Чедомир Антић: Аустроугарске офанзивне намере према Србији познате и пре Поћорековог писма            
четвртак, 09. јануар 2014.

БЕОГРАД - Аустроугарске офанзивне намере према Србији биле су познате и много пре него што је то у писму гувернер БиХ Оскар Поћорек написао министру Аустроугарске монархије Бјелинском 28. маја 1913. године, а само писмо нема велику историјску важност, оцена је историчара Чедорима Антића и Данила Шаренца.

У изјавама Танјугу они наводе да многа значајна документа указују на ратне намере Аустроугарске према Србији и кажу да је довољно прочитати књиге Андреја Митровића или Кристофера Кларка који говоре о Првом светском рату, док писмо које је у Андрићграду недавно представио директор Архива Србије Мирослав Перишић, како кажу, не открива ништа што већ није познато.

За разлику од Перишића, који тврди да тај, по њему важан документ, до сада није био доступан историчарима, иако је први пут објављен 1928. године, Антић каже да писмо није изгубљено, већ да га чувају у Ратном архиву у Бечу.

"Има много више докумената који су познати, који много боље и јасније указују на то да је Аустроуграска имала офанзивне намере, довољно је прочитати 'Продор на Балкан'‚ покојног историчара Андреја Митровића и видети да је то истражено. Такође треба подсетити светску јавност да је недавно на енглески преведена и његова књига 'Први стветски рат'", рекао је Антић.

Он је указао и на другог историчара, Кристофера Кларка, за кога каже да није наклоњен Србији, и који у својој књизи "Месечари" наводи да је начелник аустроугарског генералшатаба 25 пута тражио од цара да војска нападне Србију 1912. године, много пре него што је писмо датирано.

Да су односи Србије и Аустроуграске били веома напети дуги низ година пре Сарајевског атентата подсећа и историчар Шаренац, који у том контексту указује на Анексиону кризу, на време Балканских ратова, када се Србија такође нашла пред ултиматумом да се повуче са албанског приморја јер ће у противном бити суочена са војном интервенцијом.

Кризе у којима се могао наслутити будући сукоб биле су и оне везане за "топовско питање", када је Србија одлучила да модернизује своју артиљерију и уместо аустроугарског да купује француско наоружање, али и "царински рат" и одлука Србије да застити своју трговину и индустрију...

"Имамо читав низ спорова који су могли да доведу до рата и који су били праћени звецкањем оружја. То што Поћорек говори о томе је опште познато, та идеја о могућем сукобу са Србијом није нова, идеја о превентивном рату је присутна у целој Европи, немачке елите су је заговарале и то је нешто у чему се видело решење одређених напетости", рекао је Шаренац.

Са друге стране, упозорио је, треба водити рачуна и о реалном контексту у којем се доносе одлуке - Аустроуграска је сложена држава у којој постоје две целине које имају доминанту улогу, Аустрија и Мађарска, и врло је тешко донети конкретну одлуку, јер је за то био потребан консензус.

Уз све то, додаје Шаренац, постојали су различити кругови, двор, војне и друге фракције и све те групе морале су да се сагласе да би Аустроугоарска ушла у рат, што је био веома сложен процес.

"Ово писмо је добродошло и расветљава улогу и мишљење Поћорека о тим ситуацијама, али практично то писмо не доноси ништа ново нити је посебно значајно, то је више музејски примерак, јер говори отворено о неким стварима, па и каква је била реална моћ Поћорека у том тренутку - он је ипак војни управник провинције која се налази на периферији државе", навео је Шаренац.

Он је указао да је и сам хабсбуршки надвојвода и аустроугарски престолонаследник Франц Фердинанд био жестоки противник рата и да се сматра да би, да је поживео, можда и сменио Поћорека, који је био представник ратне струје.

Антић је сагласан да је писмо Поћорека из 1913. године требало да добије медијску подршку, али да није изабран добар документ, јер Архив Србије нема оригинал у поседу, који иначе, тврди он, постоји и зна се где је.

"Сада треба да дајемо велики значај докуметну који немемо у поседу, а доступне су нам стотине докумеанта који говоре исто то што и тај документ. Најбоље би било да држава Србија ради оно што је урадио Емир Кустурица, да издвоји време и средства и покуша да свету представи истину", рекао је Антић.

Констатујући да Србија има добре историчаре, уметнике, научнике, да постоји чак и довољна медијска пажња, Антић је у контексту обележавања 100 година Првог светског рата, истакао да је у свему томе највећи проблем држава која тек сада спрема шта ће да представи свету.

Напоменувши да је Британија у сличну акцију уложила 60 милиона фунти, "а ништа никоме не доказује", Антић је приметио да је и председник Републике поводом јубилеја рекао како смо ми угрожени и дао саопштење, што је, сматра, недовољно.

Антић каже да Србији данас треба политичка одлука, јер ће дочекати обележавање 1914. године као нација која има научну продукцију, објективну и доступну, присутну у Европи и свету и са квалитетним уметничким пројектима.

"Али, оно што је проблем је политичка одлука и држава је требало још пре три године да одвоји значајна средстава и нађе по могућности америчку продукцију да сними филм о Првом рату, не филм у коме ће се хвалити српски народ и представљати као жртва, већ филм који је поштен, који би био користан по интересе српског народа", рекао је Антић.

Према његовом мишљењу, требало је размишљати и на који начин свету представити документа која држава има, пре свега МИП-а, о јулској кризи из 1914. године и годинама које су претходиле, јер су све европске земље то радиле.

"Важно је не само за политички, већ и за економски интерес у будућности да држава скине тај крст који је на нас стављен не 1914. или 1918. године, већ после хладног рата, када је требало оправдати зашто је Европа ушла 1914. године у велики рат, када су све велике силе биле у Европи, а изашла из Великог рата као играчка великих ваневропских сила, пре свега САД и некадашњег Совјетског Савеза", подсетио је Антић.

Из Беча је, иначе, у међувремену стигло реаговање аустријских историчара који умањују значај писма, тачније негирају тврдње из Београда да су постојали планови за почетак Првог светског рата 13 месеци пре сарајевског атентата и 14 месеци пре аустроугарске објаве рата Србији.

"Писмо није ништа значајно", рекао је један од аустријских експерата на тему Првог светског рата Манфрид Раухенштајнер и додао да му није јасно зашто би то писмо уопште икада било у Београду.

Бечки дневник "Кронен цајтунг" објавио је да је превод у суштини супротност онога што Србија намерава да њиме докаже.

У писму, које је представио директор Архива Србије, бечки војни гувернер говори о "неизбежном рату за пар година" и да "Србија никада не може бити направљена поузданим пријатељем", зато што ће "се земља у сваком будућем рату отворено и одлучно борити на страни преосталих непријатеља", наводи лист.

Истовремено, указује "Кронен цајтунг", у писму Поћорек предлаже да "се Србија мора учинити безопасном тиме што би монархија са овом земљом склопила најмање један трговински, царински и војни споразум".

Добро је да се појављују различити документи из историје, сматра Шаренац, али и додаје да драматика која је пратила овај није била карактеристична за историјску методологију.

Он се осврнуо у и на, како је рекао, известан страх у народу од ревизије историје и сваљивања кривице на Србију због избијања Првог светског рата, истакавши да је то предимензионирано, јер у широј науци не стоји да се припрема тајна и сумњива ревизија историје.

"Историја није један документ, контекст је често битнији од онога што пише у самом документу", закључио је Шаренац.

(Танјуг)

Londonski gradonačelnik: Nemci su krivi za rat i oni ne krive Srbe za to

Tanjug    | 10. 01. 2014. - 17:31h | Foto: AP    |
Prvi svetski rat je rezultat ekspanzije i agresije Nemačke i bilo bi katastrofalno ako bi se ta istina poricala, izjavio je londonski gradonačelnik Boris Džonson koji kritikuje levicu zbog pokušaja da umanji krivicu Nemačke i pripiše je Srbiji.


Boris Džonson

Na stogodišnjicu Prvog svetskog rata, više nego ikad pre, veoma je važno da se prema istini odnosi sa poštovanjem, ocenio je Džonson u autorskom tekstu za britanski "Telegraf" pod nazivom "Nemačka je započela Veliki rat, ali levica ne može da podnese da to kaže".

"Jedan od razloga zbog kojih sam konzervativac je i taj što ne mogu da podnesem intelektualnu neiskrenost levice", rekao je Džonson i dodao da laburisti, prema njegovom mišljenju, pokušavaju da prikriju neprijatne činjenice ili odbijaju da kaže prostu istinu.

"Tužna, ali neporeciva činjenica je da je Prvi svetski rat - u svom svom ubilačkom užasu - pretežno rezultat nemačkog ekspanzije i agresije", naveo je on.

Laburistička partija veruje da to nije pristojno pominjati, rekao je Džonson i podsetio da je portparol laburista za obrazovanje Tristrem Hant nedavno u članku za "Obzerver" napisao da je šokantno što se i dalje stavlja neprihvatljiv fokus na "militarističku Nemačku sklonu ratnom huškanju i imperijalnoj agresiji".

Hant je u tekstu koji, kako navodi Džonson, zaslužuje Nobelovu nagradu za glupost, "uperio prstom na Srbe. Okrivio je Ruse. Okrivio je Turke zbog neupeha da održe Otomansko carstvo i u jednom trenutku sugerisao da smo preoštri prema ratobornoj junkerovskoj klasi".

"Nemačka je ta koja je naterala Austriju da krene u rat protiv Srbije. Nemačka je ta koja je objavila rat Rusiji 1. avgusta 1914. godine. Nemačka je ta koja je odlučila da je neophodno izvršiti invazuju na Luksemburg i Nemačka je realizovala plan "Šlifen" iz 1905. godine i poslala svoje trupe u neutralnu Belgiju i Francusku", kaže Džonson.

"Zašto je bilo neophodno da posle nekakvog loma u Sarajevu usledi invazija na Francusku, pobogu?", zapitao je on.

Pokretačka snaga iza tog pokolja bila je, kako kaže, želja nemačkog režima da izrazi sudbinu Nemačke kao velike evropske sile i da stekne prestiž i međunarodni ugled koji prate svakog ko ima carstvo.



Upravo zbog toga je u rovovima zapadnog fronta i na drugim mestima poginulo ukupno 15 miliona ljudi.

"Još veća je tragedija za Nemačku, a i za svet, što se posle dve decenije od Prvog svetskog rata pojavio još jedan nemački lider koji je odlučio da oživi ono što je suštinski isti vojno-politički cilj - snažnu ekspanziju nemačkog uticaja u Evropi i šire", ocenjuje Džonson.

Prema njegovim rečima, nije slučajno što je Hitler koristio veoma sličan plan: prvo zauzeti Francusku i manje zemlje, pa onda krenuti na Rusiju.

U oba rata život je izgubio veliki broj Britanaca u borbi protiv tih poremećenih ambicija i to na pravoj strani, veli Džonson i dodaje da ne treba da bude zabranjeno da se kaže ta činjenica.



Drugi svetski rat proistekao je iz Prvog i za oba rata teret odgovornosti pretežno leži na plećima Nemaca.

"To je činjenica i ne bi trebalo da nam bude zabranjeno da to kažemo danas - ne samo zbog istine, već i zbog Nemačke 2014. godine", smatra on.
Nemci su danas takvi kakvi jesu zbog toga što su iskreni prema sebi i zbog toga što su u proteklih 60 godina prošli agoniju priznavanja strahote koje su počinili. Oni ne pokušavaju to da gurnu pod tepih, smatra Džonson.

"Oni ne krive Srbe za rat 1914-18. Oni ne krive Ruse ili Turke. Oni znaju cenu koju su platili za militarizam 20. veka. Oni ne pokušavaju da ublaže ili podele krivicu za konflikt. To su pokušali tridesetih godina i znaju da taj put vodi u ludilo", kaže on.

"Nemci znaju istinu o svojim ratovima i svojoj ulozi. Oni su naučili i promenili se. Bilo bi katastrofalno ako bi ta istina bila danas zamagljena", poručio je Džonson.

Izvor: Blic

србенда 

Gavrilo princip i jeste bio terorista. Problem je sto mi to shvatamo licno.

Principa je prosto iskoristila engleska obavestajna sluzba da nahuska Austrougarsku; gladnom lavu bacili komad mesa da se zanima, dok ispod miske drze Rusiju, Italiju i Francusku za glavno jelo, dok stoje van realnog dometa ratnih dejstava u pogledu infrastrukture, uz par isplativih gubitaka u formi resavanja problema viska radnika.
Ta ista engleska koja je prva u redu da optuzi Nemacku za imperijalizam.

Nas je Austrougarska napala jer nismo hteli da saradjujemo sa njima u pogledu putne infrastrukture i slicnih stvari koje su bile protiv engleskog interesa. Ako pogledate koje su sve zemlje bile u bloku, ukljucujuci Tursku i Bugarsku, uzevsi pritom u obzir da je kod nas bio jak uticaj Engleske, kroz Karadjordjevice i da smo redovno Austrougarskoj/Nemackoj udarali lakat u rebra samo da bi jednoj Engleskoj posluzili kao 4. front u ratu sa konkurentskom imperijom u usponu, moze se lako zakljuciti da smo se losom spoljnom politikom uvukli u govna do guse i da u nasem ucescu u 1. svetskom ratu nema nicega za ponos.

Nedostatak pametne politike u proslosti nas je ucinio hronicnim topovskim mesom. Vecito isti. Vecito tudji.

Od kad je terorizam kad ubijes vladara koji ti je okupirao zemlju? 

Po toj logici bi terorista bio i neki Poljak koji je ubio Hitlera dok je obilazio okupiranu Poljsku 

Sada, definicija okupirane zemlje moze da varira od ugla gledanja. Samo sto Gavrilo nije posadio bombu negde da pobije 10-100 obicnih ljudi vec je ciljano izvrsio atentat, sta je ustvari atentator a ne terorista 

Tacno tako.

управо је то разлика,гаврило је видео сву несрећу свог народа у францу,и исход је познат
за разлику од терористе који ће зарад свога циља убити још њих...

Gavrilo Princip je revolucionar i borac za slobodu, ja ne znam sta je tu vise za raspravljati. Jedno je oduvati 100 ljudi zarad Alaha ili tamo nekog cuda, a sasvim drugo da precizno sjebe skota. I to sto je upucao njegovu zenu je bila puka slucajnost i nesrecan slucaj, jer je ciljao Pocoreka, ali AU vojnik ga je spicio u ruku i tako je metak zalutao gde je zalutao.

Ubistvo Ferdinanda je politicko ubistvo, a ne sirenje terora u monarhiji, to je valjda svima jasno...