Revizija istorije: Od Gavrila Principa prave Bin Ladena

Љубодраг Димић: Гаврило Принцип је био национлни револуционар, планови за рат су постојали и пре Сарајевског атентата
недеља, 10. новембар 2013.

Београд -- Историчар Љубодраг Димић тврди да су планови Првог светског рата постојали и пре пуцња Гаврила Принципа у Сарајеву 1914. и да Србија свакако рат није желела.
Сам Принцип био је, како каже, национални револуционар.

Коментаришући наводе из књиге канадске историчарке која за почетак рата криви Србију и Принципа, Димић за Танјуг каже да ми не можемо станемо на пут "насилном покушају ревизије почетка Првог светског рата", али да Србија може да покуша да одбрани истину о којој говоре чињеница о томе на који начин је тај рат заправо започео, као и ко су његови виновници.

Према његовим речима, уколико Србија жели да допринесе обележавању годишњице Првог светског рата наредне године, треба да спречи "бруталан ревизионистички удар који је према њој усмерен и који ће бити употребљаван политички, јер он постоји само онда када политичка воља постоји да се та ревизија врши".

"Србија мора да заигра на карту враћања на историјске изворе и она треба да подржи резултате историографије која је на трагу истраживања Фрица Фишера", поручио је Димић.

Немачки историчар Фриц Фишер кога помиње Димић, а на којег се позивају и други српски историчари, доказао је да је Немачка умешана у избијање рата, док је историчар Ноел Малком тврдио да нема умешаности Србије у атентат.

Увидом у литературу, објашњава Димић, може се закључити да су већ 1915. Немци видели да ће, ако буду изгубили рат, бити оптужени за његов почетак, па су почели да раде Белу књигу у којој су желели да покажу своју невиност у томе.

"У помоћ су позвали историчаре, који су им рекли да је то добра пропаганда за њих, али да се то стручно не може никада одбранити", рекао је Димић.

Процес покушаја ревизије историје, међутим, како каже, бар када је у питању разлог за почетак Првог светског рата, присутан је већ дуже и он се егзистенцијално тиче српског народа, али и југословенског простора и целе југоисточне Европе.

У том ревизионистичком процесу, објашњава, предност добијају тумачења, а не чињенице, предност се, наиме, даје стереотипима, а не поузданим научним знањима и на том трагу је и информација канадске историчарке о кривици Србије за почетак рата.

"Ревизија се покушава уз паушалне оцене, стереотипе, поређења Србије и Ирана, Србије која је имала негде око четири милиона становника а Иран има 80 или 90 милиона. Та 1914. година и пуцњи у Сарајеву су пуцњи једног националног револуционара. Мета која је изабрана била је мета која је била веома омражена и у самом Бечу и врло непупуиларна у самом Берлину због политике коју је наговештавала", објаснио је Димић.

Он подсећа и да је Србија учесница рата, дакле, не и изазивач, те да јој рат који је започео месеце дана после пуцњаве у Сарајеву није био потребан.

"Србија рат није могла ни да сања, није ни имала снаге да га изведе, после тешких и оптерећујућих Балканских ратова. Она је пред собом имала неке друге приоритете после 1913. године, требало је те нове просторе интегрисати и органозовати државу у новом окрвиру, одредити се према суседима", указао је он.

Не може се зато, како тврди, доћи до закључка да је Србија желела рат, јер се наспрам ње налазе прави виновници рата - Немачка и Хазбуршка монархија које су желеле рат.

"Хазбуршкој монархији се Србија нашла на путу у њеном продору ка Балкану, а Немачкој се нашла на путу њеног продора према истоку. У том контексту Хазбуршка монархија је закорачила на Балкан дефинитивно после Берлинског конгреса кад је дошло до окупације Босне и Херцеговине. Те 1908. године дошло је до анексионе кризе и тада је у Бечу дефинитивно донета одлука у царевинском већу да Србију треба војнички победити", истакао је Димић.

Како додаје, већ од тада се могу пратити планови генералштаба који разматрају опције које треба учинити да Србија нестане или да буде веома смањена на политичкој карти Европе.

"Једна од опција да Србија нестане је тако што ће бити у саставу Хазбуршке монархије, а друга опција је предвиђала да Србија буде подељена", казао је Димић и закључио да планови виновника рата постоје и пре пуцња Гаврила Принципа.

Канадска историчарка Маргарет Мекмилан, о којој Димић говори, у својој књизи пореди Србију из времена Првог светског рата са данашњим Ираном, где су делови власти спонзорисали терористичке активности, док је, како наводи, Принцип био фанатик који се послужио терористичким насиљем за остваривање својих циљева.

То, међутим, није први покушај ревизије прошлости у делу који се односи на Први светски рат.

Крајем јула следеће године, наиме, у Сарајеву ће бити обележена стогодишњица почетка Првог светског рата и атентата на Фердинанда, па су се већ током ове године, а у сусрет том догађају, у појединимм текстовима историчара на западу појавили покушаји ревидирања прошлости тако што би одговорност за избијање рата била приписана Србији и Принципу, иако је општеприхваћено становиште да је узрок рата била тежња великих сила за новом поделом колонија и за освајање војно-политичке превласти.

Премијер Србије Ивица Дачић рекао је тада да Србија неће дозволити ревизију историје којом би се за почетак Првог светског рата оптужио српски народ.

Поводом обележавања стогодишњице Првог светског рата биће у Сарајеву ће бити, како је најављено, одржана и међународна конференција историчара на којој ће учествовати више од 100 научника из 26 земаља света.

(Танј