Srbija moze sta oce, nije u EU 

Merkelova: Pravila vezana za evro moraju se poštovati


Berlin - Evropa mora da se pridržava novih pravila koje je prihvatila kako bi evro bio stabilizovan evro, kao i da usmeri pažnju na ekonomski razvoj, izjavila je danas nemačka kancelarka Angela Merkel.

Većina lidera zemalja članica Evropske unije prihvatila je pre sedam dana da učestvuje u novom sporazumu vezanom za stabilnost budžeta sačinjenog da bi se sprečili deficiti, a koji bi trebalo da postane zakon do marta, podsetila je američka novinska agencija Asošiejtid pres (AP).


Kancelarka Merkel je u sedmičnom video obraćanju istakla značaj primene sporazuma, kao i da se prihvaćena pravila moraju poštovati, što, kako je dodala, neće uvek biti veoma lako.
 

Merkel je upozorila i na preveliku stopu nezaposlenosti medju mladima u Evropi.

Izvor: Blic

Клаус Реглинг: Фондови за спас еврозоне премашили билион евра
   PDF    Штампа    Ел. пошта
петак, 16. децембар 2011.

РИМ – Фондови за спас презадужених земаља еврозоне премашили су билион евра, укључујући новац који је већ потрошен, изјавио је данас у Риму директор Европског фонда за финансијску стабилност (ЕФСФ) Клаус Реглинг.

„Никада нисам разумео када учесници на тржишту кажу да власти нису обезбедиле довољно новца”, рекао је директор Реглинг на конференцији у италијанском главном граду, пренела је француска новинска агенција АФП.

Поред новца који је резервисан за помоћ Грчкој, Португалији и Ирској, Реглинг је споменуо и 200 милијарди евра колико је Европска централна банка (ЕЦБ) уложила у куповину обвезница, 400 милијарди неискоришћених средстава ЕФСФ, и као и обећање Међународног монетарног фонда (ММФ) да ће финансирати трећину свих пакета помоћи.

„Не делим мишљење многих да само Европска централна банка може да реши кризу” због својих неограничених извора финансирања, рекао је Редлинг, у вези са притиском на ЕЦБ да прошири обим своје интервенције на тржишту обвезница.

АФП примећује како је питање да ли има довољно расположивих средстава да би се спасиле земље попут Италије и Шпаније тема многих расправа, а неки аналитичари предвиђају да би банкрот једне од те две велике привреде у еврозони, могао да доведе до распада монетарног блока 17 земаља-чланица.

Многи критичари сматрају да ЕФСФ нема довољно средстава, указујући да свих 440 милијарди евра не може бити употребљено, будући да отприлике половина тог износа мора да остане у фонду као гаранција за зајмове које даје.

(Танјуг)

Лондон: Већина Британаца за референдум о чланству у ЕУ
   PDF    Штампа    Ел. пошта
недеља, 18. децембар 2011.

ЛОНДОН – Одбијање британског премијера Дејвида Камерона да се на самиту ЕУ придружи европском фискалном споразуму повећало је његову популарност међу бирачима и оснажило захтеве за расписивањем референдума о чланству Велике Британије у Унији.

Према истраживању института ИЦМ, чије резултате данас објављује Сандеј телеграф, 35 одсто испитаника залаже се за расписивање референдума о чланству у ЕУ, док 24 одсто њих жели расписивање тог референдума најкасније за четири године, односно до краја мандата посланика.

Само 25 одсто испитаника се противи организовању таквог референдума, док њих 16 одсто се не изјашњава.

Британски премијер је до сада одбијао захтеве за одржавањем референдума о чланству у Унији који долазили од коалиционог партнера у влади, либерал-демократа познатих по свом евроскептицизму.

Резултати исте анкете показују да би за конзервативце гласало 40 одсто бирача, што је њихов најбољи резултат од како су одржани парламентарни избори у мају прошле године.

Лабуристи су према истој анкети изгубили два одсто и сада имају 34 одсто могућих гласова, док би за либерал-демократе гласало 14 одсто људи.

(Бета-АФП)

Stiglic poručio Evropi: Ne štedite, ekonomija propada


Bivši glavni ekonomista Svetske banke Džozef Stiglic, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju je ocenio da će talas štednje u Evropi uzrokovati sporiji privredni rast i poručio Evropi: "Ne štedite, ekonomija propada, a kamate rastu".

"Talas štednje u Evropi rezultiraće sporijim privrednim rastom", predviđa Stiglic u intervjuu Rojtersu.


"Finansijska tržišta biće razočarana, jer će prihodi od poreza biti niži. Kada se to uvidi, tražiće se više kamate i onda će se tek shvatiti da sadašnje rešenje nije donelo željeni efekat", upozorio je bivši glavni ekonomista Svetske banke.


Prema njegovoj oceni, dužnička kriza u evrozoni pogodila je posredno Latinsku Ameriku, smanjen je izvoz kao i kreditni plasmani španskih banaka, snažno zastupljenih u toj regiji i njihove lokalne filijale bi mogle da budu prisiljene da šalju novac u matične banke u idućoj godini s obzirom na teška vremena u Evropi.


"Evropa prolazi kroz recesiju i to će štetiti tražnji. Čile će pretrpeti štetu uglavnom preko trgovine", ocenio je Stiglic, poznat po stavu da bi trebalo da vlade u vreme krize povećaju potrošnju, upravo suprotno od onog što trenutno čine.


Nemačka predvodi inicijativu za budžetsku štednju i uvođenje automatskih sankcija za evropske članice koje krše ovaj dogovor, ukazao je on.


"S druge strane, Kina ima resurse, instrumente i političku volju da ih upotrebi kako njena prireda ne bi naglo krenula silaznom putanjom", ističe Stiglic.


Prema njegovoj prognozi, Kina će veroatno podržati svoju privredu u idućoj godini, a time će zaštititi i proizvođače sirovina u Latinskoj Americi od evropske dužničke krize, održavajući potražnju za njihovim proizvodima.


Kina će upotrebiti svoje ogromne devizne rezreve za razvoj svoje privrede dok evropska štednja, izazvana finansijskim nedaćama, predstavlja veliku pretnju za Latinsku Ameriku, upozorio je on.


"Ako kineskoj privredi bude trebao podsticaj, oni imaju resurse i političku volju da ih osiguraju. Takođe, za razliku od SAD, polovina zemlje ne sledi ideologiju po kojoj je kresanje budžeta jedino rešenje problema. Ako njihova privreda uspori, trošiće kako bi je podstakli", zaključio je Stiglic.

Izvor: Blic

koja gomila gluposti. prekomerna potrosnja je evrozonu dovela u krizu, a on savetuje da treba jos da se trosi. jedino resenje je investiranje u domacu proizvodnju.

Mislim da se ne moze govoriti o terminu "prekomerna potrosnja". Potrosnja predstavlja najvazniji faktor za odrzanje nekakvog "slobodnog trzista". Dakle, potrosnja je uslov za razvoj neoliberalnog kapitalizma-ekonomije danas (ma sta to znacilo). Sto veca potrosnja, to veci Bruto Nacionalni Dohodak, tako bi trebalo da bude po teoriji.

Ako si mislio na prekomernu potrosnju, u smislu ekonomicnosti, ja to ovako vidim: o kakvoj ekonomicnosti pricamo kada zivimo u okruzenju sa ogranicenim resursima (planeta Zemlja), a forsiramo potrosnju, sto veca potrosnja to bolja "ekonomija"!? Gde je tu efikasnost, odnosno ekonomicnost? Naravno, svako iole svestan, shvata da ce ovo pre ili kasnije da pukne kao lubenica.

potrosnja je neophodna, ali je ludost ocekivati da ce povecana budzetska potrosnja podstaci razvoj privrede. zapravo hoce donekle, ali ne u dovoljnoj meri da se vrate nagomilani dugovi. i kod nas je ds 10 godina pokusavao da istim modelom razvije propalu slobinu privredu, pa nista nije uradio. a sama potrosnja nikada nece biti ugrozena, jer ljudi uvek imaju potrebu za novom imovinom, ali da bi ona mogla da se ostvari potrebno je prvo nesto i proizvesti (sto bi moglo da se potrosi tj zameni za robu koja se uvozi).

Potrebno čudo za spas kreditnog rejtinga Francuske


Šef francuske finansijske regulatorne agencije Žan Pjer Žuje ocenio je juče da će biti potrebno čudo da ta država zadrži najviši kreditni rejting AAA i izrazio žaljenje zbog činjenice da se Francuska pomirila sa smanjenjem rejtinga.

"Potrebno je čudo da bismo zadržali taj rejting, ali verujem da to može da se desi," rekao je on u obraćanju novinarima.


"Žalosno je što sa odredjenim fatalizmom prihvatamo gubitak rejtinga AAA i njegovo snižavanje," istakao je Žuje koji je blizak opozicionoj Socijalističkoj partiji.


Agencija za kreditni rejting "Fič" je u petak objavila prognozu o smanjenju kreditnog rejtinga Francuske sa sadašnjeg AAA, pridruživši se tako agenciji "Standard end Purs" koja je to već učinila.

Izvor: Blic

Norveška ponudila MMF-u 7 milijardi evra za pomoć evrozoni


Norveška je ponudila Medjunarodnom monetarnom fondu (MMF) iznos od oko sedam milijardi evra na zajam za potrebe pomoći evropskoj privredi, izjavio je danas premijer te zemlje Jens Stoltenberg.

Sedamnaest zemalja koje kao valutu koriste evro je početkom nedelje obećalo 150 milijardi evra bilateralnih zajmova MMF-u, kako bi ta organizacija pomogla u obuzdavanju dužničke krize u evrozoni, prenela je agencija AFP.


Lideri Evropske unije su na samitu 9. decembra planirali prikupljanje iznosa od 200 milijardi evra, uključujući doprinose zemalja koje nisu u evrozoni, ali je Britanija odbila da učestvuje u tome sa planiranih 30 milijardi evra.


"Nudimo sredstva MMF-u jer je u našem interesu da medjunarodna privreda bude dovedena u red u dovoljnoj meri da bismo mogli da izadjemo iz krize u kojoj se trenutno nalazimo," izjavio je Stoltenberg, čija zemlja nije članica Evropske unije, ali je njena privreda veoma zavisna od izvoza u države starog kontinenta.

Izvor: Blic