Gordon seter


To je pas s najčvršćom postavom među svim engleskim dugodlakim ptičarima. Zbog elegantnosti i plemenitosti upoređuju ga s plemenitim konjima, koje su koristili u lovu. Njegova telesna građa omogućava mu galopiranje. Čeoni deo lobanje nešto je širi i kraći od nosnog. Stop je dobro izražen. Oči su tamno smeđe i žare razumnošću i živahnošću. Rep je prilično kratak, debeo u korenu, tanji prema kraju. I dlaka je prema kraju repa kraća nego uz korijen. Poželjno je da dlaka ne bude kovrčava ili valovita. Po trbuhu je jako odlakan. Boja krzna je crna kao ugljen, s kestenjasto smeđim mrljama i svijetlim poljima oko očiju. Visina - 66 cm, težina - oko 30 kg. Škotski seter je dobio ime po svom prvom pravom uzgajaču vojvodi Gordonskom, a škotski ga je pisac Markham već 1620. godine opisao kao psa koji je sposoban za svaki posao. Za svoju boju i krepko držanje mora zahvaliti ukrštanju s bloodhoundom, i otuda najverovatnije škotski seter ima svoje tragačke sposobnosti. Od tog razmerno snažnog psa zahtevaju dobro traženje po zemljištu. U usporedbi s engleskim seterom ne može pretražiti tako veliko područje. Na pernatu divljač ukazuje stojeći, sedeći ili ležeći, važno je samo to da je ukazivanje sigurno. Gordon setera uzgojili su u stenovitim i kamenitim predelima Škotske. Po osobinama se razlikuje od drugih setera, stoga je primeren kao porodični pas, mnogo više nego irski seter. Dobar je čuvar, ne previše temperamentan, umiljat, miran, nešto otužne naravi. Između sva tri setera najotporniji je i najduže živi.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Granični škotski ovčar


To je otporan, pokretan i neumoran pas, sličan dugodlakom, iako ne i tako elegantan i nešto je manji. Omiljeni je ovčarski i pastirski pas. Kao pasmina nije dugo bio priznat (to nisu htjeli uzgajači kako ne bi dospio u krive ruke). Dlaka je srednje duga i sjajna, često crna s belim oznakama po glavi, na prsima, nogama i na kraju repa. Krzno im nije tako bogato kao kod srodnika. Glava je nešto šira i uši nisu elegantne kao kod dugodlakog kolija. Rep je dug i bogato odlakan. Visina - od 43 do 50 cm, težina - između 13 i 22 kg. Dočeka duboku starost. Granični koli potiče iz graničnih područja između Engleske i Škotske (border = granica). Poznavatelji pasa kažu da su ga u Englesku doneli Vikinzi. To je radni pas, u Engleskoj i Americi još uvijek čuva stada. Za njega je propisan zahtevan ovčarski ispit pa su granični koliji svake godine junaci takmičenja ovčarskih pasa koje se održava u Walesu. U Engleskoj je postao i porodični pas. Dobro se osjeća u obiteljskom krugu, a posebno na selu. Tog pametnog psa koji lako uči, ne preporučujem ljudima u gradu. Pored puno kretanja potreban mu je i velik vrt ili ograda s ovcama. U zadnjem desetleću započeli su ga, najprije u Engleskoj i Americi, a potom i drugde, koristiti kao psa za spašavanje. Posebno se iskazao pri spašavanju iz ruševina nakon potresa u Armeniji i Meksiku. Slovi kao najbrži i najokretniji u agilityju.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Granični terijer


Taj radni terijer je iznimno aktivan. Njegova glava je slična vidrinoj, koža je prilično krupna i mlitava, nekupiran rep je na kraju okrugao i debeo (vidrin rep). Njuška je kratka i snažna s nešto tamnijom, oštrom bradom. Oči su živahnog pogleda, uši su u obliku slova V i padaju postrani niz glavu. Udovi su jaki kao da su pripremljeni za trke. Telo je pravougaono, duže je nego više. Duga dlaka je podvojena: ima ravnu , i tvrdu pokrovnu dlaku te mekanu i kratku poddlaku. Boja: crvena, kukuruzno žuta ili plava sa crvenkastim dlakama na udovima ili na glavi. Trimati ga moramo dvaput ili triput na godinu. Visina - 32 do 35 cm, tjelesna težina - 6 do 7 kg. Dočeka visoku starost. I ovaj pas potiče sa škotskoengleskog graničnog područja (border = granica). U čoporima su ga koristili za lov na lisice i vidre pa se zato i razume s drugim psima. Još i danas ti psi rade u čoporima, ali se pojavljuju i na izložbama gde postižu šampionske rezultate. Border može pretrčati kilometre i kilometre pored konja, to mu je u krvi. Njime se treba baviti i treba ga školovati. Potrebno mu je puno kretanja i zato ga ne može imati bilo ko. To svakako nije pas koji može živeti u stanu ili pas za penzionere, iako je po veličini tome primjeren. Border može živjeti samo na selu. Ako mu je dosadno, preskoči ogradu ili nađe rupu u mreži, a tada će sused ostati bez kokoši, mačke ili kunića. Neumorno se igra s decom, a dobro se razume i s ostalim domaćim životinjama. Pored trimanja potrebno mu je svaki dan češljanje i četkanje.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Grenlandski pas


Snažan je pas za vuču sa širokim grudnim košem, jakim nogama i mišićavim telom. Glava je široka i lagano zaobljena, sa snažnim klinastim nosnim delom lubanje. Uši su malene, uspravne, trokutaste, blago zaobljene na vrhovima i prilično razmaknute. Njuška je crna, a kod posebno niskih vanjskih temperatura dobije crvenkastu boju. Oči su malo nakrivljene, a njihova boja je prilagođena boji krzna. Ima neustrašiv pogled. Rep je odlakan nešto dužom dlakom, visoko postavljen i jako savijen. Krzno je ima dvostruki plašt, gustu poddlaku i ravnu dugu pokrovnu dlaku. Dozvoljene su skoro sve boje, može biti jednobojan ili višebojan. Visina - oko 60 cm, težina - od 30 do 50 kg. Pretpostavlja se da su te pse za vuču na Grenland dovezli iz istočne Sibirije. Na Grenlandu još uvijek žive kao prava prirodna pasmina u podneblju koje su imali u prošlosti. Upotrebljavaju ih kao pse za vuču i u rodu su s kanadskim eskimskim psima, kojima prijeti izumiranje. FCI je priznala grenlandske pse tek 1967. godine. Skoro svi grenlandski psi koji žive u Europi, uveženi su iz Grenlanda. Psi te pasmine teško su vodljivi na uzici i rado napadaju. Treba voditi računa o tome da su oni otrgnuti iz divljine, gdje su živjeli na potpuno različit način od našeg. Ako ih pravilno vodimo, užive se u obiteljski život, mada za to treba puno strpljenja i znanja o ponašanju pasa. Mužjaci se neprestano bore za viši rang. Prema strancima i drugim psima su agresivni. Grenlandskog psa ne možemo držati u stanu. Problematičan je pas.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Havanski bišon


Veoma redak,ovaj pas niskog rasta je potekao od bolonjskih bišona koji su uvezeni iz Argentine i ukršteni sa malim pudlama. Ime “Havanac“ dobija jer mu je rasa začeta na Kubi. Postoji mogućnost da je potekao od malteškog, kojeg su Španci preneli na Antile. Po svim osobinama je veoma blizak drugim bišonima i pokazuje iste kvalitete. Njegovo telo ima nešto veću dužinu od visine i ima veoma visoke bokove.Glava mu je ravna i široka sa izduženom gubicom na kraju koje se nalazi tamna njuška. Dosta velike oči su tamne boje ili,
što je još poželjnije,crne.Blago zašiljene uši padaju praveći obično blagi pregib. Pokrovna dlaka je najčešće od meke dlake, veoma dugačke, koje teži da pravi uvojke. Retko bele boje, havanac može biti riđ ili siv u raznim nijansama, ili beo sa istim bojama.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Hovawart


Srednje je velik, jak, okretan i dobar službeni pas. Ima dugu i tvrdu dlaku koja je otporna na sve vremenske neprilike. Dobar je trkač i skakač. Mužjak i ženka se razlikuju po obliku glave. Mužjak ima jaku, široku glavu drskog izgleda. Uši su trouglaste, opuštene, viseće. Vrat je jak i dobro odlakan, bez podbratka. Leđa su kompaktna i ravna, nešto duža od visine. Rep je dug i dobro odlakan, a kad se hovawart razljuti podigne ga iznad leđne linije. Dlaka je duga, vunena i malo kovrčava. Boja krzna je svijetlo smeđa ili crno smeđa sa svetlim pegama. Visina - do 70 cm kod mužjaka, težina - do 35 kg.Hovawart je čuvar dvorišta - to znači i njegovo ime. Uzgajači su ga ponovo stvorili od ostataka prijašnjih hovawarta iz 1922. godine. Od tada se uzgaja.Hovawart je u mnogočemu posebna pasmina - s njim je lako uspostaviti bliskost, a uz to pored njega ćemo se osećati ugodno,samo nas mora prihvatiti za vođu. Kao kućni pas je prijatan, miran i uravnotežen iako nije lenj i ne spava mu se. Dobar je promatrač, odlično proceni položaj i odluči se da li nešto treba poduzeti. Pre je dobrodušan nego nasrtljiv, i ima takozvanu socijalnu inteligenciju. To znači da neće ozlediti malu decu ili male životinje. Njegovo lajanje je potpuno i duboko, laje samo kada treba. Dosledno i s osjećajem možemo ga školovati do najvišeg stepena. Lako uči, voli rad i na treninzima se dobro oseća. Na žalost, ova rasa je dosta retka.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Hrvatski ovčar


To je pas srednje građe, niti teških, niti filigranskih kostiju. Telo mu je skladno, pravougaono i rustičnog izgleda. Glava je tupoklinastog oblika, paralelnih linija gubice i lobanje. Oči imaju oblik badema,dosta su velike, tamno smeđe boje, inteligentnog i živahnog pogleda. Zubalo je potpuno, klještastog ugriza. Ima trouglste,stršeće ili polustršeće uši. Dlaka je crna, čvrsta, valovita do kovrčava, i duga oko 10 cm. Kratka je na glavi, vanjskom delu uške i donjim delovima nogu. Šape su kašikaste. Poddlaka je crna i gusta. Na,prsima i grudištu dozvoljene su bele oznake do 5 cm promera.Visina - 40 do 50 cm.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Ibički hrt


Srednje je velik, elegantan pas, snažnih kostiju, lagan u kasu, brz u galopiranju. Glava je duga, uska i mršava. Uši su krute, drži ih lagano napred, ukoso po strani ili unazad, uspravno samo onda kada je pozoran. Unutrašnjost ušiju nije odlakana. Malene oči jantarne boje postavljene su postrani. Pogled se čini bistar, čak malo lukav.Njuška je jednake boje kao krzno. Rep je dug i sabljast. Dlaka je glatka i kratka ili duga , ali uvek gusta i tvrda. Boje: bela i crveno smeđa, bela i lavlje smeđa, jednobojan - beli, crveno-smeđ ili lavlje smeđ Visina - od 60 do 66 cm, telesna težina - 22,5 kg. U domovini, na španjolskim otocima Ibiza i Mallorca, gde ga zovu i balearski hrt, još ga uvijek upotrebljavaju u lovu na zečeve. Lovi više njuhom nego vidom. Laje samo ako divljač čuje ili ugleda. U čoporu može loviti samo sa ženkama s kojima se podnosi, mužjaci bi se naime potukli. Lovci s Balearskih otoka tvrde da jednako dobro lovi noću i danju. U Nemačkoj su ih počeli uzgajati 1975. g. kada je i osnovan pasminski klub. Pre svega dobri su lovci, koji s lakoćom izvršavaju radne lovačke ispite, a tzv. veštački zec ih ne zanima. Podenco je dobar porodični pas ako mu osiguramo dovoljno kretanja. Jednostavan je za negu,vrlo živahan, s mesta skače neuobičajeno visoko. Brzo uči, a pravilno odgojenog, moguće ga je opozvati čak i s traganja za divljači. Umiljat je prema deci, a kažu da ima čak i nekakav smisao za humor. Dostiže brzinu od 40 km/h.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Irski modri terijer


Čvrst je i velik terijer mišićavog i skladnog tela, usklađenih pokreta. Pozornost izaziva njegova plava dlaka. Ima dugu glavu sa snažnom gubicom koju ističe i frizura - obrve, duga dlaka na nosnoj ravni i brada.Njuška je crna. Prsa su duboka, vrat snažan, leđa ravna i razmerno kratka. Rep je i kupiran na dve trećine dužine i nošen uspravno. Dlaka je svilena, meka i bujna, lepo nakovrčana. Dozvoljene su sve nijanse plave boje. Dlaka na kraju može biti crna. Visina - 46 do 49 cm, telesna težina 15 do 17 kg. Irci kažu da su posebno ponosni na dva simbola: detelinu i modrog terijera. Ovaj terijer potiče s planine Kerry na jugozapadu Irske. Tamo ga nazivaju "plavi kavalir" i cene ga kao lovačkog psa, tamanitelja štakora, čuvara stada i dvorišta, pa i kao policijskog psa. Kinološki savez Irske priznao ga je 1913. godine, a 1922. godine su ti psi uznemirili gledaoce Cruftove izložbi u Londonu, ne zbog dlake koju onda nisu šišali, već zbog divlje oštrine. Kod novijih kerrya je oštrina malo popustila. Nakon te izložbe počeli su ih šišati, ali brada u početku nije bila tako izrazita. Modra boja pojavila se nekoliko godina kasnije.Kerry je privržen i vrlo bistar pas. Dok je mlad, treba ga naućiti da ne grize za vrijeme igre, jer kao odrastao pas može postati neprijatan "štipavac". Dobar je čuvar, veoma oštar i može raditi ispite obrambenih pasa.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Irski seter


Njegovo vitko telo je mišićavo, pravi je maratonski trkač s izrazitim krznom. Ima prijatan izraz. Glava je ista kao i kod engleskog setera, uši imaju lepo oblikovani nabor i ovešene su tesno uz glavu, na gornjem su delu obrasle dugom, svilenkastom dlakom. Vrat je mišićav, lagano sagnut i bez podvoljka. Dlaka je gusta i glatka, na glavi, prednjim stranama nogu i na krajevima ušiju je kratka, inače je srednje duga. Resasti rubovi dlake pojavljuju se na trbuhu, prsima i na donjem delu vrata. I medu prstima ima puno dlaka. Boja: kestenjasto crvena, bez ijedne crne dlake. Dozvoljeni su mali beli madeži na prsima, prstima i čelu. Visina - 54 do 62 cm, težina - od 18 do 25 kg. Crveni irski seteri na prvi pogled uopće ne izgledaju radno, već ostavljaju dojam razmaženih luksuznih pasa. Zbog elegancije, ustrajnosti i svestrane lovačke upotrebljivosti najomiljeniji su među svim seterima, iako su za školovanje, zbog svoje inteligencije, zahtjevniji. U prirodi taj pas trči u galopu, divljač traži cikcak, a nađenu sigurno pokazuje i po potrebi oprezno digne. Taj uistinu lep pas može živeti i u porodici, i kod nas je najčešće tako. Ustrajni su u lovu i odlični za rad u vodi. Ako se irski seter premalo kreće, postane svojeglav, a uz dobar odgoj postane prijatan pas, koji voli dodire s ljudima. Po naravi je temperamentan i nije primjeren za život u gradu. Dobro je ako vlasnik voli voziti bicikl. Telesno je puno tvrđi nego što se čini. Doživi duboku starost. Uz crvenog irskog setera postoji i crveno-bijeli koji je manje raširen.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)