Scenario američkih ekonomista: šta će se dogoditi kad propadne evro

Raspad evrozone je neminovan, smatraju američki ekonomisti Andres Oslund i Džon Vilijamson, iz Instituta za međunardonu privredu "Piter Peterson".
 
Oslund i Vilijamson smatraju da će posle očekivane propasti monetarne unije uslediti podela zajedničke aktive, a bivše članice "evrolenda" će morati da se izbore sa hiperinflacijom i smiruju valutne oscilacije.

Eksperti iz SAD savetuju članicama evrozone da, "kada dođe vreme", napuste monetarnu uniju brzo i istovremeno, čime bi se gubici sveli na minimum, prenosi privredni portal "Finmarket".


Oslund, specijalizovan za istočnu Evropu i bivši savetnik ruske i ukrajinske vlade, proučivši druge primere raspada valutnih unija tvrdi da bi "sedamnaestorci" najbolje bilo da slede primer Čehoslovačke, čiji je raspad 1993. godine protekao mirno i bezbolno za obe strane.

Dva druga modela monetarnih saveza - latinski i skandinavski - raspala su se još početkom prošlog veka, kada je na snazi bio zlatni standard, tako da se na evrozonu to iskustvo ne može primeniti.

Oslund smatra da će sve zemlje biti na dobitku ako zonu evra napuste "brzo i istovremeno" i preporučuje da se svaka zemlja zone evra vrati svojoj staroj valuti, a da "nove kombinacije mogu da imaju smisao", ali da bi njih trebalo kasnije uvoditi.

- Bolje bi bilo da se nove novčanice ne štampaju unapred, jer evro može da bude u prometu nekoliko meseci posle izlaska zemlje iz zone, čime će se izbeći panika među stanovništvom - kaže Oslund.
 
Stanovništvu se mora omogućiti laka i slobodna zamena valuta

Stanovništvu se mora omogućiti laka i slobodna zamena marki ili drahmi za bilo koju drugu valutu, savetuje Oslund.
 
Prvih nekoliko meseci kursevi valuta mogu da budu međusobno vezani, ali centralne banke se moraju orijentisati na druge indikatore, na primer ciljanu inflaciju.
 
Kamatne stope centralnih banaka moraju da budu konkurentne i veće od kamata američke Uprave federalnih rezervi, kako bi se privukla sredstva investicionih fondova i obuzdala inflacija. U suprotnom, stanovništvo će štedeti u američkim dolarima, koji će ostati vodeća rezervna valuta.
 
Centralne banke će, prema mišljenju Oslunda, morati ponovo da pridobiju poverenje stanovništva i investitora, zbog čega bi morale da vode maksimalno otvorenu politiku.
 
Američka Uprava federalnih rezervi bi morala evropskim centralnim banakama da otvori "svop" linije - čime bi centralna banka SAD, u ograničenom periodu menjala dolare za lokalnu valutu.
 
Jedan od najtežih problema u slučaju raspada evrozone biće "podela imovine", aktive koja se sada "vodi" na bilansu Evropske centralne banke (ECB) i drugih zajedničkih organizacija, smatra Vilijamson.

Blic 

''Замена валута'' биће могућа само за граЏане тих земаља!
Србија не сме да дозволи да се безвредни јевро мења за динар!

Benedikt XVI: Ekonomska kriza posledica moralne krize


Vatikan - Poglavar Rimokatoličke crkve Papa Benedikt XVI ocenio je danas da je aktuelna ekonomska kriza u Evropi zapravo kriza moralne prirode, pošto građani evropskih zemalja ne pokazuju dovoljno solidarnosti sa najsiromašnijima u svojoj okolini.

- Kraj ove godine obeležen je ekonomskom i finansijskom krizom, a ona se zasniva na krizi moralne prirode od koje je stari kontinent u opasnosti - rekao je Benedikt XVI u svom godišnjem govoru.

 

Prema njegovim rečima, svest o siromašnima i volja da im se pomogne "ne idu uvek zajedno."

 

Papa je kao i u novogodišnjoj poruci mira rekao da su mladi ljudi najvažniji učesnici promena u društvu i borbe za pravdu i mir.

Izvor: Blic

Neka si im rekao 

Zabrana menjanja Eura, u slučaju raspada monetarne unije, za Srbiju bi značila novu pljačku građana. Lepo su ljudi marke promenuli u eure, a ako eure budu menjali u "ništa", onda su opljačkani, zar ne?

"bezvredan evro"? daj ga meni ako je bezvredan.
evro nema problem sa svojom vrednoscu, vec je problem u drzavnim dugovima zemalja evrozone. to su dve potpuno razlicite stvari, jer te drzave nemaju kontrolu nad stampanjem same valute. a sto se tice menjanja evra za dinare, to se nece desavati u vecoj meri (pod uslovom da se evro uopste ukine) jer ce domace stanovnistvo menjati svoje evre za neku drugu stranu valutu u koju vise veruju. a ona zamena za dinare koje ce biti ne bi mogla da bude sprecena, jer i kad bi nasa drzava iz nekog razloga donela takvu zabranu, uvek bi moglo da dodje do promene iz evra u recimo dolare, pa u dinare.

Шта ме брига.

preuzeto sa: http://www.novosti.rs
Privatizacija nije spas
V. MATEVSKI | 13. oktobar 2009. 20:41

Revolucionarno otkriće dobitnice Nobelove nagrade za ekonomiju Elinor Ostrom. Oproštaj od neoliberalizma kao vladajuće globalne ekonomske dogme

[/img]

KAO što je američki predsednik Barak Obama dobio nagradu za oproštaj od politike Džordža Buša, temelj stavova američke profesorke Elinor Ostrom sa Univerziteta u Indijani, ovogodišnje dobitnice Nobelove nagrade za ekonomiju, oproštaj je od, doskora neprikosnovenog, neoliberalizma.
Elinor Ostrom je uz pomoć profesora Olivera Vilijamsona sa Univerziteta u Berkliju u Kaliforniji, proučavala najbolji način upravljanja javnim dobrima. Ona je u svojim radovima pokazala da privatizacija takvih dobara nije bogom dano rešenje.
- Najbolje upravljanje se ne može garantovati ni državom, a još manje privatnikom, nego lokalnom organizacijom onih koji i zavise od tog dobra - kaže Ostromova koja je dokazala da poslovni rezultati takvih interesnih zajednica u pravilu premašuju bilo koja poslovna očekivanja.
Švedski član komiteta za dodelu nagrade Mats Person je ukazao da je ovaj nalaz “zaista revolucionaran”, jer negira dosadašnju svetinju u ekonomiji - samoregulaciju tržišta.
- Da se ne lažemo, Amerikanci Elinor Ostrom i Oliver Vilijamson, dobili su Nobelovu nagradu za ekonomiju za rad koji može da pomogne u borbi protiv globalne recesije - kaže analitičar Njujorške berze Mark Bukovski.
I domaći ekonomski stručnjaci su saglasni da je nagrada Ostromovoj priznanje poraza neoliberalnog koncepta. Stručni saradnik Privredne komore Srbije Goran Nikolić komentarišući rad Elinor Ostrom podseća na svojevremenu doskočicu da je nekada bilo bolje “doktorirati na Kardelju nego na Harvardu”.
- Sasvim je jasno da je i ova nagrada, na neki način, potpuni poraz čikaške škole, koje je još od početka šezdesetih zastupala stanovište da je tržište neprikosnoveni regulator a potpuna privatizacija alfa i omega ekonomije. Vreme je, međutim, pokazalo da to nije tačno - kaže za “Novosti” Goran Nikolić.
Po njegovim rečima tržišna samoregulacija se naročito pokazala kao katastrofalna na primeru bivših članica Varšavskog ugovora, a pre svega u ruskoj privatizaciji.
- Kada nema pravne države, neliberalni koncept je katastrofalan jer, jednostavno rečeno, lopovi onda preuzimaju sve. Sijaset je primera da privatnik koji je privatizovao neku kompaniju ili javno dobro, naročito u malim sredinama, ima poguban uticaj na privredu. To je dokazala i praksa, a sada, kako vidimo, i vodeći američki ekonomisti - zaključuje Nikolić.   

PROFIT PROTIV PRIVREDE
- RECIMO da privatnik kupi jedno malo autobusko preduzeće i, naravno, pod uticajem tržišta, odmah ukine sve saobraćajne linije do manjih mesta, koje mu ne donose profit. Kako će se to odraziti, ne samo na život ljudi već i celokupnu lokalnu privredu, sasvim je jasno. Takvih, sličnih, slučajeva, nažalost, imamo i u Srbiji - primećuje Nikolić.

Propast evra ništa ne menja jer stručnjaci i bankari najvaljuju vraćanje  Nemačke marke po sistemu koji je sada i oduvek od postanka evra -1 evro =2 DM.

Najbolji bi prošli bosanci sa njihovom KM 

Smanjen kreditni rejting Slovenije


FRANKFURT - Investiciona služba "Mudis" (Moody's Investors Service) smanjila je kreditni rejting Slovenije zbog uticaja dužničke krize u zoni evra na nju i zbog mogućnosti da će država morati da se umeša i finansijski pomogne banke.

Ta firma je u četvrtak smanjila rejting domaćih i međunarodnih obveznica Slovenije za jedan podeok, sa "A3" na "A1".

 

Taj rejting sadrži i negativnu prognozu.

 

"Mudis" kaže da su dug u zoni evra i kriza finansiranja ukazali na značajnu ranjivost najvećih finansijskih institucija u Sloveniji.

 

"Mudis" takođe vidi veći rizik da slovenačka privreda srednjorčno neće rasti jer preduzeća, građani i državni sektor smanjuju potrošnju.

Izvor: Blic

Austrija zadržala najbolji rejting AAA


Beč - Austrijski dugoročni dug i dalje ima najbolji rejting "trostruko A" sa stabilnom perspektivom, saopštila je danas američka agencija za procenu kreditnog rejtinga Mudis (Moody's).

Ta agencija ističe "konkurentnost (austrijskog) izvoza", "veoma razgranatu ekonomiju", "nisku nezaposlenost" i beleži kao "pozitivnu" spremnost austrijske vlade da u ustav uvede "zlatno pravilo" budžeta kojim se dopušta samo zaduživanje za investicije, a ne za tekuću potrošnju.

 

Alpska republika ima najnižu stopu nezaposlenosti u zoni evra, sa 4,1 odsto aktivne populacije.

 

Njen državni deficit u 2011. je 3,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok je Mastrihtskim sporazumom predvidjen maksimum od tri odsto.

 

Za 2012, austrijska vlada predvidja državni deficit od 3,2 odsto, a planira i da ga novim ekonomskim merama svede ispod tri odsto.

 

Javni dug trebalo bi ove godine da bude 73,6 odsto BDP-a, dok Mastrihtski sporazum predvidja maksimum od 60 odsto, a očekuje se da će 2012. porasti na 74,6 odsto, kao posledica uvodjenja novih mera.

 

Ipak, Mudis navodi da kriza u zoni evra predstavlja "potencijalni rizik" i da Austrija, kao i druge zemlje zone evra sa rejtingom "trostruko A", sve više zavisi od rešenja te krize.

 

U zoni evra, rejting "AAA" imaju Austrija, Nemačka, Finska, Francuska, Luksemburg i Holandija.

Izvor: Blic