Nisu u Nemackoj radili samo Srbi, odnosno tada Jugosloveni. Ne kazem ja da je Nemacka nametnula bilo sta. Ono sto se namece kao zaklucak (barem meni) je da ako domaca moneta postane sredstvo placanja van granica neke drzave, to znaci da ta drzava postaje privilegovana u odnosu na druge drzave. Ovde nisu u opticaju bile samo marke, vec i dolari (do duse znatno manjem obimu, nego u nekim drugim zemljama)....
Ako drzava koristi tudju monetau, to znaci da drzava cija je moneta mora da stampa papirni novac, cesto i bez pokrica. Namece se sledece pitanje: Kako to utice na cenu zlata u rezervama i ko tu zapravo izvlaci korist? Kako se uopste procenjuje koliko je novca trenutno van zemlje?

Mislim da pravo pitanje nije: "Koliko ima strane valute u trezorima", vec-Da li stampanje novca ima pokrice u zlatu?

Pa verovatno nemaju. Ili, postoji inflacija novca, tj. zlato je sve skuplje. Zlata ima u ogranicenim kolicinama a novca je svaki put sve vise jer se radja, zaposljava vise ljudi i ima vise kuca, automobila, jednom recju, materijalnih vrednosti.
Npr. Nemacka jedne godine proizvede 10k automobila i svaki automobil kosta npr. 10k DM ili 1kg zlata. Za par godina proizvedu 100k automobila i zarade 10 puta vise. Ako novac prati pokrice u zlatu, te automobile bi ili morali prodati za deset puta manje jer ne mogu da odstampaju vise DM za kupovinu vise automobila jer nemaju vise zlata, koje ne mogu jednostavno stampati. Znaci, dostampaju pare za tih 100k automobila, zlato poskupi deset puta u odnosu na DM a automobil se i dalje prodaje za 10k DM, samo sto je to tada 0,1 zlata.
To je malo uproscen primer.
Sto se tice inflacije u Jugi, to je prosto resenje da se i drzava opari od tog crnog trzista i pokupi nesto deviza. Tj. kad dodje do menjanja DM za dinar, menja se ustvari se menja nesto stabilno za novac koji svaki dan gubi vrednost, drzava nudi deviznu stednju sa kamatama u dinarima, ljudi orocavaju DM a za kamatu dobijaju dinare, drzava ne pita za poreklo novca ali izvlaci profit i ima devizne rezerve.
U ekstremnom smislu je to bilo devedesetih, ne zaboraviti da je Milosevic bio bankar. Tek kad se mehanizam potpuno urusio a sredtsvo placanja postala DM posto je dinar bio prakticno bezvredan, onda se pristupilo reformi...


Jednostavno - procenjuje, kako se zna i ume. Sto se tice obima, najveci obim je naravno bezgotovinski bio i u to vreme, a gotovinski je manji deo. Isto, veliki deo tih DM-a je jednostavno kruzio po Jugoslaviji, tj. koliko su turisti i gastarbajteri unosili i menjali na crno nesto od toga se iznosilo za shoping ture po Trstu, Austriji, Turskoj... A jedan deo je sluzio za cuvanje vrednosti i trgovinu.

Аустријски канцелар: Реална опасност да се еврозона распадне
   PDF    Штампа    Ел. пошта
субота, 03. децембар 2011.

Аустријски канцелар Вернер Фајман сматра да се не може искључити могућност и да је реална опасност да се еврозона распадне.

„Не сматрам искљученим могућност распада еврозоне. Напротив, ако нам не пође за руком да изградимо и да се придржавамо више оквирних услова, основа и правила, многе земље еврозоне неће моћи да плаћају високе камате за државне обавезнице”, упозорио је Фајман у интервјуу бечком дневнику „Кронен цајтунг”.

Према његовим речима, следећа последица би била да те земље више не би нашле никог ко би куповао њихове обавезнице.

„Тада би еврозона већ због тога морала да се распадне, јер би онда од 17 - једна, две, три, пет или десет морало да одустане. Због тога је то реална опасност”, казао је Фајман који се јуче састао у Берлину с немачком канцеларком Ангелом Меркел како би усагласили ставове пред Самит ЕУ.

Он је рекао да је вероватно да ће, ако дође до промене споразума ЕУ у правцу фискалне уније, и заједничке економске владе, бити одржани референдуми у земљама чланице.

(Танјуг)

nemacka uopste nije imala problem sa izvozom svoje valute u strane zemlje (koju su izvozili radnici-dosljaci) jer je ona tako dobijala besplatnu radnu snagu (srbe i ostalu sirotinju). uvozila je radnike a izvozila papirni novac koji je jeftino proizvodila.

Pa sad, da su radili tamo besplatno, ne bi niko isao. Sta reci za one koje su radili u Jugi kad su zaradjivali po deset puta manje ako su u Nemackoj radili bezplatno.

Mario Monti predstavio plan štednje liderima partija


Italijanski premijer Mario Monti informisao je danas lidere političkih stranaka o paketu mera štednje koje će njegova vlada morati da sprovede kako bi podstakla privredni rast.

Sastanak je održan nedelju dana uoči donošenja odlučujućih odluka o izlasku iz krize, kako u EU tako i u Italiji. Posle konsultacija, lideri vodećih političkih stranaka izjavili su da su upoznati sa merama, da su neke od njih bolne, ali da se moraju sprovesti.

 

"Budimo jasni: lekari retko kada prepisuju lekove koji će biti ukusni. Lekovi su uvek gorki, ali su ponekad neizbežni da bi se pacijent spasio od umiranja", izjavio je posle razgovora lider Hrišćansko-demokratske pratije Pjerferdinando Kasini.

 

Premijer Monti je pod velikim pritiskom. On mora da ubedi tržište da može da progura kroz parlament paket reformi koji će omogućiti oporavak javnih finansija.

 

Monti nije još predstavio detalje svog plana štednje i oporavka, ali je nagovestio da on sadrži i značajne rezove i mere za podsticaj privrede.

 

U ovom trenutku Italija ima dug od 1.900 milijardi evra, odnosno 120 odsto bruto nacionalnog proizvoda.

 

Za razliku od Grčke, Portugala i Irske, koji su dobili pomoć tek pošto su njihove kamatne stope počele enormno da skaču, u EU preovlađuje mišljenje da se sa Italijom ne sme čekati poslednji trenutak jer se radi o trećoj po snazi privredi u evrozoni.

 

Ukoliko bi Italija bankrotirala, to bi bila finansijska katastrofa za sve članice monetarne unije u Evropi.

Izvor: Blic

Arhitekta evra: Sve je smrdelo još od početka

Glogov kolac: U danu kada su akcije skočile u očekivanju Samita EU i sastanka kancelarke Angele Merkel i predsednika Nikole Sarkozija, tvorac evra Žak Delor okomio se na svoje čedo, rekavši da su "Britanci bili u pravu".

Akcije na evropskim berzama porasle su zahvaljujući optimizmu da bi na Samitu Evropske unije (EU) sledeće sedmice mogao da bude učinjen korak bliže ka rešenju za dužničku krizu u evrozoni, kao i neočekivanom padu stope nezaposlenosti u Sjedinjenim Američkim Državama u novembru na 8,6 odsto.
Ali to nije zaustavilo predviđanja da će jedinstvena evropska valuta uskoro propasti, a u hajku na ubogi evro uključio se - verovali ili ne - i njegov glavni arhitekta Žak Delor! On je za britanski „Dejli telegraf" rekao da su velike sile dozvolile same sebi da ne koordiniraju ekonomsku politiku, što je omogućilo nekim članicama evrozone da upadnu u začarani krug dugova.

Svi su bili slepi

Delor je, inače, bivši čelnik Evropske komisije - na tom je mestu proveo čak deceniju, od 1985. do 1995. - i odigrao je ključnu rolu u procesu lansiranja evra. A njegovi komentari nisu mogli da dođu u gorem trenutku po posrnulu valutu, jer sumnje da je postojeći sistem održiv nastavljaju da rastu.
U intervjuu „Telegrafu" Delro je, doduše pomalo se pravdajući, rekao da dužnička kriza nije proizašla iz same ideje o jedinstvenoj valuti, već iz „greške u sprovođenju" od strane političkih elita koje su nadgledale njegovo uvođenje. On tvrdi da su političari namerno žmurili na fundamentalne slabosti i neizbalansiranost ekonomija država članica.
- Ministri finansija nisu želeli da vide ništa s čim bi morali da se suoče - govori danas ovaj 86-godišnji Francuz.
On insistira da sve evropske zemlje moraju da snose barem deo krivice za dužničku krizu koja je dovela zajedničku valutu na rub propasti.
- Svako treba dobro da pogleda sebe i da se zamisli. A oni koji su govorili da moneta ne može da funkcioniše bez države, kao što su to bili Britanci... Pa, imali su dobre argumente - kaže on. - Reakcija trenutne generacije lidera Evropske unije je preslaba i prekasna. To je kombinacija zatucanosti nemačke ideje o monetarnoj kontroli i odsustva jasne vizije u svim drugim državama.
U petak je nemačka kancelarka Angela Merkel kazala da Evropa radi na osnivanju nove „fiskalne unije", koja bi mogla da disciplinuje članove u problemima. Predsednik Francuske Nikola Sarkozi složio se s njom da su potrebne velike promene u Evropskoj uniji, a njih dvoje - jedini spasioci i branitelji evra, čini se ovih dana - srešće se sutra kako bi pred veliki Samit EU, u četiri oka nacrtali taj plan.
- Više ne govorimo o fiskalnoj uniji. Sada počinjemo i da je stvaramo - kazala je Angela Merkel.
Opoziciju će njihov plan imati i u austrijskom kancelaru Verneru Fajmanu, koji je izjavio da se ne može isključiti mogućnost realne opasnosti da se evrozona raspadne.

Sad i Austrijanac zakera

- Ne isključujem mogućnost raspada evrozone. Naprotiv, ako nam ne pođe za rukom da izgradimo i da se pridržavamo više okvirnih uslova, osnova i pravila, mnoge zemlje evrozone neće moći da plaćaju visoke kamate za državne obveznice - upozorio je Fajman u intervjuu bečkom dnevniku „Kronen cajtung".

Izvor: Press

Velika Britanija preti blokiranjem novog sporazuma EU

Premijer Britanije Dejvid Kameron je danas izjavio da će blokirati novi sporazum Evropske unije koji su predložili Francuska i Nemačka sa ciljem spasavanja evra, ukoliko zahtevi Londona ne budu uslišeni. Francuski premijer Fransoa Fijon saopštio je ranije danas da će njegova zemlja ratifikovati izmene sporazuma EU do kraja 2012. godine.

Britanski premijer rekao je da će ukoliko članice evrozone žele da koriste "evropske institucije" radi spasavanja zajedničke valute, morati da pristanu na zaštitne mere koje zahteva Britanija koja nije usvojila evro.


"Neću potpisati sporazum koji neće sadržati mere zaštite koje se, naravno, tiču značaja jedinstvenog tržišta i finansijskih usluga", rekao je Kameron.


Francuska i Nemačka su u ponedeljak saopštile da žele postizanje novog sporazuma EU do marta iduće godine sa strožim budžetskim propisima radi savladavanja dužničke krize u zoni evra, podsetila je agencija AFP.


Predsednik Francuske Nikola Sarkozi je rekao da bi taj novi sporazum obuhvatao ili svih 27 članica EU, ili 17 članica zone evra, uz mogućnost da ga preostale članice EU potpišu na dobrovoljnoj osnovi.


Kameron je ukazao da, ukoliko članice evrozone "izaberu da postignu poseban sporazum , to svakako neće biti sporazum koji bi Britanija potpisala".


"Naravno, ukoliko one, međutim, žele da koriste evropske institucije, tada ćemo mi insistirati na merama zaštite koje su potrebne Britaniji", rekao je Kameron.


Pariz želi ratifikaciju izmena sporazuma EU do kraja 2012.

Francuska bi trebalo da ratifikuje izmenu sporazuma Evropske unije do kraja 2012. sa ciljem jačanja nadgledanja nacionalnih budžeta i pooštravanja sankcija za prekršioce propisa, izjavio je danas premijer Francuske Fransoa Fijon.

 

Francuska i Nemačka su poslale pismo predsedniku Evropskog saveta Hermanu Van Rompeju u kojem predlažu da na ovonedeljnom samitu lidera Evropske unije bude pokrenuta procedura za izmenu osnovnog sporazuma EU kojom bi bili pooštreni budžetski propisi sa ciljem suzbijanja dužničke krize u evrozoni.

 

"Naš cilj je da postignemo sporazum u martu 2012. koji bi bio ratifikovan do kraja 2012", rekao je Fijon u govoru u francuskom parlamentu.


Izmenom osnivačkog sporazuma EU bile bi uvedene automatske sankcije protiv svake članice koja ne poštuje limit EU za budžetski deficit koji iznosi tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), prenela je agencija Rojters.


Takođe je predloženo da harmonizovano "zlatno pravilo", koje od vlada članica zahteva da uravnoteže budžete u jednom određenom vremenskom roku, uđe u ustave svih 17 članica evrozone.


Evropski sud pravde bi utvrđivao da li je svako "zlatno pravilo" u skladu sa sporazumom EU, ali on ne bi imao ovlašćenje da menja ili ukida pojedinačne nacionalne budžete.


Fijon je upozorio da bi raspad bloka zajedničke valute koštao njegove najslabije članice do polovine godišnjeg BDP.

 

"Cena propasti evrozone bila bi prevelika", rekao je on. "Neki je procenjuju na 25 odsto BDP za najjače ekonomije i na oko 50 odsto BDP za slabije ekonomije. Evropski kontinent bi bio razoren", predočio je Fijon.

Izvor: Blic

Portugal prikupio milijardu evra prodajom obveznica


Lisabon - Portugal je danas na aukciji prodalo obveznice u vrednosti od jedne milijarde evra uz nešto nižu kamatnu stopu u odnosu na poslednju takvu aukciju, što ukazuje na to da je na tržištu prisutna nada da bi na predstojećem samitu Evropske unije moglo da bude dogovoreno rešenje za dužničku krizu na starom kontinentu.

Državna portugalska finansijska agencija je saopštila da je prodavala obveznice sa rokom dospeća od tri meseca, uz kamatnu stopu od 4,873 odsto, što je niže od stope od 4,895 sa slične aukcije održane pre tri nedelje, prenela je agencija AP.


U saopštenju se navodi da je na današnjoj aukciji tražnja obveznica bila dvostruko veća od ponude.
 

Portugal je jedna od finansijski najslabijih članica evrozone i maja ove godine je dobio pomoć od Evropske unije u iznosu od 78 milijardi evra. Investitori se nadaju da će lideri EU na samitu u petak postići dogovor koji će omogućiti okončanje dužničke krize u regionu.

Izvor: Blic

Kameron traži garancije za britanske investicije

LONDON - Britanski premijer Dejvid Kameron upozorio je da neće potpisati nijedan Ustav EU koji ne bude čuvao britanske interese, piše “Dejli telegraf”.

U nameri da ublaži svoje evroskeptične kritičare, Kameron je rekao da će na samitu EU ove sedmice tražiti garancije za britanske interese, kao što je osiguranje da tržište EU neće biti poremećeno bližom saradnjom između zemalja evrozone.
 

“Neću potpisati nijedan sporazum koji neće čuvati naše interese u vezi sa jedinstvenim tržištem i finansijskim uslugama”, rekao je on.
 

Zvaničnici britanske vlade kažu da su interesi Londona fokusirani da to da se osigura da evrozona reši problem dužničke krize i da sada nije vreme da se traže veće koncesije od Evrope.
 

Prema britanskom Zakonu o EU, koaliciona vlada mora da raspiše referendum o bilo kojim promenama u vezi sa EU koje podrazumevaju prebacivanje važnih ovlaštenja sa Londona na Brisel.
 

Vlada je saopštila da evropski lideri koji pokušavaju da reše krizu evra ne predlažu prebacivanje ovlaštenja Briselu, tako da nema potrebe za referendumom.
 

Premijer nema mnogo prostora za manevrisanje i može samo da se nada da će njegov zahtev za garancije naterati evropske lidere na samitu EU da mu ponude obećanje da će dobiti bar neke ustupke o kojima bi kasnije moglo da se pregovara.
 

Kameron je izložen pritisku konzervativaca da iskoristi samit i vrati određena ovlaštenja Britaniji i bar dobije neka uvjeravanja da buduće regulative EU neće predstavljati pretnju interesima londonskog Sitija ili propisima slobodnog tržišta.
 

Nemačka i Francuska su razradile planove za centralizovaniju kontrolu odluka članica evrozone u vezi sa porezima i potrošnjom, o kojima će se razgovarati na samitu EU ove sedmice.
 

Van Rompeju upućen francusko-nemački predlog

Francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel uputili su danas predsedniku Evropskog saveta Herman Van Rompeju pismo u kome se iznose detalji francusko-nemačkog predloga za reformu upravljanja evropskim
ekonomskim sektorom, saopštilo je francusko predsedništvo.

 

Kompromis do koga su došli Merkel i Sarkozi u ponedeljak uključuje reformu evropskih ugovora i treba da bude predložen sutra na samitu evropske dvadesetsedmorice u Briselu, kao predlog za izlazak iz krize u evrozoni.

 

"Treba da značajno konsolidujemo osnove Evropske ekonomske unije", navodi se u pismu Van Rompeju koji će na sutrašnjem samitu i sam dati svoj predlog za reforme.

Izvor: Blic