim, ukus sveže pripremljene, domaće kašice će uvek biti superioran!

Prim dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista

Izvor: Yumama

Kako dobiti muško dete?
 
 
Novorođenčad u porodilištu
Jedno novo naučno istraživanje otkrilo je da buduće majke, ako u vreme začeća više jedu, imaju veće šanse da rode muško dete.
Dobro je, naime, poznato šta kaže biologija - pol deteta određuju polni hromozomi X i Y.

Ako se prilikom začeća, odnosno spajanja jajne ćelije i spermatozida, sastave dva X hromozoma, rodiće se devojčica; ako se spoje X i Y hromozomi - rodiće se dečak.

Da li, međutim, postoji način da nekako utičemo na to koji će se to hromozomi na kraju spojiti? Ako je verovati rezultatima najnovijeg istraživanja, buduće majke bi trebalo da najviše pažnje obrate na ishranu.

Nisu sve babe u pravu

Istraživanje su sproveli britanski naučnici sa univerziteta u Oksfordu i Egzeteru, predvođeni dr Fionom Metjuz:

"Istraživanje je utvrdilo da žene koje se bolje hrane izgleda imaju znatno veće šanse da dobiju dečaka, u poređenju sa onima koje slabije jedu u vreme začeća. Dakle, što više kalorija - veći su izgledi da rodite dečaka. Ali i neke hranljive materije takođe igraju određenu ulogu. Majke dečaka recimo često jedu hranu sa vipe soli i sa više kalijuma. To je zanimljivo zato što potvrđuje pojedine 'bapske priče' koje tvrde da, ako želite dečaka, treba da jedete slaninu i banane", kaže ona za BBC.

Dr Fiona Metjuz napominje da to nipošto ne znači da su sve bapske priče koje se širom sveta mogu čuti tačne:

"Takvih priča ima bezbroj. Čak i vrlo kratko istraživanje na internet pretraživaču Gugl pokazaće vam da su bapske priče vrlo šarolike. Recimo, verovanje da ćete, ako pijete više mleka i unosite više kalcijuma, pre imati devojčicu, nije tačno. Štaviše, upravo je obrnuto!"

Slično i kod drugih sisara

Kako, međutim, naučnici objašnjavaju ovu vezu između hrane i pola deteta?




Dr Fiona Metjuz kaže da je zanimljivo da slična veza postoji i kod drugih sisara, a ne samo kod ljudi, i da će ženke koje su u vreme začeća u boljem fizičkom stanju pre doneti na svet muško mladunče.

"To može da ima veze sa evolutivnim nagonom za stvaranjem potomaka. U stvaranje dečaka se ulaže više sredstava - hrane i energije - ali on ima veće šanse da iza sebe ostavi veće potomstvo. Devojčice, sa druge strane, tokom svog životnog veka mogu da rode samo ograničen broj potomaka", napominje dr Metjuz.

Ovo istraživanje je proučavalo samo podatke u zapadnim zemljama, ali Fiona Metjuz kažu da su ranija ispitivanja pokazala da se i u drugim delovima sveta - u zemljama sa većom proizvodnjom hrane po glavi stanovnika - rađa i veći broj dečaka.

"Muškobanjaste" zobene pahuljice

Šta, dakle, treba da jedu majke koje žele da rode dečaka?

"Ono što se po uticaju na budući pol deteta najjasnije izdvojilo u ovom istraživanju jeste to da li je majka za doručak jela zobene pahuljice ili ne", kaže dr Metjuz. "Budućim majkama koje, pak, žele devojčicu savetujemo da ne jedu slano".

 

Da ne bude zabune - niko vam ništa ne garantuje, a konačnu reč će, kao i uvek, dati nepredvidiva majka priroda, upozorava dr Fiona Metjuz:

"To vam je kao da bacate novčić. Svojom ishranom samo možete da malo gurnete taj novčić u jednu stranu. Tako će od 20 žena koje uredno doručkuju, 12 roditi dečake, dok će od 20 njih koje preskaču doručak sina dobiti njih devet", kaže na kraju razgovora za BBC dr Fiona Metjuz, jedan od rukovodilaca najnovijeg istraživanja oksfordskog univerziteta o uticaju ishrane pre začeća na pol deteta.






Šta biste više voleli – sina ili ćerku?

Pitanje staro koliko i čovečanstvo, a verovatno su toliko stari i pokušaji ljudi da na neki način utiču na pol svog budućeg deteta. Isprobane su mnoge tehnike, poze vođenja ljubavi, vradžbine i napici, ali uspeha je u najboljem slučaju bilo vrlo malo. Sve dok u igru nije ušla najmodernija nauka.
Predimplantaciona genetička dijagnoza (PGD) najpoznatiji je i navodno prilično pouzdan metod polne selekcije, koji se sastoji od kombinacije in vitro oplodnje, hormonske terapije i analize DNK.
U nedavnom međunarodnom istraživanju sprovedenom na neplodnim ženama, 41 odsto pacijenkinja izjavilo je da bi volele same da izaberu hoće li njihovo buduće dete biti devojčica ili dečak, kad bi im ovaj postupak bio dostupan i besplatan. Ali, on se primenjuje samo u nekoliko zemalja, i to isključivo u slučaju strogo medicinskih razloga (izuzetak su SAD), obično ako kod jednog roditelja postoji genetički poremećaj prenosiv samo na muško ili žensko potomstvo.
Razumljivo je da neki budući roditelji mogu imati i nemedicinske razloge da žele dete određenog pola – na primer, većina parova koji već imaju dva sina verovatno će poželeti da im treće dete bude ženskog pola. Međutim, u raspravama o etičnosti i društvenim implikacijama eventualne široke dostupnosti polne selekcije još uvek su glasniji njeni protivnici, koji smatraju da bi se tako u najmanju ruku poremetila prirodna ravnoteža muškaraca i žena na svetu.
S druge strane, postoje i naučna mišljenja da pol ljudskog potomstva nije plod slučajnosti, nego da na njega utiče čitav niz činilaca. Na primer, prošlogodišnje istraživanje sprovedeno na univerzitetu u novozelandskom Oklendu sugeriše da bi dominantnije, snažnije i samouverene žene mogle na neki način da budu „predodređene” za rađanje muške dece, ali da na krajnji ishod uticaja imaju i neki prirodni i psihološki uslovi u doba začeća.
Ta teorija daje za pravo mnogim dosad isprobanim metodima, koje se veoma razlikuju po „intenzitetu ozbiljnosti” – neki su sasvim utemeljeni na nauci, drugi su kvazinaučni, a treći potiču iz tradicije i narodnih predanja. Evo samo nekih:

Sortiranje sperme

Kao što verojatno znate, spermatozoidi nose X i Y hromozome, dok ženska jajašca sadrže samo X hromozome. Ako je jajašce oplođeno spermom koji nosi X hromozom, začeće se žensko, a u suprotnom slučaju muško dete. Suština ove tehnike je da poveća koncentraciju jednog od hromozoma u spermi kako bi se povećala šansa da će se začeti dete željenog pola. Postoji nekoliko varijacija na temu kako to učiniti, a sve se odnose na veštačku oplodnju i zasnovane su na činjenici da spermatozoidi koji nose Y hromozome brže „plivaju”, dok su oni s X hromozomima u pravilu veći i sadrže više DNK. Neki od ovih metoda pokazuju čak 70 do 80-postotnu uspešnost.

Kod sortiranja sperme dodaje se boja spermatozoidima koji nose X (ili Y) hromozome kako bi bili lakše izdvojeni.


Tajming

Pre dvadesetak godina izašla je knjiga Kako odabrati pol svog deteta američkog lekara Landrama B. Šetlsa (Landrum B. Shettles), u kojoj ovaj tvrdi da je za izbor pola najvažnije u kojem delu menstrualnog ciklusa majke dolazi do začeća. Nakon toga, pojavili su se i razni drugi stručnjaci sa sličnim teorijama, ali nijedna od njih nije se do sada pokazala naročito pouzdanom. Ne pomažu ni često sasvim suprotna stanovišta – na primer, dok je Šetls tvrdio da je u doba ovulacije mnogo veća šansa da će se začeti dečak, Dr. Džon Martin Jang (John Martin Young) iz Teksasa smatra da je baš to doba idealno za začetak devojčice!

Ishrana
Neki smatraju da isrehrana ima veliki uticaj na pol budućeg deteta. Ako žena jede puno hrane bogate kalcijumom, kao što su mlečni proizvodi, veća je mogućnost da će začeti žensko dete; ako jede puno crvenog mesa, verovatnije je da će roditi dečaka. Ozbiljnih istraživanja koja bi ovim teorijama dala potrebni kredibilitet dosad nije bilo ili su sprovedena na vrlo malim uzorcima.

Temperatura i muške gaće

Drugi kao važan činilac ističu temperaturu na kojoj se nalazi sperma, pretpostavljajući da se zagrevanjem povećavaju izgledi za začeće ženskog deteta. U najbanalnijoj varijanti čak se tvrdi da se muškarcima koji nose uske gaće češće rađaju ženska deca, a onima koji nose bokserice muška. Naučnici i većina zdravorazumskih laika odbacili su ove teorije kao sasvim apsurdne.

Seksualne poze

Stari Grci su verovali da muškarac koji želi da dobije sina može na to da utiče tako što će tokom seksa ležati na desnom boku. U narodnim predanjima najčešće se tvrdilo da je misionarski položaj najbolji ako želite ćerku, a da je kod „pseće” poze i kod one kada je žena gore verovatnije da ćete začeti muško dete.

Levi ili desni testis?

U Francuskoj 18. veka naširoko se verovalo da muškarac koji po svaku cenu želi sina mora pre snošaja čvrsto da sveže svoj levi testis. Tada se, naime, verovalo da iz njega potiču ženska deca, a iz desnog muška.

Orgazam

Postoje (naravno, sasvim neosnovane) :roll: tvrdnje da će žena koja neposredno pre začeća doživi orgazam sigurno roditi muško dete, s obzirom da u toj situaciji telo proizvodi dodatne hemikalije koje unutrašnjost vagine čine pogodnijom za spermatozoide s Y hromozomima.

Kafa:blink:

Ako muškarac pre seksa popije jaku kafu, spermatozoidi s Y hromozomima biće navodno aktivniji i veća je šansa da će se roditi dečak.

Starost

Što je žena starija, veći su izgledi da će roditi dečaka.

Snovi

Još jedna narodna: Ako majka sanja da će roditi sina, „sasvim sigurno” će roditi ćerku, i obrnuto.
Dakle, ima zaista svega. Ako ste baš očajni, gledajte stvari s vedrije i veselije strane – možda nijednoj od ovih čudnih teorija nije dokazana delotvornost, ali zasad niko ne može sa sigurnošću da tvrdi da u njima nema i nečega istinitog, pa zašto ne biste probali? Izuzevši, naravno, onu s vezivanjem testisa, brrr...

Preživeti let sa bebom
09. 06. 2008 16:28

Let sa bebom, ili malim detetom može dovesti do solidnih turbulencija. Od nalaženja adekvatnog mesta za promenu pelena, preko umirivanja deteta, pa sve do okolnih putnika koji prevrću očima, roditelji u avionu imaju pune ruke posla.  Kako bi vaša beba imala čime da se zanima, ponesite neke nove igračke, ili igračke koje nije videla neko vreme. Uz malo promišljenosti pre i tokom leta, vi i vaša beba možete preživeti vožnju uz minimalne glavobolje. 
 


Rezervisanje mesta

Kada bi svet bio savršen, vaše dete bi spavalo tokom celog puta. Ali klinci su nepredvidivi, kao i odlaganja letova, što ceo proces planiranja čini komplikovanijim. Ako vaše dete inače lepo spava u kolima, najbolje vam je da zakažete let u vreme dremke, kaže Elizabet Pentli, autor knjige "Nežna briga o bebi". No ako dete nema ustaljen ritam spavanja, bolje ne pokušavajte da zakazujete u vreme kada obično spava, jer moglo bi da bude budno i nemirno tokom celog puta, ona dodaje. Pentlijeva predlaže da uzmite poseban odeljak i kolevku za dete, ako je u pitanju novorođenče. Međutim, ona upozorava da je prednji deo aviona manje zgodan kada su u pitanju starije bebe, ili mala deca, jer, u slučaju nedostatka prostora ispod, ili između sedišta, moraćete igračke i druga pomoćna sredstva držati u gornjoj pregradi, što znatno otežava njihovu pristupačnost.

Šta spakovati? 

Roditelji ne bi trebalo da računaju sa tim da će sam avion biti zanimljiv detetu, kaže Pentlijeva. Važno je poneti mnogo igračaka, pogotovo onih koje detetu nisu poznate, tako da može da ih ispituje po prvi put tokom leta. Umesto da kupujete nove igračke, možete i skloniti neke od starih neko vreme pre puta i onda ih ponovo pokazati tokom leta. 

Ne propustite

Zapamtite, vaše dete se vrlo lako može zaintrigirati mnogim stvarima, čak i nekim vrlo prostim, kao što je zgužvana, prazna kesa, kaže Rejčel Fišmen Fedešen, urednik sajta Parenting.com.   Pogotovo je važno da poneste velike količine grickalica, jer poslednje što želite je da budete zarobljeni u avionu sa gladnim detetom. Hrana takođe može pomoći bebama kod zapušenih ušiju i da se nečim zanimaju. Kao dodatnu pogodnost, možete podeliti hranu sa okolnim putnicima koji nisu oduševljeni što sede pored porodice sa bebom, time ublažavajući njihovo nezadovoljstvo. 

Kada se ukrcati? 

U slučaju da dvoje roditelja lete sa detetom, Federsenova predlaže da se jedno od njih ukrca ranije, kako bi 'pripremilo teren'. Za to vreme, drugi roditelj može čekati na izlazu i ukrcati se što je kasnije moguće. Ovako će vaše dete stalno biti u pokretu i možda se i izmoriti do trenutka kada ga postavite na svoje mesto, ona dodaje. Za roditelja koji putuje sam, ona predlaže da se ukrcaju ranije, kako bi se dete naviklo na avion i kako bi pripremili sve namirnice potrebne za zabavljanje deteta. Naravno, ako je vaše dete već imalo negativnih iskustava sa avionima, nije preporučljivo dodatno ga mučiti ranijim ukrcavanjem. 

U sedištu, ili u krilu? 

Iako specijalna sedišta nisu obavezna za malu decu, FAA (amer. - Federal Aviation Administration) preporučuje ista.  Roditelji koji to mogu da priušte bi mogli otkriti da se njihova deca u njima osećaju udobnije i lakše zaspu nego u roditeljskom krilu, kaže Pentlijeva. Takođe, zbog sedenja na višoj poziciji, deca će moći da bace pogled kroz prozor i da uživaju u pogledu.   Naravno, da biste doneli sedište za bebu u avion, morate ga vući po aerodromu.   Kako biste se izborili sa tom neprijatnošću, nekoliko kompanija sada nudi sedišta koja se mogu sklopiti, i/ili zakačiti za kofer sa točkićima. Ako i držite dete u krilu, izbegavajte da vezujete i sebe i bebu jednim sigurnosnim kaišem, jer nije bezbedno, rekla je Pentlijeva. 

Zov prirode 

Većina roditelja zna da je najbolje promeniti pelene bebi u poslednjem mogućem trenutku pred ukrcavanje. Ali i preduzimanje ove mere ne garantuje da vam se tokom leta neće desiti još neka takva uzbuna. Stolovi za menjanje pelena nisu baš česti na avionima, tako da je u slučaju nužde pametno imati prenosivu dasku sa sobom. Tako biste ovaj zahvat mogli obaviti bilo gde - u i van kupatila. Gde god da presvlačite bebu, imajte na umu da stjuardese služe hranu, pa ne smeju da diraju prljave pelene, rekla je Pentlijeva. Pritom, nastavila je, verovatno to ni ne žele. Ona predlaže korišćenje plastičnih kesa, ili kesa za povraćanje, koje bi nakon upotrebe bacali u smeće u kupatilu. Lori Kvong, majka četvoro dece, naučila je na teži način da jedno od njene dece ne podnosi vožnju. Na letu iz Kanzasa za Koreju, ona je bila spremna, ponevši dodatnu odeću, ali kada je njena ćerka povratila po njenom mužu, on je morao da trpi svoju smrdljivu odeću do kraja puta.   Pouka: poneti odeću za decu i za roditelje. 

Drugi putnici

Nije tajna da mnogi putnici ne vole da sede pored beba, ali dokle god jasno dajete do znanja da dajete sve od sebe, šanse su da ćete isprovocirati simpatije.  Ako se vaše dete loše ponaša, dobra taktika je da se dete nežno, ali strogo ukori, kaže Federsenova. "Ne na loš način, već glasno, tako da okolni putnici znaju da dajete sve od sebe da umirite dete i da mu ne dajete da radi šta hoće." S druge strane, ako budete defanzivni i ljutiti, samo ćete ih još više iritirati.

Izvor : Putovanja info

a koliko male bebe smeju da putuju avionom 
bas pre neki dan pitala jedna trudnjaca 

Ja sam putovala sa mesec i dve nedelje    Malo je ekstrenmo, ali kazu mi da sam prespavala let ... putovali smo za Hrvatsku iz Bgd.
Drugarica je u martu putovala sa bebom starom dva meseca u Holandiju, kaze da je proslo super, isto je prespavala

fala, munka

ma ovo je kratak put, pola sata, velika verovatnoca da ce beba 'propustiti' letenje takodje 

mislila sam da avio-kompanije imaju neka svoja ogranicenja, pravila i sl. 
.... sve mi se cini da ce i ova beba da leti sa mesec i po najkasnije 

Neka leti  To je super, mali avanturista 

poletarac u pravom smislu   

dakle, nema ogranicenja od avio-kompanija... ostaje da mame ispostuju onih famoznih 6 nedelja, eventualno 

Kako da detetu proverite vid



Neretko se dešava da roditelji otkriju da nešto nije u redu s vidom deteta tek kad ono krene u školu, pa se ispostavi da ne razaznaje šta je nacrtano ili napisano na tabli ili nosom dodiruje bukvar dok sriče prva slova. Problem ipak može da se otkrije mnogo ranije. Kako?

Setimo se pre svega kako dete uči da gleda.
1. mesec
- Novorođenče se mršti na svetlost lampe (taj test se radi odmah po rođenju). Ako beba ne reaguje na svetlost, neophodna je hitna konsultacija sa stručnjakom.
2. mesec
- Beba počinje da razaznaje crte lica i prati pogledom sve što se pred njom kreće. Može malo i da „zriki“.
3. i 4. mesec
- Beba zadržava pogled na raznobojnim igračkama. Raspoznaje osmeh na licima ukućana i uzvraća osmehom. Ako vam se čini da još uvek razroko gleda, posavetujte se s pedijatrom.
5. mesec
- Dete se često vrlo pomno zagleda u igračku. Prepoznaje bližnje - roditelje, braću i sestre, bake i deke - i raduje im se.
6. mesec
- Aktivno traži pogledom ljude i predmete.
7. mesec
- Dugo razgleda igračke i druge predmete koje sada već drži u rukama, zanima se za detalje.
Od 8. do 10. meseca
- Usavršava stečene veštine. Brzo prepoznaje ukućane, tačno zna ko je „domaći“, a ko nepoznata osoba. Trudi se da zgrabi sve što može da dohvati.
11. mesec
- Kad čuje pitanje: „Gde je mama?“, traži je pogledom oko sebe. Pažljivo razgleda i najsitnije detalje na predmetima i igračkama.
12. mesec
- Tačno ume da oceni rastojanje između sebe i igračke ili nekog predmeta. Uzima je odmah ako je blizu, a ako oceni da je daleko, i ne pokušava da je dohvati.
Malo dete ne ume da vam kaže da ne vidi dobro, jer jednostavno ne zna da može i treba da vidi bolje i preciznije. Čak i prilikom pregleda mališana predškolskog uzrasta, nije uvek moguće otkriti da ne oni vide kako treba. Ali ako se vid ne koriguje na vreme, ceo vidni aparat se neće normalno razvijati.
Zadatak roditelja je da pažljivo prate kako dete gleda igračke, slikovnice, ljude. Ako posumnjaju u nekakvu nepravilnost, ne treba da odlažu odlazak kod specijaliste.
Šta može da posluži kao signal da dete loše vidi?
-Dete drži sve igračke neposredno pred nosom.
-Kad hoda po stanu, često naleće na stvari i ćoškove.
-Dok gleda u neki predmet, sve vreme naginje glavu u stranu.
-Često čkilji, a oči mu se zacrvene.
-Brzo se umori kad razgleda slikovnicu, čita ili gleda televiziju.
-Često se žali na umor i glavobolju.
-Uvek sedne previše blizu televizora ili monitora kompjutera.
-Na određenom rastojanju (blizu ili daleko) ne prepoznaje bližnje.
-Često trlja oči, čak i ako se naspavalo; suze mu oči, iako ne plače.
-Naizmenično zatvara i otvara jedno oko.
-Gleda razroko ili su mu zenice različite veličine.
Naravno, do trećeg meseca bebe su često razroke zbog nezrelosti očnog nerva i očnih mišića.
Ako se to „bežanje“ okica nastavi i kasnije, vreme je za oftalmologa. Idealno bi bilo da se detetov vid proveri odmah po rođenju, zatim kroz šest meseci, iako se kod nedonoščadi vid proverava i češće.

Kada su sočiva bolji izbor
Nošenje sočiva preporučuje se:
-u slučaju velike razlike u dioptriji (više od 3 dioptrije) između jednog i drugog oka
-u slučaju velike kratkovidosti
-deci koja se intenzivno bave sportom, jer su sočiva puno praktičanija, mogućnost samopovređivanja je manja i postiže se bolja vidna oštrina
-kod određenih anomalija oka: keratokonusa ili iregularnog astigmatizma
-u terapijske svrhe koriste se terapeutska sočiva koja služe za zaštitu, smanjenje bolova...

A kada naočare
Preporučuje se kombinacija nošenja sočiva i naočara jer ni deca koja su kandidati za sočiva ne mogu da nose sočiva ceo dan. Optimalno dnevno vreme nošenja sočiva je oko 10 sati, što znači da bi dete, ako je sočivo stavilo ujutro, posle podne trebalo da ih skine. Ipak, ako dete ima veliku refrakcijsku anomaliju, posle skidanja sočiva mora da nosi naočare da bi dobro videlo. Takođe, ponekad može da dođe do infekcija, upala oka ili različitih viroznih stanja i respiratornih infekcija kod kojih je pojačano suzenje oka, a to su situacije u kojima oko ne podnosi sočiva pa ih na određeno vreme treba zameniti naočarima.

Vrste sočiva
Mekana sočiva
Prednosti: Danas se uglavnom primenjuju mekana, takozvana silikonska hidrogel sočiva. Ona su najudobnija, a period privikavanja je najkraći. Mogu da se nose povremeno, manje isušuju oko, propuštaju kiseonik i jednostavno se održavaju. Imaju različit sadržaj vode pa se dele na sočiva s niskim sadržajem vode koja su dugoročnija od sočiva s visokim sadržajem vode.
Nedostaci: osetljivi su na udarce i grebanje i skupljaju lipidne i proteinske naslage.
Tvrda ili polutvrda sočiva
Prednosti: Klasična tvrda sočiva izrađena su od materijala koji ne propušta kiseonik i sve su manje u upotrebi. Zamenjuju ih polutvrda sočiva koje daju odličnu vidnu oštrinu, ispravljaju astigmatizam i veći od tri dioptrije, zaustavljaju rast dioptrije u dečjem uzrastu, ekonomski su isplativija jer duže traju (1-2,5 godine). Na njima se manje skupljaju naslage, a i jednostavnija su za rukovanje od mekih jer ne gube oblik.
Nedostaci: Period privikavanja od 7 do 14 dana.

Izvor: Blic