Ni za to ne valja, da dobije covek trovanje olovom.

Mislim da su objavili istrazivanje javnog mnjenja koje je obavila Prva srpska televizija. Nesto da gradjani pojma nemaju ovaj deo istorije.

А ја мислим да куриром не бих ни потпаљивао ватру за први мај, а не да за озбиљно узимам било шта што пише исти.

I ja, ali ovde cesto kopiraju tekstove sa sajta tih novina, pa rek'o da obavestim da su se bavili ovom temom.

"Audiatur et altera pars"

Princip postao Jevrejin i Arapin

B. SUBAŠIĆ | 16. novembar 2013. 21:20 |
Austrougarski propagandni rat protiv Srbije nastavili kasnije nacisti i sile koje su krajem prošlog veka razbile Jugoslaviju. Na osnovu austrougarskih pamfleta, nacistička štampa proglasila člana „Mlade Bosne“ masonom

Gavrilo Princip prilikom hapšenja

ISTORIČARKA Margaret Mekmilan je u Vašingtonu prošle nedelje Srbiju s početka 20. veka uporedila s Iranom „državom - sponzorom terorizma“, a Gavrila Principa s islamskim bombašem samoubicom. Njen nastup dobio je veliki publicitet, jer je reč o oceni oksfordskog profesora i člana Instituta za istorijsku pravdu i pomirenje sa sedištem u Hagu, čijim izvršnim odborom predsedava Ričard Goldston, bivši glavni tužilac Tribunala.


Kvalifikacije su izrečene na promociji knjige „Sprečavanje novog velikog rata: lekcije iz 1914“, što asocira da „srpska opasnost“ po svetski mir još vreba. Sociolozi smatraju da je reč o zloupotrebi naučnog autoriteta radi revizije istorije.

- Ovakva neukusna poređenja nisu ništa novo, pa i nacisti su Gavrila Principa proglasili Jevrejinom i masonom kad im je trebalo. Reč je o staroj habzburškoj matrici po kojoj su Srbi „orijentalni primitivci, zaverenici i kraljoubice“ koji se moraju pacifikovati silom jer su opasnost po mir. Formalni povod za ovakve istupe je stogodišnjica Sarajevskog atentata, a suština je da sile koje su zapalile Balkan devedesetih žele sada da operu ruke, kao Nemačka i njeni saveznici između dva rata - kaže sociolog dr Slobodan Vuković, dugogodišnji upravnik Centra za sociološka istraživanja.

On ističe da je Srbija pogodna da se okrivi jer je mala i siromašna. S druge strane, ona čak i takva predstavlja simbol otpora imperijama.


- Simbol ne može da se uništi vojnim i ekonomskim merama, pa se primenjuje revizija istorije. Još tokom Prvog svetskog rata Nemačka i Austrija stvorile su veliki tim naučnika sa zadatkom da odgovornost za rat svale na Srbiju, a njihove teze slušamo i danas. Ti „naučni autoriteti“ su utvrdili da za Sarajevski atentat odgovornost snose svi Srbi kao „zaverenički narod“, a nedavno i od Martija Ahtisarija slušamo da su „Srbi krivi kao narod“ - objašnjava dr Vuković.

Problem revizionista istorije su svedoci događaja čiji iskazi kvare unapred kreiranu sliku. Naročito ako je reč o važnim ličnostima kakav je bio Leo Pfefer, istražni sudija u Sarajevskom procesu. Revizionisti namerno zanemaruju njegovu knjigu „Istraga o Sarajevskom atentatu“ 1938. u kojoj je kao neposredni svedok razotkrio manipulacije austrougarskih vlasti s ciljem da se Srbija bez dokaza okrivi za rat. Pre svega on objašnjava da „mladobosanci“ nisu bili „velikosrbi“ već idealisti koji su se izjašnjavali kao Jugosloveni ili Srbohrvati, inspirisani panslovenskim i levičarskim idejama. Ovo delo je utoliko vrednije jer ga je pisao austrougarski činovnik penzionisan 1919. upravo zbog učešća u Sarajevskom procesu, zbog čega je godinama pominjan u najcrnjem kontekstu.



- Ova istraga mi je bila najteži i najnaporniji posao u životu. I ne samo to, već i najnezahvalniji posao koji je zapečatio sudbinu mog života. Ali šta sam ja prema milionima koji su u ratu stradali. Bio sam odmah svestan važnosti ove istrage kao i toga da će se o njoj kad-tad mnogo raspravljati, pogotovo kad sam saznao da se namerava da se istraga iskonstruiše da bi poslužila kao povod za rat protiv Srbije - posvedočio je Pfefer 1938. kad je Hitler odbacio Versajski ugovor, a bivše sile pobednice Antante se klanjale pred Trećim rajhom.

U to vreme Vinston Čerčil je javno osuđivao postavljanje spomen-ploče „varvarinu“ Principu u Sarajevu, a Pfefer je za atentat optužio moćnike iz „ratne struje“ Austrougarske.

- I u vreme istrage sam bio uveren, a i danas, da su određeni krugovi Austrougarske morali pogodovati tom atentatu, koji su onda iskoristili za rat protiv Srbije - tvrdio je Leo Pfefer.

On je isticao čudnu ulogu maršala Poćoreka, koji je posle prvog atentata neobjašnjivo zaustavio Ferdinandovu kolonu i vratio je tačno ispred atentatora Principa.

- Iako me je svetski rat zatekao pri vođenju istrage bio sam uveren i onda, kao i danas, da Sarajevski atentat nije izazvao rat već da je bio samo baklja koja je potpalila složenu lomaču ukrštenih interesa - pisao je Pfefer.

On je otkrio i identitet jednog od najvećih manipulatora istorijom, tajanstvenog nemačkog profesora Farosa, čija je knjiga „zvaničnih stenograma“ sa Sarajevskog procesa 1917. dokazivala da su krivci za rat Srbija, Rusija i francuski masoni. U predgovoru knjige berlinski profesor Jozef Koler je lansirao tezu o kolektivnoj krivici Srba: „Sarajevski atentat nisu izvršili samo atentatori, postojala je cela zaverenička atmosfera jednog naroda u kojoj su oni živeli i disali.“


Kad su pronađeni i 1930. objavljeni pravi stenogrami sa suđenja videlo se da je tiražno delo „profesora Farosa“ falsifikat, a ispostavilo se i da niko ne poznaje misterioznog „naučnika“. Pfefer otkriva da je reč o jezuiti pateru Antonu Puntigamu, koga je zapazio među malobrojnom publikom na Sarajevskom procesu zbog napadnih tvrdnji da su u atentat umešani masoni.
- Isti pater Puntigam je izdao posle rata u Francuskoj obimnu knjigu o glavnoj raspravi o atentatu, u kojoj dokazuje umešanost slobodnih zidara - otkrio je Pfefer. - Tad je utvrđeno da je Puntigam dobio od zvaničnika dokumentaciju o atentatu, a po objavljivanju knjige pod pseudonimom Faros austrougarski car Karlo ga 1917. odlikuje Ordenom ratne krune.

Ipak, šteta se nije mogla ispraviti jer su nacisti koristili Puntigamov falsifikat za dalje fabrikovanje optužbi.

- Opšte je poznata stvar da je ubica nadvojvode Franje Ferdinanda i njegove supruge Jevrejin i mason tj. slobodni zidar Gabrijel Princip. On je sa svojim drugovima i saučesnicima pripadao zloglasnoj jugoistočnoj evropskoj organizaciji „Narodna odbrana (Crna ruka)“, tajnom beogradskom okruženju koje je kao i sva tajna udruženja balkanskih država bilo u najneposrednijoj vezi sa Rimom i Parizom. Do današnjeg dana sva ova udruženja nisu ništa drugo nego filijale lože Velikog Orijenta u Parizu - objavio je tiražni „Folkišer beobahter“, zvanični list Hitlerove stranke, 8. januara 1936. u tekstu „Slobodno zidarstvo u istoriji“. Ove besmislice dve godine kasnije ponavlja i nacistički list „Šturmer“ (jurišnik).

- Pater Puntigam je hteo Sarajevski atentat da iskoristi i jednim udarcem kompromituje zvaničnu Srbiju i masone, ali Hitler ide još dalje pa tome pridružuje još i Jevreje, pa tako Gavrilo ispade ne samo mason već i Jevrejin! Nemačkoj više nije bila potrebna teza o odgovornosti Kraljevine Srbije za atentat i Prvi svetski rat, ali je tim više bila potrebna teza o krivici slobodnih zidara i Jevreja - zabeležio je Cvetko Popović, jedan od preživelih „mladobosanaca“

Pošto svako vreme ima svoju viziju đavola, Gavrilo Princip iz Obljaja kod Grahova je od nacističkog „Jevrejina Gabrijela“ postao „crni Arapin“ u našim danima. Da li je reč o pripremi baklje za neku novu lomaču ukrštenih interesa, kako bi to rekao Pfefer? n



LAŽNA SRPSKA ARHIVA

Prljava igra revizije činjenica o Velikom ratu počela je još tokom Sarajevskog procesa, na kome se formalno sudilo atentatorima i pomagačima, a presuđivalo Beogradu. Kao dokaz priložena je i gomila dokumentacije koju je navodno zaplenila austrougarska vojska u spaljenoj varošici Loznici. Rudolf Cistler, jedini advokat odbrane koji je časno obavljao svoj posao, oborio je verodostojnost kompromitujuće srpske arhive.

- Kao najjači argument optužnice vadi se iz lozničkog spisa prepiska srpskog inspektora s komandantom Drinske divizije, u kojoj se kaže da se velikosrpska propaganda razvila u BiH i da se vrlo vešto maskira u različitim humanitarnim društvima u različitim institucijama. Nema pouzdanog dokaza da je ovaj dokument autentičan. Možda je, ad hok, prema potrebi, isfabrikovana u Loznici - posumnjao je Cistler, posle čega su mu i tužilac i sudija zapretili. Zbog raskrinkavanja prevare s hrpom prepiski koje je pisala ista ruka i tvrdnje da optuženi ne mogu da budu veleizdajnici jer je austrougarska okupacija BiH nelegalna i Cistler je osuđen na progonstvo.


Izvor: Novosti

Austrija progonila porodice atentatora

M. LOPUŠINA | 16. novembar 2013. 21:20 | Komentara: 0
Novosti istražuju: Kakva je bila sudbina potomaka sarajevskih atentatora koji su se našli na meti Beča. Posle atentata na Ferdinanda, Austrija progonila porodice

Porodica Čubrilović: Branko, Nada, Vida, Milorad, Jovo, Staka, Lepa i Vaso

ATENTAT na Franca Ferdinanda skupo je koštao Gavrila Principa i njegove najbliže pomagače Veljka, Branka i Vasa Čubrilovića, Nedeljka Čabrinovića, Danila Ilića, Trifka Grabeža, Mehmeda Mehmedbašića i Cvetka Popovića.


- Posle atentata bečki dvor je sudio atentatorima, punoletne poslao u smrt, a maloletne na dugu robiju. A članovi njihovih porodica i potomci su proterani iz carstva ili uhapšeni, a mnogi su završili u austrougarskim logorima - priča danas Gavrilo Princip Treći, potomak Gavrila Principa.

I mada su u atentat bila upletena i trojica braće - Veljko, Branko i Vaso Čubrilović, koji su drakonski kažnjeni, prvi vešanjem, drugi sa 16 godina, a najmlađi sa 14 godina teške tamnice, Beč je progonio i njihovu najstariju sestru Staku Čubrilović.

- Nakon što je austrijska policija jedno Stakino pismo bratu Branku u Banjaluku tajno otvorila i pročitala, Okružni sud u Sarajevu je 26. juna 1915. godine „zbog veličanja zločinstva“ Staki Čubrilović izrekao 15 dana zatvora „bez prava prigovora“. Smatrajući to nedovoljnim, Vrhovni sud je 1. oktobra 1915. tu kaznu povisio na šest nedelja - otkriva hroničar Jovan M. Babić.


Veljko, Vaso, Branko i Staka, dobrovoljka u dva balkanska rata, bili su deca Jove i Savke Čubrilović, koji su izrodili desetoro dece. Jedno iza drugog na svet su dolazili Jovanka, Čedo, Zdravko, Staka, Veljko, Lepa, Vida, Milorad, Branko i Vaso. Na njihovu veliku žalost, prvorođena deca su naglo počela da umiru: prvo Jovanka, malo kasnije Čedo, zatim i Zdravko. Život preživele dece je protekao u strahu od odmazde bečkog dvora.


Veljko Čubrilović je rođen 6. juna 1886. godine, u Bosanskoj Gradiški. Školovao se i radio u Novom Sadu, Somboru, Tuzli, gde se oženio Jovankom Adamović. Bračni par Čubrilović 1910. godine dolazi u Priboj, gde je Veljko radio kao profesor i gde se rodila njihova ćerka Nada.

- Veljko je obešen 3. februara 1915. godine, kada je njegova ćerka Nada imala samo osam meseci. Vlasti su Jovanku i Nadu proterale u Sarajevo, pa uz pratnju agenata u Tuzlu i potom u Priboj. Bile su smeštene kod sveštenika Sofre Gašića, koji je bio dobar Veljkov prijatelj, ali su i odatle oterane uz pratnju žandara u Gradišku. Kada je ćerka Nada završila školu preselile su se u Beograd, gde je Nada upisala Pravni fakultet, a Jovanka je radila kao nastavnica u Mešovitoj građevinskoj školi. U penziji od 1944. godine Jovanka Čubrilović čuvala je ćerkino dvoje dece i dočekala duboku starost - piše profesor Zdravko Antonić u svojoj knjizi o Čubrilovićima.

Udajom, sestre Veljka Čubrilovića su promenile prezime. Sestre Staka Bokonjić, Vida Koprivica i Lepa Mitraković bile su školovane i uspešne žene.

- Dr Staka Čubrilović Bokonjić je bila prva srpska doktorka u Bosni. Bila je dermatovenerolog. Školovala se u Pragu, Beogradu, a radila je i u Kragujevcu i ratovala za slobodu srpskog naroda. Postala je supruga dr Jove Bokonjića, pedijatra, i majka dr Nenada Bokonjića, neuropsihijatra, i dr Rajka Bokonjića, interniste. Živeli su u Sarajevu - kazuje Jovan M. Babić.


Veljkov brat Vaso Čubrilović je bio najmlađi atentator. Nije osuđen na smrt i zato je imao priliku da stvori porodicu. Rođen je 1897. u Bosanskoj Gradiški, a tamnovao je u zeničkom zatvoru.

- Mladi Vaso Čubrilović se 1926. godine u srpskoj crkvi u Sarajevu oženio Radunkom, koja mu je krajem godine rodila sina Miloša Čubrilovića. Već naredne godine Čubrilovićevi su morali da napuste Sarajevo i presele se u Beograd, gde je Vaso napravio profesorsku i akademsku karijeru. U međuvremenu je njihov sin Miloš Čubrilović preminuo u ezgilu - beleži Zdravko Antonić.

Vaso Čubrilović je postao dekan Filozofskog fakulteta, član SANU, ministar poljoprivrede (1945-1946) i ministar šumarstva (1946-1950). Obnovio je rad Balkanološkog instituta u Beogradu 1970. godine i bio redovni profesor na katedri Istorija Jugoslavije. Dao je bezbroj intervjua o sarajevskom atentatu, ali je vrlo retko govorio o svom privatnom životu. Posle rastave od žene Radunke, akademik Vaso Čubrilović se oženio profesorkom Danicom Tripković, sa kojom nije imao dece. Umro je 19. decembra 1990. godine u Beogradu. n


Izvor: Novosti

I mi treba da izbacio to da je ovaj zlocinac srpski heroj!

Koji mi?Ti si decko sam sa svojim suludim idejama.SAM.

Ajde bre decko nemoj smarati vise... idi tako kenjaj tvojima.