Ne znam koliko je tesko shvatiti sadasnji sistem!? Ako "ekonomiju" baziras na izvozu, odnosno ako je jedini izlaz u izvozu, kako planeta Zemlja moze da izvozi nesto sama sebi? Ne moze ociglednije biti da je problem sistemski....slabo se razumem u kompjutersko programiranje, ali verujem da kad programer napravi gresku u "pisanju" programa, sasvim sigurno novonastali program nece sluziti nameni.

    Jedan Japan, koji vazi za pojam ekonomske uspesnosti danas ima dug od 200% bdp. Sasvim sigurno, bez greske, Japan, kao i Nemacku i ostale "razvijene" i nerazvijene zemlje, 100% ceka sudbina Grcke i vrlo verovatno nesto mnogo gore, jer kako vreme odmice, sto se ekonomije tice bolje nece biti!!

   

Barozo: Grčka da napusti evro ukoliko ne poštuje sporazum

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo upozorio je vlasti Grčke da bi trebalo da napuste evro ukoliko ne budu poštovale striktne mere koje su dogovorene u zamenu za pomoć za spasavanje od partnera u evrozoni.

"Veoma poštujem grčku demokratiju, kao i grčki parlament, ali takođe moram da poštujem i ostalih 16 parlamenata", rekao je predsednik Barozo u intervjuu za italijanski TV kanal SkajTG24, prenela je u petak francuska novinska agencija AFP.


"Ukoliko ti sporazumi ne budu poštovani, to znači da nema uslova za nastavljanje sa nekom zemljom koja ne poštuje sporazume", ukazao je Barozo.


Grčka je potonula u političku krizu usled teškoća s formiranjem nove koalicione vlade posle prošlonedeljnih izbora, u kojima su većinu osvojile partije koje se protive drakonskim merama štednje.


Za Grčku su te mere uslov za dobijanje 240 milijardi evra (311milijardi dolara) pomoći za spasavanje od Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda kako bi izbegla bankrot.


Izvor: Blic

Evropska Centralna Banka ne spasava drzave od bankrota (iako se to tvrdi)!! Zapravo, ona spasava privatna lica (ulagace) ; ) Sta konkretno mislim pod ovim, mogu pojasniti, ako nekog zanima!?

Grcka ima mnogo velik deficit drzavnog proracuna. Tako da, je njihov dug sada veci od 560 milijardi dolara (koliko se secam). U ovakvom sistemu, dug se nikada nece vratiti i to vazi za svaku zemlju sveta. Dug moze jedino i samo da raste. Ono sto drzave mogu da rade je prikrivanje, kupovina vremena kroz veliki drzavni suficit i rast bdp (to rade Nemacka, Kina, Japan, Austrija...).

Grcka ima dve mogucnosti: -Prodaja delova zemlje ili
                                      -Revolucija

Dugovanja se ne mogu vratiti. Mogu da urade sledece, a to je da stampaju novac (evre) koji prevazilazi deficit njihovog proracuna. A posto je Grcka u EU, zakonski joj je to onemoguceno. Ovim ne sme da sluzi ni Evropska Centralna Banka.

Grci, da ne spominjemo ostalo, imaju u kamatama vise od 7% bdp (ako se ne varam) Da bi vratili sve to, oni moraju imati rast bdp, kao jedna Kina i takav tempo odrzavati 100-ak godina, da bi otplastili dugove. Pa....opet ni to nije resenje, jer....da bi imali suficit, svi ostali moraju imati deficit....

Citavu eurozonu vodi Evropska Centralna Banka. Prema njenom statutu, kolicina eura se moze povecavati kroz kredite ili zamenom strane valute!

Ali, nije tu krivica Grcke....

Mislim da do propasti evra nece jos doci. To dolazi posle prijema Srbije u EU, jer, to sto mi mozemo da upropastimo to nemoze jos niko. A onda sledi treci svetski, pa ko prezivi nek prica o tome.

Grčku čekaju novi izbori

Atina -- U Grčkoj će biti raspisani novi izbori pošto političari ni danas nisu uspeli da se dogovore o formiranju vlade, devet dana posle glasanja.

To će će produžiti političku krizu koja gura zemlju ka bankrotstvu i izlasku iz zone evra.

Posle tri dana bezuspešnih pregovora s političkim liderima, portparol grčkog predsednika Karolosa Papuljasa izjavio je da nije postignut nikakav kompromis i da moraju biti sazvani novi izbori.

On nije precizirao kada bi izbori mogli biti održani, ali bi to, prema izbornim pravilima, trebalo da se dogodi između 10. i 17. juna, naveo je Rojters.

U međuvremenu, sutra će biti formirana prelazna vlada, kazao je Papuljasov portparol.

I lider PASOK-a Evangelos Venizelos izjavio je posle sastanka da će biti sazvani izbori pošto su pregovori propali.

U Grčkoj su 6. maja održani parlamentarni izbori, na kojima nijedna stranka nije osvojila apsolutnu većinu, a svi pokušaji koji su od tada preduzeti da se formira vlada nisu uspeli.

Papuljas je tokom pregovora pokušao da okonča zastoj u formiranju nove vlade koja će podržati mere štednje neophodne za dobijanje međunarodne pomoći, kako bi se zemlja u teškoj dužničkoj krizi održala u evrozoni.

Na današnjim pregovorima učestvovale su konzervativna Nova demokratija, koja je na izborima osvojila 108 mesta u parlamentu, drugoplasirana levičarska Siriza, koja je osvojila 52 poslanička mandata, trećeplasirani PASOK sa osvojenim 41 poslaničkim mestom, desničarski "Nezavisni Grci", koji su dobili 33 mandata, i Demokratska levica, sa 19 mandata.

Razgovorima nisu prisustvovale Komunistička partija, koja je na izborima dobila 26 poslaničkih mesta, i "Zlatna zora" sa osvojenim 21 mandatom.

Partije su podeljene na pristalice i protivnike rigoroznog plana štednje, vrednog 130 milijardi evra, koji je ogorčio Grke, jer zahteva smanjenje plata, penzija i svih drugih troškova.

Najnovije ankete pokazuju da bi Siriza, koja se protivi planu, mogla da pobedi na novim izborima.

Dok konzervativci i socijalisti tvrde da plan štednje predstavlja poslednju mogućnost da se spreči bankrotstvo zemlje, lider Sirize Aleksis Cipras poručio je da ima plan, za koji evropski lideri tvrde da je neizvodljiv, a koji se svodi na to da zadrži Grčku u evrozoni, ali uz rušenje plana štednje.

Evrozona je danas upozorila Grčku da se pridržava uslova dogovorenih u okviru kredita za spas, jer u protivnom neće dobiti nikakva dodatna sredstva, a rizikuje i da izađe iz monetarne unije.

Izvor: B92

Rumunija ponovo u recesiji

Bukurešt -- Rumunija je ponovo pala u recesiju, jer je u prvom ovogodišnjem kvartalu zabeležen pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od minus 0,1 odsto.

To je drugi uzastopni kvartal negativnog privrednog rasta, jer je rumunski BDP u poslednjem kvartalu 2011. oslabio za 0,2 odsto.

Usporavanje ekonomskih aktivnosti Rumunije je, međutim, ipak bilo slabije u odnosu na očekivanja analitičara, koji su za ovaj kvartal predviđali pad između 0,2 i 0,3 odsto.

Rumunija, koja je od 2007. članica Evropske unije, izašla je 2011. iz dve uzastopne godine recesije, uz ostvareni rast od 2,5 odsto.

Međunarodni monetarni fond predviđa da će Rumunija u čitavoj 2012. ostvariti rast od 1,5 odsto.

Analitičari smatraju da su loše vreme, koje je u februaru ozbiljno pogodilo nekoliko regiona u zemlji, kao i kriza u evrozoni, koja je najveće izvozno tržište Rumunije, negativno uticali na kvartalne rezultate BDP-a.

Rumunska ekonomija je, posle trogodišnjih strogih mera štednje, ostvarila značajan napredak, ali bi vlasti sada trebalo da se fokusiraju na održiv rast, rekao je zvaničnik MMF-a DŽefri Frenks u prošlonedeljnom intervjuu.

Nova vlada levog centra premijera Viktora Ponte je izjavila da će rast biti jedan od prioriteta te vlade.


Izvor: B92

EU siromasi traže više para


Brisel -- Deset zemalja EU i buduća članica Hrvatska, koje su među najsiromašnijim u EU, zauzelo se za povećanje budžeta za 2013. koji je predložila Evropska komisija.

Tom predlogu se protive bogatije zemlje koje odbijaju da povećaju svoje doprinose.

Bugarska, Estonija, Mađarska, Litvanija, Letonija, Malta, Poljska, Portugal, Rumunija i Slovačka i Hrvatska su u prvoj raspravi ministara finansija predstavili zajedničku deklaraciju u kojoj se podržava budžet od 138 milijardi evra rashoda za 2013. godinu, što je povećanje od devet milijardi evra (6,8 odsto).

Njihovu inicijativu su podržali Italija, Grčka, Belgija, Češka, Slovenija i Irska, saznaje agencija Frans pres iz izvora Unije.

"Nacrt budžeta za 2013. godinu predlaže znatno povećanje isplata za politiku kohezije i mi podržavamo to opravdano i apsolutno nepohodno povećanje", piše u deklaraciji.

U nacrtu budžeta predviđa se 48,9 milijardi evra za politiku kohezije što je 5,1 milijardi evra više u odnosu na tu stavku u ovogodišnjem budžetu.

Tome se suprotstavlja blok zemalja koje imaju neto doprinos budžetu EU na čelu sa Velikom Britanijom, a koje uključuju i Nemačku, Francusku, Holandiju, Finsku i Austriju. Te zemlje koje daju više nego što dobijaju iz budžeta, protive se bilo kakvom povećanju rashoda Unije u periodu krize.

Evropska komisija se nada da će se današnjim dolaskom socijaliste Fransoa Olanda na mesto predsednika Francuske izmeniti stav Pariza o tom pitanju.


Izvor: B92

Španija ne da Grčku iz evrozone

Madrid/Berlin -- Izlazak Grčke iz evrozone bila bi loša vest i velika greška, kada se i Španija loše kotira na tržištima i zabrinjava investitore, kaže Mariano Rahoj.

"Ne želim da Grčka napusti evro", rekao je premijer Španijej i istakao da će Španija poštovati sve preuzete obaveze za smanjenje javnog deficita.

"Mere štednje, da. Privredni rast, takođe. Ali voleo bih takođe da čujem jasnu, ubedljivu poruku u smislu očuvanja evra i potvrdu da je javni dug svih evropskih zemalja održiv, o čemu se trenutno svuda raspravlja", dodao je Rahoj.

Španska vlada se obavezala da će u okviru mera štednje ovogodišnji deficit svesti na 5,3 bruto domaćeg proizvoda (BDP) nasuprot 8,5 odsto u 2011, predvidevši uštedu od 27,3 milijarde evra.
Vestervele: Izbori odluka o budućnosti u evrozoni

Nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele je ocenio da novi izbori u Grčkoj zakazani za 17. juni predstavljaju odlučivanje o budućnosti te zemlje u evrozoni.

"Grci treba da znaju o čemu glasaju. Tu se ne radi o politici, nego o budućnosti Grčke u Evropi i evrozoni. Nadamo se i očekujemo da su svi koji imaju pravo glasa svesni svoje odgovornosti", saopštila je kancelarija šefa nemačke diplomatije, a prenela francuska novinska agencija AFP.

"Ukoliko želimo da se izborimo sa dužničkom krizom, treba da izgradimo poverenje na tržištu, a ono se stiče samo pomoću konkurentnosti i reformi koje će podstaći ekonomski rast i zapošljavanje", naveo je Vestervele.

Ministar Vestervele je ponovio stav svoje vlade da je Nemačka solidarna sa Grcima, ali da "solidarnost nije jednosmerna ulica".

"Moramo jasno da kažemo da ono što je dogovoreno mora da ostane na snazi. Taj dogovor je u interesu svih", istakao je Vestervele, govoreći o paketu pomoći Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda za Grčku, koji je obuhvatao i niz uslova za zvaničnu Atinu.


Izvor: B92

Kameron: Evrozona da nađe izlaz iz krize ili će se raspasti

London - Britanski premijer Dejvid Kameron pozvao je Evropu da nadje rešenje za krizu evra, ili će se u suprotnom suočiti sa opasnošću od raspada evrozone.

Kameron je upozorio da ako Grčka bude primorana da napusti evrozonu, mogućnost kolapsa tog bloka predstavlja "ogroman rizik za svakoga".

 

Britanski premijer je istakao da Evropa mora da ima stabilnu, uspešnu evrozonu sa efikasnom zaštitom od krize, regulisanim bankama s dobrim kapitalom i sistemom podele fiskalnog tereta.

 

Britanski ministar za poslovanje i inovacije Vins Kejbl je, s druge strane, rekao da ne treba paničiti jer nema razloga da se kriza iz Grčke proširi na druge zemlje.

Izvor: B92

Cipras: EU i Merkel igraju poker sa ljudskim životima

Lider grčke "Koalicije radikalne levice" Siriza Aleksis Cipras optužio je EU i nemačku kancelarku Angelu Merkel da "igraju poker sa životima ljudi u Evropi" svojim insistiranjem na merama štednje.

U intervjuu za britanski Bi-Bi-Si, Cipras je rekao i da će se, "ako bolest štednje bude uništila Grčku, onda to proširiti i na ostatak Evrope".


"Banke profitiraju na štetu hiljada Evropljana, u Španiji, Italiji, kao i Grčkoj, ostavljajući te ljude u siromaštvu i bedi", dodao je Cipras.
"Zbog toga evropski lideri, a posebno Angela Merkel, treba da prestanu da se kockaju životima ljudi", rekao je vođa Sirize.
 

Na izborima održanim u Grčkoj 6. maja, Siriza je osvojila drugo mesto, a birači nisu dali većinsku podršku nijednoj od partija, koje tokom proteklog perioda nisu uspele da se dogovore oko formiranja vlade, pa će novi izbori biti održani 17.juna.

Izvor: Blic