QQQWWW ,

Upravo sa takvim idiotima kao ti se prave ratovi , na moju žalost ima ih mnogo , isti takva umobolna protuva sa druge strane ( sve isto samo različiti polaritet ," jasenovca nije bilo , truć , truć , srbi su sami sebe ubijali , bla bla "),
moj kad ubije je humanitarno djelo , vaš kad ubije je zločin i slične budalaštine i eto nas u uništenoj zemlji , i na kraju
ispadne da ste to i htjeli jer u uništenom društvu debili kao ti dolaze do izražaja , ubiješ takve kao ja i onda u svom svinjcu držiš predavanja jer nema nikog da ti oponira.

Ja to nisam rekao niti sam napisao,ja sam pisao o cinjenicama koje su istorijski utvrdjene potkrepljene mnogobrojnim dokazima za razliku od tebe koji iz ove prestpektive govoris supljim politickim pamfletima neprimjenjivim u situacijama o kojima raspravljamo i u kojima su spomenuti spski heroji zivjeli

Neki od najtežih četničkih zločina u provođenju genocida nad Hrvatima i Muslimanima tijekom Drugog svjetskog rata su:
srpanj 1941., Bileća i Stolac - oko 1150 Hrvata i Muslimana
pokolj kod Drvara 27. srpnja 1941. - 568 poimenice imenovanih žrtava i neodređen broj neidentificiranih Hrvata
pokolj u Bosanskom Grahovu 27. srpnja 1941. - 62 hrvatske žrtve
Pokolj u Krnjeuši 9. i 10. kolovoza 1941. g. - oko 240 pobijenih Hrvata
kolovoz 1941. g., Brkovci (istočna Hercegovina) - oko 300 Muslimana
kolovoz i rujan 1941. g., Boričevac (Lika) i Kulen Vakuf (Zapadna Bosna) - oko 2500 Hrvata i Muslimana
studeni 1941. g., kraj Donjeg Lapca - 44 Hrvata
prosinac 1941. i siječanj 1942. g., istočna Bosna: Foča i Goražde - oko 2050 odnosno 5000 uglavnom Muslimana, Srebrenica oko 1000, Vlasenica 2000 - 3000, Rogatica i Višegrad po oko 1000 Muslimana
kolovoz 1942. g., istočna Bosna i dio Sandžaka (uglavnom oko Foče) - oko 1000 Muslimana
kolovoz 1942. g., istočna Bosna (Ustikolina, Jahorina) - oko 2500 uglavnom Muslimana
rujan 1942. g., Foča - oko 2200 Muslimana
rujan 1942. g., Zabiokovlje - oko 160 Hrvata
listopad 1942. g., Mostar - oko 200 Hrvata i Muslimana
listopad 1942. g., Hercegovina (Prozor-Rama) - oko 1250 Hrvata i Muslimana
listopad 1942. g., Dalmatinska zagora - oko 240 Hrvata
veljača 1943. g., istočna Bosna i dio Sandžaka (Foča, Čajniče, Pljevlja) - oko 9200 Muslimana
siječanj i veljača 1943. g., Dalmatinska zagora (Kijevo, Vrlika, Otavice, Imotski) - 140 Hrvata
lipanj 1943. g., središnja Bosna - 42 Muslimana
veljača 1944. g., Dalmatinska zagora - 67 Hrvata
svibanj 1944. g., Goražde - oko 50 Muslimana
do lipnja 1944. g., u okolici Rogatice - 4635 uglavnom Muslimana
listopad 1944. g., sjeveroistočna Bosna - 25 Hrvata
prosinac 1944. g., Vinodol (Bribir, Grižane, Tribalj) - 32 Hrvata
siječanj 1945. g., Bosna (Kladari, Carevac) - 27 Hrvatica

Четнички масакр у Параћину, Ћуприји и Јагодини 1. фебруара 1944.
Списак жртава првофебруарског покоља у Јагодини
АЛТМАН ДАНИЦА, професор - Рођена је 1916. у Јагодини. Школу је учила у Јагодини и Ћуприји а студирала у Београду и Дижону (Француска). Била је удата за музичара Николу (Херберта) Алтмана, пољског избеглицу. Убијена је пред двоје деце, са 24 убода ножем. Њен супруг је ухваћен неколико месеци касније и стрељан у селу Лоћики.
АЋИМОВИЋ ЈОВАН - ЖАН, професор - Рођен је 1907. у Ћуприји. Школовао се у Крагујевцу и Ћуприји а групу за математику и физику студирао у Београду. Службовао је у Пљевљима, Ћуприји и Јагодини. Одбио је да се придружи четницима и као "национално непоуздан" избоден ножевима за време бекства на улици. Оставио је супругу и ћерку.
БОШКОВИЋ ЗОРА, кројачка радница - Рођена је 1922. у Јагодини, где је учила основну школу и Женску занатску школу. Радила је као физички радник на економији јагодинске Парне пиваре а пред смрт као кројачица у Фабрици шешира индустријалца Рота. Изведена је из куће и са још 4 лица стрељана сутрадан у селу Бресју. Била је неудата.
ГРУЈИЧИЋ СВЕТИСЛАВ, судија - Рођен је 1898. у Јагодини. Школовао се у Јагодини и Крагујевцу а у Београду и Паризу студирао право. До бугарске окупације 1941. службује у Пироту када је постављен за председника Среског суда у Јагодини. Био је познат као антифашиста а на суду се заузимао за симпатизере НОБ-а. Заклан је у кући, наочиглед супруге и троје деце.
ДИРАК ЗОРКА, берберски радник - Рођена је 1918. у Кончареву код Јагодине. Била је удата за Тодора Дирака. берберског радника, који је са братом Николом, столарским радником, и оцем Винком, металцем, био у језгру радничког покрета уочи рата. Оба брата су погинула као борци у НОБ-и, док је старији Винко стрељан 1943. Стрељана је у Бресју, оста-вивши двоје нејаке деце.
ИЛИЋ СИМА, трговац - Рођен је 1884. у селу Дубоки код Јагодине. Био је рудар, физички радник и набављач стоке за Клефишеву Кланицу. Пред Обзнану постаје члан КШ, а од 1923. Независне радничке партије Југославије. Био је хапшен од Немаца а четницима се замера што је одбио да приложи новчану помоћ. Убијен је у кући, заједно са супругом Зорком.
ИЛИЋ ЗОРКА, домаћица - Рођена је 1886. у Суботици. Убијена је зато што је узалудно покушавала да заштити супруга.
ЛОПИЧИЋ ЂУРА, професор - Рођен је 1894. у с. Цеклину (Црна Гора). Школу је учио у више места а у Београду студирао физику и хемију. Уочи рата је службовао у Ћуприји и био председник Просветно - културног друштва. Прелази у Јагодину али га и овде прогањају и хапсе као напредног родољуба. Заклан је у кући, пред супругом и двоје деце.
ЛУКИЋ БОРА, трговац - Рођен је 1897. у Јовцу код Ћуприје. Био је оснивач сељачких задруга и странке "левих земљорадника". Сарађивао је са Сретеном Жујовићем, Мирком Томићем, Миланом Мијалковићем - Чичом и другим комунистима. Оптужен је да је помагао устанак и заклан пред супругом и ћерком.
МАТИЋ КОСТАДИНКА - Рођена је 1913. у Параћину. Пред рат прелази са породицом у Јагодину. Заклана је у кући, као симпатизер НОБ-е.
МИЉКОВИЋ ДУШАН, ученик - Рођен је 1925. у селу Белици код Јагодине. Био је ученик 5 разреда Учитељске школе. Његове две сестре биле су у партизанима: Рада, борац Друге пролетерске бригаде, проглашена за народног хероја, и Радмила (стрељану на Бањици). Припадао је илегалном омладинским кружоку и сутрадан стрељан са још четири лица у Бресју.
МЛАДЕНОВИЋ СОФИЈА, кројачки радник - Рођена је 1888. у Ужицу. Избачена из службе у Чачку. учи у Загребу за кројачицу и прелази у Скопље. Била је члан КПЈ од 1919. и блиско повезана са Димитријем Туцовићем и Душаном Драговићем. Извели су је из куће и убили са 38 убода камом.
НЕШОВИЋ ТОДОР, судија - Рођен је 1897. у Штипу. Школу је учио у Штипу и Солуну, а у Београду студирао право. Службовао је у више места, сарађујући свугде са народним покретом. Био је комунистички посланик на изборимг 1920. у Брегалничком срезу. Овде је премештен 1937. и био повезан са Бошком Ђуричићем. Одведен је у Бресје на саслушање и стрељан са још 4 лица.
ПАНТИЋ МИЛОРАД, судија - Рођен је 1886. у селу Копљари, код Аранђеловца. Био је члан Социјалдемократске партије и члан КПЈ, већ од оснивања 1919. Био је комунистички посланик у Тиквешком срезу 1920. и по налогу КПЈ бранио остале посланике на познатом Видовданском процесу. Убијен ножевима у кући пред супругом и двоје деце, док је син Слободан успео да побегне.
РАДОВИЋ ДАМЈАН, судски приправник - Рођен је 1905. у селу Лукову, код Никшића. Школу је учио у родном месту а права студирао у Београду. Избоден је ножевима испред куће. Био је неожењен.
РАДОСАВЉЕВИЋ МИЛАН, обућарски радник - Рођен је 1898. у Трућевцу, код Деспотовца. Учествовао је у мађарској револуцији 1919. под Белом Куном. Радио је у синдикалном по крету и помагао устанак 1941. Избоден је ножевима, заједно са сином.
РАДОСАВЉЕВИЋ БРАНИСЛАВ, учитељ - Рођен је 1922. у Јагодини, где је учио школу и по чео да ради као учитељ. Већ као ученик 5 године учествује у познатом штрајку учитеља 1940. Био је члан илегалног омладинског кружока, који је проваљен 1943. Избоден је у кући, бранећи се узалудно са оцем, пред мајком и сестром.
РИСТИЋ МИРОСЛАВ - ПОПАЦ, браварски радник. Рођен је 1921. у Јагодини. Браварски занат је учио у Београду, одакле се враћа након априлског бомбардовања 1941. Овде је краће време радио у фабрици глицерина, одбијајући да се придружи четницима. Био је изузетно талентован фудбалер и врло омиљена личност. Убијен је у кући, пред родитељима и сестром.
СТОЈКОВИЋ ДРАГОМИР, браварски радник - Рођен је 1909. у Сењском Руднику, код Ћуприје. Занат је учио код старог социјалисте Чеде Ђурђевића - Доме у Јагодини, под чијим се упливом рано укључује у раднички покрет. Радио је на обнављању синдикалног покрета 1933. и КУД "Абрашевић" 1935. Избоден је ножевима, заједно са супругом Катарином, пред очима троје деце.
СТОЈКОВИЋ КАТАРИНА, домаћица - Рођена је 1909 у Јагодини. Помагала је устанак 1941, прикупљајући помоћ за Беличку чету на Јухору. Избодена је ножевима, заједно са супругом, успевши да рани једног убицу.
ЦАНИЋ МИХАЈЛО, браварски радник - Родио се 1922. у Јагодини. Учествовао је у припремању збора Удружене опозиције 1935, и радио на обнављању синдиката и КУД "Абрашевић". Као возач код Клефиша помагао је устанак 1941. Одведен је у Бресје на саслушање и стрељан. Оставио је супругу и двоје деце.
СТОЈАНОВИЋ БОЖИДАР - просветни радник. Рођен је у Јагодини, избоден ножем у кући.
----------------------------------------------------------

Eto zašto Draža nije heroj. Neću više navoditi, iako ima gomile dokaza na internetu, potražite.Draža je velika podvala naših vlasti, a zašto to rade samo oni znaju. Ako je samo potreba da se rehabilituju dede i pradede, onda je krajnje primitivno, jer niko nije odgovoran za postupke svoga dede, niti svoga deteta.
Posle Nedića i Ljotića, bilo bi dobro da pokrenete postupak za reghabilitaciju fon Lera, pa i samog Hitlera , što da ne, jer i njemu bi se pronašlo ponešto dobro. Kako kažu indusi u svakom zlu ima klica dobroga i obrnuto.

Ne vidim ništa loše u zameranju i slanju negativnih poruka ustašama i mudžosima, čak šta treba uvek i stalno insistirati na tome i ne zaustavljati se samo na porukama, već i na konkretnim delima. To naravno ne podrazumeva nikakve ratove i zveckanja oružjem, ali podrazumeva totalno odsustvo bilo kakvog poštovanja, ulagivanja, "dobrosusedskih odnosa" i poštovanje samo i jedino svojih interesa po svaku cenu, bez ikakvih popuštanja kada dođe do sukoba interesa.
Meni ne trebaju takvi susedi nikada.

A Draža... pa bio je blag, trebalo je malo više da se potrudi, jer očiglendo nije završio posao.

Због оваквих људи, не да бих Дражу рехабилитовао, него бих га и постухмно одликовао највећим државним орденом.

A oni će na ovakve tvoje stavove da odgovore šaljući ti bukete cvijeća i ispunjavajući ti svaku želju , da vidimo sa Albancima na jugu neprijatelji , sa Bošnjacima neprijatelji , sa Hrvatima isto , Bugari hmmmm pa ratovali ste koliko puta u zadnjih sto godina  , Makedonci vas nešto ne simpatišu  , Krivokapić i sotala crnogorska elita ...

Na svu sreću ti nisi tipičan prestavnik srpskog naroda , naprotiv , i nećeš svojim ludilom uvući ( nadam se) milione  "normalnih " Srba u neke nove sukobe .

Postoji potpuno drugačiji put i mi ćemo uspjeti ako Bog da da napravimo novi Balkan , Balkan na kome će biti puno više mira , sreće i lubavi , makar puno više nego je bilo do sada.

Inače turski nagli ekonomski , politički i geopolitički bum je nastao u onom trenuku kad su promovirali politiku " nula problema sa susjedima" , ne vidim da nešto fali niti Turcima ni Grcima što su poboljšali odnose , naprotiv !

Misliš trebao je malo više da prikolje. Po mogućstvu i takve kao što je bio moj  deda partizan, pa sada ti ne bi imao protivnika tvoga nakaradnog razmišljanja. Svaka čast, jesi čovek ako pravdaš klanje deteta samo zato što je druge nacije i vere od tvoje.

ljudi ajmo da jebemo   na bureku su u većini mladi ljudi, pa mi nije jasno kako bre volite  da trošite vreme svađom o ratovima, četnicima ustašama ovima onima ?? ljudi život  brzo leti proživite ga jebote, ponovni ratovi ništa ne bi doneli samo nesreće i stradanja nevinim ljudima, dok bi vođe sve to posmatrale sa sigurne udaljenosti, a vi stoka u rovove i probijanje linija .

And they lived happily ever after... bratstvo i jedinstvo ponovo. Ne ponovilo se.


Ja ne pozivam i ne zalažem se za ratne sukobe, samo nosim nož u zubima i glasam za radikale.

Hoću da kažem da mi pište uši za susedne nacije i za njihova osećanja, i za to da li im se dopada ili ne dopada rehabilitacija D. Mihailovića, ni meni se mnogo šta ne dopada kod njih.


Komuniste manje-više, govorio sam o ustašama i Turcima. Ti si čoveče toliko zadojen tom komuističkom ideologijom da ne prihvataš bilo kakav argument koji govori suprotno od onog što su 50 godina komunisti naturali kao jedinu istinu. Daleko od toga da je i moj stav nepristrasan (i mog pradedu civila su ubili partizani na kraju rata), ali nije ni tvoj, kao ni ovih neokomunoliberalohipika koji izviru sa svih strana...

šta radiš onda na bureku, što nisi na Kosovu ? pošto nema rata, ti možeš ako hoćeš  da uzmeš i onaj samoubilački pojas pa se raznesi u nekoj džamiji ili kao što je uradio onaj u francuskoj uzmi pištolj i pobi kosovske vojnike ?