A Bugerman je žešća komedija 

Ovde imate sve te "sitne" stare igre da skinete...

Stari seoski put, redovi iz pisma, dolazak na ukleto imanje. Nešto vas posmatra s visine, kandžama naslonjeno na ivicu prozora. Stižete na poslednji sprat, a strah koji vas obuzima postaje sve jači. Alone in the Dark, survival horror na svom početku i svom vrhuncu. Užas, pomalo lavkraftovska atmosfera i nemir pri iščekivanju nepoznatog. Ovde nema neprestanog obračuna s neprijateljima: monstrumi se pokazuju kada se najmanje nadate, iako ste savršeno svesni nečijeg prisustva.

Govorimo o igri koja je na revolucionaran način iskombinovala 3D modele sa ručno crtanim pozadinama. Kamera ne leti kojekuda, već je fiksirana na atraktivnim pozicijama i daje autentičnost svakoj lokaciji. Da li ćete rešiti misteriju i izvući živu glavu? Elementi borbe i logičkih problema su u savršenom odnosu. Postoji inventar i veliki broj predmeta koje možete iskoristiti. Borbene tehnike samo produžavaju nadu u spasenje, mada je monstrume poželjnije izbeći. Morate logički razmišljati jer će vas bezglavo jurcanje voditi dublje u sve nejasnije i morbidnije delove imanja.

U serijalu, pored alternativnih likova, priča prati Edwarda Carnbya. Original (1992.) se nije ponovio budući da su nastavci doneli više akcije i ljudskih likova. U drugom delu jurite undead pirata Jednookog Džeka, dok su u trećem na meniju zombi kauboji i Indijanci. Četvrti deo odlikuje upotreba svetlosnih efekata i igre senki. Postojao je i izlet u konzolne vode, Red Jack’s Revenge, kao i kratka shareware igra Jack in the Dark u engineu drugog dela sage, u kojoj pomažete devojčici zarobljenoj u prodavnici igračaka. Ako niste znali odakle Infogramesu tolika reputacija, downloadujte igru koja je inicirala pojavu naslova kao što su Little Big Adventure ili Ecstatica, ali i pogledajte istoimeni film sa Kristijanom Slejterom i Tarom Rid koji se očekuje ove godine.

   Izvor: SK

Ako ste imali sreće da Skool Daze igrate u školskim danima, zabava je jednostavno bila zagarantovana. Koga je bilo briga za sam cilj igre? U ulozi učenika u školi bilo je pravo zadovoljstvo izbegavati časove, gađati profesore praćkom, tući slabe učenike i boriti se za slobodnu klupu. Ipak, ova igra ne tako dobre ali dovoljno kvalitetne grafike da raspoznate (i zamrzite) lice svakog profesora mnogo je više od toga.

Izvršavajući standardne školske obaveze, morate na neki način dosegnuti zastavice raspoređene širom internata da biste na kraju iz sefa u zbornici uzeli papire i prepravili svoj uspeh, ispisujući na tabli šifru koju ste saznali. Vašem stremljenju na put će stati rigorozni profesori (svaki će odati po jedan broj šifre) koji će vas kažnjavati za najmanju grešku, dok vas na kraju progoni i direktor lično. Uz to, morate prisustvovati časovima, paziti na tužibabe koje će vas odati ako ste se nedolično ponašali, a bićete kažnjeni ako vas profesor zatekne da sedite na stepeništu. Nisu svi likovi generički, već poseduju karakterne osobine: pametan učenik, baraba, geografičarka i svi naši prijatelji iz detinjstva kojima je moguće promeniti imena u ona koja pamtimo u srcima.

   Izvor:SK

Вратио се Јаркооо,  Надам се да си бар краичком ока погледао раније описе...  Бугермен, каубојци итд. 

   Hvala na dobrodoslici! 
   Nije me bilo nesto, ali eve me again...

   Jesam, i nemam sta da komentarisem, bolje ne moze.  

---

   E, sada bih da predstavim jednu od, po mom misljenju, top pet igara svih vremena...
   Stvarno je vredi odigrati, i dan danas. Ja je igram ponovo.







Ako želite da se upustite u jednu od najzanimljivijih i najtežih avantura u svom životu, znajte da postoji i prethodnik trilogije o kojoj pričamo, prequel pod nazivom Crystals of Arborea. Zbog nešto drugačijeg izvođenja izostavićemo ga iz teksta, ali je značajan zbog pominjanja Jarela, princa sveta Arborea, i njegovih saputnika u nastavku sage francuske kuće Silmarils.

Maestralno urađen fantazijski svet u sva tri dela zasnovan je na pričama koje same po sebi nisu spektakularne, ali vode radnju kroz veliki broj lokacija i događaja koji vam ni u jednom trenutku neće dozvoliti da se odvojite od ekrana. U prvom nastavku – The Legend of The Fortress (1992) – zemlju Kendoriju osvaja zli Krogh, naslednik Morgotha kog je Jarel porazio u prequelu, i to zahvaljujući svađi njegovih potomaka u borbi oko vlasti. U drugom delu – Messengers of Doom (1993) – arhipelag Arboreje je napredovao u svakom pogledu, a ostrva su nazvana po Jarelovim sledbenicima. Međutim, zli čarobnjak Shandar pomoću halucinogene droge pokušava ono što prethodnim negativcima nije uspelo. U trećem delu – Seven Gates of Infinity (1994) – iako poražen, Shandar magijom održava svoju dušu u životu u nameri da preuzme telo poslednjeg crnog zmaja Wohrataxa.



Sva tri dela odlikuje identično izvođenje: pogled iz trećeg lica sa „skokovitim” kretanjem, real-time borba i družina od šest članova. Serijal „napaja” jedinstvena atmosfera koja naizmenično izaziva osećaj teskobe i usamljenosti kod igrača, što je posebno naglašeno često jezivim ambijentalnim zvučnim efektima (razbijanje talasa o obalu, zvonjava crkvenog zvona u gradu...), ali i sreće i opuštenosti pri prolasku kroz poznate predele u prirodi. Grafika je posebna priča i pravi je melem za oči (brezova šuma, maglovite močvare, gužva u gradu), uključujući fotorealistični prikaz u poslednjem delu.

Početak trilogije karakteriše osećaj prostranstva i istraživanja budući da se najvećim delom odigrava na otvorenom. Drugi deo donosi više lavirintskih lokacija, marker na mapi po kojem je lakše orijentisati se, dnevni ciklus i promene kozmetičke prirode. U trećem delu se FRP još više pretvara u avanturu, a u igru se uključuje putovanje kroz vreme. Psihologija družine zasniva se na međusobnom poverenju; ponekad će jedan član odbiti da izleči drugog, nekada će družina izglasati da ne prihvati pridošlicu. Slike likova su, posle umetničkih dela Black Islea, najlepši portreti u FRP igrama i pravo je zadovoljstvo formirati družinu i oblačiti junake. Neprijatelji su raznovrsni i dovoljno dobro animirani, a igra vas vodi po velikom broju različitih predela, od urbanih sredina do planinskih vrhova. Za svakog ima ponešto: potreba za hranom, spletke među ljudima, alhemija, tajni prolazi, moćno oružje, plaćanje snimanja pozicije u zlatu...

   Izvor: SK

Šta je zajedničko za sledeće igre: Worms, Lemmings, Alien Breed, Superfrog i Project-X? Naravno, u pitanju je engleski studio Team 17, renomirana izdavačka kuća podignuta na temeljima perpsektivne PD/Demo grupe 17Bit Software. U hitove koje je Team17 plasirao tokom svojih „zlatnih godina” ubrajaju se i Assassin i Assassin Special Edition.

Assassin (www.dream17.co.uk/download.php?id=6, 1,64 MB) je objavljen nakon sjajnog uspeha pucačine Project-X. Igra je zbućkana kao bezobrazna kopija Stridera, tako da se sličnosti između ove dve igre praktično ne mogu ni nabrojati. Glavni junak, kao i u Strideru, može da trči brzo, da se kao Spajdermen kači za zidove i plafone i izvodi salto u skoku. Sličan je i ambijent, ali je neoboriva činjenica da je Assassin u idejnom i tehničkom pogledu daleko bolji od slavnog uzora.

Glavni junak je, kao što mu ime kaže, plaćeni ubica poslat da sa lica zemlje obriše Midana, samoljubivog bogataša koji je poželeo da zavlada planetom kao pravi diktator. Pre nego što dobri momci još jednom zadobiju lovorike, moraćete da sameljete pet gigantskih nivoa krcatih neprijateljskim vojnicima, robotima i zamkama. Oružje kojim atentator raspolaže, pored izvanrednih akrobatskih veština, jesu bumerang, čija se ubojita moć pojačava sakupljanjem dodataka, projektili vođeni toplotom i druga ubojita sredstva koja treba štedeti za obračun s čuvarima na kraju svakog nivoa.

Assassin Special Edition (www.dream17.co.uk/download.php?id=39, 1,61 MB) je ostavio još bolji utisak, jer su u njemu ispravljene sve mane prethodnika, uključujući nedostatak dalekometnog oružja (klasična utoka je ipak bolji izbor od tamo nekog bumeranga, složićete se). Preporuka svim ljubiteljima akcionih platformi je – ne propustite.

   Izvor: SK

Jedna od igara kojima su vlasnici Mega Drivea dokazivali da njihova vremešna ljubimica još ima štošta da pokaže jeste Vectorman, platformska pucačina objavljena 1995. godine. Vešto smućkan koktel vrhunske grafike, glatke animacije, neobičnih likova i fantastične muzičke podloge danas se smatra primerom tehnički besprekorno uobličenog ostvarenja za najpoznatiju Seginu konzolu.

Radnja igre dešava se 2049. godine. Ljudi su toliko nađubrili Zemlju da su morali da je privremeno napuste i iza sebe ostave robote da očiste nered. Umesto da se pozabave sanitarnim poslovima, robotići su smislili podli plan – da povratnicima spreme „vatren” doček, eliminišu kompletnu ljudsku rasu i preuzmu vlast na Zemlji. Junak priče je Vectorman, robot-čistač koji je odlučio da metlu zameni pucaljkom i osujeti planove zlog Warheada i njegove armade. Naravno, na ovaj izlet krenuo je potpuno sam.

Igra se odvija na 16 nivoa koji se uglavnom skroluju na desnu ili levu stranu. Monotoniju razbijaju nivoi s vertikalnom strukturom i izometrijskom perspektivom koja daje privid treće dimenzije. Vectorman se kroz nivoe probija uz pomoć fotonske puške čija se vatrena moć može unaprediti sakupljanjem dodataka. Neprijatelji su veoma raznovrsni, a naročito oduševljavaju „čvršći” protivnici koji se pojavljuju na kraju svakog nivoa čije se borbene tehnike zasnivaju na nepredvidljivim metamorfozama. Sličnu sposobnost ima i sam Vectorman budući da je sastavljen od levitirajućih kuglica koje su povezane magnetnim silama. Prednost transformacije koristi da bi lakše prošao teško pristupačne deonice.



izvor

Добра тема,кад се само сети човек

Још кад би се могао начинити индекс свих описа који су постављени...   

Могли бисмо да замолимо модераторе Или неко од нас