meni nije jasno kako niko nije osudjen za zlocine pocinjene nad Srbima

i zasto bi onda Srbi trebali da izrucuju Ratka i Radovana ? 

A gdje su ti slini dokazi da su Mladic i Karadzic pocinili zlocine???
-------------------------------------------------------------------------------------------
Gubici poručnika Sretena
12. jul 2006

Piše: Vlastimir POPOVIĆ
SRETEN Miljković (42), oficir JNA, bio je na Jahorini, u Osmatračkom centru „Vojin“ kada se desio zločin muslimanskih policijskih i vojnih formacija nad golobradim regrutima i oficirima koji su napuštali Sarajevo 3. maja 1992. godine, u Dobrovoljačkoj ulici. Postaje svestan da zauvek gubi državu kojoj je položio zakletvu i tu vojsku pred čijim strojem se zakleo.
Sretenova žena Dženana je u vreme ubistva nedužnih vojnika bila u stanu u Sarajevu, u ulici Braće Vujičića broj 25. Taj stan dobili su od JNA, krajem aprila 1988. Tada su ujedno proslavili i 11. rođendan starije ćerke Danijele, rođene 26. aprila 1977. Mlađa ćerka Maja rođena je 21. maja 1985. godine.
Gore, na Jahorini, Sreten je mogao da bira hoće li napustiti upravo stvorenu državnu tvorevinu BiH ili da uđe u samo njeno središte, gde mu je bila žena.
- Decu smo poslali van Sarajeva još u martu, a od tada se situacija u gradu iz dana u dan pooštravala - svedočio je Sreten Miljković.
Idemo u prošlost. U Sretenovom rodnom Čačku venčanje. Uvek se kaže: lep par. Sreten je imao 25, Dženana 21 godinu. Nedelja, 7. avgust 1976. godine, venčavaju se Sreten Miljković, od oca Momčila i majke Nerandže, i Dženana Krkalić, od oca Zaima i majke Safete.
Da li je ikada postojala 1976. godina?
KRAJ maja 1992, Miljković prelazi liniju razdvajanja srpske i muslimansko-hrvatske strane, rizikujući život. U to vreme je legalna muslimanska vlast obećavala svim Srbima, „ako nisu okrvavili ruke“, bezbednost, zaštitu i materijalnu sigurnost.
- Policiji sam odmah rekao da sam došao da živim sa suprugom Muslimankom - navodi Miljković. Ali, Dženana Miljković je iznenada odlučila da nikud ne ide iz Sarajeva. Sreten primećuje da ga prate.
- Hapsi me moj „kolega“, bivši oficir JNA, Ferid Jašarević, sada komandant u jedinici njihove TO. Vode me u „štab“ na Građevinskom fakultetu. Optužuju me da sam „ubačen“, kako bi im rušio državu. Pored Jašarevića „saslušavao“ me je i Faid Hećo, kriminalac, narkoman i alkoholičar, a sada oficir bezbednosti iz njihovog glavnog štaba.
- Odbio sam ponudu Faida Heće da radim za njih, mada su mi nedvosmisleno pretili da će me u suprotnom ubiti, pa su nabrajali i načine na koje mogu da skončam - seća se Sreten. - Hećo mi je ponudio da ubijem jednog „ćetnika“, zatvorenog u podrumu koji je, navodno, likvidirao 15 Muslimana. Odbio sam. Pitao me je šta je za mene rat. Odgovorio sam da je za mene to borba vojnika, a ne ubijanje ljudi po podrumima.
Miljkovića su udarali drvenim palicama, metalnim cevima i kablovima za struju. Po tabanima su ga tukli do krvi. Posle deset dana odveli su ga u logor „Viktor Bubanj“, gde je posle još jednog „tretmana“ bačen u ćeliju 1,6 sa 4,5 metara u kojoj je već bilo 12 ljudi.
- Sve su to za njih bili najopasniji „ćetnici“, a svi su pohapšeni u gradu, stanovima ili na poslu - konstatuje Sreten. - Stražari, dojučerašnji robijaši, uživali su u novoj ulozi. Tu su se isticali Kemo Dautović, kasnije poginuo kao „šehid“ (borac na Alahovom putu) i Julijan Ventila.
Mesec dana posle Sretenovog hapšenja, Dženana podnosi tužbu za razvod braka. Na sudu je izjavila da ne želi da živi sa agresorom. Brak je razveden 22. septembra 1992. godine, za pet minuta. Dženani odlukom suda pripada mlađa ćerka Maja, a Sretenu Danijela. Maja je u to vreme bila kod Dženaninih roditelja u Nemačkoj. Danijela kod Sretenovih - u Čačku.
Okružno vojno tužilaštvo podiže optužnicu protiv Miljkovića 3. decembra. Jedan od svedoka je i Dženana Krkalić, vratila je devojačko prezime. Onda, 2. marta 1993. godine - presuda. Sreten Miljković je kriv. Piše: „Kao građanin R BiH i oficir - poručnik u bivšoj JNA... ostao je u službi u neprijateljskoj vojsci i četničkim paravojnim formacijama do 25. 5. 1992. godine... čime je počinio krivično delo službe u neprijateljskoj vojsci...“
Sreten je osuđen na šest godina zatvora. Odbačena je kao neosnovana primedba okrivljenog da nije bio državljanin R BiH, već države koje više nema. Sretena prebacuju na izdržavanje kazne u Centralni zatvor. Tu dobija najveći udarac.
- Moja bivša supruga početkom juna 1994. godine našoj mlađoj ćerki Maji bez mog znanja menja ime - bio je ogorčen Sreten. - Hapšenje me nije ni približno toliko pogodilo kao ovo saznanje.
Maja Miljković je sa devet godina postala Lejla Krkalić.
Viši vojni sud uvažava Miljkovićevu žalbu i smanjuje mu kaznu sa šest na tri godine zatvora.
Odmah na početku rata, kao pravni sledbenik bivšeg fonda JNA, sve stanove je preuzeo Vojno-stambeni fond Armije BiH.
- Juna 1994. godine moja bivša supruga podnosi zahtev sudu da se ona proglasi nosiocem stanarskog prava nad stanom koji sam ja otkupio i koji je privatno vlasništvo - govori Miljković. - Ona se, navodno, ne seća da je stan kupljen, a ja u zatvoru nemam, normalno, kupoprodajni ugovor. Sud „utvrđuje“ činjenično stanje i 3. novembra 1994. ona postaje nosilac stanarskog prava.
Kako se to dogodilo? Evo šta piše u predlogu sudu: „Protivnik (Sreten Miljković) je samovoljno napustio bračnu zajednicu i kao podoficir bivše JNA otvoreno se stavio u službu agresora. S druge strane, predlagačica (Dženana Krkalić) je, kao patriota, od samog počeka agresije kao medicinski radnik danonoćno pružala medicinske usluge borcima i građanima, davala i daje doprinos u oružanoj borbi za odbranu suvereniteta i integriteta R BiH...“
Miljković je i stan izgubio, a dobio je pomilovanje od Predsedništva BiH od jedne godine.
- Posle dve godine i sedam i po meseci izlazim na slobodu, sa još dvojicom logoraša - rezimira poslednje dane u Sarajevu Sreten Miljković. - Muslimanske novine „Dani“ su objavile imena nas trojice i mesto gde smo se smestili pod naslovom „Ćetnici su na slobodi“. Razmenjen sam 21. aprila 1995. godine.
Da li se viđaju Danijela Miljković i Lejla Krkalić?

RAD VOJNIKA
- DOK sam bio u zatvoru teritorijalaca često sam slušao njihove priče o silovanju žena na fakultetima, o tome kako se koja ponaša - navodi Miljković. - Bivši oficir JNA Jašarević se ponosio podvizima svojih „vojnika“ i podsticao ih. Vojska mora nešto da radi, govorio je.


Izvor: Novosti

a di je to?

Kazani mjesto iznad Sarajeva, kao neki usjek medj neka brda.
--------------------------------------------------------------------------------------
Molitva za mrtva sela
13. jul 2006

Piše: Vlastimir POPOVIĆ
NA godišnjicu državnosti tvorevine BiH, 6. aprila 1993. godine, Alija Izetbegović u Rijadu, u Saudijskoj Arabiji, prima veliku, islamsku nagradu "Kralj Fejsal". Proglašavaju ga za Alahovog izaslanika na zemlji. U obrazloženju nagrade se navodi da priznanje (i novac), dobija za uspešno pokretanje i vođenje verskog rata, džihada, u Evropi.
Već u prvoj godini rata su mnoga sarajevska, srpska naselja nestala, poharana su i popaljena, a meštane koji nisu mogli da izbegnu, svirepo su ubijale horde fanatizovanih bojovnika muslimansko-hrvatske koalicije. U svim ovim napadima armije BiH regrutovani su i muslimani iz susednih sela.
Selo Ledići, sarajevska opština Trnovo, napad počeo u predvečerje 3. juna 1992. godine. Pobijeni su gotovo svi meštani, čitave porodice, od staraca do dece. Maljevima i noževima usmrćeno je devet članova porodice Tešanović, najmlađi, Milan, sa samo 11 meseci, Dragomir imao 10, Danijela 12 godina. Ubijeno 10 članova porodice Vasić...
Pet starica se krilo u šumi, u useku potoka. I njih su pronašli i zaklali. Selo je pretvoreno u svojevrstan logor u koji su dovođeni svi uhvaćeni u pokušaju bekstva. Muslimani su selo napustili 10. juna, a pre toga, kao što je to bilo i u svim drugim oružanim pohodima na srpska naselja, opljačkali su ga, popalili i razorili do te mere da je izbrisan svaki trag srpskog prisustva na ovom prostoru. I, kao što je i to najčešće bio "običaj", napad na Lediće su TV Sarajevo i muslimanska štampa predstavili kao veliku pobedu armije BiH nad četnicima.
- Prilikom obdukcije moglo je da se konstatuje da je smrt svih ljudi ekshumiranih iz masovne grobnice na Javorskoj kosi, u oktobru 2001. godine, nastupila usled udara tupim predmetom ili ubodima noža - kaže dr Zoran Stanković, tada patolog u VMA.
ODGOVORNI za zločin u Ledićima su naoružane formacije iz okolnih muslimanskih sela Dejčići, Šabanci, Dujmovići, Mijanovići, Gaj i Ostojići, svrstane u armiju BiH. Od neposrednih izvršilaca zločina su Omer Durmo, Sulejman Mulaosmanović, Zaim Krupalija, Ethem Godinjak Edo iz Trnova i drugi. Godinjak je za ova svoja zverstva odlikovan "zlatnim ljiljanom".
Primer Ledića je karakterističan, jer je na sličan način uništeno i etnički očišćeno 13 sarajevskih, srpskih sela, koja smo pomenuli u prethodnim nastavcima feljtona.
- Seoska područja su u vreme rata bila van očiju i interesovanja međunarodnih predstavnika - govori Milivoje Ivanišević, autor knjige "Zločini nad Srbima u BiH". - Sve srpsko i pravoslavno razoreno je i sravnjeno sa zemljom. Nema nijedne sačuvane srpske bogomolje, pa čak ni starih, skromnih kapela na grobljima. Bojim se da je većina sela zauvek napuštena.
Muslimani su srpska sela u okolini Sarajeva napadali pre nego što je stvorena Vojska Republike Srpske, a JNA je prestala da postoji.
- Najveća stradanja srpskih sela počela su kada je JNA napustila tzv. tampon zone ili zone razdvajanja sukobljenih strana i, na osnovu Rezolucije 752 SB UN, povukla se iz Bosne - nastavlja Ivanišević. - Ukupno posmatrano za nepunu godinu, od aprila 1992. do marta 1993. godine oružane formacije hrvatsko-muslimanske koalicije ovladale su većim delom teritorije BiH i uništile gotovo dve hiljade srpskih naselja!
Ni u vreme najbrutalnijih progona i uništavanja srpskog naroda tokom Prvog, a pogotovo Drugog svetskog rata i nemačko-ustaške okupacije nije ostvareno tako temeljno etničko čišćenje Srba iz krajeva u kojima otpamtiveka žive. A Srbi su, u vreme najvećeg stradanja 1992. i 1993. godine, proglašavani za agresore i vinovnike rata.
NI u jednom od stotinak ratova koji su vođeni u svetu nisu se toliko angažovali UN i Savet bezbednosti svojim intervencijama, predsedničkim saopštenjima, rezolucijama, kao u ratu u BiH. Tokom 40 meseci rata donete su 73 rezolucije SB - skoro svake druge nedelje po jedna. Gotovo polovina tih rezolucija odnosila se na Sarajevo. Nijednom rezolucijom nije se ni pokušala zaštita srpskog življa, niti je upozorena muslimansko-hrvatska strana zbog stalnog granatiranja srpskih delova grada.
- Nasleđena i obnovljena antisrpska atmosfera iz prethodnih ratova obezbedila je snagama muslimansko-hrvatske koalicije masovno angažovanje i odiziv lokalnog stanovništva pri naoružavanju i formiranju ilegalnih vojnih i policijskih sastava, a zatim i njihovo efikasno korišćenje tokom ratne 1992. godine - pojašnjava stanje u BiH na početku rata Milivoje Ivanišević. - Ono što su Srbi izgubili 1992. u dobroj meri su povratili u naredne dve godine, mada su vojni potencijali muslimana sve vreme rata nadmašivali srpske.
Ali, već je bio načinjen genocid nad srpskim narodom i dobrim delom završeno etničko čišćenje. Tokom leta i jeseni 1995. godine, protiv Vojske Republike Srpske počinju da deluju vazduhoplovstvo i jedinice za brza dejstva NATO koje uništavaju mnoge vitalne vojne i civilne objekte u RS.
- Dekreti i diktati iz Dejtona i Pariza krajem 1995. godine samo su potvrdili osvajanja i trajnu okupaciju naselja i opština u kojima su Srbi tradicionalno činili apsolutnu i natprosečnu većinu - zaključuje Ivanišević.
Kako su pripadnici Armije BiH napadali i uništavali srpska sela oko Sarajeva može se videti iz primera Rogoja, brdskog prevoja između Trnova i Dobrog Polja, koji su Muslimani osvojili 27. jula 1992. godine i u zasedama sačekivali meštane iz okolnih naselja. Bežeći pred napadom Muslimana i Hrvata koji su osvojili Trnovo meštani Kiselice, Bistročaja, Širokara, Vrbovnika i Tošića ubijani su u zasedi na Rogoju.
Seljani koji su prilikom napada pohvatani stradali su u zatvorima i logorima. Prvi logor koji je organizovan za Srbe pohvatane na Rogoju osnovan je u selu Dejčići. Muke u logorima su posebna stranica golgote Srba ove sarajevske opštine. U Trnovu je razorena i srpska pravoslavna crkva, a njen sveštenik Nedjeljko Popović svirepo je ubijen.
Spisak od 67 ubijenih i na ovom lokalitetu pokazuje da su stradale čitave porodice. Ekshumacija ubijenih na Rogoju obavljena je tek posle godinu dana, 23. jula 1993. godine. I ovde je bilo vidljivo da su ljudi sakaćeni i mučeni.


Izvor: Novosti

dobro ali ti kazani su u bih a ja govorim o hrvatskoj

Najbolje mi je kad neko sa kosova mi krene da tumaci sta se desavalo u Sarajevu za vrijeme rata. Sa svim postovanjem cg_ac, ali znas o zbivanjima u SA isto tako malo kao sto ja znam o Kosovu. Mogu i ja naci neke blijede tekstove o klanju srba nad albancima na kosovu koji su poginuli na "putu svetog save" ili sta ja znam. 
Mani se bolan tih pro srpskih tekstova kao taj "Gubici poručnika Sretena 12. jul 2006"

Tu su se isticali Kemo Dautović, kasnije poginuo kao „šehid“ (borac na Alahovom putu) i Julijan Ventila.

Samo mi ova recenica dokazuje o kakvim se clancima ovde radi. Blijeda zournalistika. 

Da su muslimani iz bosne toliko ekstremni kao sto ih ovde neki pojedinci prave,  vi bi i dan danas u Beogradu zivili u strahu od teroristicki bombi kao sto to rade zidovi u izraelu danas.

slažem se i ja sam primjetio da vi iskopate i objavite vaše tekstove o stradanju srba čas u hrvatskoj čas u bih pa se mi lomimo objašnjavajući svatko svoje a vi opet copy-paste neki vaš tekst umjesto komentara i tako unedogled. svatko od nas ima svoje tekstove sa stradanjima ili hrvata ili muslimana i unedogled bi išli kad bi svatko svoje "lijepio" i očekivao komentar. bolje bi bilo da se isključivo bavimo razmjenom mišljenja i vlastitim iskustvima

Ja da hocu mogu da se informisem o svakom jebanom danu o ratu al ne zelim, jer me ne interesuje nesto sto je bilo prije 15 godina (A znam jedino dosta o Hrvatskoj mada ne sve detalje). Znam samo da je to sve bilo i treba se pomiriti sa nekim cinjenicama i mi i vi, a to je da je rat bio i prosao i da smo svi radili neke stvari koje nismo trebali.
A tekst je feljton tako da nekome se ne svidja nekome se svidja, nekome je laz nekome istina....isto tako bi i mi mislili o nekim vasim clancima, da su mozda neistine i malo velicanje nekih stvari. Al kome se svidja nek cita kome se ne svidja nek preskoci temu! 

dobro ali forum je za to da se mi malo prepucavamo (u normalnim granicama) da o nekim stvarima vidimo i drugu stranu i da aktivno sudjelujemo u diskusijama a to u feljtonu ne možeš, možeš ga samo čitati

zanimam me nesto ...kako mogu Bosanska vojska ici tako i ubijat srbe...ako je Sarajevo bilo u okruzenju mislim ako su ti kazani van Sarajeva...