Ja sam uvek pravicna i stroga kada treba.Dok sam kuci umem da ga kontrolisem i poslusa me kada kazem da je preterao boravak ispred kompjutera.Ume da poslusa,ali kada sam na poslu,to ne mogu zaista da kontrolisem.Na raspustu je bas preterivao jer nije imao obaveza kada je skola u pitanju.Nije izlazio ni najmanje,preokupiran je bio kompjuterom verovatno od kada ujutru otvori oci.Verujem da je postao zavistan,otuda i dosta povucen i  zatvoren.Cini mi se kao da nije u ovom svetu nego luta on negde ko zna gde,neznam vise.Skoro prolazi i treca nedelja od kako ne ide u skolu.Ne sme cak i da se usudi da me pita da pogleda u kompjuter.Verovatno sada i krizira.

Moja greska, odgovorio sam odmah procistavsi samo njen post.... ali i sam verujem da u tome lezi kljuc...
Bar sam ja izucio najvise nauke po danu kada nije bilo struje...

@unikredit, jedno pitanje, sta on tacno radi tokom ovog "bolovanja"? Opisi nam njegovo ponasanje? Da li stvarno non stop samo sedi i lezii? po ceo dan... ne igra se na kompjuter? Jel smogne nekad snage da uradi nesto uopste, i za sta se opredeli? Jel ga brine na neki nacin sto ce da kasni mesec dana sa gradivom? Jel se trudi uopste da to nadoknadi ili jel prica uopste sa vama na tu temu - sta i kako to da ucini?

Tj. Jel se brine uopste sto on ima taj problem (osim sto se zali na bolove) ili jednostavno mirno "boluje"...

P.S. Mozda ce zvucati smesno, ali znam par odraslih ljudi (roditelja) koji su bukvalno krili/nosili neke kljucne komponente racunara da bi bili dosledni svojih uslova (nema igranja)... Salili se mi ili ne, kompjuter stvarno moze da stvori zavisnost, tim gore ako se bar ne usmerava ili koristi na pravi nacin...

Nikako ograničavati pristup na sat dnevno (ili kriti kablove, tastaturu i slične delove), bolje i 10 min na svaki sat nego jedan sat dnevno iz komada 
Od mnogo sedenja pred kompjuterom može da boli glava, ali ne 15 dana bez prestanka osim ako ne sedi i noću  . Ukidanje kompjutera nije rešenje, može još više da pogorša stvar ako mu je već kompjuter jedina zanimacija, prouzrokuje depresiju. Samo ne treba preterivati, tj. neka pravi pauze 

To je ono sto je ustvari najveci problem od kada smo saznali preko lekara da ne postoji nijedan uzrok njevovih glavobolja.Prosto receno,totalno je nezainteresovan da bilo sta uradi,osim da lezi ili sedi na krevetu.Nije takav tip da bi zvao i interesovao se za sve ono propusteno u skoli.Kaze da ce se potruditi da to nadoknadi u hodu,kada krene u skolu.Mozda na neki nacin i tuguje sto niko ne pita za njega bas iz skole pa zato nece ni on, ne razmisljajuci da steti samom sebi.U svakom slucaju brine sto ima taj problem i sto glavobolja ne prolazi. Jednom prilikom je rekao da mu je zao sto se sve ovo izdesavalo bas u vreme kada su mogle ocene da se poprave za polugodiste,znaci neposredno posle raspusta.Kaze da bi se tada sigurno potrudio i popravio vecinu predmeta.
   Mi kao roditelji uvek pokrenemo pricu na temu propustenog gradiva i u svakom slucaju mi smo ti koji se vise plasimo za njega kako ce to prevazici nego sto se on kao glavna licnost u celoj toj prici brine.Neverovatno ali tako je.

Kazete da je on rekao kako mu je zao sto se sve ovo izdesavalo kad je mogao da popravlja ocene sa polugodista. Sta se to izdesavalo? razumem da ima glavobolju ali kazete da se nesto izdesavalo. Sto se tice interesovanja iz skole, ako se brinete sto ga ne zove neko od drustva, nemojte ocekivat da ga neko pozove od drustva jer i sami kazete da nema drustvo, jedino da vas pozove njgov razredni staresina pa da pita sta se desava.
Vec sam ranije napisao ali sve vise i vise sam siguran da se problem krije u skoli, zbog necega izbegava da ide u skolu, dali su to ocene ili da ima problema sa nekim vrsnjacima iz drugog odeljenja, da su mu pretili, ili ko zna sta vec.

P.S.
i moj rodjak koji je imao glavobolju nije imao problem sa vidom , ali su doktori ipak ustanovili da je zbog naprezanja ociju tokom citanja u nedovoljno osvetljenoj prostoriji.

U svakom slucaju postoji strah od skole.Ocigledno nije ocekivao ovakvu tezinu i posle dugog razgovora o tome da treba vise ozbiljnosti kada krene u srednju skolu.Strah je poceo od onog trenutka kada je krenulo ocenjivanje i kada je kao prvu ocenu dobio dosta manju nego sto je ocekivao.To ga je demoralisalo kao i saznanje da treba 60% za prolaznu ocenu,sto znaci od pet zadataka,treba uraditi tri tacna.Onda su se tako nizale lose ocene ne bas iz svih predmeta vec uglavnom iz onih za koje je i sam verovao da nece biti problema.Verovao je da ce da se popravi,medjutim iako je vise vremena provodio za knjigom,rezultati nisu bili dobri.Desavalo se da i ono sto zna u trenutku zaboravi,zbuni se,pocne da drhti...,a kada ga pitam zasto je to tako,odgovorio bi mi da se plasi da dobije losu ocenu.Mislim da je sve od tada krenulo,onda je poceo raspust pa se malo opustio.Posle raspusta je isao svega tri dana u skolu i onda pauza do dana danasnjeg nista,konstantna,tupa i dosadna glavobolja.
    Sto se tice drugova,nisam rekla da je on sam na ovome svetu,vec da nije imao dovoljno vremena da ih bolje upozna.Druzenja postoje u okviru skole ali se sve to nestaje kada se casovi zavrse.Tako bar on kaze.Sto se tice pretnji ili nekog ponizavanja,tvrdi da nema nista od svega toga,a razredni staresina je upoznat sa njegovim stanjem i obecao je da ce prvom prilikom imati razgovor sa njim i pokusati da ga otrgne od svega sto ga cini nezadovoljnim.

Plaši se da neće dobiti 5...? 

Ne bih da zvucim suvise pesimisticno ali bolje neka se suoci sa realnoscu da ce mu odsad uspeh biti mnogo nizi nego u osnovnoj i da ce petice biti  veoma retke jer decko ocito nije kapacitet da nastavi sa odlicnim uspehom i u srednjoj skoli. Sto pre neka krene u skolu i neka  da zavrsi ovu godinu, neka ni slucanjo ne ponavlja jer ce u tom slucaju pasti  u jos vecu depresiju i skolovanje ce mu biti tri puta teze nego sto je sada.

Slazem se sa sunny, osnovna skola nije isto sto i srednja skola, i jako je retkost da vukovci iz osnovne budu vukovci i u srednjoj. Iz nekoliko primera znam da su vukovci iz osnovne u srednjoj imali po nekoliko jedinica zakljucenih na polugodistu. Prva godina u srednjoj je najteza zbog upoznavanja sa svima, od djaka medjusobno pa do profesora. Profesori uvek gledaju da budu stroziji, ili da uvuku strah kod dece, a to je da bi ih mozda naterali da vise uce.
Prva godina je najvaznija i najteza kao sto kazem.

Svestan je i on da je srednja skola teza po svim pitanjima.Niko od nas i ne trazi od njega da bude odlikas.Cak i posle ovolike pauze,sigurno da ce postici i manje nego sto je mislio da postigne zbog propustenog gradiva.Nama je dovoljno i to mu je receno da se od njega trazi,bar u prvoj godini da ne donosi slabe ocene,a svaka veca ocena u svakom slucaju ide njemu u korist.Treba vise da se potrudi i toga je svestan.Samo da krene u skolu,to nam je najveca zelja pa ce valjda biti dobro.Krenuli smo i kod psihologa.Verujem da ce seanse duze potrajati ali verujem i to da ce uroditi plodom.Nas cilj je da bude samouveren i pobedi strahove,da bude snalazljiviji i ide glavom kroz zid kad god za to ima potrebe,a ne da posustane i na najmanju prepreku.