Ma da.... Glavno je da mu posvetis paznju ali ne tako sto ces da mu drzis pridike i predavanje nego tako sto ces da budes pristupacna i da pricas sa njim ako on hoce. I mora da krene u skolu glupost je da ne ide u skolu 15 dana zato sto ga boli glava samo se situacija pogorsava.

Resenje: Psihic i odvajanje od majcine sise. Ovo drugo pre prvog...

Problem je sto danas klinci imaju vremena da kake kako im je tesko.
U moje vreme (pre 15 godina) si imao vaznijih problema - od pukog opstanka, do cinjenice da zaista moras da ucis da bi prosao dobro u skoli.. Iskreno, ne osecam da sam ista izgubila sto nisam morala da se zavlacim u krevet i cvilim u cosku...

Znaci.. dodati na psihica i majcinu sisu, i neke velike obaveze... za zanimanje mozga...

Inace, ide u prvi razred srednje i nema najboljeg druga... nema prijatelje iz srednje?
Ups... ne bih da minimalizujem probleme... ali to nije nimalo cudno...
Klinci u srednjoj dolaze iz razlicitih sredina i potrebno je vise od 3 meseca da se zgotive i upoznaju... Svi oni imaju zid oko sebe jer su u novoj sredini, samo sto neki cak i imaju muda da se suoce sa tim...

Npr. ja sam pocela da se zaista druzim sa svojim drugovima u trecem razredu srednje... sa istim ljudima se druzim i 15 godina posle... i to zaista... ne ono "cao! - cao!", vec se radi o istinskom i pravom prijateljstvu...
One s kojima sam bila dobra prve godine na faksu ili u srednjoj, vise i ne poznajem...

Kod mene je bas suprotno

U prvom razredu osnovne skole zgotivili smo se nas petorica i dan danas su mi sva cetvorica mnogo dobri drugovi sa dvojicom sam kao brat. U prvom razredu srednje sam prvi dan skole seo sa jednim ortakom ispred nas su sela druga dva ortaka i dan danas su mi ta trojica mnogo dobri drugovi jedan cak i pobratim Doduse tek u ovom periodu(prelazak iz prvog u drugo polugodiste) smo poceli intenzivno da se druzimo....

Po mom iskustvu gledano ja bih mu rekao da polako treba da razdvaja ljude koji su okej a koji nisu ...

Stvarno treba obavestiti i psihologa i profesore da dete ima problem,
treba da budu upuceni i da mu kolektivno pomognu.
A i drustvo ima u skoli, moze da se upise na neki sport.
Roditelji treba da budu autoritet, da detetu jasno ukazu na to koje su njegove obaveze
i da ga nauce odgovornosti. Pored toga, priustiti im sve najbolje, a ne opterecivati ih problemima
koji nisu njihovi i koje ne mogu da rese (kao sto su problemi izmedju roditelja,
problemi na poslu, drzavi, itd.).  

U principu govorimo o istoj stvari...
Vremenom dodje do raslojavanja....

Poruka je da onaj ko sedi pored tebe u klupi moze, a ne mora da ti bude prijatelj do kraja zivota...

I kod mene je slično Za par meseci već dolazi do neke separacije i udruživanja. Sedela su nas šestorica u 3 klupe jedna iza druge, i priči nikad kraja sve dok ne uđemo u različite autobuse kod povratka kući, a onda nastavak na MSN ili ICQ do sledećeg dana Dobro, nije sa svima tako bilo i ne uvek Poenta priče je da će drugove upoznati, ali ne u prvih mesec dana pogotovo ako je povučen. Neki će ostati samo "ortaci" (zavisi kako ko shvata te pojmove), a neki prijatelji za ceo život.

Nasa sledeca stavka i jeste da se ode kod psihologa.Sto se njega tice,smatra da psiholog nece moci da mu pomogne jer on ne moze nista vise da mu kaze od onoga sto mu pricaju roditelji.Verujem da ima neki strah sto se tice uopste komuniciranja.Strahujem da ce na takav nacin da udje u neko tesko stanje depresije koje moze biti tek katastrofalno.Mislim da ga je sramota da bilo koga iz razreda pozove i da pita dokle su stigli sa ucenjiem sto znaci da je svih 15 dana totalno odsecen od skole.Mozda je svestan sta ga sve ceka kad posle duzeg vremena krene u tu skolu i ne moze da postigne sve propusteno,pa ga i to demoralise i ko zna dokle dovede sto se psihickog stanja tice.Njega i dalje boli glava.Nije takav da moze da se nosi sa tim bolom.To ga opterecuje jer su ti bolovi konstantni i tupi.Kaze da kao takav ne moze da prisustvuje i prati nastavu.Totalno smo se posvetili njemu kao roditelji.Sve obaveze su sada po strani,ali za sada nema nikakvih rezultata.Videcemo sta ce psiholog da nas posavetuje.Mozda za prevazilazenje ovog problema treba vremena,ali sve ide na njegovu stetu i to tesko mozemo da prihvatimo.

A da ne laze mozda za glavu da ne bi isao u skolu ?

Mozda u razredu ima problema sa drugom decom. Ako je on povucen, ovi drugi ga zezaju, zafrkavaju, i on jednostavno ne moze da podnese sve to, pa izbegava da ide u skolu. Mada ne znam koliko mu psiholog moze pomoci jer ja mislim da bas nije iskren prema vama.

U sustini, iako malo "surovo" zvuci, stvarno treba razgraniciti da li se dete jednostavno folira jer mu je tesko ili ima pravi zdravstveni problem... Ako ste bili kod doktora i oni ne znaju uzrok tog bola (a samo veruju klincu) zapitajte se koja to glavobolja traje 15 dana i nastaje nezapazeno... Dajte mu neki lekic, nesto lakse, protiv bolova i ako ni na to ne reaguje, bojim se da vas sin ima ili veliki zdravstveni problem, ili cete biti razocarani saznanjem da se sve vreme folirao...

Gresite da psiholog nema sta vise da mu kaze od onoga sta mu pricaju roditelji, prvenstveno sto se tice stava... Psiholog ce to obaviti mnogo objektivnije i "ozbiljnije" (strozije) ako treba, samo da bi dete znalo da ne moze da se folira i kod njega... Stavice mu i do znanja koje posledice to njegovo "opterecenje" problemom moze da ima...

Najbolji nacin resavanja problema je upravo direktno suacavanje sa istim.

Morate ga naterati da shvati da on ovim ponasanjem steti samo sebi (bilo glavobolja prava ili ne, jer ako je prava, verovatno dolazi zbog "straha" od nove sredine i psihickog odbijanja ucestvovanja u istoj), kao i da ce samo zagorcati svoj zivot onemogucavajuci sebi da bude u toku sa nastavom i drustvom...

Drustvo ce se vec medjusobno upoznati, a on ce se tek tada osecati kao "novi kolacic"... kada im bane jednog dana onako stran i nepoznat...
Ni profesori ne vole bas decu koja ih ne udostojavaju prisustva njihovim predavanjima... Cak i razredni moraju da imaju nekoga koga ce da kinje...

Zaplasite ga malo, strah je nekada najbojli pokretac, kazite mu da moze ovako da ponovi godinu, jer ako ne prisustvuje na dovoljan broj predavanja on automatski polaze taj predmet...

Kazite mu da je socijalizacija vazna i radi jednostavnog opstanka u drustvu, saznajte koji je pravi razlog zasto on jos nema nijednog (najboljeg) druga... zasto ih ne prihvata i zasto ga ne prihvataju... mozda on ima lose stavove o tome u koje cete ga vi kao iskusniji roditelj razuveriti...