Osmanlije ne. Arapi da. Mada nisu ni Arapi mega - Spanci su kudikamo bolje prosli s Arapima i Maorima nego mi i ostali pod Turcima.

Prvi svetski rat u evropskim udžbenicima: Svoje bitke broje, srpske ne
E. V. N. | 02. februar 2014. 09:15 |  Komentara: 73

Učinak Srbije se tek sporadično obrađuje. Za Principa pišu ili da je nacionalista ili se ne pominje


Arhivska fotografija
Srodne vesti

Austrijski istoričar: Srbija u Velikom ratu podnela najveće žrtve

Austrijanci klali Srbe u Prvom svetskom ratu!

Veliki rat u objektivu Dragoljuba Pavlovića

Austrijski istoričar: Reakcija Beča na atentat bila preterana

Da nije bilo atentata na Ferdinanda, rat bi izbio par nedelja kasnije

PRIMICANjE stogodišnjice Prvog svetskog rata pokrenulo je širom Evrope „preslišavanja“ iz istorije. Šta su bili povodi, a šta stvarni uzroci? Na kome je odgovornost za sukob u kome je živote izgubilo oko 15 miliona ljudi polemišu ne samo istoričari, već i političari.


Zadržavajući se na terenu nauke, „Novosti“ su istraživale šta o do tada najvećem ratu u istoriji uče đaci u nekim evropskim zemljama. Da li posle 45-minutnog školskog časa napuštaju učionice sa istim ili makar sličnim saznanjima? U kom kontekstu se pominje Srbija?

Evo šta smo otkrili:

AUSTRIJA

Lekciju o Prvom svetskom ratu austrijski đaci uče u 3. razredu srednje škole, što je pandan našem sedmom osnovne. Iz uvida u jedan od udžbenika, stiče se utisak da je pažnja usmerena na opšta mesta. Rat je, navodi se, bio sukob vojne moći, nepoverenja i straha. Kontekst koji je prethodio ovako je objašnjen:

- Nemačka je postala snažna vojna sila, koja je osvojila kolonije i naoružala flotu, što je dovelo do sukoba sa Velikom Britanijom. Između Nemačke i Francuske vladala je mržnja i osporavanje granica. Sve sile demonstrirale su svojim moćnim armijama ratnu gotovost. Nepoverenje je dovelo do povećanja programa naoružanja koji je u Nemačkoj i Rusiji bio udvostručen. Česi, Hrvati, Poljaci i drugi narodi borili su se za svoju ravnopravnost, ali je ona većim delom ostala neostvarena.

Navodi se, takođe, da su 1878. austrijske trupe umarširale u BiH, jer je Austrougraska monarhija svoju moć želela da proširi na sve Južne Slovene, ali da je carska Rusija želela da ostane zaštitnik Slovena.

Jedan odeljak lekcije posvećen je Gavrilu Pricipu - „atentatoru“, za koga se kaže da je bio srpski student i da je ubistvo prestolonaslednika pokrenulo Prvi svetski rat.

Uči se i da je glavni sukob na Balkanu počeo oko austrijsko-srpskog konflikta i da je za Evropu Balkan uvek bio žarište sukoba. Citira se i nekoliko rečenica austrougraskog ultimatuma srpskoj vladi i navodi da su određene tačke iz njega za srpsku vladu bile neprihvatljive.


Sumiraju se događaji na zapadnom i istočnom frontu, bitke na reci Somi, u Alpima... Kao jedna od karakteristika rata izdvaja se da je tada počela upotreba novih smrtonosnih oružja - granata, mitraljeza i prvih tenkova, a da su se kako je rat odmicao kršila i pravila ratovanja uvođenjem bojnih otrova. Pisma mnogih vojnika cenzurisana su kako bi se u Nemačkoj podsticala vera u konačnu pobedu.

Lekcija obrađuje i položaj žena tokom rata, koje su radile i u fabrikama oružja i na njivama. Pominje se da je zbog vrlo malih sledovanja hrane zavladala glad i da je tokom 1918. od gladi pomrlo oko dva miliona ljudi.



FRANCUSKA

O Prvom svetskom ratu francuski đaci uče u dva navrata - u završnoj godini osnovne škole i u pretposlednjem razdredu srednje. Prednost se, pre svega, daje socijalnom apsektu, a manje vojničkim rezultatima. Pristup je tematski, a ne hronološki.

U udžbeniku za osnovce, na petnaestak stranica, obrađuje se početak rata, podela između saveznika iz trojne Antante i Centralnih sila, bitka kod Verdena, Turski genocid nad Jermenima, revolucija u Rusiji 1917, položaj civila, promene granica u Evropi i predstavljanje kolonijalnih vojnika.

Navodi se da je direktan povod za rat bilo ubistvo austrougarskog prestolonaslednika u Sarajevu, ali ne i ko ga je ubio. Uči se kad je i zašto Francuska ušla u rat, kad su se priključile SAD i kad je zaključeno primirje. Mali Francuzi tako saznaju da je kod Verdena, od februara do decembra 1916. ubijeno 163.000 Francuza i 143.000 Nemaca, a da je u celom ratu stradalo 10 miliona ljudi, uz nebrojeno mnogo povređenih i invalida. Uče šta su to totalni rat, propaganda i cenzura, a informisaće se i o tome da je na francuskoj strani učestvovalo 550.000 vojnika iz njenih kolonija.

U srednjoj školi, među udžbenicima se izdvajaju onaj samo za Francuze, i mešoviti francusko-nemački, u kontekstu zajedničke Evrope kojeg pručavaju đaci na pojedinim društvenim smerovima. Francuzi sami uče da je Ferdinand ubijen u Sarajevu 28. juna, prikazuju im se karte savezništava i ofanziva, opisuje hronologija događaja, pre svega, iz ugla frontova u njihovoj zemlji, predstavlja pobeda boljševika u Rusiji, razlažu novi tip ratovanja, položaj vojnika i civila u Belgiji i na severu Francuske, kao i propuštene prilike da se sačuva mir.

Zajednički udžbenik je mnogo zanimljiviji. U njemu se, između ostalog, ističe da je rat započeo na Balkanu, tako što je „jedan srpski nacionalista“ ubio austrougarskog prestolonaslednika u Sarajevu, kao i da je Beč poslao Beogradu „neprihvatljiv ultimatum“. Kao uzrok rata navode se kolonijalne i pomorske ambicije velikih sila.


Ističe se takođe da je Rusija bila osetljiva na interese Slovena, naročito Srba, a da je Austrougarska bila zabrinuta zbog kohezije svog multinacionalnog carstva, i da su ove dve sile bile konkurenti na Balkanu, gde su vođeni ratovi 1912. i 1913. godine. Naglašava se da Prvi svetski rat predstavlja eru radikalizacije nacionalizama i ideologija u Evropi i da je to vreme masovnih masakara. Navodi se i da je rat tada predstavljao oličenje muške hrabrosti i rodoljublja, a kaže se i da se očekivao kratkotrajni sukob.

Pominje se da su već od leta 1914. na zapadnom frontu i u Istočnoj Pruskoj, a zatim 1914. i 1915. u Srbiji, civili trpeli nasilje, silovanja, pljačkanje kuća i uzimanje talaca.

Uči se i o „mehanizmu savezništava“ i sistemu rovovskih bitaka, prenose se sadržaji pisama nemačkog cara Vilhelma Drugog svom austrougarskom kolegi Francu Jozefu, povodom „strašnog zločina u Sarajevu“, pominje se da se Bugarska 1916. pridružila Centralnim silama i napala Srbiju, opisuju uslovi moblizacije, rast nacionalnog jedinstva u Nemačkoj i patriotskog osećanja Francuza. Prenose se, između ostalog, i tekst poruke predsednika Vilsona kongresu, originalna svedočanstva francuskih i nemačkih vojnika iz njihovih pisama i dnevnika, ističu vrste i količine upotrebljenog naoružanja, beleže glad nemačkih civila i velika međusobna mržnja.



HRVATSKA

KAKO hrvatske istoričare koji pišu udžbenike daleko više interesuju teme vezane za Drugi svetski rat, a pogotovo poslednje ratove na ovim prostorima, značajnijih promena u pristupu temama iz Prvog svetskog rata u hrvatskim udžbenicima poslednjih godina nije bilo.

U zanimljivoj analizi koju je objavio Stefano Petrungaro „Pisati istoriju ponovo“ za studiju istorije u Veneciji, autor je analizirao udžbenike istorije u Hrvatskoj u različitim periodima i zaključio da je naglašeno „klizanje identiteta“ Gavrila Principa - od nacionalno neodređenog Bosanca i Srbina i otvorenog podržavanja atentata, do teroriste i negativca.

U hrvatskim udžbenicima iz obe Jugoslavije naglašeno je junaštvo srpske vojske, a sada se to promenilo i naglašava se „kroatizacija dobrovoljačkih hrvatskih jedinica“ i mučeništvo hrvatske vojske.


- Nezahvalno je reći, ali deo istoričara nije sposoban za proučavanje tako zahtevnih tema, poput Prvog svetskog rata, koje iziskuju malo šira znanja i sistematičnija istraživanja po inostranim arhivima - tvrdi Stjepan Matković, naučni savetnik u Hrvatskom institutu za istoriju.

Deo hrvatskih istoričara zamera što se u hrvatskim udžbenicima više i otvorenije ne govori o Gavrilu Principu kao teroristi.

- Sarajevski atentatori ostali su plemeniti ljudi sa časnim namerama. Još kada su gledaocima u memoriju ušli kadrovi iz Bulajićevog filma „Sarajevski atentat“, u kome je mladi, lepi, modno doterani, kao s pariskog bulevara pridošli Princip u izvedbi Irfana Mensura izvršio svoj istorijski zadatak, kako ne poverovati u ponuđenu priču o tome ko je bio dobar, a ko loš - stav je Matkovića.

VELIKA BRITANIJA: RAT DVEJU ZEMALjA
PRVI svetski rat zapravo se ne uči u britanskim školama - primećuje Džonatan Lišer, nastavnik istorije u Edinburgu. Skoro sva britanska deca uče o ratu između 1914. i 1918, ali samo kao o ratu između dve zemlje, Britanije i Nemačke, naveo je Lišer nedavno u „Gardijanu“. Srbi i Austrijanci se pominju samo na početku, a trogodišnji rat Rusa na istočnom frontu protiv Nemaca i Austrijanaca se obično zabašuruje. Većina britanskih tinejdžera nikada ne bi razumela zašto se rat naziva Prvim svetskim. Ne podučavaju se o svetskom karakteru rata. U većini škola nastavnici istorije fokusiraju se pretežno na aspekte u kojima je britanski angažman bio najznačajniji. Bitka na Somi, u kojoj su Britanci bili dominantni dobija iscrpnu pažnju, dok jednako značajna, ali francuski dominantna, Verdenska bitka, često biva izostavljena.


Nedavno se pojavilo i novo izdanje knjige Ive Pilara „Svetski rat i Hrvati“, u kojoj se tvrdi da su Srbi kao nagradu za žrtve i saradnju sa Antantom tražili da dobiju Dalmaciju, Hrvatsku, deo BiH i Slavoniju.



NEMAČKA: 1914-1918 - ZANEMAREN PERIOD

IAKO je Prvi svetski rat tema koja fascinira mlade u Nemačkoj, u školama mu se poklanja relativno malo pažnje - konstatovanp je u nedavnom izveštaju Dojče velea. U diskusijama o nemačkoj istoriji i kulturi dominira senka Drugog svetskog rata, dok je period između 1914. i 1918. relativno zanemaren.

- Trudimo se da u gradivu povežemo protivrečna naučna stanovišta i različita mišljenja - rekao je Ulrih Bongertman, autor udžbenika i presedavajući nemačkim Udruženjem nastavnika istorije. - To može biti veoma teško, čak i kada su đaci vrlo zainteresovani za temu. Kompleksno pitanje krivice ne može da se objasni na jednoj strani udžbenika ni na jednom času od 45 minuta.



U BIH RAZLIČITO O SARAJEVSKOM ATENTATU: PRINCIP ZA JEDNE HEROJ, ZA DRUGE TERORISTA

O Sarajevskom atentatu i Gavrilu Principu deca u Bosni i Hercegovini uče različito.

- U Srpskoj đaci uče da je Princip bio heroj i borac za oslobođenje od austrougarskog okupatora. To smo učili i mi, nešto stariji, u udžbenicima istorije u bivšoj Jugoslaviji. Nažalost, i neki drugi koji su takođe učili iz istih udžbenika, a tu prvenstveno mislim na Bošnjake u BiH, sada su svoje mišljenje promenili i bošnjačku decu uče nečemu što se ne može zvati istorijom - kaže, za „Novosti“, direktor Republičkog pedagoškog zavoda RS Predrag Damjanović.

On kaže da se na osnovu izjava koje ovih dana dolaze iz dva entiteta u BiH, a koje se tiču Sarajevskog atentata, ne može steći utisak da je to jedna te ista država!

- Istoričari su dokazali da je pokret Mlada Bosna bio pokret za oslobođenje od okupatora. Da je atentat bio akt organizacije koja je želela oslobođenje BiH od Austrougarske. I upravo tako o tom događaju uče deca u Republici Srpskoj. Međutim, u knjigama u Federaciji BiH ne piše tako. Kod njih čak uče da je BiH bila najprosperitetnija za vreme Osmanlija i Otomanske imperije - ističe Damjanović.


Istina, u poslednjih nekoliko godina i udžbenici istorije u Srpskoj i Federaciji BiH su, pod uticajem Misije Saveta Evrope u BiH, doživeli reviziju, pa je tako, na primer, u udžbeniku istorije za 4. razred gimnazije izdavača „Sarajevo pablišing“ iz 2004. pisalo da je Gavrilo Princip bio „srpski nacionalista koji je smatrao Franca Ferdinanda najvećom pogibelji za ideju ujedinjenja Srba i uopšte Južnih Slovena pod srpskim vođstvom“. Međutim, u izdanju istog izdavača iz 2007.godine ta karakterizacija je izostavljena, ali je dopunjena odlomkom pod nazivom „završna reč Nedeljka Čabrinovića na suđenju atentatorima“, u kojem je govorio o okruženju u kojem su atentatori došli na ideju ubijanja Franca Ferdinanda.

вечерње новости

Дански "Политикен": Србија слави терористу Принципа            
недеља, 02. фебруар 2014.

Дописник данског дневног листа “Политикен” из Берлина, Петер Вивел у ауторском коментару објављеном данас у том листу оценио је да “Србија одаје почаст човеку који је отпочео светски рат 1914. године” и “подиже споменик деветнаестогодишњем терористи (Гаврилу Принципу) на стогодишњицу његовог злочина”.

“Принцип је починио једно политичко убиство. Он је био средство оних снага (у Србији) које су желеле да отцепе Босну и Херцеговину, која је била под аустријском контролом, и присаједине је самосталној Србији”, пише Вивел, уз оцену да је циљ сарајевског атентата “био да испровоцира рат, по сваку цену”.

Дописник “Политикена” у ауторском коментару закључује да “ако Србија на стогодишњицу од избијања Првог светског рата нема ништа боље за одавање почасти од једног терористе-самоубице који је потпалио фитиљ рата, онда је тешко схватљиво зашто се тако жури са пријемом те земље у Европску унију”.

(Бета)

да ти данац каже 

Istoričari o Prvom svetskom ratu: Austrougarska vlada iskoristila atentat da "matira Srbiju"
 Beta - AFP | 07. 02. 2014. - 11:48h  | Komentara: 0


Povodom 100 godina od početka Prvog svetskog rata, istoričari ističu ulogu Austrougarske i nerešenu krizu sa Srbijom u julu 1914. godine, kao i višedecenijsku složenu vojno-političku situaciju, rivalstvo i pripreme za rat velikih sila Evrope, kome je bio potreban razlog da iz blagostanja predju u rat, piše danas Frans pres.


 



- Ne može se poreći da su Nemci pritisli dugme 'rat' odbijajući svake pregovore koji bi omogućili da Srbija preživi ratni pritisak Austrougarske posle krize izazvane ubistvom austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu" 28. juna 1914. -  izjavio je Gerd Krumajh , istoričar i profesor Univerziteta u Diseldorfu.

 

Krumajh navodi da je austrougarska vlada iskoristila sarajevski antentat da "matira Srbiju", koja je posle balkanskih ratova postala zabrinjavajući sused sa idejama koje su pretile da unište austrougarsko carstvo.

 

Nemački test za Rusiju

- Nemačka, saveznik Beča, ocenjuje da je ta afera odlična prilika da na probu stavi ruske namere - ako Rusija bude štitila Srbiju protiv Austrougarske, biće rata - rat za koji Berlin misli da će pobediti. Ako Rusija odbije da interveniše i pusti austrougarske snage da pregaze Srbiju, Sankt Peterburg će imati umanjenu krizu i to će biti još bolje - rekao je Krumajh.

 

Prema njegovim rečima, tu nemačku računicu su smislili vojnici, koji nisu prestajali da navode da je evropski rat neizbežan i da je bolje za Nemačku da interveniše što je pre moguće. Druge sile tada zaključuju da Berlin odbija svaki pokušaj pomirenja i da želi rat.

 

- Rusija, koja je dobila podršku od Francuske tokom krize, ipak se upušta u rizik da žestoko odgovori u nadi da će zastrašiti Beč. Odlučuje se prva na opštu mobilizaciju ali nastavlja da nudi pregovore. Međutim, ta mobilizacija pokreće nemački ratni Šlifenov plan, koji predviđa da Nemačka suočena s ruskom pretnjom treba prvo da pokori Francusku, a posle da iskoristi sve svoje snage protiv Rusije, ukljanjajući sebi košmar da vodi rat na dva fronta - rekao je Krumajh.

 

Suštinska uloga Austrijanaca i Nemaca

Istoričar sa Univerziteta u Dablinu Džon Horn ocenjuje da "svi oni koji su tada prihvatili Evropu podeljenu na dva naoružana bloka i ideju da je rat prihvatljivo oruđe politike, čak i Darvinova potreba, snose deo odgovornosti za Prvi svetski rat".

 

- Međutim, uloga Austrijanaca i posebno Nemaca ostaje suštinska. Pitanje odgovornosti treba gledati u kontekstu sukoba i ravnoteže tada u Evropi. To pitanje je od ključnog značaja, posebno posle rata, s obzirom na disparitet između uzroka sukoba i njegove posledice, koje će potom promeniti svet - rekao je Horn.

извор

Историчар Герд Крумајх: Не може се порећи да су Немци притисли дугме "рат" 1914.            
петак, 07. фебруар 2014.

ПАРИЗ - Поводом 100 година од почетка Првог светског рата, историчари истичу улоге Аустроугарске и нерешену кризу са Србијом у јулу 1914. године, као и вишедеценијску сложену војно-политичку ситуацију, ривалство и припреме за рат великих сила Европе, којима је био потребан разлог да из благостања пређу у рат, пише данас Франс прес.

"Не може се порећи да су Немци притисли дугме 'рат' одбијајући сваке преговоре који би омогућили да Србија преживи ратни притисак Аустроугарске после кризе изазване убиством аустријског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву 28. јуна 1914. Године", изјавио је Герд Крумајх (Krumeich), историчар и професор Универзитета у Дизелдорфу.



Крумајх наводи да је аустроугарска влада искористила сарајевски антентат да "матира Србију", која је после балканских ратова постала забрињавајући сусед са идејама које су претиле да униште аустроугарско царство.

"Немачка, савезник Беча, оцењује да је та афера одлична прилика да на пробу стави руске намере - ако Русија буде штитила Србију против Аустроугарске, биће рата - рат за који Берлин мисли да ће победити. Ако Русија одбије да интервенише и пусти аустроугарске снаге да прегазе Србију, Санкт Петербург ће имати умањену кризу и то ће бити још боље", рекао је Крумајх.

Према његовим речима, ту немачку рачуницу су смислили војници, који нису престајали да наводе да је европски рат неизбежан и да је боље за Немачку да интервенише што је пре могуће. Друге силе тада закључују да Берлин одбија сваки покушај помирења и да жели рат.

"Русија, која је добила подршку од Француске током кризе, ипак се упушта у ризик да жестоко одговори у нади да ће застрашити Беч. Одлучује се прва на општу мобилизацију али наставља да нуди преговоре. Међутим, та мобилизација покреће немачки ратни Шлифенов план из 1905. године, који предвиђа да Немачка суочена с руском претњом треба прво да покори Француску, а после да искористи све своје снаге против

Русије, уклањајући себи кошмар да води рат на два фронта", рекао је Крумајх.

Хорн: "Блокови" сносе одговорност за рат

Историчар са Универзитета у Даблину Џон Хорн (John Horne) оцењује да "сви они који су тада прихватили Европу подељену на два наоружана блока и идеју да је рат прихватљиво оруђе политике, чак и Дарвинова

потреба, сносе део одговорности за Први светски рат".

"Међутим, улога Аустријанаца и посебно Немаца остаје суштинска. Питање одговорности треба гледати у контексту сукоба и равнотеже тада у Европи. То питање је од кључног значаја, посебно после рата, с обзиром на диспаритет између узрока сукоба и његове последице, које ће потом променити свет", рекао је Хорн.

(РТВ)

Pismo mladog Sarajlije: Sarajevu ne treba spomenik Francu Ferdinandu!


Autor: Minel Abaz


Na redakciju BUKA stiglo je otvoreno pismo mladog istoričara upućeno ministru Emiru Hrenovici, i načelniku Općine Stari Grad, Ibrahimu Hadžibajriću, povodom najave dizanja spomenika prestolonasljedniku Francu Ferdinandu.



Poštovani ministre Hrenovica, poštovani načelniče Hadžibajrić,

Obraćam Vam se ovim putem povodom šokantne vijesti, a to je da ste dogovorili izdvajanje 30000 KM za izgradnju spomenika austrougarskom prestolonasljedniku Francu Ferdinandu.

Vijest je šokantna iz više razloga, pa ću Vam kao mladi politolog i historičar, ali prvenstveno kao građanin grada Sarajeva, obrazložiti zašto je to šokantno, te zašto Franc Ferdinand ne zaslužuje spomenik u Sarajevu NIKAKO, a naročito ne sada u vrijeme ekonomske, socijalne i političke krize, kojoj ćete ovim činom samo pridonijeti.

Prvenstveno je bitno razjasniti ko je bio Franc Ferdinand. Franc Ferdinand je bio habsburški nadvojvoda i prestolonasljednik. Ferdinand je bio reakcionar i njemački rasista, a svrha njegove posjete Sarajevu je bila vojna vježba radi zastrašivanja Srbije i priprema za imperijalistički rat, kao jedini izlaz iz tadašnje svjetske krize kapitalizma. Njegova nacionalistička shvatanja se očituju u njegovim pisanjima: „Ja sam potpuno siguran, čak bih se mogao i kladiti, da će onog trenutka kad se učini kraj tim sramnim mađarskim intrigama (što se sasvim lako može učiniti, jer je Mađar pravi Hun i Azijat koji se uvek hvali, ali se predaje čim se protiv njega preduzme energična akcija) i Sloveni prestati sa svojim žestokim jurišima i ponovo se mirno i poslušno pokoriti kulturno superiornim Germanima“.

Ovdje se nazire promocija takozvanog “naučnog rasizma”, prema kojem se kolonijalizovani narod na tim područjima stavlja u položaj inferiorne rase, te se tako opravdava kolonizacija i imperijalni pohodi, kako bi se ti inferiorni narodi “civilizovali”.

To je prvi razlog zbog kojeg Vi ne bi trebali dizati spomenik u Sarajevu, tj. razlog zbog kojeg Sarajevo ne treba spomenik okupatoru. Ko je još čuo da jedna zemlja diže okupatoru spomenik?!

Drugi razlog je historijski revizionizam kojem bi ovim činom doprinijeli.

Ovim činom bi nastavili praksu u postratnoj Bosni i Hercegovini, prema kojoj je Franc Ferdinand progresivni prestolonasljednik i nevina žrtva, zaboravljajući pri tome na njegov nacionalizam, rasizam i okupatorski karakter Austrougarske monarhije, a Gavrilo Princip jedan obični velikosrbin, terorista koji je ubio nevinog Franca Ferdinanda i njegovu ženu, zaboravljajući i/ili smanjujući pri tome ideje i progresivna razmišljanja samog Principa i organizacije Mlada Bosna.

Budući da Vi radite kao službenici Ministarstva, i kao načelnik jedne Općine, imajući na umu da plate primate iz državnog budžeta, koji se puni novcem poreskih obaveznika, koristim svoje pravo da tražim da se navedeni spomenik NE IZGRADI, jer nemate pravo propagirati stavove Franca Ferdinanda i veličati okupatora.

Ovakvo ponašanje je nedostojno službenika, jer ne pridonosi objektivnoj naučnoj analizi, pridonosi samo historijskom revizionizmu, pokazuje neznanje i služi ličnim interesima i prikupljanju političkih poena.

извор: 6yka.com

 

I Hitler će doći na red samo da se nađu sredstva. Ipak je on poznatiji a i Nijemci su veći pak za uvlačenje. 

Ja mislim da je to puko kontriranje Srbima.

Izgubili su svaku mjeru. Mjerilo ispravnosti im je koliko omalovazavaju Srbe, konkretno ovde retrogradno "potvrdjuju" Srbe kao teroriste.

Iako su oni Austrougare jos vise mrzili jer su Hriscani, i dosli su im posle Turaka. Al jebiga.