O pa sve ti jebem, pa zar je moguće da ozbiljni, odrasili ljudi još nisu naučili razliku između povoda i uzroka pa se ova tema ovoliko povlači?!

Prvi svjetski rat je vođen zbog Ferdinanda isto ko što su krstaški vođeni oko Hristovog groba ili Zalivski oko kršenja  međunarodnog prava. To je samo nešto što kažeš ovcama da bi ispao pravednik i probudio krvoločnost.

Nikola Pašić upozorio Austrougare na atentat

BEČ, - Austrijski istoričar i slavista prof. dr Volfgang Rorbah ističe da je Prvi svetski rat započela Austro-ugarska monarhija, ali da su krive obe strane i savetuje da se ne dozvoli da se godišnjica početka sukoba na starom kontinentu zloupotrebavljava za "kopanje po starim ranama", već za jačanje dobre saradnje koju imaju Austrija i Srbija.

"Moramo razlikovati ko je počeo rat, a ko je kriv. U situaciji kada se svađaju ljudi ne postoji da je jedna strana nevina, a druga isključivo kriva, i to važi za sve ratove. Obe strane su imale krivicu. Ali Austrijanci su počeli rat. Uzroci sukoba između Austrijanaca i Srba, koji nisu večito bili u ratu, mogu se naći u nacionalizmu i imperijalizmu, da je svako želeo da se "širi"", kazao je Rorbah, koji je pre više godina izdao knjigu o istoriji Srba u Beču i Austriji.

Rorbah, koji je istražio arhive, kako u Beču, tako i Beogradu, potvrđuje i da je Nikola Pašić, a postoji u arhivama takvo pismo, pokušao da upozori austro-ugarsku upravu da se sprema atentat, jer je hteo da spasi Srbiju od velikog sukoba.
"Međutim, formulacija u pismu je bila nejasna, i uprava u Beču nije obratila pažnju na tajnu formulaciju. Pašić je pokušao i da zatvori granice prema Bosni i Hercegovini, ali je bilo kasno, te je grupa koja je planirala atentat već ušla u tu zemlju", dodao je on.

Kusturica: Ferdinand je rukama davio srndaće

Filmski i muzički festival Kustendorf počinje sutra, a domaćin ovog događaja za „Blic“ ekskluzivno otkriva jedan detalj koji će biti viđen na otvaranju.

- Pored toga što će otvaranje biti spektakularno, u smislu da istoriju pretvori u koreografiju, biće prikazana rekonstrukcija sarajevskog atentata, a akcenat ću staviti na krvožednost austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda - najavljuje Emir Kusturica.

Reditelj s Mećavnika, proučavajući Ferdinandovu prošlost u nastojanju da činjenice suprotstavi pokušajima revizije istorije u godini kada se obeležava vek od početka Velikog rata, našao je podatak da je nesuđeni naslednik carske krune bio strastveni lovac, ali...

- Voleo je da životinje koje rani u lovi lično udavi. Našao sam priču da je u šumama oko Londona, u lovačkom pohodu 1912, puškom u leđa iznad zadnjih nogu pogodio srndaća. Ranjena životinja se trzala, a on je, krvoločni gospodin Ferdinand, prestolonaslednik austrougarskog dvora, prišao nemoćnom srndaću i zadavio ga golim rukama - priča Kusturica, ipak ne odajući kako će izgledati taj igrokaz u subotu uveče unutar kapija Mećavnika.

Tek, kaže on, performans će pratiti disko muzika 70-ih godina i valcer „Na lepom plavom Dunavu“.

- Zašto? Zato što su svi veliki istorijski događaji zapravo jedna velika ultimativna režija - navodi reditelj.

Predstojeći Kustendorf, ocenjuje on, biće najbolji od svih pređašnjih „jer će od 18. do 23. januara na Mećavniku biti najveća koncentracija dobrih autora i odlična selekcija studentskih filmova“.

izvor. Blic

Ma da, bio je ko terminator, inace, ima i onaj detalj sto nije izasao u javnost kad je zadavio medveda u lovu a drugom prilikom je vrteo slona uvativsi ga za surlu pa je slon rikno ko Vlah na ringispilu   


Nije mu pala originalnija ideja vec da tom cirkusu da nemacko ime 

Pa evo i priznanja, sto se tolko lozimo.

http://www.b92.net/info/vesti/pregled_stampe.php?yyyy=2014&mm=01&dd=15&nav_id=800469

==
Kusta ko Kusta, malo ide na populizam.. malo na svoje umjetnicke utiske.

"To Kusto Srbine, sad su i tvoji cudni filmove dobri."

Nismo dali Austrougarima zato sto smo bili engleska banana republika. Razumes sad ili treba da crtam u paintu? Uticaj Austrougarske kod nas je bio slab zato sto smo se okrenuli engleskoj posle majskog atentata i kraja dinastije Obrenovic. Sta tu nije jasno? Da smo saradjivali ne bi dosli u situaciju da nas Austrougarska napadne. Toliko je prosto. Rat bi se vodio na 3 fronta (2 ako izuzmemo nejake Italijane) i sam ishod rata bi bio mnogo drugaciji. Austrougarska, koja nije vise htela da ceka da se Karadjordjevici opasulje i shvate u sta ih Engleska uvlaci, je prosto resila da silom uzme neposlusnu teritoriju. Engleskoj se nije svideo industrijski procvat Nemackog bloka i procenili su da je najpovoljnije da se na centralne sile udari sa svih strana, sto im je i poslo za rukom prljavom spoljnom politikom.


Nemacka je prosto imala imperijalisticke tendencije, bas kao i Engleska i Francuska. Krivici nije mesto u istoriji, samo u subjektivnom poimanju realnosti, pod uticajem good guy/bad guy logike iz americkih filmova. Svako postpupa prema svom licnom interesu ili propada. Gde su Engleska i Nemacka sad, a gde smo mi?

Cemu ovo navijanje? Ja sam rekao da nismo nikad bili svoji, sto je cinjenica.

Lupas gluposti...

Хабзбург: Реаговали смо пребрзо 1914.

Весна Кнежевић, дописница РТС-а из Беча

Потомак Фрање Јосипа Другог, публициста Едуард Хабсбург Лотринген, историчари Тимоти Снајдер и Манфрид Раухенштајнер, као и књижевница Биљана Србљановић суочили мишљења о Великом рату на сцени "Бургтеатра". Мислим да 1914. није требало да реагујемо тако брзо, рекао Хабзбург.

У години када се затвара читав један век од избијања Великог рата који је до непрепознатљивости изменио лице света, бечки културни живот већ полако поприма споменичке и меморијалне квалитете.




На трибини о Великом рату одржаној у "Бургтеатру" говорили су Тимоти Снајдер са америчког Јејл универзитета, аустријски војни историчар Манфрид Раухенштајнер, београдска књижевница Биљана Србљановић и пра-пра-праунук цара Фрање Јосипа Другог, публициста Едуард Хабсбург-Лотринген.

Да ли је публици више доста Великог рата? Није, далеко од тога, чини се да се права медијска зараза последицама и реповима Великог рата тек захуктава. Четири госта на сцени "Бургтеатра" наступила су пред распроданом пуном кућом и то у недељу пре подне: никада не треба занемарити забавне потенцијале историје.

"Кривица" за избијање рата је углавном прошлост, она је била актуелна прошле године. Ове године, међутим, јавни дискурс о 1914. години се већ помера у корист симболике "дубоких промена", у смислу - имамо то што имамо, сад да видимо зашто то имамо.

Тешко би се од озбиљних историчара какви су Снајдер и Раухенштајенер и могло чути да на некој популарној трибини деле оптужбе за почетак светског рата - чак и кад се она одржава у храму књижевног немачког језика, оне племените варијанте којом у Аустрији говоре само глумци.

Велики рат је рат Фрање Јосипа, поновио је Раухенштајнер тезу из своје књиге о крају Хабсбуршке монархије (РТС је извештавао о тој књизи) - цар је био резигниран, био је стар, могао је узети више времена да размисли, није; реаговао је брзо, по позицији није имао навику да друге пита за мишљење. Укратко, донео је криву одлуку.

Снајдеров поглед је био још концентрисанији на суштину проблема:

"Било је то време када су империје владале Европом и светом. У логици једне империје је да води рат. Ако је читав политички простор испресецан империјама, онда им понестаје територија на које се империје шириле без рата".

Преведено - кад нема бољег, онда су и босанска брда добра. Или - крчаг иде на воду док се не разбије.

Читаоци у Србији познају Снајдера као аутора историјског бестселера "Bloodlands" у којем поставља тезу о Хитлеровој Немачкој и Стаљиновој Русији као некој врсти спојених диктаторских судова који су "хранили" један другог и међусобно потпомагали монструозитет система.

У овом случају Снајдер прави разлику између "маритимних империја" (поморске силе) и "унутаревропских империја". Маритимне могу изгубити рат и преживети (Енглеска), унутаревропске напротив не (Хабсбуршка империја, пруско Вилхелминско царство, руско царство Романових).

Фрањо Јосип је био у дилеми да ли да на атентат у Сарајеву реагује тако "да не учини ништа, или да учини нешто - нажалост, одлучио се за другу варијанту".

Принцип као сурогат тема

Биљана Србљановић је очито била позвана да би уземљила дијалог, односно како би га из научно-историјских категорија спустила на реалне људе и догађаје. Непосредан повод је њена представа о Гаврилу Принципу у бечком "Шаушпилхаусу", која се и три месеца просле премијере игра пред распроданим гледалиштем. Њена теза на трибини била је: "Тема Принцип је у данашњој Србији сурогат тема".



Како је истакла, јавности недостаје храбрости, снаге, воље, да би разговарала о правим проблемима, већ то чини кроз политичко романсирање Принципове улоге. Принцип је у бившој југословенској историографији имао фиксно место - био је схватан као катализатор идеје јужнословенског уједињења, али херој није био, нити је његово дело доживљавано као херојски чин.

Франца Фердинанда према томе није кроз Принципа убила "српска идеја", већ "југословенска идеја", без обзира на то како су изгледали организациони детаљи атентата, нагласила је Србљановић.

Њен став наишао је на повратну реакцију.

"Врло интересантан став који још никада нисам чуо, изразито интересантан и необичан", обратио се Хабсбург-Лотринген српској књижевници тоном по којем је било јасно да разговара са некадашњим словенским подаником круне.

Едуард Хабсбург је директни потомак Гизеле, најстарије ћерке царског и краљевског пара Фрање Јосипа и Сиси, и спада у мађарску линију Хабсбурга. Позив на трибину у "Бургтеатру" је очито схватио као прилику да одбрани улогу своје породице у револуцији која је запалила Европу.

Може се рећи да су и Снајдер и Раухенштајнер, са позиција своје професионално-научне "ароганције" почистили са сцене покушаје "династичке ароганције" Хабсбурга. Као некад политика, и историја је изгледа постала преозбиљна ствар да би се препустила породичном клану бивших владара Светог римског царства (немачког народа).

На тај начин - сви против Хабсбурга, али да се не примети - размишљања двојице историчара и једне књижевнице, иако изговорена са различитих професионалних и националних осматрачница, функционисала су као целина.

Лакоћа рата

Шта конкретно за Биљану Србљановић значи Принцип као "сурогат тема", заменски топос за све оно што је тешко изговорити? Део српске јавности разговара о Првом светском рату, да не би морао разговарати о рату деведесетих година прошлог века. Принцип је постао карика која би моралном распону читавог једног века требало да подари интегритет и континуитет. Када се у јавном српском дискурсу са непотребном емотивном жестином заступа теза "Принцип је био у праву" то у преводу значи "Србија је деведесетих година била у праву".

Она Принципа тако представља као "унутрашњу ствар" Србије, што је позиција која не додирује његово место у европском историјском контексту.

На крају скупа, свако је добио прилику да, као у школи, што краће и ефектније каже чему нас учи искуство Великог рата.

Раухенштајн: "Аустријска јавност покушава да увери себе како догађаји од 1914. немају утицаја на данас - наша политичка одговорност покушава да побегне од те теме. Обоје погрешно."

Снајдер: "Стално говорим Американцима - пре него што крену у неки рат, морају размислити о могућим последицама! Све узалуд."

Србљановић: "Лакоћа и заиграност с којом некад избијају ратови је застрашујућа."

Хабсбург: "Мислим да 1914. није требало да реагујемо тако брзо."


Izvor: RTS

Nije lose. Cak je i Srbljanovicka podnosljiva, mada ne vidim da je posebno kvalifikovana, znaci da je preporucena...

па добила је лову