A što.sramota je da se osetiš loše?
-Naravno da me muči,čovek sam. A ti nemaš nikakvih problema i sav si presrećan?  Najsrećniji sam kad osećam mir u sebi,to je sve što mi treba.

jedared sam pokušao da shvatim šta je to vreme, trenutak, svest, ne bi li mi to saznanje donelo neko krucijalno saznanje... nikad više.
... mnoooogo toga sam se ja naslušao i načitao, sve sami filozofi i umni ljudi ali kad sam čuo Amit Goswami-a, tu sam rekao - dosta!
I otkad ne razmišljam o tome mogu vam reći da sam mnogo zadovoljniji... pričam o onom zadovoljstvu koje sam tražio pokušavajući da saznam nešto na šta odgovor najverovatnije ne postoji... 

sad s vremena na vreme pročitam ovakve tekstove (ne kažem da su loši, naprotiv), ali ne udubim se kao pre. Nemam želju više 

 Svako ko radi na većoj svesnosti prolazi krol bolne promene,to je normalno.Nema potrebe za strahom od straha.
  Biti svesniji donosi bolna razočaranja ali ujedno mir i stabilnost unutra.Spoljašnje stvari imaju sve manju moć.

Upravo tako Taxtex, malo paradoksalno ali istinito. Covek postaje nekako osetljiviji a opet cvrsci. Stvari koje su pre imale snagu da ga izvade iz takta vise nemaju snagu. Osetljivost je valjda zbog sirenje svesnosti, covek ima vise suosecanja sa svime sto ga opkruzuje. Iz iskustva govorim, imao sam jedno takvo iskustvo sto mogu nazvati samo prosvetljenjem makar nije dugo trajalo i posle toga vise nista nije bilo isto. Pitam se da li i sada lako polako ali sigurno tezim ka tom prosvetljenju ili je potrebna jedna radikalna odluka sto bi izgledala kao odbacivanje nekih  egoisticnih potreba, seksualnih pre svega. Odbaciti odjednom nije dobro ali ko zna, ovako mi se cini da stojim u mestu, gledano s jedne strane na nekoj najcrnjoj sredini izmedju dobra i zla.

"Šta će o meni misliti" je jedan od crnjih strahova koje ovo društvo nameće svima od malena.
 Hrabrost je suočiti se sa ludilom u sebi. Svaki dan otkrijem nešto novo čega nisam bio svestan a što me je pokretalo da se ponašam na odredjeni način u nekoj (kakvoj god) situaciji iz života.
 Mnogih misli nismo svesni jer u momentu kad reagujemo,to činimo jer je tome prethodila misao,svesna ili nesvesna.
   Sve je sklono preispitivanju i sve je promenljivo.

  Intuicija je nešto u nama što u današnjem takmičarskom Ego svetu ne posvećujemo dovoljno pažnje a ona skoro da je šesto čulo.
  Glava služi za operacije podataka,slaganje u logički sled i sl.dok intuicija odnosno desna hemisfera mozga (imaginacija,spiritualnost,kreativnost...) može da pomogne kao u onome kad kažemo:"Imam osećaj" (za nešto)....
   Želim da podelim sa vama da je moguće osloboditi se patnje. Mi je stvaramo na jednom dubljem nivou.
  "Mi" imamo glasove koji nam govore šta raditi,introjektovane autoritete...Uvereni smo da ne možemo bez pravila,da smo haotična masa,horda. Ja vas uveravam da smo duboko ispod ljušture koje nosimo svuda jedna dobra,veoma uplašena bića.Stah je svuda oko nas,ljudi se plaše i formiraju ponašanja ne bi li prikrili slabosti i preživeli. Mislite da ovo ne govorim iz sopstvenog iskustva?
 
 

Potpuno stojim iza tebe.
Jedina stvar koju kapiram bolje od tebe - jer se nadovezujes - je da ti taj koktel osecanja 'otkrica' nikad nece izmaci. Jer je to, care, samo tvoje. 

Mi nismo um, mi smo osecaj prisutnosti koje nam um daje.
Duhovnost nije nikakvo budjenje, nego sve sto svaki covek vidi, kaze i uradi.
Deli se na istinitu i neistinitu, na ljude koji govore istinu i na ljude koji ne govore istinu, nepotrebno je naglasavati  da je sve sto covek uradi - istina.

Jewpiter

Samo oprezno,ego je napaljen na svoju verziju prosvetljenja

Ono sto ne postoji (kao sto je 'ego') nemoze da se napali. Ego je verovanje, covek veruje da ima Ego, a u realnosti
ga nema.

Jewpiter

to je upravo ono zbog čega sam odustao... imaš osećaj da si nešto novo, bitno i istinito otkrio...a u stvari nema tu ničeg osim tvoje paranoje (tako je meni barem bilo).Krećeš zdravom logikom i čistog uma a završavaš sa glavom u sopstvenoj bulji... i sve je to živi pesak koji te vuče sve jače i jače a da nikad ne potoneš skroz...i posle nekog vremena, imam osećaj da nema povratka. Implodiraš u sopstveno ludilo...hvala bogu pa nisam osetio kako je to. Sad će ovi koji su nastavili tim putem da kažu kako je to u stvari lep osećaj, kako spoznaješ sebe, postaješ jači itd... nisam dotle stigao i iskreno ne znam kako je ali znam da ne doživljavaju svi isto, tj. količina spoznaje zavisi od čoveka do čoveka...i mislim da je sve to iluzija.
I sad se osećam bolje prvenstveno zato što sa manje očekivanja i vere koračam životom. Ne trošim više misli ni na šta, osim na ono što je ispred, iza i oko mene. Ne zalazim više u svetove koji ne postoje...
Ego je smišljen da bi se razlikovali kvazi-ludi od kvazi-normalnih... po ljudskom shvatanju sasvim je (kvazi)normalno misliti prvo na sebe pa na druge.