MMF: Reforme u Italiji putokaz za problematične zemlje evrozone

Italija je ostvarila izvanredan napredak, a mere i reforme koje je preduzela se mogu smatrati modelom za fiskalnu stabilizaciju i podsticanje rasta u evrozoni, ocenila je misija Međunarodnog monetarnog fonda, po okončanju posete toj zemlji.

- Vlasti su uz široku političku podršku, preduzele ambiciozne i širokoobuhvatne mere koje su pomerile Italiju sa ivice ambisa - ističe se u saopštenju MMF-a i ukazuje da je rad vlade tek počeo i da ostaje još mnogo da se uradi na oživljavanju rasta i dinamizma u ekonomiji.


- Učinjen je izvanredan napredak. Treba se setiti da se Italija suočavala sa veoma teškom i opasnom situacijom na kraju prošle godine - ukazao je direktor MMF za Evropu Reza Mogadam na konferenciji za novinare u Rimu.


MMF očekuje da italijanska ekonomija ove godine zabeleži pad, kao posledicu jakog negativnog uticaja fiskalne konsolidacije, teških finansijskih uslova i globalnog usporavanja. Oporavak ekonomske aktivnosti se očekuje početkom 2013. zahvaljujući skromnom porastu izvoza i investicija.

 

Reforme na tržištu rada mogle bi da povećaju rast za šest odsto


Reforme na italijanskom tržištu rada treba hitno sprovesti kako bi se ublažila neizvesnost i podstaklo zapošljavaje, pre svega mladih i žena.
Prioritet bi, takođe, trebalo dati ubrzanju reformi u sektorima energetike, javnih i profesionalnih usluga koje imaju najveći uticaj na ekonomski rast, kao i pomoći malim i srednjim preduzećima.


Reforme na tržištu rada i liberalizacija sektora usluga mogle bi da povećaju rast italijanske ekonomije za šest odsto, ukazao je MMF.


Misija je takodje predočila da italijanske banke, koje su snažno izložene suverenom dugu, treba da povećaju svoj kapital, ali ne smanjenjem obima zajmova, već, na primer, otuđenjem sporedne imovine.
Američka agencija za kreditne rejtinge "Mudis" je ove sedmice snizila rejtinge 26 italijanskih banaka.


Prema prognozi vlade, italijanska ekonomija će ove godine oslabiti 1,2 odsto. Statistička agencija te zemlje je ove sedmice potvrdila da je domaća privreda tri uzastopna kvartala beležila negativan rast, čime je produbljena recesija.

Izvor: Blic

EU i ECB preduzimaju mere za slučaj da Grčka napusti evro

Brisel - Evropska komisija i Evropska centralna banka rade na kriznom scenariju za slučaj da Grčka bude primorana da napusti evrozonu, izjavio je danas komesar Evropske unije za trgovinu Karel De Guht .

To je prvi put da je neki zvaničnik EU potvrdio da se preduzimaju mere za slučaj eventualnog izlaska Grčke iz regiona zajedničke valute.


Do sada su postojale široke špakulacije o takvim planovima, ali njihovo postojanje nije bilo potvrdjeno, prenela je agencija Rojters.
 

- Pre godinu i po dana možda je postojala opasnost od domino efekta. Sada, međutim, i u Evropskoj centralnoj banci i Evropskoj komisiji postoje servisi koji rade na kriznom scenariju za slučaj da Grčka napusti evrozonu- rekao je De Guht u intervjuu za belgijski list "De Standard".

Izvor: Blic

Merkel: Grcima treba evroreferendum

Atina -- Nemačka kancelarka Angela Merkel predložila je Grčkoj da održi referendum o članstvu u evrozoni, kada sledećeg meseca bude organizovala opšte izbore.

Iz kancelarije grčkog tehničkog premijera Panajotisa Pikramenosa je, međutim, saopšteno da to ne spada u domen dužnosti vlade koja je imenovana ove nedelje samo da bi organizovala izbore, predviđene za 17. jun.

Merkelova je, u telefonskom razgovoru sa predsednikom Grčke Karolosom Papuljasom, "izrazila ideju o održavanju referenduma, zajedno sa izborima, o tome da li građani Grčke žele da ostanu u evrozoni".

Poslanici novog saziva grčkog parlamenta održali su danas svoju prvu i poslednju sednicu kako bi omogućili raspisivanje novih izbora za mesec dana zbog nemogućnosti da se formira vlada. Očekuje se da će predsednik Grčke Karolos Papuljas sutra i formalno raspustiti parlament i raspisati nove izbore.

"Jasno je, međutim, da tako nešto ne spada u nadležnost privremene vlade", navela je kancelarija.

Nemačka kancelarka se ranije oštro protivila ideji referenduma u Grčkoj, kada ga je u oktobru predložio tadašnji premijer, socijalista Jorgos Papandreu.

Glasači u Grčkoj su na izborima 6. maja glasali protiv oštrih mera štednje, na koje je Atina pristala u zamenu za finansijsku pomoć koju joj pružaju EU i Međunarodni monetarni fond.

U razgovoru sa Papuljasom, Merkelova je takođe izrazila podršku naporima Grčke da prevaziđe ekonomsku krizu, i napomenula da će Brisel preispitati politiku podsticanja privrednog rasta i zaposlenosti u Evropi.

Privredni rast biće glavna tema samita EU, koji će se održati 23. maja u Briselu, saopšteno je iz kancelarije premijera.


Izvor: B92

"Fič" snizio rejting grčkih banaka

Američka bonitetna agencija "Fič" snizila je danas kreditni rejting grčkih banaka, samo dan nakon što je isto uradila i sa rejtingom države Grčke.

U saopštenju "Fiča" se navodi da je kreditni rejting banaka NBG, "EFG Eurobank Ergasijas", "Alfa bank", "Pireus bank" i Poljoprivredne banke Grčke snižen na CCC sa B-, što je srednji nivo raspona označenog kao "smeće", prenela je francuska novinska agencija AFP.


"Fič" je juče snizio kreditni rejting Grčke na CCC ili "sklona bankrotu", usled sve većeg rizika da će ta zemlja morati da napusti evrozonu.


"U slučaju da novi opšti izbori zakazani za 17. juna ne budu doveli do formiranja vlade koja će imati mandat da nastavi sa programom oštre šednje i strukturnih reformi kako je dogovoreno sa Evropskom unijom i Međunarodnim monetarnim fondom, izlazak Grčke iz zone evra će biti verovatan, a nakon toga bi moglo da dođe do situacije i da grčkim bankama bude ukinuta međunarodna finansijska podrška", navedeno je u saopštenju "Fiča".

Izvor: Blic

Kriza u evrozoni potopila berze

Svetske berze potonule su danas, a evro je pao na novi četvoromesečni minimum u odnosu na dolar, nakon što je sniženje rejtinga 16 španskih banaka uoči sastanka Grupe osam najrazvijenijih zemalja sveta (G8) unervozilo investitore.

Volstrit je, po otvaranju berze, zabeležio uzbuđenje zbog istorijskog tržišnog debija "Fejsbuka", ali su akcije te društvene mreže kasnije pale, nakon što je prvobitna ushićenost splasnula, prenela je agencija AFP.


Britanski indeks FTSE 100 potonuo je za 1,33 odsto na 5.267,62 poena, dok je indeks berze u Frankfurtu DAKS pao za 0,60 odsto na 6.271,22 poena. Pariški CAC 40 skliznuo je za 0,13 odsto na 3.008 poena.


Sa druge strane, madridski IBEKS 35 porasato je za 0,44 odsto na 6.566,70 poena, kao i akcije "Bankije", budući da finansijski sektor beleži iznenađujući oporavak uprkos vestima o sniženju rejtinga.


Evro je, međutim, potonuo na 1,2642 dolara, što je nivo poslednji put zabeležen 16. januara, da bi se zatim oporavio na 1,2719 dolara.


Berze u Aziji evidentirale su slabe rezultate, pa je tokijski indeks Nikei potonuo za 2,99 odsto, a indeks berze u Sidneju za 2,67 odsto, što je njegov najveći pad u poslednjih osam meseci. Honkonški Hang Seng izgubio je 1,30 odsto na vrednosti, a indeks berze u Šangaju 1,44 odsto.


Bonitetna agencija "Mudis" snizila je sinoć kreditni rejting 16 španskih banaka za jedan do tri stepena, navodeći kao razlog "povratak recesije, dugoročnu krizu u sektoru nekretnina i uporno visoku stopu nezaposlenosti". Agencija je takođe za sniženje rejtinga okrivila nizak kredibilitet vlade u Madridu.


Druga agencija za ocenu kreditnog rejtinga, "Fič", snizila je rejting Grčke na ČC sa B-, navodeći da je ta zemlja blizu bankrota, zbog političke neizvesnosti u vezi posvećenosti Atine programu pomoći koju joj pružaju EU i Međunarodni monetarni fond, kao i u vezi mogućeg izlaska Grčke iz evrozone.


Izvor: Blic

Grčka: Papuljas raspustio parlament

Atina -- Predsednik Grčke Karolos Papuljas raspustio je danas parlament izabran 6. maja i raspisao nove izbore za 17. jun.

Predsednički dekret, kojim je raspušten parlament i raspisani novi izbori, "okačen" je ispred zgrade parlamenta koji je zasedao u četvrtak i održao samo dve sednice i tako postao najkraći parlament u novijoj grčkoj istoriji, navodi AP.

Na izborima 6. maja najviše glasova je osvojila konzervativna Nova demokratija, ali je dobila samo 18,85 odsto glasova, odnosno 108 od ukupno 300 poslaničkih mandata.

Razgovori o formiranju koalicione vlade su propali zato što su dve levičarske partije odbile da učestvuju u njoj.

Krnji parlament i veliki pad popularnosti stranaka koje su podržale sporazume Grčke sa kreditorima doveli su u pitanje opstanak Grčke u evrozoni.

Izvor: B92

Britanija: Evrozona, brod koji tone

Zvanični London priprema hitan plan za mogući izlazak Grčke iz evrozone, a guverner Banke Engleske Ser Mervin King upozorava Evropu da se cepa iznutra.

Izveštaji iz Atine koji ukazuju da se velike sume novca izvlače iz Grčke, zabrinuli su vlasti Velike Britanije o posledicama cepanja evrozone za britansku ekonomiju, koja je zaglavljena u dvostrukoj recesiji.

Procenjuje se da bi neplansko grčko napuštanje evra koštalo Uniju hiljadu milijardi dolara.

Kako tvrdi britanski dnevnik Gardijan, zvaničnici iz Banke Engleske, Trezora i ministarstva finansija prave plan u očekivanju grčkog izlaska iz monetarne unije. Procenjuje se da bi to izazvalo štetu svetskoj ekonomiji isto kao i propast banke Liman Braders septembra 2008. godine.

Ser King je nagovestio da će Centralna banka preduzeti korake ka stimulisanju rasta, ako evropski političari ne uspeju da izaću na kraj sa dužničkom krizom.

"Prolazimo kroz veliku finansijsku krizu, najveću od recesije iz tridesetih godina prošlog veka, najveću bankarsku krizu u istoriji Britanije, imamo najveći fiskalni deficit u mirnodopskom dobu. Naš najveći trgovinski partner, evrozona, cepa se iznutra bez ijednog očiglednog rešenja da se to zaustavi”, smatra King.

Dag Mekvilijams iz Centra za ekonomska i poslovna istraživanja smatra da bi planirani raskid sa jedinstvenom valutom koštao dva odsto BDP-a zemalja evrozone. "Neplansko razdruženje prouzrokovalo bi pad od čak pet odsto BDP-a, ili oko hiljadu milijardi dolara”, dodao je Makvilijams.

I britanski premijer Dejvid Kameron poručuje da, ako se odnosi u evrozoni ne srede, moguć je raskid, dodavši da evropskih lideri neizostavno moraju da donesu neke odluke.

"Koji god put da se izbere, spreman sam da učinim sve da sačuvam zemlju i obezbedim ekonomiju i finansijski sistem Britanije”, istakao je Kameron.


Izvor: B92

Austrijanci za izlazak Grčke iz evrozone

BEČ - Velika većina Austrijanaca smatra da bi Grčka trebalo da se vrati svojoj nacionalnoj valuti - drahmi.

Istraživanje javnog mnjenja instituta “OGM” pokazalo je da čak 71 odsto Austrijanaca podržava istupanje Grčke iz evrozone, a samo 21 odsto podržava ostanak Atine u zoni zajedničke evropske valute.
 

“Odbijanje pomoći Grčkoj i želja za istupanjem Atine iz evrozone nisu bili nikada tako visoki”, objasnila je Karin Cvrtila iz “OGM-a”.
 

Austrijanci su mišljenja da su već dovoljno plaćali za Grčku i da su dalje finansijske pomoći očigledno beskorisne.
 

Pitanje da li Grčka treba da zadrži evro ili se vrati svojoj staroj valuti izazvala je burnu diskusiju i među ekspertima u Austriji.
 

Novi šef Instituta za više studije (IHS) Kristijan Kojšnih, na primer, se zalaže za istupanje Grčke iz evrozone, i to brzo.Prema njegovom mišljenju povratak na drahmu vodilo bi ka devalvaciji valute za oko 50 odsto, što bi drastično poboljšalo konkurentnost, smanjilo uvoz i podstaklo izvoz.

Izvor: Blic

Bez gluposti jer kraj evra je moguć

Pariz -- Fransoa Beru, predsednik francuskog Demokratskog pokreta Modem, smatra da je gašenje evra moguće zbog kriza u Grčkoj i Španiji.

Beru je na pitanje pariskog dnevnika "Figaro" da li je kraj evra moguć odgovorio: "Da i to ne samo što me ne raduje već me veoma zabrinjava, i smatram da to može da ima ozbiljne posledice, ako tom problemu ne pristupimo mnogo ozbiljnije".

"Mislim da ima sredina koje se na to spremaju i koje tako nešto priželjkuju.Čitao sam mnoge izjave uključujući i one koje dolaze iz Nemačke, iz bankarskih sredina koje ne samo da se pripremaju za to, već takvu hipotezu prihvataju bez imalo zabrinutosti", dodao je kandidat centra na nedavno završenih predsedničkih izbora u Francuskoj.

"Ne znam da li možete da pojmite šta bi to značilo za sve nas. Ne kažem da je kraj evra bliži, niti da će do toga sigurno doći, već da je on moguć ukoliko nastavitimo sa glupostima", rekao je Beru, pobornik mera štednje.

"U Francuskoj se podcenjuje kriza koja dolazi, cunami koji bi mogao nestati u Grčkoj. Cunami sumnje i nepoverenja. U monetarnoj zoni sa zajedničkom monetom, kao što je evro zona, kada odjednom nemamo više poverenja u pozajmice, u obećanja država, banaka, u tom trenutku , na svim stranama dolazi do destabilizacije".

"Zato savetujem da svi odgovorni da ako mogu bilo šta da urade da Grčka ne potone, neka urade."

"Podsećam da sam upozoravao javnost da ne verujem da će grčki narod moći da podnese neverovatne napore koji se od njega zahtevaju, i da sam bio zagovornik ideje o refinasiranju na duže vreme, uz krajnje niske kamate kao i razumne reforme prihvatljive za grčki narod", izjavio je lider Modem-a.

Beru je učešće francuskog predsednika Fransoa Olanda na samitu G8 u Kemp Dejvidu ocenio kao uspešno u pogledu uspostavljanja kontakta i kominikacije dodajući da se stiče, možda sasvim opravdano, utisak, da je ideja privrednog rasta uzeta u obzir ali uz obavezan angažman o podmirivanju računa, preneo je AFP.


Izvor: B92

Papadimos: Ne mogu se poreći pripreme za izlazak iz evrozone

Postojanje planova izlaska Grčke iz evrozone "ne može se poreći", izjavio je u intervjuu za "Volstrit džornal" bivši grčki premijer Lukas Papadimos, upozorivši da bi takav potez uticao čak i na zemlje van zone evra.

"Iako nije verovatno da će se takav scenario ostvariti, i mada to nije poželjno ni za Grčku ni za druge zemlje, ne može se poreći da se vrše pripreme da bi eventualne posledice izlaska Grčke iz evrozone bile ograničene", naveo je bivši potpredsednik Evropske centralne banke, a prenela agencija AFP.


Izlazak Grčke imao bi "katastrofalne" ekonomske posledice, poručio je bivši premijer te zemlje, u prvom intervjuu nakon prošlonedeljnog odlaska s vlasti.


Papadimos je naveo procene da bi ukupna cena izlaska Grčke iz evroozne mogla iznositi od 500 milijardi do bilion evra, uključujući uticaj na tržišta, prekogranične efekte širenja krize i štetu po realnu ekonomiju.


"Neki proračuni u koje sam imao uvid nagoveštavaju da bi inflacija mogla da ubrza na 30, pa čak i 50 odsto, u zavisnosti od uticaja takvog razvoja dogadjaja na inflatorna očekivanja i snagu efekata rasta cena na plate", upozorio je on.


Grčku 17. juna očekuju novi opšti izbori, nakon što su na prošlim izborima 6. maja glasači glasali protiv oštrih mera štednje, na koje je Atina pristala u zamenu za međunarodnu finansijsku pomoć.


Radikalna levičarska partija Siriza, koja želi da poništi nepopularni dogovor Grčke sa EU i Međunarodnim monetarnim fondom, bila je druga po broju glasova na prošlim izborima, i očekuje se da će pobediti na novim.


Evropski lideri upozorili su Grčku da ne može da se nada da će nastaviti da prima medjunarodnu pomoć, ukoliko nova vlada ne bude nastavila da sprovodi dogovorene reforme.

Izvor: Blic