Karelijski gonič medvjeda


Srednje je velik, mišićav pas, pravougaonog oblika, s repom savijenim na gore. Telo je čvrsto i tvrdo. Jako je temperamentan i brz pas. Nosni dio lobanje je tup, klinast, s izraženim čeonim kolenom i jakim makayastim ugrizom. Uspravne uši su srednje duge, na vrhovima malo zaobljene. U razmerno velikoj glavi ima male oči ognjenog pogleda. Bedra su jaka i zbog duge dlake deluje pas je u bedrenom delu širok. Dlaka je ravna i stršeća. Nešto je duža na vratu i leđima. Poddlaka je gusta i mekana. Smeđkasto je crne boje, s belim oznakama na glavi, prsima, trbuhu i nogama. Visina - od 54 do 60 cm, težina - oko 30 kg. U Finskoj i Kareliji, koja je južnija tačka ruskog Novgoroda, tu pasminu poznaju već dugo. Prvobitni psi te pasmine potiču od lajke. Kao čistu pasminu uzgajaju ih od sredine tridesetih godina. U toku finsko-ruskog rata skoro su ih istrebili. Spadaju među lovačke pse na visoku divljač medvjede, losove i risove. Karelac je teško vodljiv pas i preporučujem ga samo iskusnim, doslednim ljudima, koji moraju biti lovci. U Finskoj svake godine organiziraju natjecanje tih pasa i proglašavaju kralja karelaca. U lovu ga upotrebljavaju tako da sledi divljač vezan remenom, bez lajanja. Trag traži sam. Kad se približi divljači, lovac ga pusti,pas zaustavi plen, napada ga i laje tako dugo dok lovac ne nanišani lovinu. Karelac nije pas za život u ograđenom vrtu i za besposlenost. U našim je krajevima za lov neupotrebljiv, a njegovu borbenost i agresivnost možemo preusmjeriti i dobiti odičnog psa čuvara.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Kavalirski španijel kralja Charlesa


Aktivan, graciozan i skladno građen pas. Glava i gubica su njegovi znakovi prepoznavanja. Čeono koleno je izrazito, nosni deo lobanje je dug do 4 cm. Čeoni deo lobanje je pljosnat i medu ušima nema izbočina. Uši su duge, visoko postavljene i bogate dlakama. Oči velike, tamne, okrugle i ne izlaze iz jamica.Dlaka je duga, svilena, bez kovrči, dozvoljena je samo malo valovita. Rep i noge su bogato odlakani. Boja - bela i smeđa (kestenje smeđa), crna i smeđa, tamno smeđa, trobojna (crna i bela s crvenim oznakama). Visina - 30 cm, težina - od 4,5 do 8 kg. Žive jako dugo.Ova rasa je bila standardizirana 1928. godine u Londonu. Ponovo se htelo uzgojiti prijašnji tip toga psa s dužom glavom, i nastala je nova rasa, koja je bila priznata 1944, godine. U Engleskoj su tog hrabrog psa u svakoj prilici upotrebljavali za lov, mada je kavalir kućni pas. Svojom veličinom je izmedu patuIjastog (toy) španijela i normalno velikog španijela. Živahan je i posebno elegantan pas. Kavalir je jednostavan za odgoj, voli duge šetnje, možemo ga držati i u malom stanu. U većem prostoru možemo imati i više tih pasa, koji se međusobno dobro razumeju i uistinu su čarobni. Imaju tvrdu narav i povjerljivi su. Jako vole decu, što je kod malih pasa rijetkost. Potrebno je redovito čišćenje krzna. Zadnjih godina su kavaliri u svetu ponovno postali popularni, za što je najzaslužnija britanska princeza Margareta i Ronald Reagan.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Kavkaski ovčar


Poreklom iz oblasti po kojoj je dobio ime, ovaj veliki pastirski pas, sposoban je da se prilagodi veoma različitim klimatskim uslovima. Može da se sretne u celom bivšem Sovjetskom Savezu u Gruziji, Jermeniji, Azerbejdžanu, Kalmukiju na primer, kao i po severnim stepama kavkaza ili na prilazima Astrahana. Stepski pas je lakši od psa iz planinskih krajeva. Rustičan, zahteva malo, veliki je radnik i veoma efikasan, a takođe i uravnotežen. To je veoma aktivan i hrabar pas, koji dobro reaguje u odbrani. Njegovo nepoverenje prema strancima je takvo da je veoma opasno približiti mu se. Kreće se kratkim kasom, koji mu daje karakterističan hod, dok mu je galop malo teži. Kavkaski ovčar ima masivnu glavu sa širokim čelom, dosta kratkom njuškom, jakim usnama i moćnim makazastim zubima. Uši su visoko postavljene i prirodno spuštene. Standard zahteva da one budu sečene. Kose oči su tamne. Sa svojim jakim i kratkim vratom, svojim širokim grudnim košem, jakim i mišićavim sapima, i svojim čvrstim šapama, ovaj ovčar ostavlja utisak moći. Njegov rep, visoko postavljen, u obliku srpa, povija se do skočnog zgloba. Dlaka je prava, debela, dok je poddlaka svetlija, bujna. Postoje tri varijante kavkaskog ovčara, jedna ima dugu dlaku koja stvara grivu, rese, pantalone, sa lepim bujnim repom poput perjanice, druga varijanta je sa kratkom i debelom dlakom, dok kod treće varijante, pas ima dugu dlaku, ali bez resa, bez grive i bez pantalona. Boja dlake ide od boje peska do riđe, često prošarane crnom, jednobojne ili dvobojne sa belim.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Kernski terijer


Malen je pas tvrdog i čvrstog izgleda, pun veselog temperamenta. Posebno je čaroban izgled obraza kojeg određuju glava, oči i uši. Čeoni deo lobanje nije velik iako je poprilično širok i prekriven dugom dlakom. Oči su tamne, živahne i dosta odvojene. Uši su uspravne, šiljaste i prekrivene kratkom dlakom. Rep je dobro odlakan i nije krupiran. Krzno je bogato, a dlaka tvrda, iako ne gruba. Poddlaka je kratka i mekana. Dozvoljene su sve nijanse boja - od crvene do peščane, od svetlo sive do skoro crne. Tamni moraju biti i krajevi ušiju i njuška. Telesna visina - 28 cm, težina - 6,5 kg. Dočeka oko 12 godina starosti. Caiinje keltska reč za gomilu ili kup kamenja. Krzno tog psa kamene je boje, a kameno je i područje na kom je lovio. Stoga nije čudno što je taj potomak starih škotskih terijera dobio svoje staro ime po gomilama kamenja. Još i danas ga u Škotskoj koriste za lov na lisice, jazavce,kuniće i vidre. Matični uzgojni klub se zauzima da po svojoj vanjštini ostane sličan prvobitnom kernskom terijeru koji potiče s otoka Skye. Prijatan je, nije nervozan, uvek je spreman za igru i šetnju. Lako uči, pa put do dobro odgojenog kernskog terijera nije težak. Spada među najbolje pse za decu koje možemo zamisliti, a njihova neovisnost gradi tesnu prijateljsku vezu. Pozoran je i oprezan, uvek oštar. Živahan je i nije dobro ako živi u velikom gradu. Jednostavno ga je negovati (češalj i četka). Telesno je otporan.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Kineski kukmasti goli pas


Vitak je pas sitnih kostiju, veoma živahan i drag. Puno se kreće. Ima mekanu, toplu i glatku kožu bez dlaka. Dlaku nalazimo u čupercima na gornjem delu glave, na donjem delu repa i u obliku nekih vunenih nogavica na nogama. Neobično je gibak. Boja tela - od rozaste do crne, mahagonijeve, bakreno crvene, plave ili Ijubičaste. Može biti jednobojan ili višebojan sa pegama. Uši su velike i uspravne. Kod dlakavog tipa te rase mogu biti i viseće. Što je manji pas ima svileniju dlaku. Težina - od 2,2 - 3 kg, visina - do 30 cm. Životno doba je visoko. Radi se o jako staroj pasmini. Telesno jače pse upotrebljavali su za lov. Marco Polo ih je vidio i opisao. Sitni psi su živeli u mandarinskim kućama kao "dragocijeni kućni čuvari" i u ograničenom broju u prošlom stoleću prešli su u Ameriku. Godine 1988. prvi su ih put pokazali u Munchenu na izložbi pasa. Te prijatne životinje su jače nego što izgleda na prvi pogled. Vole sunce i brzo pocrne - ružičasta boja postane poput mahagonija. Nije loše imati ih pod suncobranom. Vole sneg, a u vreme hladnoće trebaju više hrane da mogu održati razmerno visoku telesnu temperaturu. Strasno su privrženi svojoj porodici. U toplom domu se ponašaju kao verni čuvari koji osorno najave dolazak svakog stranca. Kad su pravilno odgojeni nisu agresivni. Primereni su pasjim zanesenjacima i dobro su rešenje onima koji su alergični na dlake.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Klamber španijel


To je pas krepkog tela koji ostavlja dojam silnika, a ipak najmirniji je od svih španijela. Glava je velika, kvadratična i masivna, čeoni deo lobanje je širok s naglašenim zatiljkom, čeono koleno je duboko, s jakim obrvama. Oči su boje tamnog jantara. Velike obešene uši imaju oblik listova vinove loze, gusto su prekrivene glatkom, priljubljenom dlakom. Noge su kratke, ravne i snažne, šape su velike i okrugle. Bogato je odlakan gustom, svilenkastom i glatkom dlakom. Jednobojan je (beli), s oznakama limunski žute boje. Visina - 42 do 45 cm, težina - od 25 do 32 kg. Živi do 12 godina. Nepoznavaoci tog psa često zamenjuju s bernardincem. Njemu je uistinu na prvi pogled sličan, mada je prilično manji. Klamber španijel je najteži od svih španijela. Ime je dobio po zamku Clumber u Nottinghamshiru, koji je bio vlasništvo plemića iz Newcastlea. Moguće je da potiče iz Francuske. Prvi su ga puta pokazali 1859. godine na izložbi u Birminghamu. Klamber je uvijek retka pasmina, spor je pas koji tiho traži i ima odlično razvijen njuh. Njegova mirnoća omogućava korištenje u traganju i u sredinama gdje postoji velik broj vidnih i slušnih podražaja. Te prijatne i dobre karakteristike klamberu omogućavaju da može biti i dobro porodični obiteljski pas, koji se na dugim šetnjama uvek drži uz čovjeka i malo se udaljuje. Retke su prigode kada ga je potrebno imati na uzici. Čišćenje krzna isto je kao i kod drugih španijela. Otporan je.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Koker španijel


Daje utisak marljivog i jakog lovačkog psa. Telo je anatomski uravnoteženo i čvrsto. Od grebena do korena repa mora imati istu dužinu kao što je i visina grebena. Čeoni dio lobanje je dobro razvijen. Glava ne sme biti ni prefina ni pregruba. Američki tip koker španijela razlikuje se po okruglom obliku lobanje, s dobro izraženim obrvama, a pored toga taj je pas nešto manji i ima i raskošnije krzno. Kod engleskog kokera dlaka je polegnuta i svilenkasta, ne valovita. Može biti crni ili smeđi, crn sa smeđim mrljama, crno-beli, narančastobeli, crno-beli sa oznakama različitih boja. Visina - 39 do 41 cm, težina - od 12 do 14,5 kg. Doživi starost do 16 godina. Prvobitno je koker španijel bio namenjen za lov na pernatu i nisku divljač. Uzgojen je bio u Engleskoj, gdje je najviše tipova španijela u Europi i važi za jednog od najstarijih španijela.Kod lovaca se u zadnje vreme opet povećalo zanimanje za te pse, a koker je i omiljen i privlačan kućni, odnosno porodični pas, kojem je potrebno puno kretanja, neverovatna je izjelica i naginje tuči.Privržen je ljudima, ljubak i osetIjiv. Prijatan je porodični pas. Voli lov, neumoran je i neosetljiv na vremenske neprilike. Jednostavno ga je odgojiti i vodljiv je. Nije preterano dobar čuvar i ne laje puno. Među kokerima su i neurotični psi, stoga pazite da ne kupite štene iz slabih, neurotičnih linija.Ako je iskvaren može bili vrlo neprijatan. Posebno upozoravam na pažljivo čišćenje unutrašnjosti ušiju. Naginje čestim upalama vanjskog ušnog kanala.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Komondor


Beli veliki pas s dugom čvorastom dlakom. Za njega kažu da je "kralj među mađarskim pastirskim psima". Obilna dlaka mu prekriva glavu, uši, vrat, leđa i rep. Pokrivene su i oči stoga nije moguće znati kako je raspoložen. Po danu skoro da i ne laje, dok je na nepoznatom terenu nepoverljiv. Glava i telo su skladni koliko je to uopšte moguće primetiti pod tim obilnim dlakama. Koža, njuška, usnice i desni su škriljasto sive boje. Krzno je belo - belu boju održavamo pranjem. Visina - 80 cm, težina - 60 kg. Dočeka starost od oko 12 godina. O postanku imena te pasmine ima više teorija. Nije jasno da li ime poiče iz mađarskog jezika, turskog ili nekog drugog. Izvan Mađarske su postali poznati tek 1920. godine.Komondor je dobar čuvar stada i dvorišta. Junački napadne vuka ili ljude koji ga ugrožavaju. Nije primeren za boravak u stanu. Po danu je miran i voli ležati na nečem mekanom, dok je po noći, ako zatreba, brzo na nogama. Njegovo lajanje je puno i duboko, napada bez glasa. Ako zgrabi rođaka za krzno, drži ga tako dugo dok ne dođe gospodar. Izrazito je nepoverljiv prema strancima ne dozvoljava da netko pređe granice njegovog doma.Što ima veće područje za čuvanje to je ljubomorniji. Komondor nije posebno ljubazan pas, čak je i prema članovima porodice suzdržan. Lako uči, iako je svojeglav. Moramo ga hvaliti rečima. Njegovo krzno je prava umetnost prirode.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Kontinentalni patuljasti španijel


To je srdačan mali španijel (kontinentalni - ne potiče iz Engleske), bogato odlakan, elegantan sa živahnim kretanjem. Uši podsećaju na krila leptira, a drži ih uspravno i uvek u istom položaju. Varijetet ovješenih ušiju naziva se falen (phalene). Rep je visoko postavljen, jako pokretljiv i bogato ukrašen dlakom. Telo se skoro izgubi u gustoj, dugoj, lagano valovitoj i mekanoj dlaci. Boja - od crne do limunsko žute. Može biti i dvobojan (bela i smeđa) ili čak trobojan. Visina - do 25 cm, težina - ispod 4 kg. Papillon je jako pametan, po prirodi zdrav i može doživeti do 17 godina.Papillon je stara rasa koja potiče iz Nizozemske i Francuske. Njeni preci su nacrtani već na Tizianovim slikama. Leptiraste uši nastale se potkraj prošlog stoleća. Srdačan je pas, lukavog i ukrasnog izgleda. Od brojnih kombinacija boja najviše mi se sviđa dvobojna kombinacija s narančastim pegama. Unatoč malenoj veličini, odlučan je, hrabar i jako oprezan. Članove porodice bezgranično voli, privržen im je i vrlo se rado igra. Pravi je pas za pratnju kojeg možemo imati i u najmanjem stanu. Voli kretanje, što ne znači da s njim moramo ići na duge šetnje. Lepo krzno treba redovito i pažljivo negovati i čistiti. Potrebno mu je malo hrane, ali mora biti kvalitetna. Papillonu je jako sličan kontinentalni patuljasti španijel - phalene (vještica), koji ima viseće uši i smatraju ga papillonovim pretkom. Oba su psa iznimno prijatna za razonodu.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Kovrdžavi bišon


Nastao u doba italijanske renesanse ukrštanjem između malteškog bišona i drugih malih pasa, među kojima je i pudla, ovaj pas, čija kovrdžava dlaka podseća na krzno angorske koze, bio je omiljena životinja kralja Fransoa I. Smešan i veoma inteligentan, potisnuo je čak i pudlu u salonima u 17.veku. Od naziva ovog psa nastao je glagol bichonner,
č ije je prvo značenje ’kovrdžati kosu’.Njegova popularnost u Španiji, pogotovu u 19.veku bila je tolika da su ga proglasili španskom rasom i da su ga dugo zvali Tenerife. Obzirom na njegovo poreklo, Međunarodna kinološka federacija je ovu rasu priznala kao francusko-belgijsku.
Veseo razigran i živahan,ovaj pas je ostao izrazito naklonjen životu na selu,ali takođe se dobro prilagođava životu u stanu. Njegova dlaka iziskuje izuzetnu negu.

Kovrdžavi bišon ima živahno držanje, a glavu nosi ponosno uzdignutu.Pljosnata lobanja, duža od njuške, nije ni debela , ni teška. Stop je slabo izražen. Nos je okrugao, crn i sjajan. Okrugle, tamne i živahne oči, uokvirene tamnim kapcima, ne treba da budu ispupčene.Uši, ne previše široke i srednje dužine, padaju ravno i blago napred kada je pas na oprezu; prekrivene su dugačkom i fino ukovrdžanom dlakom.Vrat je prilično dugačak, grudi prilično razvijene, a krsta široka. Bokovi su podignuti, prednji udovi pravi, a butine široke i mišićave. Rep nosi povijen, ali ne i potpuno uvijen. Snežnobela dlaka je tanka, vunasta, ukovrdžana, veoma opuštena, ni ravna ni upletena,i duga je 7 do 10 cm. Ne dopušta se nikakva mrlja, ali se prihvata malo boje slonovače na ušima.
Kvalitet dlake je najznačajniji.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)