Ne postoje 'kvazi-ludi' ili 'kvazi-normalni', postoje ili ludi ili normalni ljudi, zna se vrlo dobro sta je lud covek, a sta
je normalan covek.
Misliti prvo na sebe je apsolutno normalno i nema apsolutno nikakve veze sa egom, ego je davanje vaznosti sebi u odnosu na druge.
Kako mislis "Ego je smisljen' ?
Ego je stanje svesti, kako neko moze da smisli svoje stanje svesti ?

Jewpiter

Au brate  .... ko je merodavan da donosi odluke šta je normalno a sta ne? Većina?
Ono što se danas radi, a smatra se normalnim, bi se pre 100 godina smatralo ludim....
Isto tako ono što mi danas smatramo suludim, će se možda u budućnosti smatrati normalnim... to je toliko relativno, da neću ni da nastavljam diskusiju o tome...između ostalog zato što nije tema.
Slažem se...Sad je tako. Ali i to je varijabilno. Možda ćemo u budućnosti raviti kolektivnu svest kao mravi, što me uopšte ne bi čudilo, kako smo krenuli...
Konkretno, mislio sam u smislu da je ego smišljen kao opravdanje sebičnih ljudi.
Ako ćemo tako, Ego=Ja... Kako Ja mogu da budem stanje sopstvene svesti?
Bavimo se malo komplikovanijim terminima ovde. Ne možeš tako olako da definišeš Ego.
Prvo kažeš da je ego davanje važnosti sebi u odnosu na druge, a onda u istom kontekstu kažeš da je ego stanje svesti.
Možda si mislio na to da ego predstavlja stupanj razvijenosti samosvesti, najprostije, ali opet nepotpuno rečeno...
evo ti definicijE (da, ima ih više, gle čuda) ako ne znaš.
http://www.thefreedictionary.com/ego
ovde si sam sebe zakopao...
Misliti na sebe nema veze sa egom 
Misliti prvo na sebe nema veze sa davanjem važnosti sebi u odnosu na druge 

"Medicinski lud covek je lud covek bez obzira na vremenski period. To je covek koji je odvojen od stvarnosti.
stvarnost je danas ista kao sto je bila pre 10000 godina.
Ti brkas okolnosti i moral sa medicinskim stanjem uma.
Svaki covek koji ima koeficijent inteligencije ispod 80 nije normalan covek.
[quote=qcko]
Slažem se...Sad je tako. Ali i to je varijabilno. Možda ćemo u budućnosti raviti kolektivnu svest kao mravi, što me uopšte ne bi čudilo, kako smo krenuli...

Šta je stvarnost a šta iluzija? Da li si siguran da živiš u stvarnosti, ili si, kao većina ljudi, odabrao jednu od mnogobrojnih iluzija?

@eyepheelYU, ubih se dok sam protumačio šta si napisao.
ne pricamo o istom ludilu, ocigledno...ti misliš na mentalnu zaostalost. Ja mislim na ludilo koje ima veze sa društvom u kome živiš i koje se stiče...znači nije urođeno kao mentalna zaostalost. 
Jel treba ponovo da ti šaljem link?
Valjda je očigledno da nema samo jedna definicija te reči, već više. Znači, možda ja grešim, ali tako sam čitao i čuo svuda. Ako imaš jedinstvenu definiciju, slobodno pošalji 
I kakve veze ima Engleski i Engleska govorna područja sa reči Ego, kad je to latinska reč?
I ego je širi pojam od sebičnosti. Čovek koji ima razvijen ego, ne mora da bude sebičan, ali zato čovek koji je sebičan obavezno ima razvijen ego.Postoi i termin za takav karakter - egocentričan, i sebičnost je samo jedna od osobina takvih ljudi.
Ok, izvini, pogrešno sam shvatio  ovo za "misliti na sebe" i "isticati svoju važnost"... sad kapiram šta hoćeš da kažeš. a što se tiče ego tripa, donekle se i slažem sa tobom, ali...
Malo je pogrešno nazvati to 'ego tripom' ... ja bih to nazvao nuždom. Da li bi se ti iz nužde pretvorio u kanibala ako ti život zavisi od toga? Pritom imaj u vidu da se u trenucima kad ti je ugrožen život, svest (znači uključujući i samosvest tj. ego) menja. Ekstremno. Ali, da , možda bi se to moglo nazvati 'ego tripom'.
I ne mislim ja da si ti protiv mene. Ja imam svoje istine, ti imaš svoje. Drugačije smo naučeni.
Kol'ko ljudi, tol'ko ćudi.
Stvarnost je ono što postoji i što se dešava. Iluzija je ono što mi mislimo da postoji i da se dešava a ne dešava se.
Da li sam siguran da živim u stvarnosti?
Da li cvrkuću ptice ispred mog prozora?
Da li osećam Sunce na svojoj koži?
Da li me miris proleća podseća na dane koje sam kao mali provodio na selu?
Da li znaš kakav je osećaj kad postaneš ujak...drugi put.
Kako da ti opišem šta je stvarnost kad je nisi doživeo i proživeo?
To je jedina stvarnost za koju znam. Jel sam ja lud što sam navikao na život?
Ako ikad saznaš da živimo u brdu jedinica i nula, nemoj da mi javljaš, nisam toliki revolucionar. 

To sto si naveo, je samo zato sto tako "vidis", sto svest daje takav utisak. Ono crvenim je poenta.  A i u ostalim navedenim stvarima gresis.

Ja se potpuno slažem sa tobom. Ali to je jedina stvarnost za koju ja znam. A potrebna mi je ta stvarnost da bih imao želju za životom. Šta meni znači i da shvatim da živim u iluziji? Ne postoji ništa što mogu da uradim 'odavde' da tu iluziju prekinem. Jer ja se u njoj nalazim. Šta, živeću sa tim saznanjem do kraja života, i šta time dobijam?
A šta ako ovo jeste stvarnost? Moraš i da misliš na tu opciju. Onda sam džabe potrošio taj jedan život koji mi je dat u paranoji misleći da živim u iluziji.

Razumem te,prošao sam pakao strahova radeći na oslobadjanju okova uslovljenosti. Odučavati se nije nimalo jednostavno a takodje nametnut strah "Šta će o meni misliti" je takodje stravičan i ja te potpuno razumem,preteško je ići tim putem i to jeste put kojim se redje ide-linja manjeg otpora je češća naravno.
 Gomila razarajućih strahova za čije prebrodjavanje treba avanturizam i hrabrost ogromnih razmera...
  Smireni i svesni ljudi do tog stanja svesti nisu došli prečicom jer nje prosto i jednostavno nema.
  Na putu koji vodi ka slobodi stoji gomila,ali gomila strahova koji se pojavljuju. Vremenom,imaju sve manju snagu a vi osećate prisutnost i gledate zbunjeno kakav je svet u kome živite,koji ste živeli. Mi smo ludi,mahniti,poremećeni ali svako ko je dovoljno hrabar i sme da se upusti u samoposmatranje neka zna da ne treba da se bori ni protiv čega već da strpljivo posmatra svet oko sebe kao prvi put u životu. Do slobode se dolazi svesnim samoposmatranjem,dobronamernošću i neizmernom tolerancijom prema sebi.

@taxtex, jel si razmišljao da se kandiduješ za predsednika. Imaćeš moj glas    ...osim ako ti opozicija bude Slavoj Žižek 

 Baš i nisam nešto cool jel da