Da nema negde u pdf?

Има да се скине, али на енглеском. Књига није преведена. И да вас додатно обесхрабрим, има хиљаду страна лол

Nema veze ajde ostavi mi link na pm ako ti nije problem...

Гуглање није никаква ракетна наука

http://dfiles.eu/files/stfqdpbea

Sto da guglam kad ti vec znas gde je  ,hvala...

Nego, jel poznaje iko od vas iole nekog istoricara ili nesto, nikako ne mogu da se dokopan informacija koje su mi potrebne. A tek sledece godine mogu da lovim knjige po Srbiji na ovu temu.

Ja sam narucio tu knjigu, i ima da procitam i ostavim utiske, nadam se da je bolja od one lazi "Katastrofa: Evropa ide u Rat

Бечки „Пресе“: Пашић знао за атентат, Принцип одговоран за смрт 80 милиона људи            
недеља, 05. јануар 2014.

БЕЧ - Неоспориво је да је Европа пре рата била опасно место, пуна непромишљених и агресивних политичких маневара, оцењује бечки дневник "Пресе" који је недељно издање посветио Првом светском рату.



Ко је био најважнији човек 20. века - Ајнштајн, Хитлер, Стаљин, Горбачов, пита лист, уједно износећи тезу да би то могао бити "млади босански Србин са несрећним детињством, који је 1914. случајно доспео у окружење српских националиста" - Гаврило Принцип.

Принцип се, како истиче дневник, низом случајности нашао са оружјем у руци на правом месту у право време, када је аустроугарски престолонаследник посетио Сарајево.

На дан атентата је Европа била мирни континент, а само 37 дана касније почео је рат који је однео 20 милиона живота, подсећа "Пресе", указујући да је уништио четири монархије и оставио за собом вакуум власти у коме су националсоцијализам у Немачкој и бољшевизам у Русији могли да се шире.

Злочини 20. века у овоме имају извор, а из прве катастрофе века су уследиле даље све до ратова на простору бивше Југославије и геополитички нестабилног региона Блиског и Средњег истока, наводи лист, додајући да без Принципа не би било лењинизма, стаљинизма, Хитлера, холокауста, ни хладног рата.

Шта може појединац?

Истовремено, "Пресе" поставља питање да ли појединац може такву ланчану реакцију покренути, која је имала за последицу 80 милиона мртвих.

Стотине историчара покушавале су да умање значај Принципа и докажу да би се Први светски рат догодио и без њега и да су велике борбе за власт у националистички подгрејаној атмосфери тог доба, пре или касније, морале избити.

Актуелно се дискутује, указује "Пресе", о грешкама и лошим проценама преоптерећених носилаца власти, које су довеле до непотребне катастрофе.

Неоспорно је, истиче лист, да је Европа пре рата била опасно место, пуна непромишљених и агресивних политичких маневара. Особе које су биле на челу држава, чинило се, да нису биле свесне куда иду и о чему је у праву било реч, већ су уништиле за мало година избалансирани систем "концерт сила", који је Европи донео деценије мира.

"Пресе" наглашава да је деценијама историчарима било јасно да је одлучујући "лош тон" у концерту сила увела Немачка и додаје да је ескалација између Беча и Београда могла бити локализована, да је Берлин показао већи интерес за мир и умирујуће деловао не Беч.

И 100 година после боли колико је бесмислен био "Велики рат" са својим катастрофалним последицама, али из грешака од тада се данас могу извући поуке за данас, оцењује лист, додајући да се чини да је понављање ове "страве" искључено у Европи, захваљујући европском процесу уједињења, указујући да се у Азији појављују сличности.

Пашић знао више него што је желео

"Пресе" је посветио пажњу и Николи Пашићу, представљајући га као "премијера који је више знао, него што је желео".

Лист сматра да је Пашићу 1914. било јасно да је тада пропагирано државно уједињење територија насељеним Србима било могуће остварити само ратом, могуће и европским.

Међутим, Пашић није желео рат пре лета 1914, пошто је Србија требало тек интерно да се консолидује, сматра дневник.

"Пресе" наглашава да су историчари дуго расправљали о томе, а да је данас јасно да је Пашић знао о плановима атентата на Франца Фердинанда и да је чак дао наређење да се српско-босанска граница затвори, али прекасно.

Пашић је, чак, како тврди Кристофер Кларк у свом делу "Месечари", наводно упутио упозорење Бечу, али то упозорење није било озбиљно схваћено или је процењено финтом.

Накнадно то упозорење није смело постојати за обе стране, јер би Пашић био у потпуности дискредитован, а Беч би морао признати драматично лошу процену, наводи "Пресе".

(Танјуг)

Директор Архива Србије: Први светски рат планиран тринаест месеци пре сарајевског атентата            
недеља, 05. јануар 2014.

АНДРИЋГРАД - Планови за почетак Првог светског рата постојали су 13 месеци пре сарајевског атентата и 14 месеци пре аустроугарске објаве рата Србији, произлази из до сада прећуткиваног писма које је у Андрићграду данас представио директор Архива Србије Мирослав Перишић.

То писмо је гувернер БиХ Оскар Поћорек упутио тадашњем министру Аустроугарске монархије Бјелинском, 28. маја 1913. године, а препис је данас представљен у одељењу за историју Каменграда.

Перишић је рекао да је то писмо вишеструко значајно за све оне који се баве проучавањем Првог светског рата, јер открива не само намере ратних кругова Беча да га поведу, већ и ставове владајући кругова према Србима, Хрватима и муслиманима и њихове међусобне односе, а посебно на политику Беча према Србима у Босни и Србији, као и према поборницима идеје уједињења Јужних Словена.

“Поћореково писмо је документ који спада у примарне историјске изворе, јер је настало оног момента када се догађај десио и оно је један од најзначајнијих историјских извора за изучавање питања кривице и одговорности за почетак Првог светског рата”, рекао је Перишић.

Навео је да разлози за прећуткивање овог документа није тешко открити, јер се његов садржај није уклапао у жељену, односно конструисану ненаучну слику предисторије и историје почетка Првог светског рата.

Овај изузетно важан документ до сада није био доступан историчарима нити је коришћен у научним радовима, иако је први пут објављен 1928. године у листу "Вечерња пошта“ у Сарајеву и био чуван у тзв. црном кабинету где се скрива најповерљивија пошта, истакао је Перишић.

Препис овог драгоценог историјског документа за расветљавање повода и узрока почетка Првог светског рата чува се данас у Ахриву Србије док се за оригиналом још трага.

Члан Одбора Андрићевог института за обележавање годишњице Првог светског рата Мирослав Јовановић је рекао да сарајевски атентат није био пресуда, него је био само повод за избијање великог светског крвопролића у коме је страдало девет милиона војника и пет милиона цивила.

"Аустрогуарска је повод за почетак Првог светског рата ставила на терет Србије и Русије што су касније подржали бројни познати историчари као што су Крис Кларк и Шон Мекејн“, навео је Јовановић.

Прослављени редитељ и идејни творац Каменграда Емир Кустурица рекао је да поновно објављивање овог писма у "Историјским свескама“ Андрићевог института треба да поправи историјску и медијску слику о почетку рата.

"Бројни су антитирански атентати који су обележили историју, а у новије време они се дешавају и пред телевијским камерама. Сарајевски атентат је историјски злоупотребљен и искоришћен за прогон српског народа и за почетак великог рата", рекао је Кустурица.

Он каже је да је Гаврило Принцип убио окупатора Франца Фердинанда, "расисту и антисемиту, на кућном прагу, у земљи Гаврила Принципа, а не у Бечу или неком Фердинандовом летњиковцу у Аустроугарској монархији".

"Када је Гаврило Принцип убио аустријског престолонаследника у окупираном Сарајеву, његов стриц Фрањо Јосип је, према наводима мемоарске литературе, рекао:’Испуњена је божја правда’. Његова реакција није била само израз нетрпељивости стрица према братићу, него и стање ствари у једном од најмоћнијих царстава у историји људског рода“, сматра Кустурица, јавила је Срна, а пренели бањалучки медији.

Нагласио је да је објављивање овог документа почетак настојања Андрићевог института да јавности стави на увид документе који скрећу пажњу јавности са колосека пропаганде, али и организованог заборава "у коме данас учествују и они који су славили победу Првог светског рата".

"У сваком случају биће корисно да се прочита шта је Поћорек рекао Бјелинском годину дана пре него што је Аустрија објавила рат Србији и тако увукла Европу и свет у пламен у коме је изгорело, према Олегу Ајрапетову, 9,5 милиона војника и пет милиона цивила“, навео је.

Кустурица је потврдио да ће поводом годишњице Првог светског рата снимити документарни филм, а Андрићев институт ће организовати и бројне манифестације, промоције докумената и књига, као и представљање истине о том рату на међународним форумима.

(Танјуг)

Аустријски историчари: Планови за почетак Првог светског рата нису постојали пре сарајевског атентата            
среда, 08. јануар 2014.

БЕЧ - Аустријски историчари негирају тврдње из Београда према којима су постојали планови за почетак Првог светског рата 13 месеци пре сарајевског атентата и 14 месеци пре аустроугарске објаве рата Србији.

"Писмо није ништа значајно", реаговао је један од познатијих аустријских експерата на тему Првог светског рата Манфрид Раухенштајнер, поводом писма који је у Андрићграду представљен пре пар дана од стране директора Архиве Србије Мирослава Перишића.

То писмо је бечки војни гувернер БиХ Оскар Поћорек упутио тадашњем министру финансија Аустроугарске монархије Леону Билинском, 28. маја 1913. године, а препис је сада представљен у одељењу за историју Каменграда.

Перишић је рекао да је то писмо вишеструко значајно за све оне који се баве проучавањем Првог светског рата, јер открива не само намере ратних кругова Беча да га поведу, већ и ставове владајућих кругова према Србима, Хрватима и муслиманима и њихове међусобне односе, а посебно на политику Беча према Србима у Босни и Србији, као и према поборницима идеје уједињења Јужних Словена.

Овај изузетно важан документ до сада није био доступан историчарима нити је коришћен у научним радовима, иако је први пут објављен 1928. године у листу "Вечерња пошта" у Сарајеву и био чуван у тзв. црном кабинету где се скрива најповерљивија пошта, истакао је Перишић.



"Поћореково писмо је документ који спада у примарне историјске изворе, јер је настало оног момента када се догађај десио и оно је један од најзначајнијих историјских извора за изучавање питања кривице и одговорности за почетак Првог светског рата", рекао је Перишић.

Навео је да разлози за прећуткивање овог документа није тешко открити, јер се његов садржај није уклапао у жељену, односно конструисану ненаучну слику предисторије и историје почетка Првог светског рата.

Бечки дневник "Кронен цајтунг" указује да је Перишић представио новинарима само превод писма. Према бечком листу превод је супротност онога што Србија намерава да њиме докаже.

У писму бечки војни гувернер говори о "неизбежном рату за пар година" и да "Србија никада не може бити направљена поузданим пријатељем", зато што ће "се земља у сваком будућем рату отворено и одлучно борити на страни преосталих непријатеља", наводи лист.

Истовремено, указује "Кронен цајтунг", у писму Поћорек предлаже да "се Србија мора учинити безопасном тиме што би монархија са овом земљом склопила најмање један трговински, царински и војни споразум".

(Танјуг)