Irski terijer


Vitak je i velik pas. Nije čistog kvadratičnog oblika. Ima dobro uglovane udove. Brz je i pokretan pas, bolji je trkač nego mišićast junak. Glava je duga, čeoni dio lubanje ravan, uši imaju oblik slova V, visoko su postavljen i nagnute napred. Pogled tamnih očiju je ispod kratkih obrvi vatren i bistar.Telo je srednje dugo, leđa su snažna, a na leđima je malo izbočen. Rep je kupiran na tri četvrtine dužine i nošen je uspravno. Pokrovna dlaka je tvrda, oštra i duga, poddlaka je fina, meka i kratka. Boja: crvena, crveno-pšenična ili kukuruzno žuta. Njuška je crna. Visina 46 cm, telesna težina - 12 kg.U Irskoj, njihovoj domovini, nazivaju ih"devils" i stvarno su đavolji momci. U prošlosti su bili kućni čuvari i lovci na štakore i druge glodavce. Britanska vojska ih je u prvom svjetskom ratu koristila kao kurire (1918. godine jedan je irski terijer dobio državno odličje). Kasnije su postali više porodični nego lovački psi,iako se još uvijek koriste u lovu. Nemiran temperament je postao nešto smireniji i danas je irski terijer prilagođen pas koji može živeti i u gradu. Važno je samo da stan bude nešto veći, jer bi se inače mogao osećati ograničeno. Prema drugim psima nije uvek prijateljski raspoložen.Ako ga dosledno odgajamo, onda je prijatan porodični član koji voli decu (izuzeci potvrđuju pravilo), ali nikad ne zaboravlja nepravdu. Neverojatno je hrabar i neosetljiv. Četiri puta godišnje mu treba kratiti dlaku. Otporan je na bolesti i doživi visoku starost. Rado se igra i potrebno mu je puno kretanja.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Irski vodeni španijel


Na prvi pogled liči na mešanca pudle i irskog setera. Čvrst je. Nezaboravno ga je promatrati dok se kreće, kao da hoda po tlu punom užarenog uglja. Njegovo obeležje je duga, vitka glava s izrazitim zadnjim delom lubanje i glatkom dlakom po obrazu. Inače, njegova je dlaka duga i kovrčava, a među očima pravi oblik poluotoka. Osobit je i jedinstven njegov rep. Na početku je debeo, a prema kraju se stanjuje. Prvih deset centimetara prekriveno je gustim kovrčama, a zatim je dlaka kratka, kao da je ošišana. Kovrčava dlaka je gusta i priljubljena, crvenkasto smeđe boje. Visina - do 58 cm, težina - do 30 kg. Doživi oko 14 godina starosti.Taj čudesan pas veliki je ljubitelj vode i od 1860. godine bio je priznat kao lovačka pasmina.Prvi uzgajač bio je Irac Mc Carthy, što potvrđuje da pasmina potiče iz Irske. Vodeni je španijel bistar, pun mašte, žilav i prijatan. Zovu ga klaunom među španijelima. Odličan je lovac navođene ptice, niti jedna mu voda nije prebrza ili prehladna. Nije primeren za sportskog psa i u Evropi je gotovo nepoznat. To je velika šteta. "Taj jako otporni pas voli živeti u kući, među decom i s njima je uvek gentleman." pisao je o njemu engleski kinolog Herbert Compton. Neki stručnjaci tvrde da je to najinteligentnija rasa. Možda je njezino širenje sprečavala dlaka, koja zahtijeva puno nege i komplicirano čišćenje.Po naravi irski je vodni španijel čio, bistar i poslušan. On je pas za ljude koji razumiju pseću dušu.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Irski vučiji hrt


To je najveći pas na svijetu, deluje veličanstveno i vredno poštovanja. Snažan je, elegantan, neverojatno lagan i pokretljiv. Irski vučji hrt je neuobičajena rasa. Glava je duga, oči su tamne, uši malene. Glavu ponosno drži na vrlo snažnom i mišićavom vratu. Prsa su jako duboka i široka, stomak je stegnut. Šape su velike i okrugle s vrlo snažnim, zakrivljenim noktima. Dlaka je duga i tvrda po celom telu i nogama. Posebno tvrda i duga je na glavi, gde seže preko očiju i donje čeljusti. Dozvoljene boje: siva, crvena, crna, potpuno bela, jelenje smeđa. Visina - kod mužjaka od 81 do 86, najmanja dozvoljena visina je 79 cm. Teži najmanje 55 kg.Sivi velikan sa zelenog otoka bio je namenjen za borbu s vukovima koji su napadali konje na irskim pašnjacima. Plemići su ga imali za ukras.O irskom vučjem hrtu su govorili: "Ako ga maziš, pozdravi te, ako ga dražiš, zadavi te." To vredi i danas. Vučji je hrt rado slobodan i potreban mu je uravnotežen gospodar, koji u toku školovanja mora biti odlučan. Zajednički život je jedostavan, mada vučji hrt nije pas za svakoga. Hrana za tog ogromnog psa je, posebno u prvih 18 mjeseci, vrlo skupa. Potrebno mu je puno prostora. Nije primeren životu u stanu, bolje se osjeća u vrtu. Od 10. nedelja potrebno ga je svaki dan šetati uz bicikl da se telesno razvije kako treba. Može nas pratiti kod jahanja. Retko reži, dobar čuvar je već zbog svoje veličine. Prema strancima je suzdržan. Nije mu potreban poseban odgoj. Trči do 40 km/h.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Istarski kratkodlaki gonič


Istarski kratkodlaki gonič je pas profinjenog izgleda s telom tipičnog goniča. Temeljna mu je snežno bela boja s narančastim oznakama na glavi, uhu i po telu. Te oznake moraju biti oštro ograničene kao ploče, tačkice ili trake. Nije dozvoljena treća boja, ali je moguća varijanta potpuno belog psa bez oznaka. Glava mu je blagog i finoklinastog oblika. Nos i rubovi očnih kapaka su tamni do crni, oči sutamne, smirenog izraza. Ima potpuno i škarasto zubalo. Visina - 44 do 56 cm, za mužjaka najprimerenija 50 cm, a za ženku48 cm.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Istarski oštrodlaki gonič


Istarski oštrodlaki gonič za razliku od kratkodlakog ima robusniji izgled, nešto je krupnije glave i tela i odaje izgled poverljivog, strpljivog i snažnog psa. Kao i kod kratkodlakog istarskog goniča osnovna boja je bela s narančastim oznakama, a može biti i potpuno bela bez oznaka. Trobojnost je diskvalifikacijska mana. Oštra dlaka duga i je do 10 cm kostrijetaste kvalitete, stršeća i bez sjaja. Ispod nje se i nalazi gusta i kratka poddlaka. Dužina i gustoća dlake različita je na pojedinim delovima tela i ne sme biti meka i kovrčava. Visina 46 -58 cm, primerena visina mužjaka je 52, ženke 50 cm.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Izraelski ovčar


Srednje je velik, skladno građen, sličan divljem psu. Čeoni deo lobanje lagano je izbočen. Čeono koleno i srednja crta su lagano naznačene. Oči su nešto ukrivljene i tamne. Uši su nisko postavljene, nošene uspravno, a vrhovi su u obliku slova V. Njuška mora biti crna. Pas smeđe boje ili svetlija njuška predstavljaju velike greške. Slabije pigmentiran pas manje je otporan i ne može preživjeti u pustinji. Rep je uzdignut nad leđnom linijom, a kada je pas razdražen savijen je nad leđima. Dlaka je kratka do srednje duga, na donjem delu repa nešto duža. Boja: peščano siva do smeđa, može biti beli ili crn, crno-beli ili smeđe-beli. Visina - 50 do 60 cm, težina - 18 do 25 kg. Nekada je to bio pastirski pas. Već u starom Izraelu bio je sličan današnjem tipu psa. Zbog raseljenja Izraelaca podivljao je i živio kao paria pas na rubovima čovekovih prebivališta. Dr. Menzel je izraelskog ovčara usmereno uzgajao i pripremio je rasni standard, kojeg je Izraelski kinološki savez prihvatio 1960. godine. Ovaj pas ima izrazit osećaj za vlasništvo. Gospodarevo imanje brani odlučno, čak i onda kada je sam. Ima izvanredno razvijen sluh i strance primeti već na daljinu. U ratovima s Arapima, Izraelci su ga uspešno koristili kao sanitetskog psa za traženje ranjenika u pustinji i kao psa vezistu. Izraelski ovčar je odan i savestan. Gospodaru se nikada ne podredi do kraja, već je njegov partner. Jake je i tvrde postave, živahan, pozoran i spreman na učenje, jednostavan za negu i čišćenje. Nije pas za veća urbana naselja.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Japanski Čin


Vrlo je živahan, elegantan, potpuno kvadratičan i snažan mali pas raskošne dlake. Pažnju privlači glava, koju drži,visoko. U poređenju s veličinom, glava je neskladno velika. Čeoni deo lobanje je izbočen, a oči su postavljene bočno. Oči su tamne. Ako ga gledamo sa strane njuška je uporedna sa čelom tako da je jedva moguće govoriti o nosnom delu lobanje. Dlaka je jako bogata, duga, svilenkasta i pod vratom kovrčava. Rep nosi savijen preko leđne linije i dlakaviji je od tijela. Prednje noge imaju zastavicu, zadnje "hlače". Čin je beli s crnim ili smeđe žutim pegama. Visina - izmedu 18 i 28 cm, težina - od 2 do 4 kg. U Japanu tu rasu zovu makura isin- pas koji je na jastuku. Japanci i inače vole minijaturne stvari, te stoga tako minijaturne pse uzgajaju pažljivo, s puno Ijubavi. Pokušali su stvoriti što manjeg psa, kako bi ga mogli nositi u rukavu od kimona. U Evropu su ga doneli u drugoj polovici prošlog stoleća. U sramežljivoj viktorijanskoj Engleskoj bio je vrlo omiljen, a po Europi se nije još proširio. U Japanu ih ima puno.U standardu je zapisano da "tamo slovi kao ljubazan, pametan pas, živahan prijatelj, posebno u važnim životnim trenucima, jer zna razveseliti čoveka". Vrlo je oprezan, mada ne laje puno. Uvijek je spreman na igru, voli puno trčati. Dobro se oseća u malom stanu. Treba ga redovito i pažljivo čistiti. Razmjerno često se kod pasa te pasmine pojavljuju oboljenja očiju. Nerijetko doživi i do 16 godina. Idealan pas za starije Ijude, pogotovo ako su sami.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Jezerski terijer


Laici ovog čvrstog i elegantnog oštrodlakog terijera zamenjuju s malenim erdelom. Zamjenjivali su ga i s velškim terijerem iako s njim nije u rodu. Jezerski terijer je manji i ima kraću glavu. Velški terijer je samo crne i crvenkaste boje (ta kombinacija boja pojavila se i kod jezerskog terijera). Glava je pravougaona zbog duge dlake na nosnom delu i na bradi. Malene uši imaju oblik slova V i preklopljene su naprijed. Rep je kupiran na dvije trećine i nošen je uspravno. Dlaka je dvostruka. Boja: crno crvenkasta, plavo crvenkasta, crvena, pšenična, kukuruzno žuta, svjetlo smeđa, plava ili crna. Visina - do 36 cm, telesna težina - 6 kg. To je stara pasmina koja je nastala na englesko-škotskoj granici i priznata je 1921. godine. Ime lakeland je novijeg datuma, pre su ih nazivali patterdalski terrier Specijalnost tih pasa bila je šuIjanjem loviti lisice u stenovitim pećinama. Lakeland terijeri su radili po načelu: kuda prođe glava tamo ide i telo. Još uvijek ih koriste za lov. U Škotskoj priređuju takmičenja lepote tih pasa s istovremenim testiranjem radnih sposobnosti. Kao kućni pas terijer je vrlo živahan, bistar i osećajan. Njegova sklonost lajanju može se ograničiti doslednim odgojem u ranoj mladosti. Svojeglav je, ali istovremeno i osetljiv. Te pasminske značajke moramo uzeti u obzir kod odgoja. Nije posebno primeren za porodicu s decom, a neugodan je i za druge pse. Sve to ne smemo tretirati kao negativne osobine, jer je inače jako umiljat pas.Dlaku mu trimamo četiri puta na godinu. Tvrd je i otporan, živi približno 14 godina.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Jorkširski terijer


Drag je, iako kompaktan pas uspravnog stava i skladnog tela. Njegova posebna osobina je duga dlaka koja se sa strane, od nosa do repa vuče po podu. Glava je mala i draga, oči su srednje velike, ne smeju biti izbuljene. Uši su male, uspravne i prekrivene kratkom dlakom. Telo ne sme biti slabo, leđa su ravna. Svilena dlaka bez poddlake je duga, glatka i ravna. Boja: čelično plava od zatiljka do korijena repa, boje treseta na glavi s ušima tamnije obojenim. Visina 22 cm, tjelesna težina - do 3 kg. Ti ljupki terijeri dočekaju do 12 godina starosti. U grofoviji York su tkalci i rudari u XIX. stoleću uzgojili malog terijera za jamarenje. Prvi puta se pojavio na izložbi pod imenom dugodlaki škotski terijer 1861. godine, a 1870. godine je dobio današnje ime zahvaljujući časniku koji je u časopisu "The Field" pohvalio uzgajače Yorkshirea da su pasminu toliko poboljšali da stvarno može nositi njihovo ime. Kada je postao manji, a dlake duže "yorki" je postao pomodni pas. Tada su započele svađe o veličini te pasmine jer su preprodavači pasa hteli što manje pse. Danas je slično - uzgajaju što manje pse jer donose "više novca". Tko ponudi jako male yorkširce treba mu reći da je varalica. U standardu je tačno određena visina. Yorki koji teži manje od dva kilograma nije pravi predstavnik svoje rase. Za ovu rasu je značajna živahnost, neustrašivost i osjećajnost. Pored toga pas mora biti umiljat.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Jurski gonič


To je srednje velik pas s telom dužim od visine. Uzgojem se htelo posebno naglasiti jakost i istrajnost. Kod tipa svetog Huberta, glava je teška, zaobljena, s izrazito velikim, obešenim ušima. Kod lakšeg tipa glava je suha, duga i uska kao kod drugih goniča. Na gornjem delu glave je izrazito i dobro vidljivo teme, a čeono koleno nije izraženo. Pažnju privlače prednje noge izrazito jakih kostiju. Dlaka je glatka i dobro priljubljena. Boja: jednobojan, žuto smeđ ili crveno smeđ s crnim sedlom, crn sa žuto smeđim oznakama. Česta je bela pjega na prsima. Visina - od 40 do 46 cm. Težina - od 27 do 30 kg. Doživi razmeno veliku starost.Taj pas je bliži rođak psa svetog Huberta, od kojeg potiče i bloodhound. I jurski gonič je neustrašiv, mada dobrodušan i ima izvrsno razvijen njuh. Jurskog goniča lakšeg tipa zovemo i bruno zbog njegove tipične boje (bruneau - smeđ). Ti psi imaju najjači glas među svim goničima.Njihovo lajanje je duboko i daleko se čuje, a na tragu često tuli. Zbog toga ga zovu i "tulilac". U Švicarskoj ga zbog njegove neumornosti i ustrajnosti upotrebljavaju za lov na teško prohodnim predelima i to za sve vrste divljači. Odličan je u traganju za krvavim tragom. Privlačna lepota, miran karakter i činjenica da, osim u lovu, malo laje, uzrok su tome da jurske goniče (a i ostale lovačke pasmine) kupuju ljudi koji nisu lovci. Vrlo su vodljivi na uzici i ne stvaraju probleme. Oprez ako goniča pustimo u lovištu, glasno će i dugo tragati, i neće se brzo vratiti!


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)