Izborite se histerijom



Osim agresivnošću, deca se i histerisanjem trude da postignu određeni cilj. Tada najčešće plaču, razbacuju i kidaju igračke ili nekontrolisano vrište. U ovakvoj situaciji najbolje bi bilo da dete utešite zagrljajem.

Ipak pogrešno je priuštiti mu ono što je tim ponašanjem pokušalo da postigne. Ako to uradite, dete će pretpostaviti da je histerija pozitivna, pa će takve ispade redovno ponavljati, tvrde psiholozi.
Ipak, treba i pažljivo proceniti, šta je i zašto izazvalo takvu reakciju deteta. Ako je reč o hirovitoj želji za, na primer igračkom koju smatrate nepotrebnom, budite istrajni u svojoj odluci. Dete će prestati s ispadima samo ako uvidi da njima ništa ne postiže. Ako se ipak radi o histeriji zbog odvajanja od roditelja (ostanak u vrtiću, odlazak jednog roditelja na put), obavezno razgovarajte s detetom nakon što se smiri. Na staložen i strpljiv način mu objasnite zašto tako mora biti i da nije lepo da se ponaša neprimerno.

Saveti za roditelje
Jedna od delotvornih metoda protiv agresije, histerije i depresije kod dece je da ih učite da će neke od željenih stvari dobiti kao nagradu za dobro ponašanje, kaže pshijatar Elizabeta Radnonik. Dete će prestati sa bacanjem na tlo, vrištanjem i plakanjem kad shvati da time ništa ne postiže. Ako roditelj odluči da neće popustiti detetu, važno je da u toj odluci istraje. Histerično ponašanje će se ponoviti dva do tri puta, dok dete ne uvidi da njime ništa ne postiže. Najvažnije je razumevanje i objašnjavanje. Svaku odluku treba objasniti, a ne dovesti dete pred gotov čin. Objasnite detetu da ne mora uvek da ima sve što imaju druga deca jer se razlikuje od njih. To je i idealan trenutak da pohvalite veštine koje njemu leže.

Izvor: Blic

SMS vodič kroz trudnoću - "Beba dolazi"



Poseban servis za buduće mame "Beba dolazi" pruža putem SMS poruka trudnicama edukaciju o samoj trudnoći, promenama u organizmu, bebinom razvoju...

Nacionalni projekat predstavljen u sedištu Asocijacije medija Srbije omogućava laku dostupnost zdravstvenih informacija o svim aspektima trudnoće, putem modernog sredstva komunikacije, mobilnog telefona.

Zainteresovane buduće mame mogu se prijaviti putem SMS-a ili veb sajta, a svaka od prijavljenih trudnica dobijaće, do kraja trudnoće, gotovor svakodnevne poruke o promenama koje se mogu očekivati sa njenim organizmom, šta se događa sa bebom, koje preglede bi trebalo da obavi, kako da se ponaša u svakoj fazi trudnoće, kako bi na svet donela zdravu bebu.

Prijavite se, i dobićete 180 edukativnih SMS poruka sa raznim instrukcijama, predlozima i savetima.

Posebna vrednost projekta jeste što se on ne završava rođenjem bebe, već majka dobija savete o nezi i zdravlju bebe tokom prve tri godine života deteta.

SMS vodič za trudnice za sada je dostupan samo trudnicama koje koriste mreže mt:s 064 i 065, ali se očekuje da se i ostali operateri uključe u ovu akciju.

Prijavljivanje na servis vrši se slanjem SMS poruke sadržine "PT razmak ime i prezime, nedelja trudnoće" na broj 3377. Prijavljivanje na servis košta 80 dinara, plus PDV.

Upitnik dostavljen trudnicama tokom testiranja sistema pokazao je da ovakvo usvajanje informacija koriste trudnice svih nivoa obrazovanja, i da su među njima one kojima je to prva trudnoća, kao i one koje po drugi ili treći put postaju majke, rekao je inicijator projekta dr Vojislav Stojšin.

Kampanju "Beba dolazi" podržali su Mobilna telefonija Srbije, Crveni krst Srbije, Ministarstvo zdravlja, Narodna kancelarija predsednika Srbije i prijatelji projekta, Majkrosoft, Kredi agrikol banka, Viner štediše osiguranje i "Hemofarm".

Izvor: MTS-Mondo

Proverite bebin vid



Nekoliko jednostavnih testova pomoći će vam da proverite vid vaše bebe.

Zato proverite i kako vidi, jer ako postoji neki problem, biće najbolje da ga rešavate odmah.
Posle prve nedelje proverite…
- da li se beba okreće prema izvoru svetla
- da li zagleda vaše lice
Posle dva meseca proverite…
- da li prati pogledom lice kada se pomerate sa jedne na drugu stranu
- da li se oči pomeraju usklađeno
Sa šest meseci proverite…
- da li se okreće da bi gledalo u neki predmet
- da li je beba još razroka
Sa devet meseci proverite…
- gurka li dete prstima male predmete kao što su mrvice
Sa dvanaest meseci proverite…
- da li upiru prstom u predmet koji žele
- da li prepoznaju ljude koji su na drugom karju prostorije.

Izvor: Blic

Sve informacije o trudnoći u projektu „Beba dolazi“
SMS ginekolog



Nacionalni projekat „Beba dolazi“ koji je počeo da funkcioniše 1. februara, već ima prijavljenih 5.000 korisnika, tj. trudnica, koje slanjem SMS na broj 3377 mogu da saznaju šta se iz nedelje u nedelju dešava njima i bebi tokom trudnoće. Ovaj jedinstveni „SMS vodič kroz trudnoću“ u Srbiji nije zamena za pregled kod ginekologa, ali podseća šta i kada treba uraditi.

Da bi se ovaj sistem koristio, trudnice moraju da se prijave na servis, koji košta 80 dinara (plus PDV). Svake nedelje tokom trudnoće, korisnice mogu da dobiju od tri do šest besplatnih stručno-medicinskih poruka. Sve buduće mame, u mreži MTS treba da ukucaju PT, razmak, ime i prezime i starost trudnoće tj. nedelju. Dodatne informacije mogu se naći sajtu njnjnj. bebadolazi. net.

- „Hemofarm“ je s ponosom prvi podržao ovaj projekat koji ima za cilj unapređenje nivoa zdravstvene kulture žena Srbije u reproduktivnom periodu, kao i omogućavanje opšte dostupnosti zdravstvene informacije o svim aspektima trudnoće, putem korišćenja savremenih sredstava komunikacije i internet tehnologija. Svaka regularno prijavljena trudnica do kraja trudnoće, gotovo svakodnevno, dobija SMS poruke o promenama koje se mogu očekivati s njenim organizmom, šta se događa sa bebom, koje preglede bi trebalo da obavi, kako da se ponaša u svakoj fazi trudnoće, kako bi na svet donela zdravu bebu - rekao je Dragomir Marisavljević, potpredsednik „Hemofarma“.

Takođe, citirao je svog direktora rečenicom „Nije samo zadovoljstvo u množenju već i u deljenju“, a ovo je naša konkretna pomoć tom deljenju.
U akciju je za sada uključena 064 i 065 mreža, ali se uskoro očekuje i pridruživanje mreže 062 i 063 kao i trećeg operatera u Srbiji. Ovo je jedan od retkih projekata koji je podržan od svih institucija. Od samog starta naišao je na razumevanje Evropske agencije za rekonstrukciju, a projekat je podržan i od strane Ministarstva zdravlja, Narodne kancelarije predsednika Republike, Crvenog krsta Srbije, uz učešće velikog broja kompanija, među kojima su Mobilna telefonija Srbije, Hemofarm i drugi.

Izvor: Glas Javnosti

Seks u trudnoći

Autor: klinički psiholog Vesna  Kostić   


Seksualnost žene
Uprkos izuzetnoj važnosti seksualnosti, s biološkog, sociološkog i psihološkog aspekta, humana seksualnost veoma je kasno postala predmet naučnog interesovanja. Zaista, ne postoji oblast koja je u većoj meri bila predmet društvene i religijske zabrane.
Do objavljivanja Mastersove i Johnsonove studije, 1966. godine, jednog od najvažmjih istraživanja iz oblasti fiziologije seksualnosti žene, vladali su postulati Alberta Kihsey-a (1948) o tipičnim obrascima seksualnog ponašanja žene, uslovljenim njenim godinama, bračnim stanjem i socio-ekonomskim statusom. I pored opsežnosti navedenih istraživanja, nije dat odgovor na pitanje na koji način ličnost integriše seks u svoj svakodnevni život. Dakle, reč je o problemu odnosa ličnosti i seksualnosti, odnosno kako pojedini tipovi ličnosti utiču na usvajanje stavova o seksualnosti, kako pristupaju seksualnosti i kako ispoljavaju sopstveno seksualno ponašanje.

Savremena seksologija, kad je o ovom problemu reč, sledi dva osnovna pravca. Hiteova istraživanja, prva u istoriji seksualnosti, na sistematizovan način otkrivaju kako žene prihvataju i doživljavaju tuđu i sopstvenu seksualnost. S obzirom na strogo subjektivni i individualni pristup seksualnosti, rezultati ovih istraživanja ne podležu uopštenim zakonima. Za razliku od navedenog istraživanja, rezultati drugih autora pokazuju da, u okviru postojećih tipova ličnosti (ekstroverti/introverti,   stabilan/neurotičan tip ličnosti), postoje različiti oblici seksualnog ponašanja. Bez obzira na pol, ekstrovertne ličnosti slobodnije i češće iskazuju seksualno ponašanje od introvertnih ličnosti. Kad je reč o odnosu dimenzije ličnosti i seksualnog ponašanja (stabilnost/neurotičnost), utvrđeno je da neurotične žene ređe doživljavaju orgazam, dok s druge strane, značajno češce imaju dismenoreju.

Psihofiziološke promene koje nastaju u trudnoći

Trudnoća je normalno, psihofiziološko stanje, ali je istovremeno i izuzetno stanje, po tome što su sve rezerve i celokupne fizičke i psihičke karakteristike u iskušenju. Ona dovodi do niza promena, koje u "negativnim" uslovima (nezrele i neurotične ličnosti) mogu uzrokovati dezorganizaciju ličnosti i patološke reakcije. Ako jeu pitanju stabilna struktura ličnosti, sve "normalne krize", koje nastaju tokom trudnoće, prolaze nakon porođaja, a mogu dovesti i do sazrevanja ličnosti. Jedna od kriza koje mogu nastati u trudnoći jeste kriza seksualnog funkcionisanja. U periodu prilagođavanja na trudnoću karakteristično je da se gubi seksualno interesovanje. Tokom prva dva tromesečja graviditeta dolazi do postepenog smanjivanja učestalosti odnosa. U poslednjem tromesečju trudnoće seksualni odnosi predstavljaju retkost. Postavlja se pitanje faktora (psihološki, fiziološki, uticaj sredine) koji dovode do odbijanja ili motivisanosti za seksualne odnose u trudnoći.



Psihološki faktori koji utiču na seksulane odnose

1. Stavovi trudnice o sopstvenoj trudnoći (željenost trudnoće, razlag za trudnoću).

2. Način na koji trudnica prihvata promene tela uzrokovane trudnoćom. Žene koje su bile zavodljivog izgleda postaju nesigurne u način na koji će partner prihvatiti promene, što najčešće rezultira otuđivanjem partnera i osećanjem izolovanosti. Javlja se nesigurnost, te trudnoća može probuditi neke stare sumnje i konflikte.

3. Način na koji trudnica reaguje na stresne situacije (porodična, materijalna i profesionalna situacija).

4. Način na koji se trudnica prilagođava promenama u odnosu s partnerom.


Fiziološke promene koje utiču na seksualne odnose


1. Seksualno interesovanje može biti umanjeno dodirivanjem grudi, koje su bolne i osetljive.

2. Mučnina, koja može biti prisutna, često biva intenzivirana partnerovim zadahom, znojem ili parfemom.

3. Promena aktivnosti fetusa (aktivnost fetusa se za vreme seksualnog odnosa povećava) može biti uzrok nedovoljne opuštenosti i smanjene želje za seksualnim odnosom.

4. Teškoće u pronalaženju adekvatnog položaja, u kome bi seksualni odnos bio ugodan.
Postoji određen broj žena koje imaju povećanu seksualnu želju za vreme trudnoće, naročito u prva dva tromesečja. U poslednjem tromesečju trudnoće, kod većine žena, dolazi do gubljenja želje za seksualnim odnosom. Ovaj tip ličnosti doživljava trudnoću kao dokaz ženstvenosti i upravo u tome vidi izvor želje. Žene koje, se naviknu na seksualnu aktivnost u trudnoći deluju veoma lepo i zavodljivo.

Danas se ne govori samo o ženi trudnici, već i o trudničkom paru. Muškarac prolazi kroz period adaptacije u procesu formiranja identiteta roditelja. Dival, 1971. godine, opisuje nove emocije koje kod muškaraca izaziva trudnoća (osećaj "uhvaćenosti u zamku", ambivalencija, depresija, anksioznost). Povremeno se uočavaju i psihosomatske promene (promene raspoloženja, mučnina i nesanica). Sve iznete reakcije obično ostaju neprepoznate i dobijaju malo pažnje od profesionalnih radnika.


Muškarci imaju različita mišljenja o seksualnom odnosu s partnerkom u trudnoći


1. Prvi tip muškaraca saopštava da je odnos s trudnicom potpuno drugačiji doživljaj i iskustvo. Ovaj tip muškaraca često izjavljuje: "...njeno telo je drugačije, grudi su punije, zutegnutije, tkivo vagine izgleda čvrsće..." S napredovanjem trudnoće, i povećanjem trbuha, muškarac više nije sigurun kako da izvede seksualni akt. Javljaju se veoma kompleksna osećanja, poput osećanja da seksualne odnose ima ne samo dotadašnjom Ijubavnicom, već s budućom majkom svoga deteta.

2. Drugi tip muškaraca ima povećanu želju za vreme trudnoće svoje partnerke. Razlozi za to su sledeći:
osećanje velike bliskosti s partnerkom koja nosi njegovo dete, oslobođenost straha od neželjenog začeća, osećaj sazrevanja, doživljavanje trudnog tela kao zavodljivog tela.

3. Treći tip muškaraca u različitim periodima trudnoće ima različitu želju za seksualnim odnosima. U prvom tromesečju trudnoće, kod ovih muškaraca postoji želja za seksualmm odnosima. U poslednjem tromesečju, želja se smanjuje, ili gotovo u potpunosti isčezava (frustracija uzrokovana nenalaženjem adekvatnog položaja u kojem je odnos ugodan; povećana vaginalna sekrecija - naročito kod onih muškaraca kod kojih je oraIna predigra saftavni deo seksualnog akta; osećaj straha da se za vreme seksualnog odnosa ne povredi plod).

Brojni muškarci za vreme seksualnog odnosa s trudnom suprugom maštaju o drugim ženama (obično je to žena koja nije rađala). Pojedini izjavljuju da imaju "krizu" za vreme trudnoće svoje partnerke (nikada između), a kao razlog za to navode gubitak   privlačnosti   partnerke   u trudnoći. Mada se smatra da su maštanja i ovakve "veze" u ovim situacijama normalni (uslovno rečeno), ipak se može zaključiti da najčešće ukazuju na postojanje problema u vezi. Ovakve situacije dovode do gubitka komunikacije, međusobnog udaljavanja. Muškarac najčešće ne razume svoja osećanja, a partnerka, ukoliko zna za muževljevu vezu, oseća bes, napuštenost, odbačenost ili beznačajnost - oseća se kao izvor problema.

U ovakvim situacijama od izvanrednog je značaja da parovi imaju profesionalni savet, koji će im pomoći da, pre svega, nauče kako da komuniciraju. Razgovori će im omogućiti da uvide da prolaze kroz slične pritiske, da iznesu individualne potrebe i želje, kako se ne bi osećali neprijatno pri zadovoljavanju specifičnih želja, kao i da pronađu rešenja prihvatljiva za oboje. Komunikacija je najefikasniji način da uz što manje bola prođu kroz kontradiktorna osećanja koja trudnoća donosi.

Testovi za trudnoću

Najveći broj testova za trudnoću baziran je na utvrđivanju postojanja ovoga hormona u urinu. Uzimanje uzorka mokraće mnogo je lakše i komfornije, nego uzimanje uzorka krvi iz vene. Testovi su uglavnom bazirani na reakciji između hCG i antitela protiv ovoga hormona. Antitela se nalaze na pločici gde se aplikuje kap mokraće. Promena boje reagensa je potvrda da se ova reakcija zaista odigrala, odnosno da je žena trudna.


Test na trudnoću žena može uraditi i kod svoje kuće. Test je pouzdaniji ako se analizira prva jutarnja mokraća. 


Koliko su pouzdani testovi za trudnoću? To zavisi od toga koliko ste sledili uputstva za sprovođenje testa. Žene koje vrše testiranje prvi put u životu ili one sa manje iskustva imaju veću mogućnost za dobijanje pogrešnog rezultata. Takođe, ako se test uradi na samom početku trudnoće, može se dobiti negativan rezultat, a da ste vi zapravo trudni. Objašnjenje ovog lažno-negativnog testa je u činjenici da na samom početku trudnoće u krvi, pa i u mokraći pacijentkinje, postoji relativno nizak nivo hCG koji testom može biti nedijagnostikovan. Zbog toga su negativni testovi na trudnoću manje pouzdani od pozitivnih. 

Testovi na trudnoću koje žena sprovodi sama kod svoje kuće su samo "screening" testovi. Ako je rezultat testa negativan, a vi imate simptome i znake rane trudnoće, morate se javiti svome lekaru. Ako je rezultat testa pozitivan, potrebno je da napravite prvu prenatalnu posetu svome ginekologu-akušeru. 

Smatra se da je oko ¾ testova urina na trudnoću pozitivno ako je žena trudna, a ciklus kasni 4-7 dana. Ako menstrualno krvarenje kasni dve nedelje, tada je pouzdanost testa skoro 100%. Rezultati pouzdanosti testiranja uzoraka mokraće kod kuće su 95% ako ciklus kasni deset dana. 
Testiranje uzoraka mokraće na trudnoću sprovodi se mnogo češće, ali je manje pouzdano od ispitivanja nivoa hCG u krvi žene. Kada se radi o vanmateričnoj trudnoći, kada oplođena jajna ćelija započinje sa rastom i razvojem u jajovodu, jajniku, ili u trbušnoj duplji, a ne u šupljini materice, žena može imati sve znake trudnoće, uprkos negativnim urinarnim testovima na trudnoću. Ovo se može objasniti podatkom da koncentracije hCG u krvi žene nisu visoke kada se oplođena jajna ćelija ne razvija u materici. Utvrđivanje koncentracija humanog horionskog gonadotropina u krvi predstavlja izuzetno pouzdan i senzitivan test na trudnoću. Kako je vanmaterična trudnoća potencijalno opasna po život pacijentkinje, informacija o koncentracijama hCG može biti od presudnog značaja za ženu i njenog ginekologa.

Doc.dr Milan Terzić

Ishrana pre trudnoće

Autor: dr Bojan Jovanović 


Iako je dobro poznato da je ishrana trudnica specifična, malo ko o tome misli ranije. Od početka trudnoće, fetus crpi energiju i hranljive sastojke neophodne za razvoj. Zbog toga se potrebe za jodom, folnom kiselinom i gvožđem naglo i brzo povećavaju. Da bi one bile zadovoljene, najbolje je krenuti u trudnoću sa dobrim zalihama. Ne zaboravite samo da je nekad potrebno dosta vremena (3-4 meseca) da bi se stvorile zadovoljavajuće rezerve. Zato je veoma važno početi sa određenim načinom ishrane onog trenutka kada poželite dete. To je idealan trenutak da ispravite dotadašnje greške u ishrani, tj. da ograničite unos zasićenih masti, povećate količinu povrća, stvorite čvrste rezerve hranljivih sastojaka – i lagano usvojite nove navike u ishrani tako što nećete jesti dva puta više nego dva puta bolje...

Vitamin B9, najvažniji
Nedostatak vitamina B9 (ili folne kiseline) može naškoditi pravilnom razvoju bebe. Naime, on učestvuje u zatvaranju neuralne cevi, koja predstavlja začetak nervnog sistema embriona. Neophodan je između 22. i 28. dana od začeća. Nedostatak vitamina B9 u ovom stadijumu trudnoće povećava anomalije neuralne cevi (tip spina-bifida) koje su praćene ozbiljnim nervnim poremećajima.

Od početka trudnoće, potrebe za folnom kiselinom se povećavaju i kreću od 300 do 500 mikrograma dnevno. Zbog toga danas većina lekara preporučuje dodatni unos ovog vitamina čim se trudnoća otkrije. Nažalost, to nekada može biti kasno, jer je potrebno vreme (na primer 4 meseca) da se uspostavi zadovoljavajuća količina u organizmu, a fetusu je to neophodno od prvih nedelja života.

Unos folne kiseline mora početi od pojave želje za detetom i nastaviti se do kraja trudnoće. Namirnice najbogatije vitaminom B9 su zelena salata, zeleno lisnato povrće (na primer spanać), plavi sirevi (rokfor), jaja. Žene koje imaju vremenski bliske trudnoće, koje dugo uzimaju kontraceptivne pilule, puše, imaju problem sa alkoholom ili pak jedu malo povrća, predstavljaju najrizičniju kategoriju. 

Nedostatak gvožđa – čest problem
Veliki broj žena u godinama pogodnim za rađanje uopšte nema rezerve gvožđa... Od početka trudnoće, potrebe se povećavaju. Gvožđe, kao sastojak hemoglobulina, izuzetno je važno, jer obezbeđuje dobro funkcionisanje crvenih krvnih zrnaca i dovoljnu količinu kiseonika tkivima fetusa. Što se tiče bebe, za nju nema opasnosti – priroda prvo njoj obezbeđuje potrebnu količinu gvožđa. Ali, ako buduća mama nema rezerve, ona je u opasnosti od dugotrajne anemije. Konkretno, to se manifestuje opštom slabošću, padom imuniteta i velikim umorom.

Dobra vest je da se sve vraća na svoje mesto, kada se postigne zadovoljavajuća količina gvožđa u organizmu. Tim pre što se gvožđe, čije su potrebe u trudnoći skoro dvostruko veće, tada i mnogo bolje apsorbuje u organizmu.

Žene koje su u opasnosti zbog nedostatka (one koje imaju obilne menstruacije, koje su vegetarijanke ili pak imaju bliske trudnoće), obavezno moraju da dodatno unose gvožđe već od prvog tromesečja trudnoće.

Da bi se dobro pripremio teren, čim se pojavi želja za detetom, važno je uvrstiti u ishranu namirnice bogate gvožđem. Gvožđe koje se najbolje apsorbuje nalazi se u crvenom mesažu (naročito džigerici), ali i u povrću (suvom i svežem) i žitaricama. Da bi se apsorpcija poboljšala, poželjno je istovremeno uzimati i vitamin C.

Ne zaboravite jod
Ovaj element, često zaboravljen, takođe je veoma važan. Od samog početka trudnoće, potrebe se povećavaju i kreću od 150 do 200 mikrograma dnevno. Odgovoran za to je hormon HCG koji sa sigurnošću potvrđuje trudnoću, stimuliše štitnu žlezdu i povećava potrebe za jodom.

Za buduću bebu, jod je od izuzetne važnosti jer učestvuje u razvoju neurona. Nedostatak povećava opasnost od male težine na rođenju i može da izazove poremećaj u intelektualnom razvoju bebe. Što se tiče buduće mame, nedostatak joda se prikazuje kroz probleme sa štitnom žlezdom.

Plodovi mora (ostrige, dagnje) sadrže veliku količinu joda. Jedite ih što više pre trudnoće, jer u trudnoći ove namirnice spadaju u rizičnu grupu. Jod se nalazi i u drugim proizvodima (mleko, jogurt, jaja). Konačno, upotreba soli obogaćene jodom, takođe predstavlja dodatni unos.

Uticaj ishrane na pol deteta?
Ispitujući navike u ishrani žena koje imaju samo dečake ili samo devojčice, naučnici su postavili hipotezu o uticaju ishrane na pol deteta. Naime, čini se da odnos između različitih mineralnih soli (kalcijuma, magnezijuma, kalijuma i natrijuma) utiče na raspored spermatozoida, nosilaca hromozoma X ili hromozoma Y.

U praksi, da biste dobili devojčicu, trebalo bi da konzumirate mnogo mlečnih proizvoda, bogatih kalcijumom, i da ograničite unos namirnica bogatih solju. Ako želite dečaka, upravo bi trebalo činiti obrnuto: ishrana bi trebalo da bude bogata suhomesnatim proizvodima i mesom, dimljenom i slanom ribom, a siromašna mlečnim proizvodima (ne više od jednog dnevno).

Prema zagovaračima ove hipoteze, da bi rezultat došao, savetuje se početak ovakvog načina ishrane tri meseca pre začeća.

Folati, najbolji izvori
– Izuzetno bogate namirnice (više od 200 mikrograma na 100 grama): kvasac, džigerica

– Veoma bogate namirnice (100-200): zelena salata, koštunjavi plodovi (orah, badem, indijski orah, pistaći...), jetrena pašteta

– Bogate namirnice (50-100): zeleno povrće, kukuruz, grašak, leblebije, dinja, jaja, fermentirani sirevi (plavi, kamamber)

– Srednje bogate namirnice (25-50): ostalo povrće, žitarice, crveno voće, banane, agrumi, kivi, iznutrice

– Namirnice siromašne folatima (manje od 20): hleb, skrobne namirnice, ostalo voće, meso, riba, mlečni proizvodi.

Omega 3

Ove dragocene masne kiseline su veoma važne, jer organizam ne može da ih proizvede. Otkrivene zbog svoje uloge u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja, one učestvuju u radu nervnog sistema. U toku trudnoće, one imaju određenu ulogu, ali još nedovoljno poznatu, u moždanom i neurološkom razvoju fetusa. Mnogo aduta postoji za njihov dodatni unos. Istraživanja pokazuju da se ishranom obezbeđuje svega 30% preporučene količine. Da biste povećali unos, konzumirajte namirnice bogate ovim kiselinama: ulje repice, orahovo ulje, seme lana i masnu ribu.

Kretanje u prvoj godini života         Autor: doc dr sci med Lidija Dimitrijević   


U najranijem životnom dobu pokret je odraz stanja i ponašanja deteta. U novorođenčeta motorički obrasci su refleksne prirode. U doba odojčeta, preko obrazaca posturalne kontrole, razvijaju se obrasci voljnih pokreta, a kasnije, preko brojnih neuronskih veza, formiraju se sekundarno automatizovani, koordinisani voljni pokreti.
 
Motorički razvoj zdravog novorođenčeta, odojčeta i malog deteta odvija se potpuno spontano, prema prirodnim zakonitostima i direktno zavisi od anatomske i funkcionalne adekvatnosti centralnog nervnog sistema (CNS). Tok ovog razvoja determinisan je genetski utvrđenim obrascima razvoja, ali je istovremeno stimulisan i nadražajima iz spoljne sredine. Na ove nadražaje, koje mozak kao organ odgovoran za integraciju i koordinaciju prima od čulnih organa, on odgovara automatskim složenim reakcijama.
 
Za dete to znači stalno poboljšavanje motornih sposobnosti pomoću kojih se ono bori za svoju fizičku nezavisnost, kao i sposobnost adaptacije na uslove socijalne sredine.
 
Usvajanje glavnih motoričkih funkcija (kontrola glave, bočni transferi – okretanje sa leđa na stomak i obrnuto, sedenje, stajanje, hod, puzanje, hvatanje) odvija se potpuno spontano. Sve motoričke radnje dete nauči i savlada potpuno samo i zato nije potrebno UČITI dete da sedi, stoji, hvata, hoda... «Učenje» deteta motoričkim radnjama predstavlja grubo, nepotrebno i nepoželjno  uplitanje u spontan motorički razvoj kojim se ometa i usporava normalno usvajanje motoričkih funkcija.
 
Uvek treba imati na umu da između motoričkog i psihičkog razvoja postoji tesna veza i jak međusobni uticaj, te se zato umesto termina «motorički», često koristi termin «psiho-motorički» razvoj.
 
 
NEOMETAN RAZVOJ KRETANJA U PRVOJ GODINI ŽIVOTA
 
Razvoj motorike u položaju na stomaku
- do puzanja i stajanja –
 
Novorođenče i mlado odojče leži na stomaku u savijenom (flektiranom) položaju. Savijenost (fleksija) zahvata i gornje i donje ekstremitete. Zbog jake savijenosti nogu, karlica je odignuta od podloge, pa je zato težina tela na obrazu, grudima i podlakticama bočno od tela.
Od trećeg meseca i u četvrtom, dete počinje da održava ravnotežu, a preduslov za to je da su oba lakta ispred linije ramena, da je jaka fleksija u karlici popustila i da se težina tela pomerila sa grudi ka stomaku. Ova faza u motoričkom razvoju označena je kao «oslonac: lakat-karlica». Samo iz ovog položaja dete može da nesmetano okreće glavu.
U petom i šestom mesecu dete se sve više odiže, tako da sa šest meseci potpuno opruži laktove i oslanja se na otvorene šake. Težina tela premešta se sa stomaka ka karlici. Ova faza u motoričkom razvoju zove se «oslonac: šaka-karlica».
Sa punih sedam meseci funkcija oslonca na šake je toliko dobra da se dete pomera unazad a težinu nose šake i bedra. Tako dete uči da opterećuje noge, dok bočno pomeranje postiže «osloncem: jedna šaka-karlica».
Sa osam meseci dete uspeva da odigne karlicu od podloge i tako otkriva «oslonac: šaka-koleno». Međutim, još uvek ne može da puže jer mu nedostaje pomeranje težine na bok. Ovo će uvežbati u položaju na stomaku unakrsnim pokretima tela: okreće se oko pupka udesno i ulevo. Kada savlada pomeranje težine na bok, stvoreni su uslovi za kretanje napred (deveti i deseti mesec).
Sa deset meseci dete zauzima četvoronožni položaj, klati se napred – nazad i pri tome naizmenično opterećuje ruke i kolena. Tako uvežbava ravnotežu za puzanje i tek sada će moći da dobro i koordinisano puže. Iz puzećeg stava će lako preći u kosi sedeći i opet iz sedećeg u puzeći.
Ako je dovoljno stabilno i sigurno, može da se podigne i otkrije «oslonac: šaka-stopalo» ili «medveđi hod». Iz ovog položaja dete može da ustane u stojeći stav sa 10 ili 11 meseci.
 
 
Razvoj motorike u položaju na leđima
-do sedenja-
U prvim mesecima života (do trećeg meseca), odojče ima refleksne pokrete tela – holokinetička faza, i na sve draži reaguje refleksnim pokretima ekstremiteta (Morov refleks), te odaje utisak da je «plašljivo». Morov refleks će u drugom mesecu preći u fazu telesnih reakcija – distona faza.
Sa tri meseca odojče leži na leđima simetrično, dovodi obe šake ispred lica, «igra: šaka-šaka». Noge su savijene, dodiruju podlogu petama ili su odignute.
Sa četiri meseca dete može dobro da drži ravnotežu na leđima, noge su savijene u kukovima i kolenima, izvodi stopalima pokrete hvatanja kao i šakama. Potiljak i gornji deo tela su opruženi. Leži pravo tj. linija: nos-pupak-simfiza je prava.
Dete staro pet meseci zauzima perfektan «sedeći stav» u ležećem. Noge su podignute, dodiruje šakama svoja bedra, posmatra stopala, koja su sve bliže glavi.
Sa šest meseci odojče hvata stopala rukama, a sa sedam ih stavlja u usta. Pri ovom pokretu premešta se težina tela. Težina tela se prebacuje ka glavi pri čemu se isteže lumbalni deo kičmenog stuba.
Sa sedam meseci dete može vrlo dobro da se okrene sa leđa na stomak preko obe strane.
Sa osam meseci rado se igra na boku, da bi sa devet ili deset meseci otkrilo tzv. «sedenje ukoso» tj. da bi potpuno samo selo.
Sa jedanaest meseci 90% dece može da samostalno zauzme pravilan sedeći stav iz koga često prelazi u puzeći preko sedenja ukoso i opet se vraća u sedeći.
 
 
Razvoj motorike u bočnom položaju
-do hodanja-
Posmatranjem bočnog položaja mogu se ustanoviti elementi «hodanja» u ležećem stavu. Sa četiri meseca dete se može skotrljati na bok bez pomeranja težine i sa rukama i nogama ispod tela.
Sa pet meseci, dok leži na boku javlja se bočno pomeranje karlice. Sa bočnim pomeranjem karlice dorzalno i ventralno povećava se radijus kretanja nogu i postiže diferencijacija nogu.
Sa šest meseci kada se dete okreće sa leđa na stomak, uočava se uzorak hodanja u ležećem položaju na boku: donja strana (na kojoj leži) je oslonac, gornja strana je pokretna, noge se kreću u automatizmu koračanja.
Sa sedam meseci dete se podjednako dobro okreće na obe strane. Strana oslonca i slobodna – pokretna strana se stalno menjaju pri čemu strana oslonca ili donja strana odgovara fazi hoda u kojoj se staje na nogu, dok slobodna strana odgovara fazi iskoraka napred. Dakle dete «hoda» pri pri okretanju oko sredine tela na drugu stranu.
Sa osam meseci dete se okreće sa stomaka na leđa i izvodi kontrapokret od zone rame-karlica tj. obrtanje kičmenog stuba. Ovakav pokret odrasli automatski čine u hodu.
Sa devet i deset meseci dete je uvežbalo sve faze kretanja i mišićne grupe u ležećem položaju tako da sada može da se uspravi, da puzi, da podiže jednu nogu i da se preko klečećeg stava uspravi uz predmete u stojeći stav.
Krajem jedanaestog i u dvanaestom mesecu 90% dece počinje prohodavanje u stranu uz pridržavanje za predmete. Više od 50% dece sa punih dvanaest meseci hoda slobodno bez pridržavanja.
 
 
OMETANJE NORMALNOG RAZVOJA KRETANJA
 
Pasivno posedanje – «učenje» deteta da sedi
 
Nekada se smatralo da dete staro 6 meseci treba da sedi, te da je potrebno pasivno posedati dete uz obavezno podupiranje. Ovaj stav da je neophodno «učenje» deteta da sedi duboko je ukorenjen u narodu, ali i u nekim pedijatrijskim udžbenicima. Na žalost vrlo često se i u današnje vreme dešava da lekar savetuje roditeljima da počnu da posedaju svoje dete u uzrastu od 6 meseci. Ne uzimajući u obzir normalne faze u razvoju kretanja, ne poštujući prirodne nagone za kretanjem i zakone razvojne kineziologije, nanosi se ogromna šteta detetu i njegovom zdravlju. Prerano pasivno postavljanje u sedeći položaj naročito veliku opasnost predstavlja za decu sa smetnjama u motornom razvoju, jer se svako patološko držanje pogoršava  u vertikalnom položaju.
 
U uzrastu od petog do devetog meseca, zdravo dete u položaju na leđima stalno drži noge podignute od podloge, savijene u kukovima, hvata ih rukama, sa tendencijom da stopalo dosegne ustima. Podižući noge prema glavi odojče zapravo priprema lumbalni segment kičmenog stuba za buduće sedenje. Pri ovome dolazi do istezanja lumbalnog segmenta tj. međusobnog udaljavanja lumbalnih pršljenova, što je veoma važno i poželjno za razvoj kičmenog stuba.
U ovom periodu roditelji i lekari čine veliku grešku: pasivnim postavljanjem deteta  u sedeći stav, dolazi do sabijanja lumbalnog segmenta što je nepoželjno i može biti štetno. Kod odojčeta od šest meseci koje sedi sa podupiranjem može se čak uočiti i deformacija u predelu L2-L5, kao i savijanje trupa prema napred. Oslonac je smanjen  i sveden na svega 30% od potrebnog, dete je nestabilno, nesigurno. Sva njegova pažnja usredsređena je na održanje ravnoteže, a koordinisana igra rukama jako otežana. S obzirom da u ovom uzrastu nije razvijena bočna zaštitna ekstenzija, dete lako gubi ravnotežu i pada u stranu ili prema napred. Pasivno posedanje ne koristi ničemu, a može biti šteno po lumbalni segment kičme (sabijanje), dovodi do destabilizacije deteta zbog smanjenja površine oslonca za oko 70%, kao i do usporenog razvoja funkcije hvatanja. Dakle: dok dete ne usvoji oslonac «šaka-koleno» neće moći samo da sedne. 90%  dece izvodi ovaj transfer između devetog i jedanaestog meseca.
 
Posebno treba ukazati na problem koji se javlja kada se uradi ultra-zvučni pregled kukova. Naime konstatacija: «Kukovi su dobri, može da sedi» potpuno je neopravdana iz prostog razloga što niko, pa ni dete ne sedi na kukovima, već na glutealnoj regiji gde glavno opterećenje trpi lumbalni segment kičme, a ne zglob kuka.
 
Upotreba pomagala (nosiljke, ljuljaške, skakalice, šetalice)
 
Uz pretpostavku da će obezbediti udobnost i poboljšati razvoj deteta, napravljene su ležaljke-ljuljaške. U ovakvim ležaljkama zbog kosog položaja leđa, odojče se dovodi u pasivan sedeći stav. Pri tome je onemogućeno normalno premeštanje težine tela prema glavi, kao što je to slučaj kada dete leži na leđima normalno, već se vrši pritisak na kičmeni stub. Tako dolazi do sabijanja lumbalnog segmenta kičme, što može imati štetne posledice. Ljuljaške nepovoljno deluju i na razvoj kretanja nogu, jer onemogućuju fleksiju u kukovima i kolenima, kao i pomeranje stopala prema licu. Stiče se navika da noge budu ekstendirane (opružene), što je u privim mesecima nepoželjno i štetno.
Na osnovu pretpostavke da dete treba da nauči da hoda  u vertikalnom položaju, upotrebljavaju se razna pomagala tipa skakalica, hodalica i dupkova gde se deci uskraćuju normalne faze u razvoju kretanja kao što su ustajanje iz četvoronožnog i puzećeg položaja, održavanje ravnoteže, prohodavanje u stranu. U šetalici dete zauzima potpuno neprirodan stav gde je  glava zabačena pozadi, ruke podignute uvis, ramena retrahovana. Sličan stav postže se i pri vođenju deteta za obe ruke, što posebno remeti i narušava ravnotežu deteta. Posebno štetan efekat šetalica ima na razvoj stopala jer provocira equinus položaj stopala (stopalo opruženo na dole) i kasnije naviku da se hoda na prstima.
 

Zaključak
 
 
Motorički razvoj zdravog deteta odvija se potpuno spontano, prema prirodnim zakonima kretanja. Kardinalne motoričke funkcije kao što su bočni transferi, sedenje, puzanje i hod, zavise od zrelosti CNS i lokomotornog aparata posebno kičmenog stuba, a ne od zainteresovanosti roditelja i lekara da ubrzaju ovaj razvoj. Svaki pokušaj učenja deteta ovim radnjama, zapravo je ometanje razvoja kretanja. Dete će se podići onda kada je u ležećem položaju vežbanjem stvorilo uslove za vertikalizaciju. U svakom slučaju ne treba učiti dete da sedi ili hoda, posebno ne treba koristiti pomagala tipa hodalica, skakalica i sl. jer se nametanjem položaja i sa ovakvim spravama detetu uskraćuju važne razvojne faze.
Za razvoj kretanja deci nisu potrebna nikakva pomagala. Pomagala suzbijaju kod dece njihov prirodni nagon za kretanjem, ometaju razvoj kretanja i mogu imati štetne posledice npr. equinus stopala, deformitete stopala i kičme i sl.
Za normalan razvoj kretanja dovoljna je ravna, stabilna i bezbedna površina (ogradica ili pod), sa koje dete ne može da padne i gde se ne može povrediti.
 
 
Saveti za roditelje

 
Za transport bebe najbolja su kolica na kojima se može podesiti naslon tako da bude horizontalan, a beba se vozi u ležećem položaju na leđima ili stomaku (sve dok sama ne počne da sedi – 9, 10, 11 meseci). Na ovaj način izbegava se prevremeno postavljanje u sedeći stav, a leđa bebe će biti pošteđenja od nepotebnog opterećenja.
Za nošenje u nosiljkama, najbolje su nosiljke u kojima beba leži horizontalno. Nosiljke tipa «kengur» u kojima je beba u uspravnom položaju nisu dobre za prvih 9 meseci (ili dok ne počne sama da sedi), zato što se u toku nošenja vrši pritisak na kičmu koja još nije spremna za uspravan položaj i ona se krivi.
Beba može da spava u svim položajima, na ravnoj podlozi. Najbolje je stalno menjati položaj i ne forsirati ni jedan. Kada počne da se okreće, beba će sama izabrati omiljeni položaj za spavanje. Jastuk nije poželjan do navršenih 18 meseci.
Ne stavljajte dete da sedi dok samo ne usvoji sedeći stav.
Ne stavljajte dete u šetalicu jer time nećete ubrzati njegov razvoj nego ćete uticati da se dete nepravilno razvija ne koristeći svoje potencijale.
Nemojte obuvati detetu cipele u kući, jer je hodanje bosim stopalom najzdravije. Tako će stopalo imati direktan kontakt sa podlogom i mišići stopala će ojačati. Dovoljne su čarapice. Za šetnju napolju potrebne su cipele sa čvrstim lubovima i savitljivim đonom.
 
Obratite se lekaru

- Ako dete starije od 3 meseca ne može da stavi šake u usta, noge su stalno opružene, ne toleriše položaj na stomaku, ili se lako prevrće sa stomaka na leđa.
- Ako dete starije od 6 meseci ima teškoće sa hvatanjem predmeta (palčevi put unutra, nejednak hvat levom i desnom rukom, zatvorene šake), ako ima teškoće da se okrene sa leđa na stomak ili to čini samo preko jedne strane.
- Ako dete starije od 9 meseci pri hvatanju sitnih predmeta (mrvice) ne izdvaja palac i kažiprst, već pokušava da hvata celom šakom, ako ne pokušava da odigne trbuh od podloge i da se kratko postavi u četvoronožni stav.
- Ako dete starije od 11 meseci ne može samo da sedne, ako pri ustajanju povlači obe noge zajedno, ako u stojećem stavu stoji na vrhovima prstiju i tako pokušava iskorak, ako ne hoda samostalno posle 16 meseci.
 
 
 
Doc. dr sc. med. Lidija Dimirijević

specijalista fizijatar

Dvadeset minuta dovoljno za dojenje



Ranije se majkama savetovalo da dete za svaki obrok doje na obe dojke i to najviše 10 minuta na svakoj. Onda se savetovalo neograničeno vreme. Prvi savet je bolji, tvrde sada britanski stručnjaci.

Tradicionalna metoda dojenja čini se korisnijom za bebu koja na taj način više dobija na težini nego novijom metodom koja preporučuje neograničeno dojenje, smatraju britanski stručnjaci. Iako se ranije savetovalo majkama da dete za svaki obrok doje na obe dojke i to najviše 10 minuta na svakoj, stručnjaci su sada otkrili da taj savet nije u skladu sa fiziologijom laktacije.
Kratko dojenje na obe dojke podstiče refleks i sprečava usporavanje stvaranja mleka u nekorišćenoj dojci. S druge strane, neograničeni podoj može postepeno da smanji stvaranje mleka.

Izvor: Blic

Porast neobičnih želja u trudnoći

Neobične potrebe trudnica su sve više izražene među savremenim ženama, u odnosu na vreme od pre 50 godina, prenosi BBC.

U jednom istraživanju se navodi da su želje trudnih žena porasle za 30 odsto u odnosu na period od pre pola veka.
Tako, trećina trudničkih potreba nije za hranom, već za stvarima kao što su ugalj, sapun, pasta za zube i sunđer. Led i čokolada su takođe popularni među trudnicama. U istraživanju "Centra za ishranu u trudnoći" Univerziteta Šefild ispitana je 2.231 žena, a rezultati su objavljeni na sajtu gurgle.com.
Kada je reč o hrani, trudnice najčešće imaju potrebu za čokoladom, a slede sladoled, slatkiši, začinjena hrana, turšija, tropsko voće, kari, krofne, puter od kikirikija, krompir i lešnici.
Buduće mame su izjavile da ih privlače čudne kombinacije hrane. Najčešće su to turšija i puter od kikirikija. Druge kombinacije su tunjevina sa bananom i pržena jaja sa sosom od mente.

Žene su izjavile da im se posebne želje javljaju popodne (40 odsto) ili uveče (38 odsto), a samo osam odsto ima želju da nešto prezalogaji oko ponoći.
Fiona Ford iz "Centra za ishranu u trudnoći" je zaključila da je najverovatniji razlog potrebe za raznim vrstama hrane u trudnoći taj što danas trudnice imaju veći izbor. Ona je zaključila da je želja za nečim što nije hrana zapravo povezana sa hranom. Želje za nečim pokažuju manjak toga u organizmu.
"Ako postoji potreba za nečim što nije hrana, žena bi trebalo da bude veoma obazriva i da porazgovara sa svojim doktorom", kaže Ford.
Doktorka Džoen Lan, nutricionista iz Britanske nutricionističke organizacije kaže da nisu poznati tačni uzroci trudničkih želja.
“Sasvim je normalno što postoji potreba za različitim tipovima hrane. Kao što postoje vrste hrane koje ne možete ni da omirišete. Takođe, možete uhvatiti sebe da imate potrebu za hranom na koju obično ne biste ni pomislili. Te potrebe nisu ništa zbog čega bi trebalo da se brinete, sve dok ne preterujete. A onda ipak morate da se opredelite za raznovrstan i hranljiv način ishrane", rekla je doktorka Lan.

Izvor: Blic