Најбоље да сатанизујемо и Карађорђа. И онако је почино геноцид над Бошњацима и Турцима. 

Суђење Револуционарима је већ почело.
Да се не заборави: Србски војници у Сребреници носили су џепна издања ''Горског Вијенца''. А знамо да он почиње ''Похвалом Праху оца Сербије''.

Мене занима како ни један комунац није код ''академика Слободана Јовановића'' заведен под Застрашити? Само неки Срби?
Последња порука писца ''Хомогене Србије'', др Стевана Мољевића:

"Ово је наш последњи сусрет, а и са мојом породицом, јер ћу им рећи да више на долазе, не могу ово физички да издржим, а и њима да ускратим непотребно узбуђење. Казаћу им, а кажем и теби и реци пријатељима да не жале. Умирем мирне савести, јер сам био битку са непријатељем до последњих моћи, под тешким условима, у Титовим казаматима, где се сваки живот гаси. Сви не можемо борбу да преживимо, неко мора да погине, неко мора да умре, ја умирем, а ви продужите битку до краја. Доћи ће победа сигурно и без мене"

Ne čitaš istoriju za osnovce i srednjoškolce. Već je sve izmenjeno i falsifikovano. Zločinsi su oslobodioci, a oslobodioci se ne spominju.Ovo sa lažnim sudom je samo finiš osvete četničke dece i unuka.

Живео чича Дража и теча Стаљин !!!
Лажни десничари и комунисти су највећи шљам !

E, ova je pametna 

nedelja 25.03.2012 | 20:58
EU pažljivo prati proces o Draži
 Izvor: Danas

Beograd -- Posleratna Evropa je izgrađena na antifašističkim vrednostima, dok rehabilitacija Draže Mihailovića predstavlja korak u suprotnom smeru, kaže Jelko Kacin.

"U najboljem interesu Srbije je da gradi mostove prema svojim susedima. Ovakvi potezi onemogućavaju postizanje istinskog pomirenja i dovode u pitanje posvećenost srpskih lidera dubljem učvršćivanju evropskih vrednosti u zemlji," tvrdi izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin.

Upitan u kojoj meri je kao izvestilac EP dužan da prati sprovođenje Zakona o rehabilitaciji, a posebno proces koji se tiče generala Mihailovića, on je rekao:

 "To je vrlo specifičan slučaj, koji nosi mnogo političkog i emotivnog naboja. Smatram da je važno da u EU pažljivo pratimo taj proces. Kao izvestioca EP, pre svega me zabrinjava evidentan pokušaj promene sistema vrednosti. Posleratna Evropa je izgrađena na antifašističkim vrednostima, dok rehabilitacija Draže Mihailovića predstavlja korak u suprotnom smeru."

 "Zakon o rehabilitaciji se zloupotrebljava. Suština tog zakona je da se skine kolektivna odgovornost sa pojedinih nacionalnih grupa, kao i sa žrtava uspostavljanja komunističke vlasti. Draža Mihailović, kao simbol šovinizma i ratnih zločina počinjenih u ime stvaranja Velike Srbije, u takvim naporima nema šta da radi."

 Upitan da prokomentariše kontradokaze i činjenice koje o ulozi generala Mihailovića iznose istoričari i podnosioci zahteva za njegovu rehabilitaciju, uključujući i činjenicu da Ravnogorski pokret nije imao čvrste veze sa četnicima u drugim delovima bivše Jugoslavije, uključujući i NDH, on je rekao:

 "Ne želim da raspravljam o razlikama u četništvu u različitim delovima nekadašnje Jugoslavije. Sve detalje o tome mogu da rasprave istoričari. Ono što je utvrđena činjenica jeste da su četnici bili kolaboracionisti u svim delovima Jugoslavije i da su činili zločine protiv nesrpskog stanovništva u Bosni, Crnoj Gori i Srbiji. Na kraju rata se deo četničkog pokreta nije odazvao na poziv kralja koji je naredio saradnju sa NOB. Pokušaji pronalaženja mesta na kojima je Mihailović streljan i sahranjen u potpunosti su legitimni, ali pokušaji rehabilitacije donose promene u sferi politike, odnosa politike prema prošlosti i deli Srbiju i Srbe, sve države i javnosti u zemljama u neposrednom i širem susedstvu."

 Na pitanje da li bi zbog rehabilitacije generala Mihailovića Hrvatska mogla da pravi probleme Beogradu u daljim evropskim integracijama, a kada se uzmu u obzir reagovanja iz Zagreba, Kacin kaže:

 "Što se tiče eventualnog reagovanja zvaničnog Zagreba, to će se pokazati u narednom periodu. Ali, ono što je sigurno jeste da eventualno odustajanje od Mihailovićeve rehabilitacije treba da se uradi zbog građana Srbije i afirmacije evropskih vrednosti, a ne zbog moguće reakcije Zagreba ili bilo koje druge države. U Srbiji se već godinama vodi debata o tome ko je šta radio pre 70 godina za vreme Drugog svetskog rata. Mislim da je to vrlo indikativno za stanje u kome se nalaze ekonomija i srpska politika. Mnogi politički lideri, umesto da su okrenuti ka obezbeđivanju većih stranih ulaganja, rastu ekonomije i jačanju srednje klase, pokušavaju da se približe biračkom telu na krajnje neproduktivan način, baveći se najmračnijim epizodama istorije Evrope i Balkana. Srbija, kao i druge zemlje istočne Evrope, danas pripada demokratskom prostoru u kome treba zajednički da radimo na ujedinjavanju na osnovu zajedničkih evropskih vrednosti. Danas je ključno političko pitanje u Srbiji ko su glavni akteri sistemske korupcije, a ne čiji je deda bio u kom pokretu za vreme rata."
Homen: Bez uslovljavanja iz EU


Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen izjavio je za Danas da EU nikada nije dovela u vezi proces rehabilitacije generala Dragoljuba Mihailovića sa evropskim integracijama Srbije. On kaže da je „donošenje zakona o restituciji i rehabilitaciji jedno što je Brisel u ovoj oblasti ikad tražio od Beograda, jer se ne bavi pojedinačnim slučajevima“.

 Milivoje Mihajlović, direktor vladine Kancelarije za saradnju s medijima, vezi „slučaja Mihailović“ kaže za Danas da „Vlada Srbije radi u skladu sa zakonom koji je donet u srpskom parlamentu“ i da je reč o „ispravljanju istorijske nepravde“. On ističe da pitanje Mihailovićeve uloge u Drugom svetskom ratu „treba prepustiti istoričarima, a da političari treba da rade svoj posao“.

Rehabilitacija = Autogolotinja
Filip Mladenović RSS / 22.03.2012. u 03:48
 Drenča je u svom argumentovanom blogu "Dno je blizu" istorijskim faktima ukazao na nerazumni i anticivilizacijski karakter pokušaja rehabilitacije Draže Mihajlovića.

Da je ostavljena mogućnost komentarisanja njegovog bloga, ja bih napisao: Kritikovati i osuđivati ono što su radili komunisti je u redu i legitimno, ali  time se ne mogu amnestirati niti rehabilitovati kolaboracionisti i zločinci.

Međutim, ono što mene posebno irititira je revizija istorije. Nije mi jasno kome to u Srbiji odgovara da se antifašistička borba naših predaka tokom II svetskog rata sada relativizuje pokušajima rehabilitacije ravnogorskog pokreta i njegovog vođe Draže Mihajlovića?

Zašto Srbija ovakvim autogolovima sama sebe izbacuje iz pobedničke, antifašističke kolacije? Zašto poništava tolike žrtve, časno i hrabro poginule u borbi protiv Hitlerovog nacističkog režima?

Svetski i domaći istoričari, dakle istorijska nauka, saglasni su u sledećem:

SAD su svoj politički odnos prema pokretima otpora u Jugoslaviji utvrdili sredinom 1943. godine. Za SAD Balkan je bio ratište od malog značaja. Američka delegacija u pregovorima sa Sovjetskim Savezom nije pokazivala interes za Jugoslaviju, a vojnoobaveštajna služba (OSS) u svojim analizama odnosa snaga između partizana i četnika bila je naklonjenija partizanima.

Na Teheranskoj konferenciji lidera antifašističke koalicije Ruzvelta, Staljina i Čerčila, održanoj od 28. novembra do 1. decembra 1943, Vinston Čerčil se zalagao za pomoć jugoslovenskim partizanima. Na kraju konferencije, pored Deklaracije triju sila, doneti su i Zaključci. U njima je, između ostalog, pisalo: "Konferencija se saglasila da se partizani u Jugoslaviji potpomognu do najveće moguće mere snadbevanjem i opremom, kao i operacijama komandosa."

Posle Teheranske konferencije izdato je naređenje Vrhovnoj komandi saveznika za Sredozemlje da realizuje ovu odluku o pomoći partizanima.

U govoru pred Donjim domom britanskog Parlamenta, održanom 22. februara 1944. godine, premijer Čerčil je rekao i ovo: "...U  sadašnjem  trenutku  sledbenici maršala  Tita  mnogostruko  nadmašuju  brojem  sledbenike  generala  Mihailovića,  koji  deluje u  ime  jugoslovenske kraljevske vlade. Naravno, partizani maršala  Tita  su jedini  koji  se  zaista  bore  u  ovom  trenutku  protiv  Nemaca. Voleo  bih  da  Dom  vidi da naši  osećaji  ovde,  kao i  bilo  gde drugde, slede  princip  vernosti  onima  koji  su  nama  verni  i  nastojanja  da  bez  predrasuda  ili  obzira  prema  političkim  osećajima pomognemo  onima  koji  se  bore  za  slobodu  protiv  nacističke  vladavine i  time nanose  najveće  gubitke  neprijatelju."

Lideri antifašističke koalicije ponovo su se sreli pred kraj II svetskog rata, kada je već bila izvesna pobeda nad nacizmom. Od 4. do 11. februara 1945. godine u Jalti na Krimu Ruzvelt, Staljin i Čerčil su u tački 7, usvojili i odluku o Jugoslaviji:

„Mi smo se sporazumeli da predložimo maršalu Titu i dr Šubašiću da bi sporazum između njih trebalo odmah izvršiti i da bi trebalo obrazovati jednu novu vladu na osnovu tog sporazuma. Mi takođe preporučujemo da nova vlada odmah po svom obrazovanju izjavi da će:

- Antifašističko veće narodnog oslobođenja (AVNOJ) biti prošireno uključenjem onih članova poslednje jugoslovenske Narodne skupštine, koji se nisu kompromitovali saradnjom sa neprijateljem, obrazujući tako jedno telo koje će se zvati Privremena narodna skupština.
- Zakonodavna akta doneta od strane Antifašističkog veća narodnog oslobođenja biće podneta na naknadno odobrenje jedne Ustavotvorne skupštine."

Posle natezanja sa kraljem Petrom II oko ličnosti koje će činiti namesništvo 7. marta 1945. formirana je jedinstvena vlada sa predsednikom maršalom Josipom Brozom Titom, koja je samo formalno bila kraljevska. Vladu su tokom marta 1945. godine priznale najpre britanska, zatim sovjetska i na kraju vlada SAD.

Istorija je učiteljica života.

Rehabilitacija Draže Mihajlovića bila bi silovanje učiteljice.  Ili da se poslužim četničkom praksom: klanje!

Jeste među četnicima bilo teških zločinaca, ali meni na qrac ide ono komunističko i današnje nvo drugosrbijansko izjednačavanje sa ustašama. Pre svega četnika je bilo i u PSR, izjednačavati reč četnik generalno sa zločinima nije baš ni istorijski tačno. Drugo, kod četnika u DSR je bila vrlo tanka subordinacija, i praktično je svaki lokalni četnički komandat vodio rat po svom. Bio je slučaj za vreme komunista kada je jedan četnički vojvoda oslobođen optužbi, jer su njegovi četnici zajedno sa partizanima ratovali protiv Bugara. Po Šumadiji su mahom tamanili gibanice i rakiju, za likvidaciju komunista su bile zadužene crne trojke tj po par manijaka koji su išli i klali svakog za koga se sumnali da je povezan sa KPJ. U Bosni i Hrvatskoj su se bavili odmazdom nad muslimanima i Hrvatima, i ratovali sa partizanima koji su štitili sve narode, koje od četnika, koje od ustaša. Četnici su bili vrlo šarolika grupacija, i tu bi trebalo suditi od slučaja do slučaj. Jedno je sigurno, nikad nisu bili anifašistička organizacija, niti je to proklamovano kao neki cilj ravnogorskog pokreta ikad. Ali ponoviću, srpski četnici i komite iz perioda pre i za vreme PSR su bili borci za slobodu, i zato u ovakvim diskusijama treba uvek prvo da se napravi razlika između njih i Dražinih četnika.

Дражу треба рехабилитовати  за издају и колаборацију, док је  ратне злочине мало теже оповргнути, посебно оне које су припадници ЈВуО починили над србима. И наравно треба правити разлику између четника-комита са почетка 20. века и из 1.с.р. и припадника ЈВуО које је народ прозвао четници,  и других формација које су биле колаборационистичке попут четника Косте Пећанца, италијанских добровољачких антикомунистичких милиција као и Добровољачке војске Југославије која је кратко постојала у оквиру партизнаског покрета.

Neki termini su se veremenom oblatili i okaljali. Šta bi rekli kada bi vam neko rekao da je Petar Karađorđević bio ustaša? A bio je u Hercegovačkoj buni. Reč ustaša se koristila u Bosni za sve koji su ustali u borbu protiv turske vlasti.
Tako je i sa Četnicima. Bili pozitivni do drugog svetskog rata. U tom ratu se ne zna koji su bili sa Nemcima, koji sa Italijanima, a koji su solirali čekajući pobedu saveznika. Jedino se zna da su svi bili protiv Partizana. Čest je i stereotip da se Partizani komunisti izjednačavaju. To isto nije tačno. U Srmeu je većina seljaka, partizana, posle rata nastavila da živi svojim predratnim životom, mnogi čak proglašeni i kulacima...Baš zato ne treba olako rehabilitovati ni Dražu, ni Četnički pokret. Može biti veća šteta od koristi. Četnički pokret je pod nazivom Ravnogorski, već rehabilitovan . Verujem da niko živ ne zna koju su to Ravnogorci i koliko ih je bilo, a koji su to ostali Četnici?
Uostalom da ne dužim, već sam umoran od ovakvih tema. Jedino vidim da neko uporno razdvaja i udaljava Vojvodinu od Srbije. U tu korist je i rehabilitacija Draže. Još samo to učinite sa Nedićom i Ljotićom , pa je užitak kompletan. Francuzi nisu rehabilitovali Petena, Mađari Hortija......