Zemljo, o t v o r i     se!! Presipate iz supljeg u prazno.
Ova vrsta reketa drzave prema ljudima , moze da bude dobra ali je vrlo kratkog daha! Koliko ljudi imaju ustedjevine, od toga zavisi rezultat. Samo se novac preusmerava ka budzetu, ali sta je posledica? Pre svega vece cene i manja kupovna moc. Zatim ,pad potraznje, veci troskovi i manja prodaja.

Sta je definicija ludila? Raditi jednu te istu stvar i ocekivati drugaciji rezultat!

Sadasnji sistem je put u beskrajan dug, siromastvo i bedu, besposlicu. Ako je rad merilo materijalnog bogatstva, onda bi robovi bili nabogatiji!

Jos jedna vrlo zanimljiva stvar, koju ljudi cesto pitaju, odnosno veruju da drzave koje ostvaraju trgovinski suficit nemaju problem. To je jos jedna zabluda.

Naime, sta se desava: Drzave, koje otplacuju kamate na dugove, to mogu jedini iz trgovinskog suficita. E sad, sto drzava ima veci suficit, to daje povoljnije kredite (nize kamate) i drzava prakticno ne izlazi iz duga, vec se pravi nov, koji je jos veci. Drzave koje imaju dobar izvoz, najveci deo zarade usmeravaju u banke. Drzava se na taj nacin ponovo zaduzuje, odnosno banke "mnoze" novac, dug sve vise raste, vracanje istog zahteva konstantni rast bdp-a.

Ovakva situacija se desava u drzavama kao sto su Nemacka, Kina, Japan itd koje imaju prividnu mogucnost otplate duga, iak otaj dug stalno raste. Ljudi su takodje obmanuti i imaju iluziju da je sve pod kontrolom.  Stvarnost je daleko od toga. U principu, da bi neko bio u suficitu, neko drugi mora biti u deficitu, jer se suficit na jednoj strani pravi deficitom na drugoj (zatvoren sistem). E zato se ide na sto vecu emisiju eura, da bi drzave u deficitu pokrile gubitke.....

Kriza je čista nameštaljka, dobar način da bogataši još više opljačkaju sirotinju. Šta se dešava, vlasnici zatvaraju firme, ako misle da jenjihova zarada manja nego što oni to žele. Kao i obično bogati su uglavnom moralni bednici .

Da je namestaljka, bas i nije, ali da se otprilike zna kad ce da nastane i da se pojedinci obogate onako bezobrazno, to je istina. A firme se ne zatvaraju ako je manja zarada nego sto vlasnik zeli nego kad nema vise para za vracanje kredita i odrzavanje firme, nece niko zatvoriti firmu ako zaradi 5 miliona umesto 10. Druga stvar je opet sto je takav mehanizam da ako se isplanira zarada od 10 miliona, oni su vec unapred izdati, za nove kredite, nova ulaganja, prosirenje biznisa, znaci, ako omane pa bude samo 5 miliona, onda je vec propast jer postoji minus od planiranog a pare vec potrosene.
A cim imas par hiljada evra mesecno dok neko dirinci za 50 i manje mesecno, nema 100 evra za lekove pa umre, nema za protezu jer mu je mina odnela nogu pa ne moze da radi nista i umire od gladi, ili jos gore, nema 20 evra za dzak brasna, to je vec moralna beda...

utorak 10.04.2012 | 13:08
Koja zemlja će prva bankrotirati?
 Izvor: Poslovni dnevnik

 Iako pominjana kao prvi kandidat za bankrot, Španija se na listi 10 zemalja sveta najugroženijih bankrotom nalazi tek na poslednjem mestu.

Markit, servisna kompanija koja nudi nezavisne analize tržišta i finansijske informacije, nedavno je objavio ocene mogućnosti da pojedine države bankrotiraju.
Na listi nema ni Grčke, koja je u finansijskim krugovima evrozone proglašena spašenom posle velike kreditne injekcije.
 Prvo mesto zauzima Kipar, a za njim sledi Portugal, koji je nedavno najavio da će tražiti pomoć od evropskih rezervi za pomoć ugroženim zemljama EU i od Međunarodnog monetarnog fonda.

 Zanimljivo je i to da se na četvrtom mestu nalazi Ukrajina, dok je njen najveći strani investitor Kipar. Na listu su i četiri zemlje izvan Evrope - Argentina, Venecuela, Egipat i Liban.

Ovo je tabela sa svim deset zemalja koje su najbliže bankrotu.

 1. Kipar
 2. Portugalija
 3. Ukrajina
 4. Argentina
 5. Venecuela
 6. Irska
 7. Mađarska
 8. Egipat
 9. Liban
 10. Španija

ovi argentinci svakih par godina bakrotiraju

Ušlo im u naviku.

a nas nema!? dinkicu, dinkicu, amateru...

Španija zapala u recesiju u prvom kvartalu

Madrid - Španska privreda je u prvom tromesečju ove godine zapala u recesiju, izjavio je danas guverner Banke Španije, Migel Fernandes Ordonjes.

On je naveo da je dužnička kriza u koju je njegova zemlja pala sredinom 2011. prekinula jednogodišnji oporavak španske privrede od prethodne krize i rezultirala padom bruto domaćeg proizvoda (BDP) u poslednjem kvartalu 2011. od 0,3 odsto, prenela je agencija AFP.
 

- Taj trend je nastavljen i u prva tri meseca ove godine, tako da se španska privreda ponovo našla u recesiji - rekao je Fernandes. Recesija se zvanično definiše kao dva uzastopna tromesečja negativnog ekonomskog rasta.


Privreda Španije je tek početkom 2010. izašla iz dvogodišnje recesije uzrokovane globalnom finansijskom krizom i pucanjem balona u građevinskom sektoru, usled čega su bez posla ostali milioni ljudi, a mnoge firme su bankrotirale.

Izvor: Blic

Švajcarci neće gastarbajtere iz EU

Švajcarska vlada je odlučila da ponovo uvede na godinu dana kvote za radne dozvole za državljane osam "novih zemalja" Evropske unije.

Time aktivirana "zaštitna klauzula" iz sporazuma sa EU, važi za državljane Češke, Estonije, Letonije, Litvanije, Mađarske, Poljske, Slovačke i Slovenije.

"Kvota od oko 2.000 dozvola boravka B (dugoročnih) stupa na snagu 1. maja 2012. i važiće cele godine", navele su švajcarske vlasti.

Od 1. maja 2011. godine kada su ukinute kvote, državljani osam zemalja EU su u Švajcarskoj uživali punu slobodu kretanja.

"Zaštitna klauzula" predviđena Sporazumom o slobodnom kretanju ljudi daje Švajcarskoj mogućnost da jednostrano ponovo uvede kvote za EU zemlje do 2014. godine.

Švajcarska takođe može ponovo da uvede kvotu ako broj dozvola boravka, ili dozvola kratkoročnog boravka izdatih radnicima iz zemalja EU za najmanje 10 odsto bude veći od godišnjeg proseka broja dozvola izdatih tokom prethodne tri godine.

Ta zemlja je uprkos globalnoj ekonomskoj krizi uspela da zadrži nezaposlenost na nivou od tri odsto, ali poslednjih godina ne uspeva da reši problem priliva radnika iz drugih zemalja EU.

Švajcarska vlada će pre 1. maja 2013. godine odlučiti da li tu meru treba produžiti za još jednu godinu, do kraja maja 2014. Posle toga produženje neće biti moguće, i potpuna sloboda kretanja počinje da važi za državljane svih 25 zemalja EU od sredine 2014.

Kritike iz EU zbog diskriminacije

Predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton je izrazila žaljenje zbog odluke Švajcarske, ocenivši da se tom merom krši Sporazum o slobodnom kretanju ljudi.

“Odluka švajcarskih vlasti nije opravdana ekonomski, niti stanjem na tržištu rada, kao ni brojem državljana Evropske unije koji traže stalni boravak u Švajcarskoj“, dodala je Ešton.

I predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc je kritikovao najnoviju odluku švajcarske vlade.

"Žalim zbog odluke Švajcarske da diskriminiše građane osam članica Unije. To se protivi duhu i zakonu na koje se Švajcarska obavezala. Državljani EU koji žive u Švajcarskoj su korisni za privredu te zemlje", navodi se u saopštenju Evropskog parlamenta.

Šulc je istakao da u dobrim i lošim vremenima moraju da se poštuju zakonske obaveze, bilo da se radi o članicama EU ili trećim zemljama. “Moramo bliže da sarađujemo sa našim najbližim susedima. Sada nije pravo vreme da smanjujemo slobodu kretanja, već da je povećavamo", naglasio je Šulc.

Švajcarska nije član EU, ali je treći po veličini trgovinski partner Unije i “ne postoje zakonska ni ekonomska opravdanja za takvu odluku protiv osam članica EU“, naveo je prvi čovek Evropskog parlamenta.


Izvor: B92