EU lideri danas o stabilizaciji evra

Šefovi država i vlada zemalja členica EU okupiće se danas u Briselu kako bi, na neformalnom samitu, još jednom pokušali da se dogovore o programu za stabilizaciju evra i rešavanju dužničke krize.

Glavna tema biće inicijativa francuskog predsednika Olanda da se uvedu evro-obveznice, čime bi se svi dugovi objedinili pod garancijom cele EU.
 

Ovome se dosad najviše protivila Nemačka, koja bi podnela najveći deo troškova ukoliko bi se ta ideja ostvarila, a protiv evroobveznica izjasnio se i britanski premijer Dejvid Kameron.


Merkelova je, medjutim, nakon nedavnog samita G8 u Kemp Dejvidu, donekle popustila pod pritiskom većine ostalih članica i naznačila da bi evro-obveznice pod izvesnim uslovima bile prihvatljive.


Na dnevnom redu je i uvodjenje takse na finansijske transakcije koje Evropska komisija preporučuje, a čemu se oštro protivi Britanija koja želi da zaštiti londonski Siti kao sedište evropskih finansijskih transakcija.


Samitom će predsedavati predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej.

Izvor: Blic

Rahoj: Španiji hitno treba novac

Pariz -- Španski premijer Marijano Rahoj kaže da su finansiranje i likvidnost hitno potrebni zemlji koja neće moći još dugo da izdrži uz sadašnje visoke kreditne stope.

Rahoj je predložio da Evropska centralna banka nastavi da sprovodi pojedine krizne mere, poput kupovine obveznica slabih zemalja koje na taj način mogu da smanje svoje kreditne stope.

Novoizabrani francuski predsednik Fransoa Oland rekao je da će se na svom prvom samitu EU zalagati za evroobveznice. Obveznice, koje se izdaju zajedno, takođe bi mogle doprineti smanjenju kreditnih stopa, ali se Nemačka protivi toj zamisli.

Istovremeno, bonitetna agencija Fič navodi da su strani investitori u velikom broju napustili tržišta obveznica u Italiji i Španiji u prvom kvartalu 2012.

Nakon što su se stranci povukli sa tržišta, njihovo mesto su zauzele komercijalne banke finansirane jeftinim kreditima Evropske centralne banke, navodi Fič.

Napuštanje tržišta obveznica u Španiji bilo je ubrzano u prvom ovogodišnjem tromesečju. Obim španskih dužničkih hartija u rukama inostranih investitora smanjen je u prvom kvartalu na 34 odsto ukupnog obima datih hartija, sa 40 odsto s kraja 2011. i više od 60 odsto iz 2008, navodi agencija.

U Italiji je tempo smanjenja obima obveznica u rukama stranaca usporio, ali je ipak smanjen za 32 odsto u prva tri meseca 2012. sa oko 50 odsto iz 2008.


Izvor: Blic

"Nek Turci zamene Grke u evrozoni"

London -- U slučaju izlaska Grčke iz evrozone, u sastav tog monetarnog bloka treba pozvati Tursku jer bi takva promena omogućila njegov opstanak u kriznim uslovima.

Šef londonskog biroa agencije "Market voč" i "Volstrit džornala" Kim Helmgor je, međutim, priznao da je takav predlog teško ostvarljiv jer može da dovede do ozbiljinih političkih nesuglasica, pre svega između Atine i Ankare.

Mnogi ekonomisti su, ipak, spremni da podrži tu ideju, s obzirom na to da Turska, zemlja sa blizu 80 miliona stanovnika, može da postane faktor rasta na jugu za taj monetarni blok, kao ravnoteža moćnoj nemačkoj ekonomiji.

Grčka će, pak, u sledeće dve godine biti samo izvor problema. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je juče prognozirala da će grčka ekonomija u 2012. oslabiti 5,3 odsto, dok će privreda Turske, koja se može porediti s Kinom, posle jačanja od 8,5 odsto u 2011, ostvariti ove godine rast od oko osam procenata.

Helmgor, sem toga, ukazuje da bi ulazak Turske u evrozonu omogućio priliv "sveže krvi" u sve stariju Evropu, mada istovremeno ističe da bi to moglo da postane izvor porasta ksenofobije u Berlinu i Parizu.

Te dve zemlje bi, međutim, možda bile voljne da tu ksenofobičnost prebrode kada shvate da je prosečna starost stanovništva Turske oko 28 godina, daleko ispod proseka u evrozoni.


Izvor: B92

 

Брисел: Почео неформални самит ЕУ о стабилизацији евра            
среда, 23. мај 2012.

БРИСЕЛ - Шефови држава и влада земаља чланица ЕУ окупили су се данас на неформалној вечери како би размотрили предлоге за окончање дужничке кризе и стабилизацију евра.

Очекује се да ће се на вечери, која је почела у шест поподне, највише дискутовати о предлогу француског председника Франсоа Оланда да се уведу евро-обвезнице, којима би се дугови презадужених земаља попут Грчке, Шпаније и Португалије објединили, а за њих гарантовала Европска централна банка.

Овом предлогу досад се најгласније противила немачка канцеларка Ангела Меркел, с обзиром да би у случају усвајања таквог предлога највећи терет сносила Немачка.

Она је, међутим, након, састанка Г8 у Кемп Дејвиду прошлог викенда донекле попустила и најавила да би евро-обвезнице могле бити прихватљиве под одређеним условима.

Британски премијер Дејвид Камерон изјавио је новинарима уочи самита да је Меркел ‚‚још увек тврдоглава‚‚ , али да има знакова да је почела да попушта.

У међувремену су и из Брисела и из Атине демантоване гласине да је већ припремљен план да се Грчка искључи из еврозоне и врати на драхму.

Председник Европске комисије Жосе Мануел Барозо поновио је

данас на конференцији за штампу да је намера ЕУ да Грчку задржи у еврозони.

Око седишта Европског савета на Шумановом тргу у Бриселу, где се одржава самит, данас су се окупиле групе демонстраната које протестују против резања јавне потрошње које се намећу као главна мера за излазак из кризе.

Трг је ограђен барикадама од бодљикаве жице, а јаки полицијски кордони онемогућавају демонстрантима да се приближе згради у којој се одржава вечера.

(Танјуг)

Evropski parlament usvojio osporavani finansijski porez

Evropski parlament je danas velikom većinom usvojio predlog o uvođenju poreza na finansijske transakcije, za koji se zalaže Francuska, a kome se u više navrata usprotivila Velika Britanija.

Odluka u korist uvođenja poreza na finansijske transakcije (FTT) je usvojena sa 487 glasova za, 152 glasa protiv i 46 uzdržana, i poziva na primenu ovog poreza od početka 2015, "čak i ukoliko se samo neke zemlje članice opredele za njega," prenosi agencija AFP.


Ovo glasanje će verovatno izazvati negodovanje britanskog premijera Dejvida Kamerona, koji će se nešto kasnije danas pridružiti samitu lidera EU, na kom će se razgovarati na temu podsticanja rasta širom krizom pogođene Evrope.


Britanija smatra da će ovaj porez umanjiti značaj Londona kao globalnog finansijskog centra.
 

Međutim, devet zemalja je glasalo za uvodjenje ovog poreza, među kojima su Austrija, Belgija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Italija, Portugalija i Španija.


"FTT je sastavni deo izlaska iz krize. On će doneti pravedniju raspodelu tereta krize," rekla je danas grčka poslanica Ani Podimata.


Parlament je usvojio poreske stope, koje je predložila Evropska komisija, od 0,1 odsto na trgovinu akcijama i obveznicama, i od 0,01 odsto na trgovinu finansijskim derivatima.



Izvor: Blic

Basesku EU: Disciplina pre svega

Bukurešt -- Ekonomski rast nije moguć bez fiskalne discipline svih zemalja članica Evropske unije, rekao je rumunski predsednik Tarajan Basesku.

"Bezrezervno podržavamo evropski program za podsticanje rasta, ali samo ukoliko fiskalna disciplina nije zaboravljena," rekao je Basesku, samo dan nakon što je Rumunija ratifikovala fiskalni pakt EU.

Rumunija, koja je od 2007. godine članica EU, smanjila je svoj javni deficit sa nivoa većeg od sedam odsto iz 2009. na manje od tri odsto u ovoj godini, zahvaljujući programu strogih mera štednje, dogovorenih u zamenu za paket pomoći od Međunarodnog monetarnog fonda i EU.

Basesku je institirao da "ukoliko evroobveznice za finansiranje projekata budu izabrane kao rešenje za podsticanje rasta, države koje se nalaze van evrozone ne bi trebalo da budu isključene iz tog mehanizma."

On je, takođe, pozvao na okončanje restrikcija na tržištima rada, koje je uvelo devet članica EU za rumunske radnike, rekavši da bi takav potez mogao dati podstrek rastu.


Izvor: B92

Ako zele da predju na svoje stare valute (nacionalne) to nikako ne znaci da se moze spreciti bankrot, duznicko ropstvo, vec samo odugovlaci neizbezno.

Uvodjenje drahme, ce izavzati devalvaciju drahme u odnosu na euro, a Grci nisu duzni u drahmama, vec divizno. A kako doci do tih deviza? Podizanjem suficita sa inostranstvom, a opet mora ostati podosta deviza u samoj zemlji za profite unitar drzave. Corsokak!

Euro je dobar samo za zemlje koje imaju suficit sa inostranstvom. Ostale drzave propadaju, pa sad ni ove koje su u pocetku imale suficit nemaju kome da izvoze svoje proizvode (citaj: dugove). A znamo (?) da u ovakvom sistemu ne mozemo svi raditi sa profitom i da se bogacenje jednih odrazava na siromasenje drugih. Naprosto, nije  problem korupcija, kriminal, zlocin (pricam o monetarnoj ekonomiji), to su posledice. Problem je u samom sistemu emisije novca kao kredita! To je perverzija uma!

Шта ће нама европска унија која је на издисају?
Зашто хрлимо у пропаст и чиме смо толико уцењени да морамо да слушамо бриселске мамлазе?

Гледај,стоко жута..информиши се бар о неким елементарним стварима:

cime smo ucenjeni? mozda daljim raspadom srbije. na stranu sve spekulacije, ali evropa nikad nece izgubiti na svojoj moci. bila je jaka, sada je jaka i ostace jaka. evropa poseduje 2 najvaznija resursa na svetu - ljudstvo i plodnu zemlju, sve ostalo je sekundarno. iz tog razloga ce se na prostoru evrope uvek nalaziti razvijene drzave, a tako je vec 1000 godina od kada je doslo do otopljavanja zemlja. kina moze da bude razvijena kao eu, ali to nece uticati da ovo drugo izgubi na moci, kao sto nije izgubila razvojem amerike ili japana.

a sta ce nama eu? zato sto se sa zemljama te unije granicimo. boli ameriku i kinu kurac za nas, mi smo njima guzica na mapi sveta. licno nisam za ulazak u tu uniju, ali sa njom moramo da se slizemo ili cemo sami sebe da izolujemo.