Na žalost,bolje da se ne zaključava.Čim je i Bataković ozbiljno počeo da sarađuje sa Rusima,pripremajući se za narednu godinu,stvar nije za zezanje...

     
     http://www.nspm.rs/hronika/dusan-batakovic-cilj-zapada-je-da-rusiju-i-srbiju-predstavi-kao-trajne-tacke-geopoliticke-nestabilnosti.html

Rusija je pukla budu li usli u rat, nazalost suvise su pasivni. Jeste imaju naoruzanje i sve to, ali su opkoljeni.

Amerika kontrolise medije, i to je sada mocnije od svakog nuklearnog naoruzanja

dovoljno je da ruje detoniraju sve nukelarne (sto bi reko bus) na svojoj teritoriji i da pretvore zemlju u asteroid. ne mogu se poraziti nikako...

Kakve veze ima rat s medijima?Ne mislim generalno ratovi nego rat konkretno Rusije nema veze s medijima...

Najopasnije je kad potcenite nekoga...

Oni su vec porazeni, jer zaostaju iza Amera i Kineza.  Ja pozdravljam Rusiju, nemam problem sa njima, ali mi se ne svidja njihova pasivnost i preterana samouverenost, oni jos i dalje misle u fazi Hladnog Rata, sto je veoma pogresno.

Kako nema? Pa mediji odredjuju ratove? Vijetnam, Afganistan, Srbija, Libija...napisi koju hoces zemlju.  Rusija je vec izgubila taj rat u ocima Zapada, jer USA ima dominanciju.  Koliko ljudi govori Ruski van Rusije, a koliko Engleski van Engleske, Australije i Amerike?

To je ok,ja sam ti naglasio Rusiju,kapiram ja da mediji igraju ulogu u tim ratovima sa malim zemljama,ja ti kazem da mediji nemaju ulogu u velikom ratu jer zarad koga ce da vode medijski rat,nema zbog koga,imao bi SAD,Francusku,Britaniju,Tursku,Japan i Izrael,prema Rusiji,Iranu,Kini i Indiji i to ti je to,medijski rat je nebitan jer smo mi ostali nebitni u toj eventualnoj prici.Rusija je imala ogromne probleme,ona prvo nije kontrolisala sebe,pa je uspela,nije kontrolisala svoju teritoriju celu jer je to ogroman izazov,pa polako uspeva i u tome,ne moze zemlja od rasula 1999,da bude najveca supersila 2013,spor je to proces,ali su danas vec u vojnom smislu jako ozbiljna drzava i taj napredak ce se nastaviti,a jezik je nebitan prosto je jako lak i to je lepa okolnost koja im je pogodovala.

Hitler je mrzeo Srbe zbog Gavrila Principa

Momčilo Petrović    | 11. 11. 2013. - 19:42h | Foto: RAS   
Nemačka surovost prema Srbiji 1941. bila je prekomerna sa stanovišta vojne taktike. To je objašnjavano Hitlerovim besom zbog odustajanja od Trojnog pakta. Sada se javljaju i tumačenja da je vođa Rajha bio ljut zbog Sarajevskog atentata.


Klikni za uvećanje (+)
Objavljivanje fotografije Hitlerovog ličnog fotografa u nedeljniku “Vreme”, na kojoj za rođendan 20. aprila 1941. godine prima poklon donet iz Sarajeva - spomen-ploču Gavrilu Principu, u prvi plan izbacilo je tezu da je Prvi svetski rat odigrao odlučujuću ulogu u formiranju Hitlerovog stava prema Srbima.

- Postoje svedoci koji su o tome ostavili pisani trag - kaže istoričar Milan Ristović, redovni profesor na BU - da je Hitler posle vesti o puču 27. marta zapao u histerično raspoloženje. Iz njega je tada izbila mržnja prema Srbima, svojstvena austrijskom javnom mnjenju koje je godinama, i pre atentata u Sarajevu, bilo izloženo antisrpskoj propagandi. Tu mržnju potiskivao je samo da bi Jugoslaviju pridobio za Trojni pakt... Hitler je tada dao smernice Gebelsu, koji je u proglasu o napadu na Jugoslaviju rekao da je “došlo vreme da se uništi Beograd, da se uništi srpsko zavereničko jezgro koje se po drugi put okrenulo protiv Nemačke“. Prvi put je bio Principov atentat, a drugi puč.


 
A engleski istoričar Kristofer Klark u intervjuu za nedeljnik “Vreme” kaže da je u nemačkom vođi posle poraza 1918. ostalo “mnogo habzburške mržnje prema Srbima...”.
 
- Hitlerov odnos prema Srbima deo je šireg konteksta: postoji, naime, jedna razglednica na kojoj je iznad fotografije austrougarskih vojnika iz Prvog svetskog rata i nemačkih iz Dugog, portret Eugena Savojskog, vojskovođe koji je krajem 18. veka osvojio Beograd. Natpis na toj razglednici je: “Očevi i sinovi na istom zadatku”, i njime se uspostavlja veza između različitih perioda u kojima je postojala jedna ista želja: širenje nemačkog životnog prostora na jugoistok, na Balkan - navodi prof. dr Ristović.
 
Kad je o samom Hitlerovom učešću u Prvom svetskom ratu reč, međutim, istoričari nisu jedinstveni.
 
Donedavno bila je široko je prihvaćena teorija da su Hitlerova iskustva iz Prvog svetskog rata ono što je doprinelo njegovom radikalizmu i okrenulo ga bespoštednom antisemitizmu.
 
I sam Hitler se hvalio da je od 1914. do 1918. godine “rizikovao svoj život, gotovo svakodnevno”.
 
Koliko mu je bilo stalo do uspomena na ove dane, svedoči i činjenica da su jedine dve medalje na njegovom telu kad se ubio bile iz ovog rata  - Ranjeničko odlikovanje i Gvozdeni krst prve klase.
 
Ali 2010. godine nemački istoričar Tomas Veber utvrdio je da Hitler nije bio heroj, već ga je takvim kasnije načinila nacistička propaganda.

Izvor: Blic

Ima nesto u Kuriru o ovoj temi.

То, пошто је у питању курир, сачувај ако ти понестане тоалет папира.