Pirinejski ovčarski pas


To je malen pas s neverovatnom energijom. U pasminskom standardu su dozvoljeni velika odstupanja po pitanju veličine, težine, dužine dlake i boje. Telo je u poređenju s visinom nešto duže. Tipičan je visokogorski pas koji je sposoban i puzati. Njegov prirodan pokret je kas s dignutom glavom - naizgled se čini da pliva. Uši su kratke i kupirane, rep je različit - srednje dug ili kupiran. Dlaka je duga i uvijek gusta. Na gubici i na licu je raščupana. Jednobojan je. Visina - 38 do 48 cm, težina - od 8 do 12 kg. Dočeka visoku starost. Kod opisanog pirinejskog ovčara postoji još i podvrsta s kratkom dlakom na obrazu (ta vrsta ima dužu glavu i šiljastiju gubicu, dlaka po glavi i po prednjem delu nogu je kratka). Za obe podvrste je značajno elegantno kretanje i posebno lukav, pozoran izraz obraza s odanim očima. Po prirodi je nepoverljiv prema svim strancima, iznimno je privržen porodici i deci. Čuvanje kuće, vrta, automobila i Ijudi mu je prirodno. Samouveren je i zato ga treba što je moguće doslednije odgajati, inače tog psa vrele krvi s niskim pragom suzdržanosti, nećemo savladati. Održavanje krzna nije zahtevno, treba mu malo hrane, a puno kretanja. Može živeti na otvorenom, iako ne u psetarnici jer mu je potreban kontakt sa čovekom. Pirinejski ovčarski pas je najraširenija rasa u francuskom delu Pirineja, ali na izložbama se retko vida.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Pirinejski planinski pas


To je pas kao iz bajke - jak i skladan. Takvoj slici ide u prilog puna, duga i meka dlaka koja ne sme biti kovrčava, a na zadnjim nogama moraju biti izražene "hlače". Bele je boje, a samo na glavi, ušima i početku repa su dozvoljena siva mesta. Njegovo srodstvo s kuvasom je očigledno - i pirinejac ima dug, spušten rep s dugom dlakom koja tvori zastavicu. Na zadnjim nogama ima odvojene čaporke s izrazitim jastučićima. Jastučići su tvrdi i jaki. Visina - 66 cm kod ženki, a kod mužjaka do 80 cm. Težina - od 40 do 50 kg. Doživi 10 godina. Radi se o staroj pamini koja je srodna mađarskom kuvasu čiji su preci čuvali stada i dvorišta u planinama. Svoj posao su delili s drugim, prije svega ovčarskim, psima. Izraziti su čuvari iako nisu agresivni. Pametni su, lako uče i vodljivi su, iako samouvjereni i gospodaru se nikad ne podrede.Može živjeti na slobodnom, ali ne u psetarnici. Ako živi u kući jako je dobar čuvar. Voli decu. Jedanput godišnje menja dlaku - mrtvu dlaku moramo smesta uklanjati. Ako ga kupamo moramo to činiti postupno od repa na gore. Nakon kupanja moramo ga dobro osušiti toplim peškirom. Ne treba ga šišati. Tvrd je i po prirodi zdrav. Retko se kod te pasmine pojavi displazija kukova. Pirinejski planinski pas bio je u svetu nepoznat do kraja šesdesetih godina, kada su Francuzi snimili uspešnu televizijsku seriju o ženki Belli i dečku Sebastijanu.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Plavi Gaskonski Baset


Izrazit je predstavnik kratkonogih goniča, masivan, mada ne pretežak. Glava je suha, nosni dio lobanje je dug i lagano izbočen, čeoni dio lubanje je lagano izbočen, zatiljak naglašen. Oči su tamno smede, vrlo prijatnog pogleda. Od artezijsko-normandskog baseta razlikuju ga ravne prednje noge. Koža je crna ili bela s crnim mrljama. Iznad očiju ima smeđe mrlje. Smeđe mrlje nalazimo i na obrazima, usnama, na unutrašnjoj stani ušiju i na nogama. Visina - 34 do 42 cm, težina - 15 kg. Po francuskim zapisima preci gaskonskih goniča došli su u Evropu još s Feničanima. Kasnije su ih križali sa psima svetog Huberta. Poznajemo tri tipa gaskonaca. Veliki plavi gaskonac doseže visinu od 72 cm (zovu ga "najplemenitiji gonič u Francuskoj i na svetu"), a mali plavi gaskonac je visok 58 cm. Nastao je krajem prošlog stoleća i u početku je bio teži.Današnji mali plavi gaskonac je laganiji i visokonog, stoga ga nepoznavaoci zamjenjuju s lucernskim niskonogim goničem. Prijatnog je karaktera, Ijubazan i uravnotežen. Koža na donjem delu vrata je opuštena.Njegovo lajanje je duboko i jako. Gaskonski plavi baset je izvrstan lovac na pernatu i nisku divljač. Pošto je strastveni tragač, upotrebljavaju ga za traganje i u najzahtjevnijim uslovima. Spada samo u lovačke ruke. Vrlo je svojeglav i zato redak.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Poljski nizinski ovčar


Zbog duge dlake i brade njegova glava izgleda veća nego što je u stvarnosti. Njuška je tupa i crna, nosni otvori su veći od onih kod drugih rasa. Uši su obešene i srcolikog oblika. Oči su smede poput Iešnika, na rubovima dobro pigmentirane. Pogled je živahan. Tog temperamentnog i izdržljivog psa s otpornim jastučićima počeli su uzgajati i pokazivati na seIjačkim izložbama nakon prvog svetskog rata u severnoj Poljskoj. U toku drugog svetskog rata rasa je skoro u potpunosti nestala. Ponovni uzgoj posle rata, sprečio je njeno izumiranje i FCI ju je 1963. godine priznao. U Poljskoj su tog veselog i dobrodušnog psa cenili kao ovčarskog psa i kao čuvara, a zadnjih desetleća postepeno postaje kućni pas. Omiljen je i u gradovima kao pratilac. Ima dobre obrambene sposobnosti, iako nije od onih koji prvi napadaju.Voli decu. Lako uči, ima izvrsno pamćenje i dobro zapamti svaku pogrešku.Ako mu omogućimo dosta kretanja može živeti i u gradu, u stanu ili vani. Barem dva puta nedeljno potrebno ga je očetkati i očešljati.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Posavski gonič


To je srednje velik gonič VI FCI skupine. Čvrstog je tijela temeljne pšenično rumene boje u svim nijansama. Bele oznake trebaju biti do 1/3 temeljne boje. Na glavi su u obliku cveta, pruge ili lise. Obično ima beli okovratnik, bele grudi, trbuh donje dijelove nogu i vrh repa. Glava duga, lobanjski je dio zaobljen s izraženom zatiljnomkosti. Nos i oči tamne do smeđe. Uši priljubljene, tanke, dosižu do usnog kuta. Zubalo potpuno i škarasto. Leđa ravna, sapi blago zaobljene, hod ravnomeran. Dlaka čvrsta i gusta, na donjoj strain bedara, trbuha i repa neznatno duža. Visina 46-58, primerena visina mužjaka je 50 cm, ženke 48 cm.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Prepeličar


Srednje je velik, mišićav pas snažnih kostiju. Uši su duge, prekrivene kovrčavom dlakom, kao i rep, kojeg kratimo za trećinu. Glava je vitka, duga, ne sme biti previše nežna. Oči su velike i smeđe. Jaki vrat je bez podvoljka, posebno je razvijen zatiljak. Leđa su nešto duža od ramene visine. Dlaka je jaka, sjajna, lagano, a na vratu i leđima jako kovrčava. Po prednjim udovima, bedrima i repu je nešto duža: Boja: jednobojni prepeličari su lisičje ili jelenje crveni ili tamno smeđi (s belim oznakama i smeđim mrljama), višebojni su belo-smeđi, pri čemu glava i plašt mogu biti potpuno smeđi. Visina - od 42 do 54 cm, težina - oko 18 kg.Prepeličar je stara lovačka pasmina koju koriste za traženje. Potiče iz vremena kada se lovilo sokolima. Uloga prepeličara je bila da pronađu i dignu u vayduh ptice koje su tada postajale lovina sokola. Prepeličar je svestran lovački pas, primeren samo veštom lovcu. Kada s prepetičarom malo radimo, svojim će unutarnjim potrebama za lovom udovoljiti sam. Potući će se, loviti sam i više dana ga neće biti kući. Idealan je za porodicu u kojoj živi vredan lovac. Ima nekoliko prednosti: potrebno mu je malo prostora i dobro se razume s decom. Najprimernije je ako živi delomično u psećoj kućici, a delomično u kući. Na strance se ne obazire ili je prema njima prijatan. Dobroćudan je pas, ali nadaren i za obrambeni posao.Prepeličar je pas koji će spretno iskoristiti svaku, pa i najmanju, gospodarevu pogrešku. Nije za Ijude "meka" srca. Odličan je za dobre, strastvene lovce i za njih je pravi zgoditak.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Puli

Bistar je i srednje velik, veoma gibak pas s dobro razvijenim mišićima po čitavom telu. To možemo ustanoviti dodirivanjem. Naime, njegovo telo je pokriveno dugom valovitom dlakom. Na prvi pogled je veoma sličan komondoru iako je puno manji. Dugi rep nosi savijen nad leđnom linijom. Puli ima svetli samo jezik, a sve ostalo je tamno pigmentirano. Krzno je crno ili sivo, dozvoljen je i beli. Poželjna je duga, zauzlana dlaka. Visina - od 37 do 47 cm, težina - od 13 do 15 kg. Robustan je i zdrav pas koji bez problema doživi 14 godina. Puli je najmanji pastirski pas. lako je veoma odlakav, dlake mu ne otpadaju. Inteligentan je, prijatan na prvi pogled, obožava igru i zbog svega toga je omiljeni porodični član. Nije tiha životinja na sve psihičke podražaje reaguje tako da se oglasi. Na svakog stranca upozorava lajanjem, a može i munjevito zgrabiti. Na stvorenu nepravdu odgovara tako da "se razboli". Takvo bolesno stanje može trajati nekoliko dana. Lako uči, a poučavati ga treba s Ijubavlju. Puli je Ijupka životinja. Nije pas koji bi mogao živeti na slobodnom već mora biti što više sa svojom porodicom. Dobro se razume s decom. Drugim psima se približava po svim pravilima istraživača o ponašanju pasa, uglavnom iz tih susreta potegne kraći kraj. Krzno treba negovati inače "dobije miris". Jednako dobro kao o kući brine se i o autu. Rado pliva stoga pretpostavljaju da su ga u prošlosti koristili za lov na močvarnim područjima - rado skita.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Pumi


Na prvi pogled izgleda poput brojne družine pasa terijera. Ima nešto dužu uglatu glavu s jedva vidljivim čeonim kolenom i s izdignutim, nazad postavljenim ušima. Kvadratnog je oblika i zato deluje visoko. Tipična je njegova odlakanost - ima pokrovnu dlaku i poddlaku, čitavo telo je prekriveno gustim čupercima valovite dlake ili pužasto savijenom dlakom. Pužasto savijena dlaka nije poželjna. Dlaka na ušima je ravna i stoji uspravno. Uvek je jednobojan - crn ili smeđ. Rep nosi visoko dignut, kupiran ili prirodno kratak. Visok je od 35 do 40 cm, a teži od 8 do 13 kg. Dočeka visoku starost.Puli i pumi su u prošlosti bili ista pasmina. Počeli su se razlikovali tek 1900. godine. Tada je pumi izašao iz mode i ostao je kod pastira za čuvanje stada. Stoga je taj veseli i živahan pas izvan Madarske malo poznat. Svoju terijersku krv pokazuje s temperamentom, željom za lajanjem i lovom na miševe i štakore. Ta osobina nije tipična kod patirskih pasa. Pumi je nadasve spreman na učenje i odličan je prosmatrač. Kada čuva stan, ne laje i time izbegne neugodnosti. Može živeti u stanu, ali bolje se osjeća u vrtu gde treba biti barem povremeno. Kraća dlaka zahteva manje čišćenja za razliku od drugih madarskih pasmina. Potrebno mu je puno šetnje. Pumi koji boravi u psetarnici postane svojim lajanjem dosadan. U Madarskoj ih školuju kao sportske pse i povremeno s njima nastupaju na međunarodnim takmičenjima službenih pasa.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Ravnodlaki retriver


Flatcoated retriever pripada VIII FCI skupini, gdje uz Golden, Labrador, Curly-coated, Chesapeake bay retriever, Novia Scotia Duck tolling retrievera spada u sekciju retrievera. Po mišljenju mnogih, to je najatraktivniji pas iz skupine retrievera. Svojom elegancijom, profinjenošću i gracioznošću jednostavno pleni poglede. To je snažan, elegantan pas, visine oko 60 cm, crne ili jetreno smeđe sjajne dlake. Rep i ekstremiteti obrasli su nešto dužom dlakom. Dlaka je gusta, sjajna i zbog svoje kvalitete ne zahteva poseban tretman.Gustoća i kvaliteta dlake ovog psa omogućava mu boravak vani i u vodi, i u najhladnijim zimskim danima. Flatcoated retriever izvanredan je lovački pas za donošenje s ravnog i iz šume, te zbog svoje velike ljubavi prema vodi izvanredan aporter iz vode. To je inteligentan i brz pas, s izvanrednim njuhom, poslušan, odan svom gospodaru, jako privržen deci. Usprkos izraženom lovnom nagonu dobar je pas za pratnju. Upotrbljivost i svestranost ovog psa prelazi sva moguća očekivanja. Osim kao izvrsnog kućnog ljubimca, srtastvenog ljubitelja dece i porodice, izvanrednog lovačkog psa, uspešnog izložbenog psa, u svetu se upotrebljava za spašavanje i traženje (Search and Rescue) , kao policijski pas za droge i trag (Sniffer dogs for drugs) , za trženje i spašavanje ljudi stradalih u potresima ( za primjer 1995 g su Flatcoated retrieveri iz Švicarske tražili ljude pod ruševinama potresa u Japanu ) . Zbog svoje velike privrženosti ljudima koriste ih kao pratioce gluvih, slepih i hendikepiranih osoba ( Therapy dogs). Tu su i Obedience, Agility, Flyball. Ukratko Flatcoated retriever je spoj lepote i inteligencije, pas u kojem će svatko naći barem jedan deo sebe.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Retriver kovrčave dlake


Matična zemlja ove pasmine je Engleska. Pretpostavlja se da su stvoreni oko 1800. godine ukrštanjem irskog vodenog španijela, pudla, labrador retrievera i nekih vrsta setera. Godine 1896. u Engleskoj je osnovan Curly retriever Club sa zadatkom da standardizira i usavrši tu rasu.
Retriver kovrčave dlake izvanredan je aporter koji s lakoćom pronalazi i donosi ubijenu ili ranjenu divljač. Odlično radi po najtežim terenima i vodi. Gusta kovrčava dlaka štiti ga od vlage i trnja. Taj pas stabilne naravi ugodan je i kao kućni ljubimac, inteligentan, privržen, veran i lako odgojiv. Potrebno mu je kao i svim retriverima dosta kretanja.
Opis : Pas je okretan, elegantan, dugačke glave s umereno širokom lobanjom, dugačkom gubicom, koja nije zašiljena, dok čeonog prelaza gotovo i nema. Zubalo je snažno, oči crne ili smeđe. Uši malene, priljubljene uz glavu, prekrivene gustim kovrčama. Vrat umereno dugačak, trup kratak, noge umereno dugačke, mišićave sa čvrstim kostima, šape okrugle, rep ne predugačak. Dlaka koja je značajka ovog psa, gusta je s kratkim kovrčama svugde osim po licu i na lubanji. Boja je crna ili jetreno smeđa.
Visina: 62,5 – 67,5 Težina : 31,5 – 36,2


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)