Retriver Nova scotia


Matična zemlja ovih retrievera je Kanada. Ovi retrieveri su ugodni kućni psi, koji se dobro slažu s drugim psima i kućnim životinjama. U prisutnosti dece izuzetno su strpljivi. U opasnosti laju. Lako su odgojivi, dobri su učenici i lako usvajaju nove naredbe. Vole raditi za svog gospodara. Potrebno im je puno istrčavanja. Zaljubljeni su u plivanje i aportiranje. Ovaj pas je ljubazan, pažljiv, inteligentan živahan bistar i društven. Visina mužjaka iznosi između 48 i 51 cm, visina ženke 45-48 cm. Pokrovna dlaka ovog retrievera je dvostruka, vodootporna srednje dužine s mekom poddlakom. Boja je između crvene i narančaste, većinom s malim belim mrljama na šapama , prsima, vrhu repa i na njušci.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Retriver zaljeva Chesapeake


Matična zemlja ove pasmine su Sjedinjene Američke države. Ovi psi su ljubazni, inteligentni , nesebični i hrabri, tvrdoglavi, oprezni, puni energije i nestašni. Zaljubljeni su u vodu. Ovi psi su dosta dominantni i tvrdoglavi ( osobito mužjaci), pa ako nemate puno iskustva sa psima ovaj pas i nije za vas. Vlasnik ovog psa mora pokazati ko je gazda, a odgoj mora biti dosledan i pun ljubavi. Ova rasa treba dosta kretanja. Naručito vole plivati, aportirati i naravno loviti i to pogotovo u vodi. Sposobnost plivanja je kod njih povećana zbog kožica između prstiju.
Opis: Visina mužjaka iznosi 58-66 cm, visina ženke 53-61 cm. Na izložbama se međutim više gleda na uravnoteženu telesnu građu nego na visinu. Karakteristična dlaka za ove retrievere kratka je i gruba, s gustom vunenom poddlakom . Može biti valovita, ali ne i kovrčava. Vodootporna je. Boja dlake je između žuto-smeđe i tamnosmeđe. Tamne nijanse su češće.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Rodezijski gonič-grebenar


To je stasit, mišićav i samouveren pas, koji isijava snagom, brzinom i istrajnošću. Posebnost te pasmine, po čemu je dobila i ime, je leđni greben - ridge. Tvori ga dlaka koja strši u suprotnom pravcu. Glava je pljosnata, prilično široka, s izrazitim nosnim delom lobanje. Očnjaci su posebno snažni. Oči su čiste i živahne. Uši su srednje velike, priIjubljene tesno uz glavu. Vrat je jak, bez podbratka. Koren repa je snažan i čvrst. Dlaka je kratka, gusta i sjajna, ali ne svilenkasta. Boje od svijetlo pšenične do crvenkaste, dozvoljene su bijele mrlje na prsima i donjem dijelu udova. Visina mužjaka - od 64 do 69 cm, ženki - od 61 do 66 cm, težina - oko 35 kg. Doživi oko 10 godina. Izreka: "Ako donosite dijamant iz Južne Afrike, budite bez brige: čuva ga grebenar." Pasmina potiče iz Južne Afrike, jako je stara i prvobitno pleme Hotentota koristilo ih je za lov na lavove. Buri su tog psa ukrštali s krvoslednikom i erdel terijerom, i tako su uzgojili izvrsnog lovačkog psa i nepotkupljivog čuvara. U Rodeziji su 1922. godine osnovali pasminski klub i 2 godine kasnije rasa je bila standardizirana. Sada u Južnoj Africi ima nekoliko hiljada grebenara. Koriste ih u lovu, za čuvanje, u policiji i kao vodiče slepih osoba. Pas je po naravi stabilan, izvanredno borben i oštar. Ima posebno čulo za otkrivanje opasnosti. Nije pas za svakoga. Sazre nešto kasnije, nakon dve godine, i ima dobru sposobnost učenja. Nije ga dobro poticati da bude oštar, jer može postati opasan i za gospodara. Uz pravilan odgoj odličan je pratilac.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Rotvajler


Krepak je i stasit, i nije nezgrapan pas. Jaka postava žari snagom, okretnošću i ustrajnošću. Na okolinu i na gospodara reagira vrlo osetljivo. Ima velike radne sposobnosti, a zahteva poseban način ophođenja. Glava je srednje duga, čeoni dio lobanje je vrlo naglašen. Ima izrazite jagodice i stop. Ima škarast ugriz. Vrat je snažan i mišićav, bez podvratnika. Rep je kratko kupiran, a neki se psi i okote bezrepi. Dlaka je kratka, gruba, oštra i priljubljena, s gustom poddlakom. Crn je sa smeđim mrljama po jagodicama, gubici, prsima i udovima. Visina - do 68 cm, težina - oko 50 kg. Doživi oko 10 godina starosti. Najpre se pojavio u njemačkom mjestu Rottweilu, gdje su održavali velike životinjske sajmove. Koristili su ga čak i za kroćenje bikova, kao i za vuču kolica. Za službenog je psa priznat 1910. godine. Pravilnim odgojem postane poslušan i dobar čuvar. Ima dobru sposobnost učenja, mada ga je bez stručnog znanja o školovanju teško odgojiti. Sazre tek nakon dve godine. Jako je borben i kod vežbi ne obazire se na udarce. U nekim zemljama spada u pasmine kojima nije dozvoljeno izvoditi vežbe obrane.Jako voli porodične članove, iako pokušava postati vođa čopora. U tom slučaju moramo ga udaljiti iz kuće. Nije mu potrebno puno kretanja, mada nije pas za stan. Živeti mora u vrtu ili psetarnici, a uz to mu je potrebno puno dodira s Ijudima. Rotvajler nije pas za početnike već samo za Ijude koji imaju iskustva sa psima. Otporan je i robustan.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Ruski hrt barzoj


To je pas poštovanja vredne visine, bogate dlake, lepih boja, elegantan, skladnih oblika i kretnji. Ima dugi čeoni dio lubanje, duge udove. Gledano spreda, prsa su uska, a po boku izvanredno duboka. Glava je nežna, suha i skladna. Velika njuška je uvijek crna. Oči su velike, oblika badema, kestenjasto smeđe boje. Leđa su lagano izbočena, na bubrežnom delu posebno mišićasta. Dlaka je duga, svilenkasta, valovita ili nakovrčana. Oko vrata ima raskošan ovratnik.Duža dlaka je i na vratu, na poprsju, udovima, bedrima i na srpasto' savijenom repu. Boje: bela, zlatna u svim nijansama, do sive. Jednobojan je ili šaren. Visina - od 70 do 82 cm, težina - 35 do 45 kg. Borzoj, ponos ruskog uzgoja pasa, dobio je ime po riječi borzij brz. Najrašireniji je od četiri ruske pasmine hrtova. Lovac je, koji trag lovine traži u kasu, a kada je pronađe, prelazi u galop. Divljač goni i na kraju je uvijek dostigne i uhvati. Ta sklonost je najkritičnija osobina tog psa. Pogrešno mišljenje da su borzoji glupi i agresivni potječe iz vremena kada su ih dame imale kao ukras. Treba mu osigurati puno kretanja, boravak u porodici i na otvorenom pa će biti drag četveronožac. Miran je i osećajan i skoro nikada ne laje. Prema strancima je suzdržan i nepoverljiv, mada nije posebno dobar čuvar. S puno Ijubavi moguće ga je lepo odgojiti, ali kada oseti divljač, zaboravi na sve i ne čuje ništa. Lakše podnosti hladnoću nego vrućine. Zahteva redovito češljanje i četkanje. Najbolje ga je razgibati trčanjem uz bicikl. Dostiže do 50 km/h.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Rusko europska lajka


Srednje je velik, kvadratast, mišićav, dugodlak pas sa širokom glavom, koja je više tupa nego klinasta. Oči su postavljene na stranu i tamne, uspravne uši su trokutaste i svako gleda na svoju stranu. Rep je savijen, držan bočno preko ledne linije. Dlaka je gusta i gruba kao i kod drugih nordijskih pasmina. Ima dvostruki plašt, sastavljen iz gornje dlake i poddlake. Crn je, beli, sivi ili smeđ. Visina - 58 cm, težina - do 23 kg. Karelijsko-finska lajka je slična, samo niža (do 48 cm, težina do 21 kg). Ta je lajka žuta u različitim nijansama. Zapadnosibiriska lajka je visoka do 60 cm, a sjevernosibirska do 65 cm i predstavlja najvišu izmedu brojnih vrsta lajki.Lajke su svestrani ruski lovački psi, a istočnosibirsku lajku koriste i kao psa za vuču. Ime lajka nastalo je od riječi lajati, i kako već ime govori - lajke vole lajati. Glasom ukazuju na pernatu ili drugu divljač. Kada ptica odleti, sledi je bez glasa, a čim stane opet počne lajati. Rusko-finsku lajku upotrebljavaju i za ribolov, karelijsko-finsku za lov na sobove, hermeline, kune i tvorove. Sve lajke su izvanredno živahni psi, odlučni i otporni na loše vremenske prilike. Nalazimo ih u Sovjetskom savezu i Finskoj, a drugdje po Europi pojavljuju se tek pojedini primerci. Najpoznatija je crno-bela rusko-evropska lajka (imenom Lajka) koja je kao prvo visoko razvijeno biće poletela 1957. godine satelitom Sputnik. Možemo ih upotrijebiti kao pse čuvare. Lako uče, mada nisu primereni za evropske stanove ili vrtove, kao i za lov kod nas. Lajke nisu izložbeni psi.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Samojed


To je veliki bijeli pas s prijatnim, "smešećim" izrazom, stasitim i mišićavim telom i jakim udovima. Već i telesna grada ukazuje na brzog i istrajnog psa. Na čvrsti vrat nasadena je jaka klinasta glava. Srednje duga gubica je tupa. Kad ima otvorena usta izgleda kao da se smeje, zbog izrazito crno obojenih usnica. Tamne oči su bademastog oblika i crno porubljene. Uspravne uši su malene, trouglaste, jako odlakane i na vrhovima blago zaobljene.Srednje dug i dosta odlakan rep, kad je razdražen, drži iznad leđa. Samojed je bele boje koja može varirati u nijansama. Visina - između 50 i 55 cm (u SAD-u do 59 cm), težina - od 20 do 30 kg.Poreklo samojeda vezuje se uz nomadsko pleme Samojeda koje je živelo uz najveću sibirsku rijeku Jenisej. Samojedi se ubrajaju medu najstarije rase na svijetu. U Englesku su ih prvi put doneli 1889. godine, počeli su ih uzgajati i uskoro su ih priznali kao rasu.Samojedi važe za jedne od najIepših pasa na svijetu. Iznimno su privrženi Ijudima. Možemo ih imati samo u području gdje se mogu puno kretati, jer bez kretanja ne mogu. Moraju živjeti vani, a zimi se vole valjati po snijegu. Dolazak stranca najavljuju, iako samojedi nisu agresivni i nisu posebno dobri čuvari. Laju malo, a vole pozdravljati tuIjenjem. Naginju samostalnim "izletima" pri čemu vrlo rado love perad. Nije pas za grad. Potrebno je svakodnevno raščešljavanje lepe dlake. Zbog visoke cene štenadi nisu baš pristupačni.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Sibirski haski


Srednje je velik, mišićav i jak pas, pokretljiv i lakonog. Njegov obraz, sličan vučjem, je nezaboravan. Čeono koleno je dobro izraženo, njuška je crne do mesnate boje. Po njušci su dozvoljene i pruge svetlije boje. Oči su smede ili plave, pogled živahan i prijatan. Srednje velike uspravne uši stoje prilično odmaknuto. Po ušima, čak i u unutrašnjosti, je svetla, gusta dlaka, a rubovi na unutrašnjoj strani su crni. Gornja dlaka, pod kojom je mekana poddlaka, je ravna, srednje duga i priljubljena. Boje: od potpuno bele do crne, a najčešća je kombinacija tih dveju boja. Visina - od 53 do 59 cm, kod ženki samo 50 cm, težina - do 27 kg.Sibirski haskiji postali su najomiIjeniji medu svim psima za vuču, kada su 1909. godine došli na Aljasku i počeli pobeđivati na takmičenjima u trkama sanki, iako su bili lakše telesne građe od svojih suparnika. FCI je rasu priznao tek 1966. godine. Husky je specijalist za vuču sanki. Sposoban je dobro rasporediti svoju snagu. Tu karakteristiku, i izvanrednu aktivnost, ustrajnost i žilavost moramo uzeti u obzir ako se odlučimo za kupovinu tog psa. Treba mu omogućiti neverojatno puno kretanja. Husky je posebno Ijubazan pas i moguće ga je držati u čoporu s drugim psima. Možemo ga koristiti za vuču sanki i posebnih, samo za to, izradenih kolica. Takve zaprege već imaju neki naši susedi,najviše Italijani. Vuča kolica ili sanki najbolji je način za trošenje silne haskijeve energije. Ako u psetarnici boravi više pasa, mora biti gradena tvrdo i pouzdano, jer ako vam pobegne čopor haskija, teško da će te ih posle uhvatiti. Ti psi su jako inteligentni. Znaju biti doista svojeglavi. Nisu previše otporni na bolesti.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Silihemski terijer


Niskonog je, vrlo krepak pas duge glave. Od škotskog terijera se razlikuje već na prvi pogled, jer ima spuštene uši i drugačiju frizuru. Čeoni dio lobanje je nešto zaokružen, uši su nisko postavljene i imaju zaokružene krajeve, prekrivene su dlakom. Njuška je snažna, oči su okrugle, tamne i srednje velike. Telo je veoma mišićavo, prsa duboka. Rep mora biti kupiran tačno na dve petine dužine i nošen uspravno. Pokrovna dlaka je ravna, tvrda i prilegnuta. Poddlaka je gusta, meka i kratka. Boja: potpuno bela sa žuto smeđim ili čađavim oznakama na glavi i na ušima. Visina - 28 cm, telesna težina - 10 do 11 kg.Engleski satnik Edwards je u XIX. stoljeću, na svojem velškom posedu Sealyham, uzgajao male oštre, bele terijere za lov na lisice i jazavčare. O ukrštanju nije vodio zabeleške pa se pretpostavlja da je upotrebio dinmontovog terijera, francuskog baseta, korgija i zapadno škotskog belog terijera. Bila mu je važna bela boja, jer je više puta ustrelio smede crvenkastog terijera zamenivši ga s lisicom. Pasmina je priznata 1910.g. i dobila je svoje sadašnje ime. Ovaj čvrsti, ako treba i vrlo oštri terijer je prijatan obiteljski pas. U odgoju je potrebna snažna i odlučna ruka.Svaki silihemski terijer nije za decu. Taj pas je kombinacija mirnoće i živahnosti. Šteta da je pasmina tako retka. Ponekad ima problema kod koćenja što je značajka mnogih patuljastih pasmina. Češkom uzgajaču Františeku Horaku je silihemski terijer bio osnova za češkog terijera.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Skaj terijer


Nizak je, dug i snažan pas. Obraz mu pokrivaju duge dlake koje padaju s čela. Dlake su tako duge da se vuku po podu što iz nerazumljivih razloga prouzrokuje smeh, možda zato što dok hoda izgleda poput metle koja mete ulicu. Ima snažnu čeljust s dobro razvijenim zubima koji upozoravaju neoprezne. Uši su uspravne, duga dlaka stvara rese koje ne sakrivaju oblik ušiju. Vrat je dug, leđa ravna, snažno odlakan rep nije kupiran. Pokrovna dlaka je tvrda, ravna i duga oko 15 cm, poddlaka je kratka i meka. Boja: od tamno sive do svijetlo plave, na ušima i gubici crna. Visina - 26 do 28 cm, tjelesna težina - 9 do 12 kg. Ova pasmina potiče iz Škotske, a ime je dobila po otoku Skye. Rasu je opisao dr. Cajus već 1600. godine. Dugu dlaku je dobila tek krajem XIX. stoleća. Prvi je od svih terijera postao modni pas. Do 20. stoleća visoki plemići nisu mogli biti bez jednog ili više skye terijera. Sada je taj privlačni pas, koji je četiri puta duži od svoje visine, veoma redak, najverojatnije ne toliko zbog krzna kojeg treba svaki dan temeljito negovati, već zbog njegovih osobina. Priznaje samo jednog gospodara kojem je bezgranično odan. Veoma je samouveren, stoga prilikom odgoja morate biti dosledni i osećajni. Nepoverljiv je prema strancima, nepravedno mu je pripisana agresivnost. To znači da nije pas za početnike već za Ijude koji znaju raditi sa psima i koji su spremni psu posvetiti puno vremena. Onda će to biti izuzetan pas.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)