Điabao: Kina neće da kupi Evropu

Peking -- Kina nema ni nameru ni mogućnosti da "kupi Evropu", izjavio je kineski premijer Ven Điabao.

On je to kazao na ekonomskom forumu u Kantonu na kojem učestvuje i nemačka kancelarka Angela Merkel.

Ističući želju svoje zemlje da pomogne Evropi da prebrodi finansijsku krizu, Ven je rekao da "neki misle da to znači da Kina želi da kupi Evropu".

"Kina međutim, tako nešto ne namerava niti za to ima mogućnosti", poručio je on.


Ven Điabao je u četvrtak u Pekingu rekao da Evropa "pod hitno" mora da reši finansijsku krizu i dodao da Kina planira "pojačano učešće" u Evropskom fondu za finansijku stabilnost (FESF), kao i u Evropskom mehanizmu za stabilnost (MES) fondu za stalnu finansijsku pomoć koji bi trebalo da počne sa radom u julu.

Nemačka kancelarka je pružila uveravanja svojim kineskim domaćinima o stabilnosti evra i o tome da je Evropa sposobna da prevaziđe krizu dodajući da preduzete obaveze idu u dobrom smeru, zalažući se istovremeno za nastavak evropskih integracija.

Prema nezvaničnim podacima, Kina je vlasnik više od 550 milijardi dolara vrednih državnih obveznica evropskih država.

Na ekonomskom forumu u Kantonu učestvuju generalni direktori Simensa i Folksvagena, kao i direktor kineskog proizvodjača kompjutera Lenovo i direktor Kineske razvojne banke.

U Evropi se u poslednje vreme intenzivirala zabrinutost oko toga da bi talas investicija kineskih kompanija i državnih fondova mogao zvaničnom Pekingu da omogući prevelik uticaj nad posrnulim evropskim privredama. Evropski lideri su ranije pozvali Kinu, koja poseduje najveće devizne rezerve na svetu, da ulaže u fond Evropske unije za pomoć prezaduženim članicama. Zvanični Peking dosad nije dao konkretno obećanje da će pružiti finansijsku podršku Evropi.


Izvor: B92

 

Zelik: Evropljani mogu da se okrenu protiv Nemačke


Predsednik Svetske banke Robert Zelik izjavio je danas da bi se Evropljani ove godine mogli okrenuti protiv Nemačke zbog njenog odnosa prema dužničkoj krizi u evrozoni i pozvao Berlin da pruži više podrške poljuljanim članicama tog monetarnog bloka - Italiji i Španiji.

Zelik je u govoru na Konferenciji o bezbednosti u Minhenu rekao da bi "2012. mogla da bude godina u kojoj će Nemačka postati lider u Evropi ili ... u kojoj će Nemačka posrnuti i privući gnev Evropljana".


"Ako se Nemačka na kraju 2012. bude povezivala samo sa strogim merama štednje i ključne članice ne budu zadobile političku podršku za te ekonomske akcije, tada bi Nemačka mogla da postane meta gneva", ukazao je Zelik.


On je dodao da ostale zemlje, uključujući tržišta u naglom usponu, nisu shvatile zašto Nemačka nije rada da ulije više novca u iznalaženje rešenja za dužničku krizu.


Tržišta u usponu gledaju na Nemačku "sa izvesnom konfuzijom, zatim sa frustracijom i onda s prezirom", dodao je on.


Zelik je predočio da mu je jedan visoki kineski zvaničnik nedavno rekao: "Zašto bih ja delovao ako Nemačka nije dovoljno zabrinuta da bi delovala?", prenela je francuska agencija AFP.


"Liderstvo podrazumeva utvrđivanje kursa ka pružanju podrške i inicijativa - pre svega za Italiju i Španiju koje su ovde od fundamentalno klritičnog značaja - ukoliko one sprovedu fiskalnu disciplinu i strukturalne reforme", rekao je Zelik.


"Ne kažem vam da bacite novac. Kažem da im unapred jasno stavite do znanja da će ga dobiti ako deluju", dodao je šef Svetske banke.


Kancelarka Nemačke Angela Merkel je pod velikim pritiskom da izdvoji više novca za spasavanje finansijski ugroženih članica zone evra, ali je ona ostala nepokolebljiva, ukazujući da su sadašnji mehanizmi za spasavanje dovoljni.

Izvor: Blic

Soroš: Mere štednje mogle bi dovesti do raspada EU


Multimilioner i filantrop Džordž Soroš je juče na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu ocenio da bi mere štednje za prezadužene članice zone evra koje podržava Nemačka mogle doneti Evropi "izgubljenu deceniju" ako ne i nešto gore - raspad Evropske unije.

Predsedavajući međunarodne grupe kreditora Jozef Akerman, istovremeno čelnik nemačke Dojče banke, upozorio je da Evropa mora rešiti problem grčkih dugovanja ili će se suočiti sa mogućnošću "otvaranja nove Pandorine kutije".


Italijanski premijer Mario Monti rekao je juče na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu da članice zone evra koju potresa dužnička kriza moraju izbeći da zapadnu u dublje razmirice i podele, i da rešenje za krizu mora biti "harmonično".


Prema Montijevim rečima - koji smatra da se "skoro stiglo do rešenja krize u evrozoni" - "ne samo što je potrebno naći rešenje, već je potrebno da ono bude harmonično".


Dužnička kriza je na evropsku scenu "vratila pogrešna shvatanja, predrasude, (podele na) sever, jug, velike i male zemlje, što je dugoročno gledano daleko opasnije od same krize u evrozoni", rekao je Monti i dodao: "Zasigurno nam u Evropi nije potreban povratak fantoma iz prošlosti".


Prema njegovim rečima, "naravno da je potrebno ići putem štednje, ali tako da se pruži razumna perspektiva bolje budućnosti".


Soroš je bio mračniji od Montija, koji se sa njegovim viđenjem nije složio.
"Nemačka je ta koja kreditira, ona je glavna u kući i ona je ta koja nameće štednju koja će Evropi u najmanju ruku doneti izgubljenu deceniju", rekao je Soroš, i pozvao na uvođenje "stimulacija koje će vaspostaviti rast".


Prema njegovim rečima, "kriza podriva političku koheziju Evropske unije, i ima potencijal da je uništi".
"Sada smo u procesu političke dezintegracije, što će politikom štednje samo biti ubrzano", ocenio je Soroš.


Monti je odbacio takvo viđenje situacije i ocenio da je Evropska unija "sigurno u procesu jačanja političkog nezadovoljstva među svojim članicama", ali da je "zapravo u procesu sve snažnije političke integracije", usled delovanja trenutne krize.


Izvor: Blic

Sastanak kabineta Francuske i Nemačke o krizi u evrozoni


Predsednik Francuske Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel će danas u Parizu predsedavati sednicom zajedničkog francusko-nemačkog kabineta, koja će biti posvećena ekonomskoj krizi u evrozoni, saopšteno je iz kancelarije šefa francuske države.

Devet francuskih i osam nemačkih ministara učestovaće na sastanku, koji je 14. po redu godišnji skup, prenela je francuska novinskja agencija AFP.


Sastanak će biti posvećen "produbljavanju francusko-nemačke saradnje u svim oblastima", naročito u sferi "fiskalnog približavanja", ukazano je u saopštenju.


Francuska i Nemačka predvode napore za rešavanje krize u evrozoni, zalažući se za uvođenje novih propisa Evropske unije (EU) o pooštravanju fiskalne discipline sa ciljem smanjenja duga.


Dve zemlje su takođe predložile ujednačavanje svojih sistema korporativnog oporezivanja i pozvale na uvođenje poreza na finansijske transakcije na nivou cele EU.

Izvor: Blic

"Standard i purs" preti da će smanjiti kreditni rejting "Fijata"


Rejting agencija "Standard i purs" zapretila je danas da će smanjiti kreditnu sposobnost italijanske kompanije "Fijat" zbog usporene prodaje u Evropi i Brazilu, kao i zbog prevelikog oslanjanja kompanije na američkog partnera "Krajsler."

Akcije italijanskog auto-giganta naglo su pale nakon saopštenja rejting agencije, za 3,26 odsto, na 4,51 evra u jutrošnjoj trgovini, dok je indeks FTSE na Milanskoj berzi smanjen za 0,94 odsto.


"Fijat" je jedna od najznačajnijih kompanija u ukupnoj italijanskoj industriji, podsećaju agencije.


"Standard i purs" smatra da će slabljenje tražnje na prezasićenom evropskom tržištu automobila, posebno u Italiji, najverovatnije uticati na pad profita i priliva svežeg novca u "Fijatu." Istovremeno, Brazil, "Fijatovo" najveće tržište, centar je sve veće konkurencije koja podriva "Fijatov" vodeći tržišni udeo, stoji u saopštenju.


Agencija veruje da će zbog takvog privrednog okruženja pogoršati "Fijatove" poslovne performanse u 2012. godini.


"Standard i purs" je odredio "Fijatov" BB dugoročni kreditni rejting i BB rejting na kompanijine neosigurane hartije od vrednosti sa negativnim implikacijama.

Izvor: Blic

Sarkozi: Grčka da osnuje poseban fond za servisiranje duga


Predsednik Francuske Nikola Sarkozi izjavio je danas da su Francuska i Nemačka postigle saglasnost da Grčka treba da svoje državne prihode stavlja na račune jednog posebnog fonda iz kojeg bi se servisirao njen ogroman dug, u cilju sprečavanja bankrota.



Sarkozi je na konferenciji za novinare sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel takodje rekao da novi lideri Grčke moraju da "preuzmu odgovornost" i ukazao da će bilo kakva nova pomoć za spasavanje te zemlje zahtevati donošenje odlučnih odluka grčke vlade u pravcu smanjenja duga.


Izjava Sarkozija usledila je posle današnjeg 14. sastanka francusko-nemačkog Saveta ministara koji je bio posvećen koordinisanju poreske politike dveju zemalja, kao i dužničkoj krizi u zoni evra, prenele su agencije.


Merkelova je upozorila da Grčka neće dobiti nikakvu novu pomoć Evropske unije dok ne postigne sporazum sa Evropskom komisijom, Evropskom centralnom bankom i Medjunarodnim monetranim fondom o smanjenju svojih budžetskih izdataka.


"Grci su nam dali obećanja koja treba da striktno poštuju. Nema drugog izbora, vreme ističe. U pitanju su dani. Sporazum je odmah potreban", upozorio je Sarkozi, šaljući Atini "nedvosmislenu" poruku.


Merkelova je ukazala da će i ona i Sarkozi, kao lideri dveju najvećih ekonomija u zoni evra, ostati jedinstvenih mišljenja i odlučni u svom pristupu rešavanju problema Grčke.


Francuska i Nemačka su dale podršku novom, drugom paketu pomoći Grčkoj od 130 milijardi evra (171 milijarde dolara) kako bi ta zemlja idućeg meseca izbegla bankrot, ali je taj plan izazvao politička protivljenja u Grčkoj zbog uslova koji predvidjaju sprovodjenje strogih mera štednje.

Izvor: Blic

Grčka pristala da otpusti 15.000 radnika iz javnog sektora


Grčka koaliciona vlada saopštila je danas da je prihvatila zahteve svojih međunarodnih kreditora da ove godine otpusti 15.000 radnika iz javnog sektora, u okviru novog zakona kojim će otkazi biti dozvoljeni.
EU i Međunarodni monetarni fond, u okviru dugačke liste zahteva, traže i smanjenje minimalne bruto mesečne zarade koja iznosi 750 evra

 

Ministar za reforme javnog sektora Dimitris Repas saopštio je vesti o otkazima, u vreme kada su ponovo odloženi pregovori o novom paketu finansijske pomoći, koji je Grčkoj potreban da bi izbegla bankrot u martu, kada na naplatu dospevaju obveznice vredne 14,5 milijardi evra, prenela je agencija AP.


Dato saopštenje ukazuje na značajnu promenu stava zvanične Atine, budući da su državni poslovi dosad bili zaštićeni od ozbiljne finansijske krize, koja traje već dve godine.

 

Evropska komisija je ranije danas upozorila da Grčka već kasni sa ispunjavanjem zahteva Brisela u vezi sa političkim dogovorom u okviru kog se ta prezadužena zemlja obavezala da će reformisati svoju ekonomiju i smanjiti javni dug u zamenu za novi paket međunarodne finansijske pomoći.


"Odluke moraju da budu donete, a lopta je sada u rukama Grka", poručio je portparol evropskog komesara za ekonomska i monetarna pitanja Olija Rena Amadeu Altafaž.


EU i Međunarodni monetarni fond, u okviru dugačke liste zahteva, pored otpuštanja u ogromnom grčkom javnom sektoru, traže i smanjenje minimalne bruto mesečne zarade koja iznosi 750 evra.


Sindikati i udruženja zaposlenih protive se smanjenju plata, ukazujući da bi to produbilo recesiju koja traje već četiri godine i povećalo nezaposlenost koja već dostiže 19 odsto.

Izvor: Blic

Bankroti prete da ugroze 1,5 miliona radnih mesta u Evropi


Broj kompanija koje su propale zbog dužničke krize u evrozoni sve je veći i mogao bi da ugrozi 1,5 miliona radnih mesta širom Evrope, pokazalo je danas istraživanje nemačke ekonomske agencije "Kreditreform".

U najnovijem godišnjem izveštaju o nesolventnosti navodi se da je broj kompanija koje nisu platežno sposobne u grupi od 15 zemalja EU, plus Norveška i Švajcarska, u 2011. porastao za 0,3 odsto na 174.917, prenela je agencija AFP.


Jedna od tri nesolventne kompanije je iz uslužnog sektora, naveo je "Kreditreform". Sve veća nemogućnost preduzeća da dospele obaveze plaćaju u rokovima njihovih dospeća uveliko ugrožava radna mesta, od kojih je prošle godine oko 1,5 miliona bilo pod znakom pitanja, što je za 7,1 odsto više u odnosu na 2010, ukazala je agencija.


Tokom 2009, rekordnih dva miliona poslova bilo je ugroženo zbog nesolventnosti preduzeća. Situacija bi ove godine mogla da se pogorša, budući da kompanije srednje veličine često suviše kasno reaguju na teškoće na finansijskim tržištima, pokazalo je istraživanje.


Situacija se razlikuje od zemlje do zemlje, a najveći broj nesolventnih firmi zabeležen je u Grčkoj, zatim u Španiji, Italiji i Portugaliji. Sa druge strane, u Nemačkoj i Francuskoj evidentirano je manje preduzeća koja su proglasila bankrot.


Još jedan simptom krize je to što se jedan od četiri nemačka izvoznika susreo sa kašnjenjem isplate od mesec ili više dana od strane kupaca iz Italije, Španije i Portugalije, navodi "Kreditreform". Situacija je znatno gora u istočnoj Evropi, gde je devet od 10 nemačkih izvoznika moralo da čeka na isplatu iz Rumunije, Hrvatske, Češke i Mađarske.

Izvor: Blic

Grčki demonstranti zapalili nemačku zastavu


Grčki demonstranti zapalili su danas nemačku zastavu i pokušali da zapale nacističku zastavu ispred parlamenta u Atini u znak protesta zbog vladinih mera štednje.

Grupu od 200 demonstranata koji su nosili veliku grčku zastavu sa starom grčkom izrekom "ili sa štitom ili na njemu" što znači "ili pobediti ili poginuti u borbi", potisnula je policija.

 

Dok su demonstranti uzvikivali "Lopovi, lopovi", jedan od okupljenih je izvadio nemačku zastavu i zapalio je. Drugi su izvadili veliku nacističku zastavu koju su pokušali da zapale, ali ih je u tome sprečila policija.

 

Ukupno 20.000 ljudi protestovalo je danas u Atini i Solunu zbog novih mera štednje u Grčkoj kojoj preti bankrot. U finansijskoj krizi koja trese Grčku već dve godine do sada su radna mesta u javnom sektoru bila zaštićena.

 

Grčka je pod pritiskom međunarodnih kreditora da pristane na nove mere štednje kako bi dobila drugi spasilački paket zajmova od 130 milijardi evra od evropskih partnera i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), i tako izbegla bankrot.

Ministar za reformu javnog sektora Grčke Dimitris Repas rekao je da će broj zaposlenih u državnoj službi biti smanjen na osnovu novog zakona.

 

Ministar Repas kazao je da će smanjenje broja državnih službenika biti vezano za restrukturiranje u svakom mninistarstvu, ali nije objavio detalje plana nove organizacije rada u ministarstvima.

 

U međuvremenu, u Atini traju pregovori grčkih zvaničnika i inspektora za dug te zemlje iz EU, MMF-a i Evropske centralne banke.

 

Grčka je u petoj godini recesije sa stopom nezaposlenosti od rekordnih 19 odsto.

Vlada u Atini je već sprovela niz mera štednje, uključujući znatno smanjenje plata i penzija, povećanja poreza i podizanje granice za penzionisanje.

Izvor: Blic

 

U stvari, sve ovo što se dešava ide u prilog EU. Ali otom potom...