Jel' ti imaš neki napad, nešto?   


Dakle tema je samoubistvo, pustite se sad lutalica.

Ma ja to da ukazem na nepovezanost i odstupanje..

iako se to da povezati, npr.. mala kuca maca.. izvrsava samoubistvo.. Spektakularno!





Edit by Goa:

Imamo pravo na taj cin.  Ako vidis da ne mozes da resis situaciju, ako vidis da tvoj zivot nema poente niti ces uspeti u bilo cime, onda sta ti drugo preostaje?

Samoubistvo je nesto najteze i najlakse.

 
Ne, ne i ne sve dok ima ikakvih izgleda da se stanje reši.  Samoubistvo nije rešenje ničega. Možda za nekog umirućeg starca od preko 70 ali za mlade ljude ne.

Pojedini ljudi su zapanjujuce pogresno nasadjeni. Nihova psiha je previse kompleksna, misli vecito negativne. U zivotu jednostavno nemaju srece, niti poseduju kakve specificne talente po kojima bi se isticali ili uspeli u nekom polju, sebe pronasli / definisali. Praznih su dusa, iscedjenog optimizma i obesenih pogleda oivicenih tamnom bojom patnje. Njihov svet je prisiljeno monoton i jednosmeran. Za njih ne postoje alternative, mogucnosti i nadanja. Sve je u napred osudjeno na gresku jer oni nemaju snage i volje za korakom, jer u svemu vide samo ono lose, a bas to lose u njihovim pogledima izgleda odvratnije nego sto zapravo jeste. U nicemu ne vide lepotu, niti se trude da je zapaze. Lepota je za njih sinonim za nedostiznost, zavidnost, nepravednost i dosadu.

Njihova dusa je mrtva, telo prazno i ruzno. Kako zaliti smrt nekoga ko je vec odavno mrtav, ko se rodio poluziv i vremenom sve vise tonuo u ponor sopstvene realnosti. Njegova smrt je olaksanje, sloboda i spas.

Do tih ljudi ne dopiru reci, saveti, predlozi, niti bilo kakva vrsta pomoci. Cak sta vise, svaki pokusaj da im se pomogne dozivljava se kao snazan pritisak na njihov ionako izranajvan um , te se refleksno odupiru, bore protiv pomoci, identifikujuci je kao dodatnu dozu nezasluzenog bola.

I tako bol za bolom u tom neprekidnom prezivljavanju agonije zivota, iz dana u dan, iz godine u godinu, sve dok se prag izdrzljivosti i tolerancije samog sebe ne popuni do vrha. Onda, tek tako, kao sudbinom zapisano, dodje i taj dan odluke, dan velikog izbora.

Neki zaplesu sa bolom, igraju se njim i na taj nacin olaksaju sebi muku. Kaznjavaju se namerno, svesno i zeljeno. Vremenom nauce da uzivaju u tome. Sklapaju sporazum sa bolom. Nazalost i ta igra ima svoj kraj.

To su ljudi koje i sami prezirete! To su ljudi od kojih bezite, koje izbegavate i za koje nikada nemate vremena. Ljudi koji vam ni po cemu nisu bitni, niti u njima vidite bilo kakvu korist. Mrzite ih, osudjujete i gnusate se njihovog prisustva.

Zasto ih onda zaliti ? Zasto ih onda lagati ?

Oni moraju biti mrtvi jer njihovo postojanje nema smisla, kako za njih same, tako i za celi svet.

Samoubistvo je velicanstveno delo njihovog zivota i kao takvo najlepse i najbolje, zapravo remek - delo.

Umesto za zivot, oni imaju talenta za smrt.

Slava im.

Ovo je demokratska zemlja, svakom je dozvoljeno da priča šta misli. Međutim sa gore iznetim stavom se ne slažem. Na samoubistvo pomišljaju depresivni ljudi. A ljudi su depresivni iz nekih razloga na koje se najčešće može uticati podrškom ako su u pitanju problemi, prozakom ako pored problema postoji i hemija mozga koja pravi krizu. Gurnuti nekog dublje u beznađe je pogrešna premisa.

Na ovom forumu postoji već nekoliko osoba koje su se sa sličnim bezobzirnostima ustremljivale na ljude kojima je trebala podrška da plivaju. Oštro se suprotstavljam  tim bezobzirnim i beskrupuloznim savetima tipa:
"Skoči možda znaš da letiš!"

Nema lakih rešenja, većina samoubica ne žele da se ubiju nego da blagiovremeno dobiju pomoć. Ako neko iz okoline nije dobio pomoć na vreme možda bi i mi u ogledalu trebali da potražimo senku na svojoj savesti.

E, sad, imam drugaricu (iz istog smo odeljenja), za koju mi je profesor veronauke rekao da ima suicidne misli. Ja ne idem na veronauku, pa sam proverio i sa drugim profesorom (veronauke) koji joj predaje, i on je potvrdio mišljenje. Pitao sam i svog prijatelja, momka koji je četvrta godina psihologije (povremeno predaje veronauku kod mene u školi), i on se slaže sa tim.
Ona po rukama ima ogrebotine, za koje tvrdi da ne zna odakle su se stvorile.
Živi sa majkom.
Otac i deda su joj kriminalci.
Ima dve polusestre, i očuha (sa kojima živi).
Kada sam s njom pričao o tome - poricala je.
Ne znam da li ima suicidne misli stvarno, ili to "vide" samo prof. veronauke, pošto niko drugi na to nije obraćao pažnju?
Još da napomenem da sluša metal, tako se i oblači. Ima sasvim prijateljski stav prema ljudima koji su iskreni prema njoj.  Izlazi, komunikativna je. U nedoumici sam.

Tvoja drugarica objektivno ima mnogo teškoća u životu i nesumnjivo oseća veliki bol u duši. Često takve osobe doživljavaju olakšanje kad taj unutrašnji bol i patnju pretvore u fizički samopovređivanjem.

Tvoja drugarica verovatno nije ni blizu samoubistva, ali je ovo o čemu govoriš jasan signal potrebe da joj se pomogne. U ovom momentu najbolje joj može pomoći dobro društvo (NIKAKO droga ili kriminalci). Pomoći će joj aktivnosti izvan kuće kao što su recimo sport, muzika, honorarno zaposlenje.

Naravno na znake koje ona pokazuje treba da reaguje i psiholog i pedagozi i pomenuti katiheta u saradnji sa parohom, ali obazrivo. Nikako ne bi valjalo da se u pomenutoj prenapregnutoj porodičnoj situaciji stvari još više zakomplikuju, već naprotiv da se relaksiraju koliko je to moguće.

Tvoja drugarica treba da se opredeli za školu koja će joj što pre dati posao i da se fokusira na sopstvenu budućnost bez oslanjanja na roditelje.

To je neistrazeno polje psihe i razlog samoubistava je uglavnom onaj koji se nagadja, nakon te neke jebenoteorijskopsiholoske analize situacije u kojoj je zivela osoba i kakav je karakter bila, a ne onaj stvaran koji je sama osoba osecala, a koji mozda ni sama nije razumela. Tako da se meni malo povraca kada citam te izlizane-psiho-savete kojih se konkretno ti pridrzavas.

Osoba koja namerava da se ubije, to ce uraditi, makar joj ti pricala 24h o tome kako je zivot lep ili joj davala savete da treba da radi negde, da se posveti sportu, prirodi... i ostala sranja. Ta prica prolazi bas kao i religija, kod osoba koje su sklone sugestiji, a samoubice obicno nisu taj profil.

I nema potrebe da kiselom demokratijom opravdavas postojanje mojih misli.

@Winex

Delis ucinicu sa njom i znas da su joj otac i djede krimosi ?  Gangsteri ?

Ako prica stoji, po mom misljenju radi se jednoj obicnoj goth fazi, meni licno simpaticnoj. Nema to nikakve alarmantne veze sa sklonoscu za samoubistvo ili depresijama. Devojka je samo malo zrelija i drugacija od svojih vrsnjaka i priklonjena jednom, opet po meni, zanimljivom goth pogledu na zivot, karakteristicnom za emotivne, inteligentne i kreativne mlade ljude. Nalazi se u jednoj mracnoj izolaciji, gde joj trenutno prija mrak i bol. Ponekad se zakljuca u sobu i ziletom reze svoju kozu, uzivajuci u tom velicanstvenom cinu, ciju lepotu mnogi nikada nece osetiti, a samim tim ni shvatiti. Vrlo verovatno da nije sama u tome, vec da slicnu strast deli sa drugaricama ili cak momkom. Uglavnom, nista opsano. Divna devijacija odrastanja..

Mogu da pretpostvim da si imao lično tragično iskustvo kad na ovako agresivan način želiš da negiraš vis vitalis.

Da, ponekad ni sve što možemo da učinimo ne bude dovoljno i to ostavi ili tugu ili bes kod onih koji su ostali. Ali apsolutno nije tačno da ni jedan potencijalni samoubica ne može biti spasen. Kao što sam na samom početku ove teme rekla često se nezrele, mlade osobe nađu u tom mraku, a njima se može pomoći ili ih se može potopiti svojim silnim stavom.

Jedan neizlečivi samoubica ne dokazuje bezizglednost svih depresivnih.