Proizvodnja: 1996 Broj igrača: 1 - 2 Kompanija: (Nazca Corporation) SNK Žanr: Skrolujuća Pucačka Autor opisa: [forsaken demon]
Kralj pop muzike, Majkl Dzhekson, stavio je svoje ime na ovu igru koja je radjena u verzijama za Sega Master System, Sega Mega Drive 2 i naravno za automate. Ova verzija se prilichno razlikuje od konzolnih varijanti i predstavlja svakako daleko kvalitetniju igru od njih, u svakom pogledu. U stvari, jedino shto je zajednichko za sve 3 varijante su slichne lokacije na kojima se odvija igra, shto je posledica nadovezivanja na istoimeni film. Naravno, i ovde je osnovni cilj osloboditi svet od zloca i sachuvati zhivu glavu. U igri postoji 5 nivoa krcatih protivnicima kojih cete se reshavati pomocu nekakve plave svetlosti (shto vishe drzhite taster, to je razornija) ili magijom (protivnici zapleshu a onda padaju k'o pokosheni). Dodushe, izvodjenje magije je izuzetno ogranicheno, tako da je treba koristiti samo u velikoj guzhvi ili kod glavnih protivnika. U toku igre spashavacate klince koji ce vam davati energiju ili magiju za igranje. Vash status nalazi se u donjem levom ekranu i pokazuje trenutno energetsko stanje, broj zhivota i broj magija. Izmedju nivoa prikazuju se kratke animacije u obliku stripa koje vas uvode u sledeci nivo. Grafika je vrlo dobrog kvaliteta uz pristojne pozadine i dobro animirane likove. Poshto se igra odvija nocu i boje su prilichno tamne. Pogled na glavnog junaka je iz poluptichje perspektive (neshto kao Diablo danas) pa je potrebno malo vremena za uhodavanje. Zvuchni efekti su korektni a muziku chini nekoliko Dzheksonovih hit pesama (Bad, Smooth Criminal, Another Part Of Me, Thriller i Beat It) naravno u obliku instrumentala koji ne zvuche nimalo loshe. Interesantna je mogucnost igranja do 3 igracha gde su 2. i 3. identichnog izgleda kao M. J., samo im je odeca crvena odnosno crna. Iako je u pitanju igra sa automata, nije preterano teshka, tako da se mozhe stici dosta daleko i sa prvim zhetonom, tako da je neki optimum za prelazhenje 5. Olakshavajuca okolnost je da posle pogibije odmah nastavljate sa tog istog mesta. Protivnici su najcheshce tipovi sa laserima i pishtoljima a kasnije cete sretati i pse, zombije, razne mashine i ponekog bossa. Igra zasluzhuje svaku preporuku.
Grafika: 5 Sve izgleda vishe nego dobro, a animacija je potpuno glatka Zvuk: 4.5 Zvuchni efekti nisu dovoljno kvantitativno zastupljeni, ali je muzika odlichna Kontrole:4.5 Izuzetno jednostavne Zabavnost: 4 Drugachija igra od ostalih iz svoje branshe. Obavezno je morate probati.
Proizvodnja: 1993 Broj igrača: 1 Kompanija: Taito Žanr: Avantura Autor opisa: [forsaken demon]
The Flinstones je josh jedna igra nastala u saradnji Taitoa i Hanna-Barbera korporacije, nama dobro poznatog studija za crtane filmove. Posle dve igre na NES platformi nastala je i igra o popularnoj porodici Kremenko za MD2. The Flinstones je klasichan predstavnik svog zhanra i da nije rech o poznatim junacima, teshko bi se bar na neki nachin izdvojio od brojne konkurencije. U igri vodite Freda koji ce na nekoliko nivoa pokushavati da pomogne svojim prijateljima, tako da ce se boriti sa raznim praistorijskim karakondzhulama da povrati Villminu ogrlicu, Betinu mashnicu, Barnijevu amajliju za pecanje a bogami i da spashava Kamenchicu (Fredova cerka) i josh shtoshta na osam predivno obojenih nivoa. Kao shto sam i naglasio, igra je chista klasika pa su i komande vrlo jednostavne. Koriste se svega 2 tastera i to za skok i lemanje mochugom. U toku igranja sakupljate energiju u obliku crnog (povecava prostor za energiju) i crvenog (povecava energiju) srca a mozhete pronaci i zhivot, neunishtivost i slichne zezalice karakteristichne za igre ovakvog tipa. Najsvetlije tachke su pre svega izuzetno dobro prenesen crtezh iz serije uz korishcenje obilja boja tako da su nivoi stvarno praznik za ochi. Jednostavno, u igru je uneseno mnogo vedrog duha a sve je propraceno sjajno uklopljenom muzikom tako da se stvara jako dobra igrachka atmosfera. Neki nivoi su zaista domishljati, pa tako na 4. putujete vozom a vagoni se otkachinju tako da morate brzo reagovati. Prva 4 nivoa su uslovno recheno laka ali zato je ostatak zhivo ludilo (igra se mozhe zavrshiti samo na srednjem ili najtezhem nivou), tako da je potrebno malo vishe vremena a bogami i zhivaca da se igra uspeshno zavrshi. Bash zbog toga, igra nije bash najbolja za mladje igrache, vec iskljuchivo za one sa dosta iskustva.
Grafika: 4.5 Sjajan crtezh, obilje boja Zvuk: 4.5 Muzika za svaku pohvalu, zvuk standardan Kontrole: 5 Izuzetno jednostavne Zabavnost: 4 Igra ne donosi praktichno nishta novo, ali odlichne tehnichke karakteristike, kontrole i poznati junaci su vishe nego dovoljni za preporuku.
Meni je igrica prilcno zabavna. Imam je emuliranu, Dve stvari me odusevljavaju u vezi igre. 1) Sto mozes da ocistis ceo ekran tako sto zrtvujes 50% helta na specijalni potez, a to je da nateras da svi zaplesu zajedno sa tobom 2) Sto ako uhvatis kometu (one se retko pojavljuju nobom) pretvoris se u MECHA JECKSONA!
« Poslednja izmena: 08. Jul 2009, 23:41:34 od CvijaFaQ »
Proizvodnja: 1996 Broj igrača: 1 - 2 Kompanija: (Nazca Corporation) SNK Žanr: Skrolujuća Pucačka Autor opisa: [forsaken demon]
Kralj pop muzike, Majkl Dzhekson, stavio je svoje ime na ovu igru koja je radjena u verzijama za Sega Master System, Sega Mega Drive 2 i naravno za automate. Ova verzija se prilichno razlikuje od konzolnih varijanti i predstavlja svakako daleko kvalitetniju igru od njih, u svakom pogledu. U stvari, jedino shto je zajednichko za sve 3 varijante su slichne lokacije na kojima se odvija igra, shto je posledica nadovezivanja na istoimeni film. Naravno, i ovde je osnovni cilj osloboditi svet od zloca i sachuvati zhivu glavu. U igri postoji 5 nivoa krcatih protivnicima kojih cete se reshavati pomocu nekakve plave svetlosti (shto vishe drzhite taster, to je razornija) ili magijom (protivnici zapleshu a onda padaju k'o pokosheni). Dodushe, izvodjenje magije je izuzetno ogranicheno, tako da je treba koristiti samo u velikoj guzhvi ili kod glavnih protivnika. U toku igre spashavacate klince koji ce vam davati energiju ili magiju za igranje. Vash status nalazi se u donjem levom ekranu i pokazuje trenutno energetsko stanje, broj zhivota i broj magija. Izmedju nivoa prikazuju se kratke animacije u obliku stripa koje vas uvode u sledeci nivo. Grafika je vrlo dobrog kvaliteta uz pristojne pozadine i dobro animirane likove. Poshto se igra odvija nocu i boje su prilichno tamne. Pogled na glavnog junaka je iz poluptichje perspektive (neshto kao Diablo danas) pa je potrebno malo vremena za uhodavanje. Zvuchni efekti su korektni a muziku chini nekoliko Dzheksonovih hit pesama (Bad, Smooth Criminal, Another Part Of Me, Thriller i Beat It) naravno u obliku instrumentala koji ne zvuche nimalo loshe. Interesantna je mogucnost igranja do 3 igracha gde su 2. i 3. identichnog izgleda kao M. J., samo im je odeca crvena odnosno crna. Iako je u pitanju igra sa automata, nije preterano teshka, tako da se mozhe stici dosta daleko i sa prvim zhetonom, tako da je neki optimum za prelazhenje 5. Olakshavajuca okolnost je da posle pogibije odmah nastavljate sa tog istog mesta. Protivnici su najcheshce tipovi sa laserima i pishtoljima a kasnije cete sretati i pse, zombije, razne mashine i ponekog bossa. Igra zasluzhuje svaku preporuku.
Grafika: 5 Sve izgleda vishe nego dobro, a animacija je potpuno glatka Zvuk: 4.5 Zvuchni efekti nisu dovoljno kvantitativno zastupljeni, ali je muzika odlichna Kontrole:4.5 Izuzetno jednostavne Zabavnost: 4 Drugachija igra od ostalih iz svoje branshe. Obavezno je morate probati.
Proizvodnja: 1994 Broj igrača: 1-2 Kompanija: Konami Žanr: Pucačka Autor opisa: [forsaken demon]
Jedna od najzabavnijih igara na Mega Drive 2 konzoli je Konamijev hit sa automata, Lethal Enforces II koji se pojavio godinu dana posle prvog, prilichno uspeshnog dela. Rech je jednostavnoj pucachkoj igri iz prvog lica nalik na slavni Operation Wolf ili ako vam je lakshe, Virtua Cop serijal. Za razliku od prvog dela gde ste vodili policajca, ovde ste u ulozi sherifa na Divljem Zapadu u borbi protiv odmetnika svih vrsta. U odnosu na prvi deo akcija je josh intenzivnija shto je za svaku pohvalu. Vash nishan je u obliku malog kruzhica a broj metaka u burencetu prikazan je u donjem delu ekrana. U toku igre moguce je pokupiti i razna druga oruzhja koja su ubojitija, brzha ili mogu da prime vishe metaka u sharzher, ali i koja gubite chim prvi put budete pogodjeni.
Grafika u igri je jako lepa, protivnici su digitalizovani kao uostalom i svi objekti u igri, ali to izgleda zaista maestralno, makar za shesnaestobitnu konzolu. Vecinu razbojnika dovoljno je pogoditi jednom ili dva puta dok glavni protivnici imaju ogromnu energetsku skalu koja se prilichno sporo prazni i predstavljaju poveci zalogaj ako igrate sami, jer treba voditi rachuna o projektilima koje na vas shalju a istovremeno i pucati na njih. Ako igrate udvoje situacija je znatno laksha. Kontrola preko dzhojpeda uopshte nije losha ali cete mnogo bolje proci upotrebom pishtolja koji ova igra podrzhava.
Igra je prilichno kratka shto ne znachi da je laka (to nikako!). Ostaje mi samo da napomenem da je muzika odlichna, da oruzhja sjajno zvuche a prisutan je i veliki broj glasovnih komentara koje izgovaraju vashi protivnici.
Grafika: 5 Zaista prelepe pozadine uz sjajno animirane likove Zvuk: 5 Bez i jedne zamerke. Western muzika je sjajna, a broj i kvalitet zvuchnih semplova je za svaku pohvalu Kontrole: 5 Igranje preko dzhojpeda je prijatno iskustvo, ali je sa pishtoljem josh kvalitetnije Zabavnost: 3.5 Sjajan zvuk, muzika i kontrole nisu dovoljni da Gun Fighters dobije visoku ocenu, pre svega zbog svoje duzhine, odnosno potpune linearnosti. Sjajna zabava na krace staze.
Pre više od deset godina popularnost Seginog Mega Drive sistema kod nas mogla se meriti s onom koju je nekoliko godina kasnije uživao neprikosnoveni PlayStation. Desetine odličnih ostvarenja ostale su u lepom sećanju igračima sve do danas. Boogerman bi pao u zaborav već posle nekoliko dana igranja da nema zanimljivog i simpatičnog glavnog lika i njegovih neuobičajenih sposobnosti.
Kako je u pitanju klasična platformska igra, radnja nije u prvom planu. Profesor Stinkbaum pomoću svog novog izuma pokušava da reši problem zagađenosti i uklanjanja otpada sa planete Zemlje, šaljući ga u drugu dimenziju. Naravno, stvari kreću naopako i tako naš Bugerman odlazi u dimenziju X kako bi spasao ljudski rod. Tu dolazimo do najzanimljivijeg dela, načina na koji Bugi eliminiše neprijatelje. Osnovno oružje su sline iz nosa, a još efikasnije je podrigivanje i „puštanje opakih vetrova”. Pozadinske gasove možete koristiti i kao pogon za letenje. Ostali elementi su standardni: sakupljanje različitih predmeta, traženje prolaza i ubijanje manje-više opasnih čudovišta.
Grafika je još jedan segment u kojem igra briljira. Animacija je fantastična i prosto je neverovatno kako dobro izgleda za tu, davnu 1994. godinu. Bugerman sa svojim crvenim plaštom superheroja i grimasama koje pravi prilikom izvođenja specijalnih poteza uvek će izmamiti osmehe. Tako su Sega i Interplay stvorili još jedan kultni lik koji nećemo lako zaboraviti.
Tema: 
.gif)
