INSTRUKCIJA DRAŽE MIHAILOVIĆA OD 20. DECEMBRA 1941. KOMANDANTU ČETNIČKIH ODREDA U CRNOJ GORI I KOMANDANTU LIMSKIH ČETNIČKIH ODREDA O ORGANIZACIJI, CILJEVIMA I UPOTREBI ČETNIČKIH ODREDA[1]

 
KOMANDA ČETNIČKIH ODREDA
Jugoslovenske Vojske
GORSKI ŠTAB
Str. Pov. Dj. Br. 370
20. decembra 1941. god.

 
POLOŽAJ

ĐENERALŠTABNOM MAJORU g. ĐORĐU LAŠIĆU[2] — KOMANDANTU ČETNIČKIH ODREDA JUGOSLOVENSKE VOJSKE U CRNOJ GORI I KAPETANU g. PAVLU ĐURIŠIĆU KOMANDANTU LIMSKIH ČETNIČKIH ODREDA JUGOSLOVENSKE VOJSKE

 
INSTRUKCIJA:

Naša se država nalazi još uvek u ratu sa vekovnim našim neprijateljima Nemcima i Italijanima.

Van naše Otadžbine bori se za slobodu našega naroda omiljeni nam Kralj sa vladom koja radi na diplomatskom polju[3] i oružanom snagom koja se rame uz rame sa našim velikim saveznicima dostojno našem narodu i oružju bori na Srednjem Istoku.[4]

Sloboda je najveće dobro jednog časnog naroda, zato smo i mi sami u Otadžbini dužni učiniti sve, boriti nadčovečanskim naporima sledujući svetlim primerima iz naše slavne istorije, te da izbacimo neprijatelja iz naše drage nam Otadžbine.

U toj gigantskoj borbi nismo sami, već su uz nas velike sile – naše saveznice Amerika – Engleska – Rusija – Kina i sve ostale demokratske snage. Naša je pobeda izvesna.

Naša Vojska koja je u aprilu ove godine doživela, izdajstvom mnogih mračnih elemenata, najveću svoju katastrofu, nije još pobeđena jer rat nije završen, prema tome nema ni pobeđenih niti pobedioca.

Četnički odredi naše Jugoslovenske Vojske produžili su njen život kako bi se u neravnoj ali punoj slave borbi oprali čast našeg naroda i svetlog oružja.

Ciljevi naših odreda jesu:[5]

1.) Borba za slobodu celokupnog našeg naroda pod skiptrom Njegovog Veličanstva Kralja Petra II.

2.) Stvoriti veliku Jugoslaviju i u njoj veliku Srbiju, etnički čistu u granicama Srbije – Crne Gore – Bosne i Hercegovine – Srema – Banata i Bačke.

3.) Borba za uključenje u naš državni život i svih još neoslobođenih, slovenačkih teritorija pod Italijanima i Nemcima (Trst – Gorica – Istra i Koruška) kao i Bugarske, severne Albanije sa Skadrom.

4) Čišćenje državne teritorije od svih narodnih manjina i nenacionalnih elemenata.

5.) Stvoriti neposredne zajedničke granice između Srbije i Crne Gore, kao i Srbije i Slovenačke čišćenjem Sandžaka od Muslimanskog življa i Bosne od Muslimanskog i Hrvatskog življa.

6.) Kazniti sve Ustaše i Muslimane koji su u tragičnim danima nemilosrdno uništavali naš narod.

7.) Kazniti sve one koji su krivi za našu aprilsku katastrofu.

U krajevima očišćenim od narodnih manjina i nenacionalnih elemenata izvršiti naseljavanje Crnogorcima (u obzir dolaze siromašne nacionalne ispravne i poštene porodice).

9.) Osiguranje jednog takvog političkog tela koji će voditi državni brod smerima opštih narodnih težnji i interesa.[6]

10.) Ciljevi su ogromni zato je borba utoliko zahvalnija za one koji se bore za njihovo ostvarenje.[7]

Učinite sve što je u Vašoj moći da se i sav nacijonalni elemenat u Crnoj Gori što pre svrsta u naše odrede jer događaji se redaju vrtoglavom brzinom i ne smeju nas zateći nespremnim.

Sa Komunistima – partizanima ne može[8] biti nikakove saradnje jer se oni bore protiv dinastije i za ostvarenje socijalne revolucije, što nikada nesme biti naš cilj, jer smo mi jedino i isključivo samo vojnici i borci za Kralja, Otadžbinu i slobodan narod.

 
Upotreba četničkih odreda u Crnoj Gori: u danom trenutku![9]

1.) Jednim delom snaga dejstvovati iz doline Lima pravcem: Bijelo Polje – Sjenica sa zadatkom očistiti Pešter od Muslimanskog i Arnautskog[10] življa.

Ove snage moraju tesno sarađivati sa odredima Javorskim i Goliskim.

2.) Delom snage dejstvovati pravcem preko Čakora ka Metohiji sa zadatkom da se na tome pravcu očisti teritorija od Arnauta, kao i da se presretnu oni koji će biti gonjeni iz Peštera – Sandžaka.

Ove snage moraju sarađivati sa snagama pod jedan i Kopaoničkim odredima.

3.) Delom snaga iz oblasti Nikšića dejstvovati pravcem Južnog primorja[11] ka Dubrovniku sa zadatkom da se ovi oslobode.

Ove snage moraju sarađivati sa levom Dangićevom kolonom[12] koja će dejstvovati preko Mostara i

4.) Delom snaga dejstvovati ka Jugu u cilju zauzimanja Skadra.

U svakom slučaju obezbediti Crnu Goru od upada Arnautskih elemenata iz Albanije.

Postupak: sa Arnautima, Muslimanima i Ustašama prema njihovim zaslugama za njihova gnusna nedela prema našem življu t.j. iste treba prepustiti “Narodnom sudu” – prema Hrvatima koji su pod okupacijom Italijana[13] postupiti prema njihovom držanju u danom trenutku.

 
ORGANIZACIJA:

Za celu oblast Crne Gore postavljam za komandanta svih četničkih odreda Jugoslovenske Vojske generalštabnog majora g. Đorđa Lašića. Sastav štaba ostavlja se slobodnom nahođenju samom komandantu. Važno je da štab ima operativno, obaveštajno, propagandno i ekonomsko odelenje.

Naziv ovog štaba jeste: Komanda Četničkih Odreda Jugoslovenske Vojske – gorski štab br. 15.

Važno je da štab bude ekspeditivan da se ne gubi u administraciji već da mu bude rad zasnovan na stvarnim činjenicama na samom terenu.

Za komandanta Limskih Četničkih Odreda u oblasti Sreza Andrijevačkog, Beranskog, Bijelo-Poljskog, Prijepoljskog, Plevaljskog i Kolašinskog postavljam pešadiskog kapetana I klase g. Pavla Đurišića.[14] Sve ostale komandante postaviće sam komandant za Crnu Goru, odnosno komandant Limskog odreda za svoj reon.[15]

U celom svom radu rukovoditi se načelom borbe za narod t.j. osluškivati što narod želi pa tako i raditi. Za komandante i komandire postavljati ljude koje želi sam narod. Oslanjati se u punoj meri na naše nacijonalne političke borce[16] čiju saradnju zamoliti[17] kako bi nam borba bila što uspešnija. U toj borbi nesme biti političkih momenata niti lične politike za zadovoljavanje svojih ambicija. Cela borba ima nositi karakter čisto nacionalni[18] sa vrhovnim ciljem sloboda naroda.

Organizaciju izvoditi prema priloženim uputima,[19] datim usmenim[20] instrukcijama kapetanu g. Đurišiću i obzirom na lokalne prilike. Upravne i samopravne vlasti ostaju one koje su bile na dan 27 marta 1941. godine. Ako je neko lice među njima kompromitovano u radu sa neprijateljem ili korupcijonaško ili kao takvo od naroda žigosano treba ga smeniti.

Nazive pojedinim bataljonima i odredima davati prema mesnim geografskim pojmovima, a u koliko to nije zgodno može i po imenu komandanta. Potčinjene komande nose svoje nazive sa brojem 15 / broj koga odredi komandant.

Što pre izvršite formiranje jedinica, postavite komandante koji treba da se staraju o čvrstom povezivanju jedinica da se još sada nalaze na terenu na kome će i dejstvovati.

Prikupljajte oružje i municiju stvarajući slagališta[21] – Baze u kojima prikupite i životna sredstva. Poznato je da pojedini krajevi Crne Gore raspolažu sa obilnim oružjem i municijom, dok drugi oskudevaju zato je potrebno što pre izvršiti ravnomernu[22] podelu toga oružja. Za ovo se obratite za pomoć narodnom poslaniku g. Rašoviću.[23]

 
VEZA:

Sa glavnim štabom održavaćete vezu Radio stanicom[24] (prema podatcima g. Rašović ima armisku Radio stanicu). Šifra za rad Radiom data je kapetanu g. Pavlu Đurišiću. Dok se ne uspostavi radio Veza istu održavati i kuririma šifrom datom napred imenovanom.

Poznato je da u Crnoj Gori vlada velika oskudica životnih namirnica zato pripremite Aerodrom barem[25] za spuštanje padobranima[26] čime ćete omogućiti da se šalje brza i efikasna pomoć narodu u Crnoj Gori. Tačno mesto sa geografskim kordinatama što pre saopštite ovome štabu. Aerodrom mora da bude pripremljen za noćni prijem zbog čega treba na njemu da postoji jedna Vazduhoplovna grupa koja će isti umeti osvetliti kada se bude pojavio dolazak Avijona.

Neophodno je potrebno obezbediti jedan siguran kanal sa morske obale u unutrašnjost jer postoji verovatnoća da će pomoć stizati i morskim putem.

Vezu sa Dangićem u Bosni održavati preko Gacka na Bileće i preko Foče na Kalinovik. Vezu sa Srbijanskim odredima održavati preko Limskog odreda.

Već je napred napomenuto da je saradnja sa ispravnim nacionalnim političkim elementima od neophodne ogromne važnosti s toga učinite sve da se ti elementi – viđeni Crnogorski prvaci prihvate ove svete borbe za bolju budućnost našeg naroda[27] oni neka imaju uloge koje i pripadaju vođama naroda.

Odmah po prijemu ovoga naređenja pozovite te viđene ljude i sa njima stvorite, kako u glavnom, tako i u oblasnim štabovima političke odbore sa zadatkom potpomaganja naše akcije.[28]

Što se situacije u državi tiče ista je izložena kapetanu g. Đurišiću.

U Vašem radu rukovodite se napred iznetim, datim instrukcijama kapetanu g. Đurišiću i obzirom na lokalne prilike. Važno je da se našim akcijama ne izazivaju uzaludne žrtve, već da se pridržavamo našeg načela: Postići cilj sa što manje žrtava.

Šaljem svoj komandantski pozdrav svima nacijonalistima u Crnoj Gori.

DA ŽIVI NJEGOVO VELIČANSTVO KRALJ PETAR II! DA ŽIVI CEO NAŠ NAROD!
M.P.[29]
[30] Primljeno k znanju. Raspis upućen radi instrukcije Srpskim komandantima u akta.

 
KOMANDANT:
Đeneralštabni đeneral
Drag. M. Mihailović
Str. pov. br. 10, 10.I.1942.g.
Komandant, pešad. kap. I kl.
M.P.

Дража је несрећна историјска личност. У кључним тренуцима није знао шта хоће (да ли да ратује против Немаца или да се сврста уз њих против комуниста) и био је слаб командант који није успевао да наметне дисциплину подређеним јединицама. Зато је (а неко је то већ и написао) четнички* учинак шаролик. Ђујић је, на пример, заслужан за опстанак српског живља на територијама које је контролисао. А тукао се против усташа и партизанаи добијао помоћ од Италијана. У Црној Гори су се углавном борили против партизана. По Србији су с почетка и ослобађали градове од Немаца. Стрељање у Краљеву је, рецимо, последица немачке одмазде за четничку акцију - као што је Крагујевац последица партизанске акције, али су се убрзо сврстали уз Немце (т.ј. борили се против партизана сами или као немачки савезници, а нападе на Немце су обуставили). Јесу спасавали савезничке пилоте, али је било и случајева да их предају Немцима. Не треба заборавити ни да од '44. свим снагама отпора у Југославији, а по наређењу краља Петра, почиње да командује Броз. И да је по том основу значајан број четника прешао у партизане, те добио статус бораца од '44.

Носилац ослободилачке борбе у Југославији (колико год некоме данас то не одговарало, јер воле да се поистовећују са четницима) су биле јединице НОВ и ПОЈ (које су, узгред, бар до '43. биле претежно састављене од Срба). Дакле, ко негира партизане, негира и српско огромно и крваво учешће у ослободилачкој и антифашистичкој борби. Друга је ствар што је после рата, зарад мира у кући, вршено непотребно изједначавање усташа и четника. Усташки злочин је немерљиво већи, али не поништава четнички. Било је корисно по комунисте и да се из историје избришу четнички подухвати против окупатора, да би се учврстила комунистичка власт у земљи. И то је такође грешка, јер данас отвара врата романсираној историји четника као бораца за слободу у ДСР. Што они, углавном, нису били.

Процес Дражи Михајловићу је свакако делимично монтиран. И у том смислу би било добро да сва документа изађу на видело и да се Дражина улога разјасни једном за свагда (чиме би требало, и морало, да се позабави и САНУ). Лично, мислим да он можда себе није видео као издајника и да је веровао да ради за добробит Србије, али његове поступке видим као издајничке.

*Под четницима, да не буде забуне, подразумевам снаге ЈВуО током ДСР.

Ovo postaje velika farsa žuto-crvene koalicije pod okriljem JJengleza i JjeeeUU.

Čiča Draža je već odavno trebao biti rehabilitovan.

Veći zločinci od Čiče su bravar i komunjare jer su veći zulum po Srbe i nekomuniste učinili no Čiča.

Tako da -Manite se više priča o Čiči i rehabilitaciji-biće onako kako Jenglezi koji ga proglasiše zlikovcem i dovedoše  Tita na vlasdt Srbima odluče  i kako će nastaviti da pišaju ....ups pišu Srpsku istoriju..


Ima jedan dobar unos ali se rasplinjava kao posebna tema i neaktivan je -vredi ga ipak pročitati:

http://forum.burek.com/staljinova-naredba-draza-umesto-tita-t573413.new.html#new

U zemljama istocne Evrope je bio problem sa nacionalnim oslobodilackim pokretima koji se nisu oslanjali na Ruse, u Poljskoj, u Belorusiji... Tamo su postojali gerilski pokreti koji su se borili i protiv Nemaca i protiv komunista. sa dva takva protivnika uvek se izvlacio deblji kraj.


Pa kad Srbi nikad da se sloze jednom oko istorije... Jednom neko rece, postoje arhivi, al niko da ode pa da zagreje stolicu. Al izgleda svima odgovara, ovako se moze stalno prodavati magla jer nista nije javno definisano. A ovo se ne radi da se Draza ili komunisti okoriste vec onaj ko hoce ili ko je na vlasti.

Prosto ne mogu da shvatim da se u Srbiji nikako ne može shvatiti ( ili neće) poenta ove tzv. rehabilitacije , dakle manje je bitno ( mada ne i nebitno) ko je bio Draža i šta je radio od onoga kako ga percepiraju najbliži srpski susjedi , Bošnjaci i Hrvati , jer njegovom rehabilitacijom njima se šalje neprijateljska , ratna poruka  , njegovom rehabilitacijom namjerno ili ne među Bošnjacima se daje vjetar u krila onima koji su za tezu da su Srbi naši vječni naprijatelji  , da je jedino riješenje novi rat i itd .. itd .

Čemu sve to ? Zar nije bilo dovoljno ratova ,  ubijanja  , razaranja , patnje i da ne nabrajam.  Zar nije pametnije insistirati na ljudima koji su nas u historiji spajali , koji su bili most među nama . A ima ih dosta ,  veeeeeliki Tesla je racimo rakao " Jednako se ponosim srpskim rodom i Hrvatskom domovinom" . 

Nikako mi nije jasno da jedan narod kao Srbi koji je imao toliko velikih ljudi u svojoj povjesti insistira na takvim karikaturama i nakazama kao što su Mladić ili Draža ???

ni ja ne mogu da shvatim zasto su poturice gore od turcina.  

или

Pa dobro kurči se ti , ali posle ide kmečanje , pa kuknjava , pa jedenje korenja , pa NATO zlikovci , mislim kad je čovjek drčan on treba da je do kraja , a svima je jasno da takvi kao ti imaju hrabrosti jedino pred golorukom djecom i ženama , a na prvu NATO bombu opšta bežanija.

Inače i ovaj je nakaza jer je ubio sopstvenog oca !!  Dokazao si da sam u pravu , sve slavite neke nakaze!

Kako ja razumijem postupke srpskog pravosudja i istoriju srpskog naroda bi trebali da pisu hrvati i muslimani.
Da se oni nebi naljutili (a inace nas vole) mi treba da nase heroje nazivamo onako kako oni zele.
Draza Mihajlovic je bio antifasista titov konkurent za vlast po zavrsetku rata i zato se sa njim tako okrutno postupalo.
Pa zar bosnjaci koji kao heroje docekuju generala Halilovica, Nasera Orica da nama pisu istoriju
Pa zar hrvati koji stepinca proglasuju blazenim, koji prave mitinge generalu koji je otjerao 350000 sa njihovih ognjista zar oni da nam drze pridike.

I mi trebamo da postupimo onako kako oni zele pa kako je moguce da se izjedance ustase i cetnici , pa ustase su bili vojska kvislinskog poretka pod patronatom hitlera a cetnici su bili vojska kralja u izgnastvu, pa kako to moze biti isto

I jos nesto, Ratko Mladic smeta njima jer ih je vojnicki pobjedio, jer je vodja vojske koja je oslobodila, odbranila i ucvrstila prvu srpsku drzavu zapadno od Drine i neko takav nemoze biti zlocinac vec heroj.

A svi koji njih dvojicu nazivaju zlocincima neka mi dokazu koja vojska nije pojedinacno vrsila zlocine i kako moze to da se iskontrolise i molio bih da mi se navede u kojem to ratu i sa koje strane nije bilo zlocina

Стравичан покољ Муслимана у срезу Чајниче

Како је још 1941. године предвиђао Дражин саветник Стеван
Мољевић да се у „решавању националног српског питања" мора извр-
шити етничко чишћење „несрпских елемената", ђенерал се окомио на
муслимане у Санџаку и источној Босни. Најпре је, пред битку на Не-
ретви, 3. јануара 1943. године издао заповест командантима Милешев-
ског и Дринског корпуса и Дурмиторске бригаде за уништавање му-
слимана и припадника НОП у Чајничком срезу, коју је „по заповести
министра и начелника Штаба врховне команде" потписао ђенерал-
штабни мајор Захарије Остојић. План је предвиђао брзо и енергично
чишћење. Истина, заповешћу је забрањено „пљачкање, убијање неви-
них људи,жена и деце". Међутим,тоје била „варка", јер се акција пре-
творила у најпрљавији геноцид, који није штедео никога.
Другу заповест за уништавање муслиманског живља у тим кра-
јевима издао је командант Лимско-санџачких четничких одреда мајор
Павле Ђуришић 29. јануара 1943. године. После десетак дана, 13. фе-
бруара Ђуришић је обавестио Михаиловића о извршеним злочинима.
У том делу извештаја се каже:
„За време операције приступило се потпуном уништењу мусли-
манског живља без обзира на пол и године старости.
78. Јован РАДОВАНОВИЋ
Жртве. - Наше укупне жртве су биле 22 мртва од којих 2 не-
срећним случајем и 32 рањена.
„ Сва муслиманска села у три поменута среза су потпуно спа-
љена тако, да ни један њихов дом није остао нитав.
Сва њихова имовина је уништена, сем стоке, жита и сена. Наре-
ђено је и предвиђено прикупљање људске и сточне хране у одређеним
местима, за стварање магацина резерве хране за исхрану јединица, ко-
је су остале на терену ради чишћења и претресања терена и шумови-
тих предела, као и ради спровођења и учвршћивања организавија на
ослобођеној територији.
За време операција се приступило потпуном уништавању му-
слиманског живља без обзира на пол и Јодине старости" (подвукао
Ј . Р . ) .
Иза тог Ђуришић наводи податке о жртвама и четничком моралу:
„Код муслимана око 1.200 бораца и до 8.000 осталих жртава:
жена, стараца, и деце... (курзив у оригиналу извештаја).
Морал: код наилих јединица био је у сваком поЈледу изврстан и
на веома високом ступњу. Херојски подухвати свакоЈ појединца и ни-
тавих јединица са својим старешинама су у свакој ситуацији доказа-
ли видноЈ изражаја и заслужују сваку похвалу..." (подвукао Ј. Р.)17
Све је то чињено у циљу освете страдалих Срба у тим области-
ма (како је стајало у заповести), од стране муслимана! На та етничка
чишћења и тешке злочине Михаиловић се није обазирао. Протесте
италијанских окупатора је игнорисао на тај начин што су његови ко-
манданти (Баћовић и други) раскошно делили „мито" у виду „дарова":
окупаторским официрима персијске тепихе, а њиховим госпођама -
златне огрлице и сличио. Сем тога, чак су објавили, веровали или не,
лажну листу - стрељаних четника „који су чинили злочине" да би „за-
варали" Италијане. И све је то записано у четничким документима.18
Вероватно охрабрен „признањима" савезничких команданата
- Ајзенхауера и Де Гола (а италијански протести због злочина у Чај-
ничу и Бијелом Пољу нису га ни узбуђивали), Дража Михаиловић
(док се његове трупе у долини Неретве, раме уз раме са Италијани-
ма и Немцима, боре против НОВЈ, а Италијани му дају помоћ у му-
ницији, а храну бацају из авиона), несмотрено, боље рећи сулудо, пр-
коси својим покровитељима Британцима, који га обасипају незаслу-
женим похвалама, у једном свом наопако „надахнутом" говору у се-
лу Горње Липово, одакле, како је често говорио „он - лично руково-
ди сваким предузећем" (хтео је рећи сваком акцијом, пр. Ј. Р.). Дотад
је за четнике, макар привидно, ишло све као „по лоју", па је и Миха-
иловић себи све допуштао. Његов надмени говор против савезниka,
а у корист италијанског окупатора, почео је озбиљно да љуља његов
углед код савезника.