Engleski seter


To je pas elegantnog izgleda, laganih kretnji, prijazan je i dobrodušan, dobar lovac. Glava je duga, razmerno vitka, s jasno izraženim čeonim kolenom. Čeoni deo lobanje među ušima je zaobljen (puno prostora za mozak), vidljivo je izražen zatiljak. Uši su srednje duge i ovešene. Vrhovi svilenkastih ušiju su jače obrasli. Nosni otvori su veliki. Rep je srednje dug i ima zastavicu s najduljom dlakom na sredini repa. Dlaka je, osim na glavi, po cijelom telu lagano valovita i svilenkasta. Bele je i crne boje, bele i boje citrona ili bele, crne i boje treseta. Uvek ima nešto bele boje. Telesna visina - od 65 do 68 cm, težina - od 27 do 30 kg. Doživi od 12 do 15 godina starosti. Ime setter potiče od engleske reči i znači onog koji nalazi i ukazuje na divljač. Tri pasmine engleskih dugodlakih ptičara bile su opisane i slikovno predstavljene već 1805. godine u delu "Cynographia Britannica". Predstavljeni su bili upotrebljivi psi. Među njima je engleski seter po brzini i ustrajnosti uspoređivan s kratkodlakim ptičarom - poentrom, koji ima drukčiji način traženja. Kreće se kao mačka, i kada nanjuši divljač, prišunja se kao mačka, skoro uz zemlju. Kada ukazuje na divljač (markira), postavi se uspravno, digne nos i okrene glavu prema divljači. To je pas koji ukazuje pre odstrela. Karakteristično je njegovo ošarano, dlakama različitih boja pokriveno telo. Upotrebljavaju ga lovci u Engleskoj. Potrebno mu je puno kretanja! Umiljat je i privrženiji porodici nego druge rase lovačkih pasa. Nije primeren za život u gradu.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Engleski springer španijel


Visokonog je, plemenit, simetrično građen i živahan pas. Tipično je njegovo polagano kretanje, koje prelazi u dugi kas u kojem pas prednje noge stavlja napred tako da se čini kao da u plećima nisu povezane s telom. Djeluje sportskije od kokera. Glava je masivna i okrugla, uši su tesno obešene uz glavu i ne preduge. Dlaka je ravna, gusta i otporna na vremenske neprilike. Nije pregruba i može, na prsima i prsnom košu, biti srednje duga. Česta je belo-smeđa ili belo-crna boja, ali i samo jedna boja s različitim oznakama. Visina - oko 50 cm, manja odstupanja su dozvoljena. Težina - oko 22,5 kg. Springer doživi 14 godina starosti. Ta pasmina spada među najstarije tragače, a sigurno je najstarija među španijelima. Iz nje su potekli skoro svi španijeli, osim klamberskoga. Ime je dobio po karakterističnom načinu lova: plen (pernatu divljač) preplaši i poskoči za njom. To je pre svega svestrano uporabljiv lovački pas, poseban tragač, brz i ima dobro razvijen nagon donošenja. Nemački mu lovci pripisuju nedostatke: kao šunjkavac naime nije glasan na tragu.Kao porodični pas springer španijel ima slične osobine kao i koker, samo je nešto mirniji. Naginje neurozama i zato ga nikada nisu uzgajali masovno. Engleski springer ima telo radnog psa i potrebno mu je održavati radnu kondiciju dugim šetnjama ili trčanjem uz bicikl. Potrebna mu je svakodnevna nega i češljanje. Potrebno je odmah uklanjati svu mrtvu dlaku, a uz to i šišati dužu dlaku među prstima. Rasa je otporna.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Entlebuški planinski pas


Najmlađi je među švicarskim planinskim psima. Poznavaoci ga odmah prepoznaju, a laici ga smatraju mešancem. Spada među niže, srednje velike pse, jako je pokretljiv i okretan, dužina tela je veća od visine. Gornji deo lobanje je pljosnat s lagano izraženim stopom. Ima jaku gubicu, koja se jasno odvaja od obraza i čeonog dela glave. Donji dio ušiju je zaobljen. Izraz lica je budan i prijazan. Sve na tom psu je snažno i naočito, skladno. Rep je kratak, i s takvim se obično okoti. Dlaka je kratka, tvrda, jaka, sjajno crna sa sjajnim smeđe crvenim mrljama i belim oznakama kao i kod drugih "planinaca". Visina ispod 50 cm, težina - 25 do 30 kg. Doživi visoku starost. Radi se o starom pastirskom psu, kojeg su ponovno otkrili i uzgajali nakon prvog svjetskog rata. Među radnim sposobnostima izrazite su teranje i čuvanje stada te čuvanje kuće. Postao je i omiljen, nezahtevan gradski pas, koji živi u stanu i pravi je porodišni pas. Vrlo je oprezan, mada obično nije agresivan. Spreman je hrabro braniti svog gospodara, pre svega decu. Jako je temperamentan, iako nije na teret i odmah zna da li se to što je učinio, gospodaru sviđa ili ne. Ne napada manje pse, jednostavno se okrene od njih. Vrlo se rado igra, a kad ostari malo se smiri. Lajanje je podnošljivo, možemo ga po potrebi i ograničiti jer ima veliku sposobnost učenja. Najlepše kod entlebuškog planinskog psa je njegova povezanost "sa svojim ljudima". Telesno je robustan, no u duši je malo osjetljiv. Retko oboli. Jednostavno ga je čistiti. Ima srednje veliku potrebu za kretanjem.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Erdel terijer


Skladno je građen, čvrst pas koji već izvana zrači snagom. Brz je i pozoran na sve što se događa oko njega. Glava je duga, lobanjski deo je pljosnat, lice glatko. To se može naglasiti trimanjem - na prednjoj trećini gubice ostavimo nešto dužu dlaku i tako nastane brada. Oči su malene i tamne, njuška je crna.Uši imaju oblik slova V i preklopljene su prema napred. Leđa su ravna, kratka i snažna. Rep je skraćen za dve trećine, nošen ravno gore. Krzno je sastavljeno od pokrovne dlake i kratke, mekane poddlake. Boja: crvenkasto smeđa sa crnim ili tamno sivim plaštom. Visina - 58 do 61 cm, težina - 22,5 kg.Pasmina je u današnjem obliku nastala sredinom XIX. stoleća u dolini reke Aire u Yorkshiru. Starog engleskog Black and Tan terijera ukrštali su s vidrašem (Otterhound). Potomke su koristili za poljski i vodeni lov. U vreme tako zvanog bokserskog ustanka 1899. godine dobio je ime borbeni pas, a danas ga nazivaju i kraljem terijera. Erdel terijer priznat je kao službena rasa, primeren je i za sportska takmičenja.Po naravi je neustrašiv, oprezan je i hrabar pas s velikom merom samopouzdanja. Dobro se slaže s ostalim psima.lako je velik, odličan je kućni pas, voli igru i decu. Potreban mu je veliki stan ili vrt te duge šetnje. Ne laje previše i bez potrebe. Trimati ga treba svakih 8 do 12 nedelja, a moramo ga i redovito četkati.Podložan je ekcemima, inače je po prirodi zdrav pas. Dočeka oko 14 godina starosti.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Evroazijski pas


Srednje je velik pas iz porodice špiceva. Dlaka je u različitim kombinacijama boja, može biti tako duga da se ne može odgonetnuti oblik tijela. Glava je slična vučjoj, stop malo izražen. Uši su srednje velike, uspravne i stoje malo na napred. Rep nosi preko leđne linije ili savijenog u stranu. Po čitavom telu ima gustu poddlaku i srednje dugu pkrovnu dlaku. Gubica, obrazni deo lobanje, uši i noge do kolena su kratko odlakani. Boja: smeđa do bledo smeđa, vučje siva, crna ili crna s ograničenim pegama druge boje. Korak je harmoničan, ne sme biti ukočen. Visina - od 50 do 60 cm (mužjaci su viši), težina od 20 do 32 kg. Doživi približno 14 godina. Pasmina je nastala pred 60 godina u Weinheimu u Nemačkoj ukrštanjem čau-čau psa i vučjeg špica, a kasnije su ukrstili i samojeda. Stvaratelji pasmine su dosegli svoj cilj - pasmina se održala i drugačija je od ostalih pasa koji su bili podloga pasmini. Euroazijski pas voli svoju porodica i to ne samo jednog člana. Dobar je čuvar koji malo laje. Ima dobro razvijen lovački nagon, retko se skita. Nepoverljiv je, iako strancima nije neprijatelj.Klasičan je radni pas kojeg treba školovati, pri tome je izrazito pas za jednog čoveka - u tuđim rukama je neupotrebljiv. Po prirodi je prilagodljiv i lako uči. Rado izlazi u susret svom gospodaru, treba mu puno osećajne naklonjenosti, rado se igra i puno se kreće. Idealan je pas za porodice sa decom. Nije mu potreban veliki vrt, već redovna nega krzna. Nije zahtevan. Skloni su displaziji.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Faraonski hrt


Strastan je i oštar lovac, koji lovi očima i nosom, srednje je velik, plemenitog izgleda, s jasnim telesnim linijama, nežan i ujedno snažan. Vrlo brz trkač. Čeoni deo glave je dug, suh. Nosni deo je duži od čeonog. Oblik glave određuju uši, koje su, kada je pas pozoran, uspravne, vrlo pokretljive, u donjem delu široke i stvarno velike. Oči, boje jantara, u skladu su s bojom krzna. Dlaka je glatka, sjajna, meka i gusta. Boja: smeđa do tamno-smeđa, poželjan je beli vrh repa. Dozvoljena je bela zvezda na prsima, bela boja na šapama i uska bela crta po srednjoj obraznoj liniji. Idealna visina mužjaka - od 56 do 63 cm, telesna težina - od 20 do 22 kg. Prvi put sam opis ove pasmine malteških goniča primetio u jednoj od psećih enciklopedija, koja je izašla pre rata. Tamo piše da su ga od milja zvali kelpie. Krajem šezdesetih godina engleski su ga uzgajači prozvali faraonskim psom. FCI ga je priznao 1977. g. i tako je nastala zbrka oko sredozemnih pasmina goniča i hrtova. Pasmine Cirneco dell'Etna i Podenco Ibicenco. Potonjeg su dugo zvali faraonski pas zbog začuđujuće sličnosti sa staroegipatskim tesemskim hrtom. Sicilijski cirneco je toliko sličan kelpiju da ga čak i stručnjaci zamenjuju. Faraonski pas je odličan lovac na zečeve i čudesan skakač. Oprezan je, mada ne laje puno. Ima veliku želju za kretanjem i dostiže brzinu od oko 40 km/h.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Finski špic


To je srednje velik pas guste dlake, s trouglastim uspravnim ušima i svetlećim, lisičje smeđim krznom. Telo je kvadratično, noge su jake i suhe. Nosni dio lubanje je razmjerno uzak, njuška crna. Oči su velike, tamne i radoznale. Trokutaste uši su pomične na sve strane - striže ušima. Finski špic ima vrlo jak vrat i duboka ovalna prsa. Ovratnik je izrazit, s nešto dužom dlakom. Rep je savijen na stranu, prema bedru. Dlaka na glavi i na prednjim nogama je kratka i glatka, a po telu duga i nakostrešena. Poddlaka je kratka i gusta. Boja: lisičje ili tamno smeđa, nešto svijetlija na leđima. Visina - od 44 do 50 cm, težina - oko 20 kg.Finski špic (suomenpystykorva) je bio spomenut već u finskom narodnom epu Kalevala i predstavlja nacionalni ponos. Prvi opisi pasminskih karakteristika poznati su iz 1812. godine, a od 1880. godine ga linijski uzgajaju. Finski špic je oduševljeni lovac na ptice (tetrijebe i divlje petlove), neumoran je i okretan.Upotrebljiv je i za lov na medvjede i losove. Pronađenu divljač naznači lajanjem. U Finskoj svake godine među tim psima izaberu "kralja lajanja" (Haukkukuningas). Užitak lajanja je kod finskog špica toliko velik da ga skoro nije moguće imati kao kućnog psa, iako je ljubazan, privržen, vrlo rado se igra i voli decu. Voli život vani i lako podnosi hladnoću. Potrebno im je ljubazno ponašanje, a pre svega puno rada i bavljenja s njima. Nisu psi za život u velikim gradovima. Ime špic ne sme vas zavesti - finski špic nije špic već lovački pas koji je dobio nadimak "pas koji laje na ptice".


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Flandrijski govedar


Jak pas kratkog tela i jakih nogu. Deluje snažno, ali ne i opasno. Ima izgled prevelikog šnaucera. Glava se naglašena dlakavom bradom koja daje psu posebnost. Oči moraju imati odlučan izraz i moraju po boji odgovarati krznu koje ima smeđi sjaj (između žute i svjetlo smeđe boje). Dlaka može biti i siva, a poželjna je crna. Duga je i na leđima posebno gusta. Uši su u obliku trougla, rep kratak od dva do tri prsta. Kretanje (kas ili korak) je harmonično. Doživi oko 10 godina. Bouvier des Flandres je čuvar goveda, uspešan kao sportski pas i priznat kao službena rasa. Da doživi takav uspeh pomogli su mu inteligencija i uravnoteženost. Razborit je čuvar i ima vrlo visoki prag suzdržanosti. U vrijeme rata uspešno su ga koristili i kao psa vezista. Kod "brzih" instruktora prati ga glas teškog partnera. Pse te rase ne smemo školovati silom već razborito. Nije pas koji bi se vezao uz više ljudi. Potreban mu je jedan pravi gospodar, koji će ga poštovati. Ubrajamo ga među "pse za jednog čoveka". Važno je redovito čišćenje krzna i skraćivanje dlake. To je potrebno prije svega na glavi. Posle svakog obroka treba mu očistiti bradu. Bouvier može živeti na slobodi. Nije "lajavac" i nema predispozicije za displaziju kukova.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Francuski Buldog


Jak, kratkonogi pas s malim telom. Za njega je tipičan tupi obrazni deo lobanje i visoko nošene netopirske uši. Rep je prirodno kratak. Glava je široka i kratka. Na obrazu ima bore koje se pružaju do gornjih usana. Jezik i zubi se ne smeju videti iz zatvorene gubice. Oči su tamne, okrugle i malo izbočene. Leda su široka i mišićava, a leđa blago padajuća. Dlaka mora biti kratka, gusta i sjajna s malim pegama i kombinacijom boja - crne, smeđe i bele.Visina - 30 do 35 cm, težina od 8 do 14 kg. Životno doba - 8 godina, iznimno dočekaju visoku starost. Francuski buldozi su nastali od starih seljačkih pasmina. lako su kao rasa bili priznati već 1898. godine (prvi put bili su na izložbi 1870. godine) sporovima o njihovom poreklu još dan danas nema kraja. Englezi još uvijek tvrde da je francuski buldog samo jedna podvrsta njihovog engleskog buldoga.Francuski buldog je čoveku privržen i ljubazan pas, prijazan prema članovima porodice, čak i prijateljima porodice. Vrlo je pametan i treba ga odgajati s ljubavlju. Nije pas koji bi se podredio. Njegov izraz lica je rečit. Ljudi koji s njim žive nauče se na njegovo glasno i nejednakomerno disanje. Jako voli porodicu i tesan kontakt sa čovekom. Po prirodi su francuski buldozi neustrašivi, uvek aktivni i jači nego što izgledaju na prvi pogled. Primereni su ljudima koji bi rado imali velikog psa, a imaju malo prostora. Pošto se lako udeblja, potrebno je paziti na ishranu.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Goli Inka Pas


Vitak i elegantan pas nesvakidašnje spoljašnosti, bez dlaka je, brz i jak. Ima šiljastu njušku sa skoro nevidljivim čeonim kolenom. Tanki čuperak na glavi je dozvoljen. Oči imaju oblik badema, moraju biti što tamnije, a iz njih mora "sevati" inteligencija. Makazast ugriz je jak, a pretkutnjaka nema. Telo je glatko i gipko, žari toplinom. I rep mora biti po mogućnosti bez dlake. Koža je pegava, različite boje. Jednobojnost nije dozvoljena. Kretanje je elegantno. Idealna visina za mužjake - od 40,5 - 50 cm, težina od 9 do 12,5 kg. Živi dugo. Pasmina potiče iz Perua gde danas tih pasa više nema. Putnici i naučnici su nekoliko (ne posve jednakih) primjeraka otkrili pred tri desetleća kod Indijanaca u zabačenim predjelima Perua i odneli su ih u SAD. Ime orchid je dobio po orhidejama pod kojima je u vremenima Inka ležao u senci. Tipično za ovog psa je visoka telesna temperatura. Ima duge šape s noktima koji su oblikovani kao prsti. Među prstima ima plivaću kožicu. Šape koriste kao i ljudi ruke - kucaju po vratima, a svoje porodične članove jako vole. Prijatni su i retko laju. Lagano se kreću kao da su bez težine. Ako su umorni koža im postane ružičasta. Nikada nemaju kožne nametnike i ljudima ne izazivaju alergije. Čudesni su i očaravajući psi. Postoje i odlakane podvrste, iako su vrlo retke.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)