Ne praviš razliku između nepostojanja i saznanja o postojanju nečega. Možda ja, ti, čitavo čovečanstvo nismo svesni da postoji neko/nešto, ali to ne znači da ga stvarno nema.
Postojanje isto tako nije vezano za reči.
Danas znamo da na Zemlji postoji nekoliko vrsta koje imaju svest o sebi. Recimo neki majmuni. Oni su svesni sebe, dakle znaju da postoje ali ne koriste reče da to i dokažu. To se vrlo lako dokazuje  eksperimentom sa ogledalom

Drugo, da stvari kojih nismo svesni ne postoje nikad ne bi bilo pronađeno ili otkriveno, a potom i imenovano. Stvari ne nastaju iz ništavila, a nepostojati znači biti ništa, nula.

Treće, da se vratim na bakterije. U daljoj prošlosti ljudi su uzroke bolesti tražili u demonima, zlim dusima, magiji, božijoj volji... Niko nije znao da postoje mala sitna stvorenja koja nam prave te probleme. Ali svejedno su oboljevali i umirali od istih bolesti koje i danas postoje.
Mislim da ni ti nećeš negirati da su bakterije i virusi uzroci boleti, pa me zanima kako to da su potpuno iste bolesti postojale u dalekoj prošlosti ili kako to da ih nalazimo u kostima drevnih ljudi, prepoznajemo kao uzroke njihove smrti, a bakterije u tom trenutku nisu postojale.

Da ponovim povuci razliku između nemanja saznanja o nečemu i nepostojanja, umesto da savljaš znak jednakosti među njima i sve će ti biti jasno.
Ovako sagledavaš stvari iz jedne sužene i egocentrične perspekive.

Pitanje za kraj, ako ljudi izumru sutra, da li će
svemir presrati da postoji?

Citam od pocetka i mislim da je problem izmedju dva misljenja cisto u semantici.

Da, za covecanstvo, ljudsku vrstu nista bez reci/pojma/objasnjenja ne postoji posto imamo takav koncept komunikacije koji se zasniva na recima.

Dakle i pogledi i mimika su objasnjene recima. Mozda je ispravnije reci, sve sto postoji je recima docarano ali to naravno, ne podrazumeva da van iskljucivo ljudske svesti ne postoji nista drugo.

"Tisina je govorila vise od reci".

Svetlost je nastala pre nego sto smo mi smislili rec za banderu, jer se svetlost odbila od bandere i usla u nase oci.

tada postojim, ali isključivo za one koje imaju svest o meni, za druge, ne postojim ZA SEBE (tad,trenutno) jer nemam svest (tad,trenutno).tada,a i inače,dok spavam,za mene NEMA POSTOJANJA.kada sam budan/svestan-IMA. moram priznati,solidan pokušaj,mada nije baš sasvim na mestu pitanje jer tokom spavanja mogu nešto i da sanjam,a ti snovi su ofc u mislima,rečima,pa se može reći da ''postoje'' ti snovi,pogotovo ako sam svestan toga da sanjam,a često jesam (tzv lucidni snovi);dakle nije isto ''spavati/sanjati'' i biti potpuno u nesvesti ili komi,kad nemaš ni snove ni ništa,npr biti mrtav (permanentan gubitak svesti);jer dok spavaš i sanjaš tebi ipak radi mozak,rade ti određeni delovi mozga dok kad si mrtav (zamisli) mrtav ti je i mozak/svest pa ništa više ne postoji i nikada neće postojati (ZA TEBE)

ne nego je ti, za ''čudo'', nisi shvatio,kao i sve drugo. reč ''postojati'' ima značenje KOJE SMO JOJ MI (POMOĆU SVESTI/REČI OFC) ODREDILI,definisali tako i tako ''postojati znači ____''; sad, kada ne bi postojala ta reč ''postojati'',kako bi išta i na koji način moglo da postoji?!? ti (svi) to ne možeš ni da zamisliš,čak i ako bi postojalo,jer ne bi postojalo ZA TEBE,već za neku drugu svest,tj neko biće sa potpuno drugom svešću (bog ili vanzemaljci ili koji već kurac),koja ne zavisi od reči,tako da to tad čak ni ne bi bilo ''postojanje'' (jer ne bi postojala ta reč,tako da ne bi ni podrazumevalo ono što MI,pomoću OVE NAŠE SVESTI podrazumevamo pod time) već ko zna šta

KONAČNO!!! ja ne mogu jebeno da verujem..pa oko čega se mi onda i dalje raspravljamo?!? u početku si tvrdio ''postoji sigurno'',sad si prilično poljuljao svoje ''uverenje'' priznavši konačno ( i time me pozitivno iznenadivši) ''NE ZNAM da li postoji'',sledeći korak je ''definitivno ne postoji''. tako da-ipak ne odustajem od tebe maleni moj :* <3333

(po zilijarditi put) ne postoji-ZA MENE (kao ni bilo šta drugo dok toga nisam svestan)

čekaj ti se ladno ne ''slažeš'' sa šopenhauerom?!? najvećeg filozofa ikad si uzeo da vređaš?!? sad mi je sve jasno..znam da je on gotivio budizam ali se meni jebe za to, nisam fanatik kao ti pa da nekog ili nešto koga baš baš gotivim tj sa kime/čime se slažem moram slepo i bespogovorno da sledim u SVEMU, da ne smem nikad da ga kritikujem ni zbog čega.dakle slažem se sa većinom njegovih konstatacija ali naravno (pošto je to nemoguće) ne i sa svim.

da, jer za taj um (odnosno svest) taj objekat POČINJE DA POSTOJI UPRAVO ONDA KADA GA TAJ UM OPAZI/POSTANE GA SVESTAN/DOVEDE U POSTOJANJE. nemož biti lakše bukvalno. ti i dalje tragikomično pokušavaš da razdvojiš svest od postojanja i kao rezultat toga imamo ovakva smehotresna kvazitrik pitanja


podrazumeva, da van ljudske svesti ne postoji ništa drugo ZA LJUDE;a naravno da nije potpuno isključeno da postoji ZA NEKU DRUGU SVEST,ali mi o tome nikada ne možemo znati ništa,iz očiglednih razloga

Pa da to i rekoh.

Sto ce reci da pricate oko apsolutno dve razlicite stvari, svest coveka o postojanju i opste postojanje.

Nije ni cudo sto ne postoji mogucnost da se slozite. Ne kontam jedino zasto ste toliko uporni.

Zamisli pravite tortu a ti poneses recept za snenokle a druga strana proces termicke obrade brokolija i jos se cudite zasto ta jebena torta ne ispada kako treba

zato što je nema
znači, ZA NAS ga nema. za čoveka postoji samo ono što čovek može da zna
naravno da jeste,bar za nas ljude (a mi jedini,KOLIKO ZNAMO,ZASAD,imamo svest tako da..) a budući da tvrdiš da nije,DOKAŽI POSTOJANJE BILO ČEGA-BEZ REČI iliti NAVEDI NEŠTO ŠTO POSTOJI-A ZA ŠTA NIJE VEZANA REČ
jebo mater kolko vidim i ti si rešio da me jebavaš ko pendragon sa potpuno istim pitanjima i greškama   jedino vanyo ovaj što kapira (uglavnom bar)

jedina vrsta za koju ZNAMO da ima svest smo mi-ljudi.to ti misliš odnosno mnogo bolje reći VERUJEŠ u to da su majmuni ili bilo koja druga životinja svesni bilo čega.''eksperimenti sa ogledalom'' jedino dokazuju da majmun pred ogledalom pomera ruke NAIZGLED,KAO DA je svestan da se gleda u ogledalu ali mi to NE ZNAMO niti ikada možemo znati/dokazati jer KADA bi majmun i imao svest,ona bi bila POTPUNO RAZLIČITA od one koju mi imamo,jer NAŠA zavisi OD REČI, i mi VAN TE REČI,van te vrste svesti,NE MOŽEMO NIŠTA DA ZNAMO/SAZNAMO/BUDEMO SVESNI IČEGA. dopire li išta od ovoga do tebe ili duzmem hemijsku i nacrtam?

i obrnuto kume, da nisu pronađene/otkrivene/imenovane- ne bi postojale

a ja sam inače tvrdio da stvari nastaju iz ništavila?!? koga ti rođo driblaš sem sebe samog?!?

da pokušam ovako;ne kažem da PRE svesti ništa nije postojalo (što bi bilo suludo) već da BEZ svesti ,da svest KAD-TAD nije rečima čoveku objasnila I NA TAJ NAČIN NJEMU DOVELA U POSTOJANJE to što je postojalo pre pojave reči/svesti-ništa ne bi postojalo.kapiš?dakle BEZ (možda bolje reći VAN) svesti-NEMA NIČEGA (ZA ČOVEKA). reci mi rođo,tvoja ulica,tvoj grad,država,biljke,drveća,životinje,zgrade,ljudi,planete; GDE to sve postoji? sad ćeš reći- u univerzumu. a gde postoji taj univerzum I SVE U NJEMU? tako je,bravo, U SVESTI. a ti sad lepo pokušaj da zamisliš nešto VAN svesti,pa mi javi kako si se proveo,čega to ima ''van svesti''..

naprotiv, ti blusonik i peđa ih tako sagledavate.tvrdite nešto-BEZ IKAKVIH DOKAZA. pod ''dokazom'' ofc ne podrazumevam,bar ne samo i isključivo,naučni dokaz već najšire moguće značenje te reči,nekakav pokazatelj,argument,bilo šta.koristite ISKLJUČIVO REČI- da biste dokazali kako su one POTPUNO NEBITNE.smehotresna olimpijada

pretpostaviću da si mislio ''prestati''
da,naravno da će prestati da postoji-ZA LJUDE

btw peđolino,u ovom linku o dekartu kaže vako ''where he attempted to prove his existence as a thinking being, by thinking'',ključne reči:POKUŠAO DA DOKAŽE DA POSTOJI-MISLEĆI/KORISTEĆI SVEST. i ti I DALJE tvrdiš da je dekart pod time mislio suprotno-da dokaže da BEZ MIŠLJENJA O NEČEMU (drugim rečima svesti) nešto postoji?!? u-žas  

Hoćeš da kažeš da ako nema svesnog posmatrača pored tebe nema te i sam za sebe ne postojiš, a kad se probudiš nastaneš ponovo. Daj, budi ozbiljan.

U noćima kada sanjaš postojiš, a kada ne sanjaš ne postojiš...i stvoriš se kad se probudiš.


Reč ima značenje koje smo joj rečima definisali i može da znači bilo šta. Tako je Ajfi isto radio, kad mu nešto ne ide u prilog kaže ovo je moja definicija reči, šta mi možete. Tako se ne vode razgovori ako želimo nešto da dokažemo.


Nisam kazao ne znam da li postoji, već da ne mora bilo koji objekat nužno da postoji, bilo da ti svest govori da postoji ili ne, da li je pre postojao ili ne i sl...a to nije bio ni smisao rečenice. Ponovo si omašio poentu, ali možda ja nisam bio dovoljno jasan.

Beži bre, pederu. (nije uvreda, šalim se) - neću da vredjam jer možda možemo da razrešimo ovo, pa da pričamo o temi, jer smo Akana zapostavili.

Ako ne postoji za tebe i ako nema u sobi svesnog posmatrača, kako dišeš nepostojeći vazduh?

Ko je najveći filozof je stvar za drugu debatu, da ne otvaramo ovde novu zato što smo skroz zanemarili pravu temu. Osnove Budizma, Hinduizma i onoga što je Šopenhauer govorio su po njegovom priznanju iste...tako da je mišljenje koje je on izneo i sa kojim se ti slažeš bazirano na toj osnovi.

Ne pokušavam da odvojim, samo da ti ukažem na prvenstvo postojanja... doduše, to je mnogo lakše ukapirati kad je reč o detekciji spoljašnjeg. Bolje bi bilo da sam objašnjenje prvenstva postojanja prvo krenuo da ti demonstriram spoljašnjim objektima. Zato je ono o Dekartu malo zbunjujuće, ako ne baviš detaljnije njegovim radom i šta je na kraju zaključio. Kroz misaoni proces je dokazao da postoji, sum mora da je prethodilo onom cogito. Clanak britanike to malo bolje objašnjava na kraju...Entitet koji misli mora da postoji.

Prema istočnjačkom mišljenju iza misli nema onog ko postoji, sama misao je ono što postoji. Ovo mišljenje je u potpunoj suprotnosti sa Dekartovim.
https://askaphilosopher.wordpress.com/2012/05/23/comparing-the-buddha-to-socrates-plato-and-descartes/

Elem, ovo je lakše razumeti. Izmedju polaska svetlosti (zvuka i sl) od objekta ka čulima i njegove spoznaje protiče odredjeno vreme. Tada ti spoznaješ da taj predmet postoji. Ali kako svetlost nije mogla da krene od nepostojećeg objekta, taj objekat nužno mora da postoji pre nego što si ti postao svestan njegovog postojanja. Nije bitan trenutak kad si ti postao svestan, predmet je postojao pre toga. Nadam se da je to sada jasnije?

''opšte postojanje'' (pretpostavljam da pod time misliš ''postojanje po sebi/van čovekove svesti'') je nešto potpuno neshvatljivo i nesaznatljivo i krajnje spekulativno za čoveka  (ako i postoji) te je zato pravilno reći da ono ni ne postoji-ZA ČOVEKA, već ZA ČOVEKA postoji samo ono čega on može da bude svestan/ono što može da zna

razlog što ne možemo da se ''složimo'' jeste da oni ne kapiraju da u čovekovoj stvarnosti/okolini/percepciji,sve je apsolutno potpuno podređeno svesti odnosno rečima i da van/bez njih-za njega ništa ne postoji;već megaapsurdno i smehotresno tvrde POMOĆU SVESTI da nešto VAN SVESTI postoji (bar dok se predragun nije opametio malopre i skužio da ipak ''ne zna'' to),a ti jedini shvataš koliki je to blam.

Znači bakterije u srednjem veku nisu postojale u našoj svesti jer nismo znali za njih, ali su faktički postojale u prirodi?

Dakle "Zar ne vidiš da Allah spušta s neba kišu pa je u izvore u zemlji razvodi?…
(39- Az-Zumar, 21)

Ovaj ajet govori da podzemne vode nastaju kao posljedica kiše. Da li je ovo saznanje, koje nam je prezentirano na nedvojben način, bilo poznato i u ranijim razdobljima? Vjerovatno ćemo se iznenaditi kada pročitamo saznanja koja iznose G. Castany i B. Blavoux, dva stručnjaka, koji su napisali poglavlje ''Hidrologija'' u Encyclopedia Universalis: ''Prema Talesu iz Mileta, okeanska voda, koja na površinu izbija pod pritiskom vjetra, koji puše u dubinama kopnenih dijelova, pada na tle i tako ulazi u zemlju. Ovo mišljenje dijeli i Platon, te misli da se povratak u okean odvija uz pomoć velikog vrtloga. Što se tiče Aristotela, on je mislio da se vodena para, koja se podiže sa zemlje, koncentrira u hladnim udubljenjima brda i da se izvorske vode hrane iz ovih jezera. Prvo jasno otkriće u vezi konstantnog kruženja vode pripast će Bernardu Palissyu, 1580. god. Prema njegovom mišljenju, podzemne vode nastaju prodiranjem kiše u zemlju.''
Aristetolovo mišljenje je dominiralo u Srednjem vijeku. Prema njegovom mišljenju, podzemna jezera napajaju izvorišta vode.

 Kuran: "Kažite vi Meni: vodu koju pijete - da li je vi ili Mi iz oblaka spuštamo? Ako želimo, možemo je slanom učiniti - pa zašto niste zahvalni?
(56- Al-Waqi'a, 68-70) "
U ovom drugom ajetu je rečeno da je to što kišna voda nije slana rezultat Allahovog savršenog plana.
Preko 90% isparene vode dolazi iz slanih mora i okeana. Zakoni u vezi isparavanja vode tako su podešeni da se prilikom isparavanja od prljavštine, soli i blata, očisti čak i voda iz najprljavijih mora, najslanijih okeana i iz najblatnjavijih voda. Tako ne pijemo vodu iz okeana i mora, nego izvorsku vodu, koja nastaje kao rezultat padavina vode koja se iz njih isparila. U Kur'anu se skreće pažnju na proces čišćenja i spuštanje vode sa neba, gdje se kaže "...i Mi s neba čistu vodu spuštamo." (25- Al-Furqan,