Sarkozi: "Nikada nije bio toliko veliki rizik da Evropa eksplodira"


Lideri Francuske i Nemačke, Nikola Sarkozi i Angela Merkel, tražili su danas od evropskih lidera desnog centra podršku za svoj predlog za spas evra od dužničke krize.

Kancelarka Angela Merkel i predsednik Nikola Sarkozi sastali su se u Marseju sa šefovima država i vlada koji su članovi Evropske narodne partije u Marseju pre odlaska na dvodnevni samit u Brisel gde će se odlučivati o sudbini evra i evrozone.

 

Sarkozi je upozorio da Evropljani imaju samo nekoliko sedmica da donesu neophodne odluke za izlazak iz krize, dok je Angela Merkel izrazila uverenje da će na samitu u Briselu biti pronadjena "dobra rešenja" za izlazak iz krize.

 

Merkel i Sarkozi su tražili podršku za plan da se članicama evrozone uvede znatno strožija kontrola budžeta i automatske sankcije za kršenje budžetskih pravila.

 

- Evropa nikada nije bila toliko neophodna, nikada nije bila toliko u opasnosti. Nikada toliko zemalja nije želelo da se priključi Evropi, nikada nije bio toliko veliki rizik da Evropa eksplodira - rekao je Sarkozi.

 

Sarkozi je ocenio da će na samitu EU biti postignut sporazum o reformama, dodajući da Evropa neće imati drugu šansu.

 

Prema planu Sarkozija i Merkelove propisi o strožijoj kontroli budžeta biće pridodati postojećem sporazumu o EU ili, ako to ne bude moguće, biće stvoren novi sporazumaza 17 država evrozone kojima bi se mogle pridružiti i druge članice Evropske unije.

 

- Treba odmah doneti odluku. Što duže čekamo sa donošenjem odluke, ona će biti skuplja, a manje efikasna ... ako u petak ne budemo imali dogovor, nećemo imati drugu šansu - upozorio je Sarkozi.

 

Kancelarka Merkel je izrazila uverenje da će biti nadjena dobra rešenja na samitu.

- Naći ćemo dobra rešenja. Uverena sam da ćemo naći rešenje za sva pitanja - rekla je ona, ali i priznala da će rasprava biti teška.

 

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo rekao je da veruje da je moguće postići sporazum.

 

- Pozivam, snažno pozivam, sve šefove država i vlada da pokažu posvećnost našoj zajedničkoj valuti. Mislim da je to važno, a liderstvo je učiniti mogućim ono što je važno - rekao je Barozo.

Izvor: Blic

И никада ниједан проблем није решен ако онај ко га има не призна да постоји. Извући ће се Европа а "оно што те не убије..."

A mi , 'oćemo li stiću u Jevropu. Možda, autobusom, "Ko to tamo peva".

Хоћемо ако се не бавимо њиховим већ својим проблемима, пре свега економским. Да имамо јаку економију не би нас условљавали ни Косовом ни Младићем. Овако, не нудимо Европи ништа осим нових економских проблема, па кад је већ тако, не морамо да им накачимо још и 2 милиона Албанаца и нерешене односе са њима. Много су веће шансе да уђемо без Албанаца него са њима. Србија са Косовом би била велики проблем и Србији и ЕУ јер ни они не желе Албанце у своје окриље. Видећете колико ће тек њих цимати и условљавати. Ово што нама раде није ништа.

Banke EU moraju da obezbede još 114,7 milijardi evra


Banke u Evropskoj uniji moraće da prikupe dodatnih 114,7 milijardi evra u svežem novcu kao deo antikriznih mera koje je danas propisala Evropska bankarska vlast (EBA), regulaciona agencija EU čije je sedište u Londonu.

Prema tim merama, nemačke banke moraće da prikupe dodatne 13,1 milijardu evra, italijanske 15,4 milijarde, a španske 26,2 milijardi evra.

 

Najviše dodatnog novca moraće da obezbedi španska Banko Santander SA i italijanska Unikredit SpA.


Vođe EU traže da regionalne banke osnaže svoj kapital kako bi poduprele otpisivanje dugova po grčkim obveznicama.


EBA je pre dva meseca procenila da će biti potrebno dodatnih 106 milijardi evra, ali je to danas korigovano, prenosi agencija Blumberg.

Izvor: Blic

Merkel: Evro će povratiti kredibilitet


BRISEL - Odluke koje su donete na današnjem samitu lidera Evropske unije imaće za rezultat povećani kredibilitet evrozone, rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel.

"Uvek sam govorila da je potrebno da 17 država evrozone povrate kredibilitet. Mislim da to može da se desi i desiće se sa današnjim odlukama", rekla je Merkelova posle samita, prenela je agencija AFP.


Posle maratonskih razgovora koji su završeni rano jutros, postignut je "veoma, veoma važan rezultat, zato što smo izvukli pouke iz naših grešaka i iz prošlosti", rekla je nemačka kancelarka.
 

Direktor Evropske centralne banke Mario Dragi, takođe, je pozdravio rezultat samita kao "veoma dobar ishod" za evro.
 

Lideri Evropske unije na samitu u Briselu, koji se danas nastavlja, sklopili su novi fiskalni sporazum, koji će omogućiti strožu budžetsku disciplinu, ali nisu uspeli da se dogovore o menjanju sporazuma Unije na šta je pristalo samo 17 zemalja.

 

Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej izjavio je jutros da će dogovor o novim fiskalnim pravilima uključivati 17 država evrozone, plus šest drugih zemalja Evropske unije, ali ne svih 27 država članica.
 

Van Rompej je kazao da će države, prema ovom sporazumu, obezbediti 200 milijardi evra dodatnih sredstava za Međunarodni monetarni fond.


Francuski predsednik Nikola Sarkozi je naveo da bi želeo da u novi sporazum budu uključene sve države članice EU, ali da to nije moguće zbog pozicije Britanije.
On je naglasio da bi novi sporazum trebalo da bude spreman do marta, prenela je agencija AP.


Sarkozi je rekao da je Britanija predložila da bude izuzeta od određenih finansisijskih popisa. "Mi to nismo mogli da prihvatimo" zato što nedostatak regulative izaziva sadašnje probleme", kazao je on.


Lideri Evropska unije saglasili su se, na sastanku koji je trajao 10 sati, o novim fiskalnim pravilima koja su usmerena na strožiju budžetsku disciplinu, javio je Rojters iz Brisela.

Izvor: Blic

četvrtak 8.12.2011 | 20:53
Sarkozi: Evropa pred eksplozijom
Izvor: Beta, Tanjug

Marsej -- Predsednik Francuske Nikola Sarkozi kaže da je pred Evropom rizik bez presedana zbog dužničke krize.

On navodi da je ključni samit Evropske unije poslednja prilika za rešavanje problema.

"Evropa se nikad nije nalazila pred većim rizikom od eksplozije", istakao je Sarkozi i dodao da neće biti "druge šanse" ako se na samitu ne postigne dogovor, kao i da Evropljani imaju samo "nekoliko nedelja" da spasu evrozonu.

"Treba odmah doneti odluku. Što duže čekamo sa donošenjem odluke, ona će biti skuplja, a manje efikasna ... ako u petak ne budemo imali dogovor, nećemo imati drugu šansu", upozorio je Sarkozi.

Barozo: Moramo da spasimo evro

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo zatražio je da lideri njenih članica "učine sve što je u njihovoj moći da spasu evro". "Čitav svet nas gleda, moramo da uradimo sve što je moguće da spasemo evro", rekao je Barozo i dodao da je "od izuzetne važnosti da čitava Unija zajedno pokaže da evro ne može da propadne". Prvi čovek Komisije je istakao da je u korenu dužničke krize nedostatak poverenja i kredibiliteta i da je zato potrebna veća saradnja i oštrija budžetska disciplina.

Sarkozi je upozorio da Evropljani imaju samo nekoliko sedmica da donesu neophodne odluke za izlazak iz krize, dok je nemačka kancelarka Angela Merkel izrazila uverenje da će na samitu u Briselu biti pronađena "dobra rešenja" za izlazak iz krize.

Merkel i Sarkozi su tražili podršku za plan da se članicama evrozone uvede znatno strožija kontrola budžeta i automatske sankcije za kršenje budžetskih pravila.

"Evropa nikada nije bila toliko neophodna, nikada nije bila toliko u opasnosti. Nikada toliko zemalja nije želelo da se priključi Evropi, nikada nije bio toliko veliki rizik da Evropa eksplodira", rekao je Sarkozi. Sarkozi je ocenio da će na samitu EU biti postignut sporazum o reformama, dodajući da Evropa neće imati drugu šansu.

Prema planu Sarkozija i Merkelove propisi o strožijoj kontroli budžeta biće pridodati postojećem sporazumu o EU ili, ako to ne bude moguće, biće stvoren novi sporazuma za 17 država evrozone kojima bi se mogle pridružiti i druge članice Evropske unije.

Kancelarka Merkel je izrazila uverenje da će biti nađena dobra rešenja na samitu. "Naći ćemo dobra rešenja. Uverena sam da ćemo naći rešenje za sva pitanja", rekla je ona, ali i priznala da će rasprava biti teška.

Lideri Evropske unije (EU) počeli su samit za rešavanje dužničke krize u zoni evra u nadi da će na njemu uspeti da nađu ubedljiv odgovor na nedaće koje prete da razbiju tu monetarnu uniju.

Liderima će usled sve većih razmimoilaženja izmedju članica evrozone i onih koje to nisu, kao što su Velika Britanija i Poljska, biti teško da uvere investitore da će stajati iza "slabih karika", kao što su Italija i Španija.

Pritisak je povećan pošto je međunarodna agencija za određivanje kreditnih rejtinga "Standard i Purs" u sredu stavila vrhunski rejting EU "AAA" na preispitivanje, uz mogućnost sniženja, samo nekoliko dana pošto je isto upozorenje dala za gotovo sve članice evrozone.

блеее92

četvrtak 8.12.2011 | 23:16
Poslednja šansa da se spasi evro
Izvor: Tanjug

Brisel -- Lideri Evropska unije saglasili su se kasno večeras o novim fiskalnim pravilima koja su usmerena na strožiju budžetsku disciplinu, javio je Rojters.

Britanska agencija navodi, pozivajući se na neimenovanog diplomatu Unije, da pogledi u tu obavezu treba da budu usmereni kao u svetinju.

Rojters prenosi da su se lideri 27 zemalja-članica EU na sastanku dogovorili o automatskim sankcijama za one koji naruše odredbe o deficitu u zoni evra - izuzev ako se tri četvrtine država izjasni protiv toga.

Potvrđeno je i novo fiskalno pravilo o uravnoteženim budžetima koje će biti uneto u nacionalne ustave.

Agencija Frans pres izvestila je, pozivajući se takođe na anonimnog diplomatu, da je EU postigla dogovor u načelu o oštrijim fiskalnim pravilima kako bi se izborila s dužničkom krizom "evrozone", ali da još treba utvrditi detalje i pravnu formu u kojoj bi dogovor bio pretočen.

Lideri su se složili o tekstu kojim se uvode ti principi, uključujući ključni zahtev Nemačke da fiskalna disciplina treba da bude utvrđena u nacionalnim zakonodavstvima zemalja zone evra.

Francuska agencija je navela da je samit, koji mnogi vide kao poslednju šansu da se spasi evro, počeo u četvrtak uveče usred podela da li treba ili ne menjati sporazume Unije i strahova o podeli na "Evropu u dve brzine".

Ranije je Rojters preneo da je u nacrtu zaključaka samita šefova država ili vlada članica Unije istaknuta potpuna rešenost da se zajedno prevaziđu sadašnje teškoće i predviđeno da se lideri EU saglase o "novoj fiskalnoj disciplini" i čvrstoj saradnji u oblastima od zajedničkog interesa.

"Evropski savet je rešen da sačuva integritet EU i povezanost zone evra i EU kao celine", naglašava se u nacrtu zaključaka u koji je britanska agencija imala uvid.

Asošijeted pres je izvestio da se lideri EU još "prepucavaju" oko teksta, a da konačne zaključke ne treba očekivati pre petka. Američka agencija navela je da bi, takođe prema nacrtu zaključaka, zemlje "evrozone" trebalo da se dogovore o granici da godišnji strukturni deficit ne prelazi 0,5 odsto bruto društvenog proizvoda.

Pored žešćih pravila za deficit budžeta, predviđeno je i da počne da funkcioniše stalni interventni stabilizacioni fond (Mehanizam evropske stabilnosti) od jula 2012. godine, u kome bi bilo 500 milijardi evra.

Mehanizam bi imao mogućnost da direktno dokapitalizuje bankarske institucije i imao bi karakteristike kreditne institucije. Postojeći fond (EFSF) trebalo bi da nastavi da funkcioniše do sredine 2013. godine, navodi britanska novinska agencija.

Izveštavajući o početku samita Itar-Tas s navodi da lideri 27 zemalja EU treba da usaglase francusko-nemački plan u kom se govori o formiranju "čvrstog saveza stabilnosti i rasta", što u praksi označava mnogo bližu integraciju zemalja i harmonizaciju njihovih poreskih, budžetskih i socijalnih politika i jaču kontrolu formiranja nacionalnih budžeta koju obavljaju institucija Unije.

Ruska agencija prenela je i izjavu direktorke Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard, po dolasku na samit, da Fond, čije se kreditne mogućnosti procenjuju na približno 300 milijardi evra, namerava da "uzme učešće u naporima evrozone".

блеее92



petak 9.12.2011 | 08:47
Ako zaduži zemlju, vlada bez plate
Izvor: Beta

Bratislava -- Nakon Nemačke i Poljske, i Slovačka je ustavnim zakonom ograničila visinu zaduženja zemlje na 60 odsto BDPa, u skladu sa kriterijumima iz Mastrihta za evrozonu.

Čim zaduženje pređe 50 odsto BDP-a, automatski se pokreće mehanizam sankcija za vladu i lokalne samouprave, a kada dostigne 60 odsto - vlada mora da traži poverenje parlamenta.

"To je jako dobra vest. To je ispunjavanje uslova da Slovačka ostane dostojna poverenja investitora i da u budućnosti izbegne neodgovorno zaduživanje. To je takođe ispunjenje buduće obaveze o kojoj će se u 'mekšoj' varijanti razgovarati u Briselu", izjavio je slovački ministar finansija Ivan Mikloš.

Slovačka kao ni većina ostalih novih članica Evropske unije ne spada u velike dužnike, poput Grčke ili Italije, ali vladu i analitičare zabrinjava tempo zaduživanja. Tokom prošle godine slovačko zaduženje povećalo se sa 35,4 odsto BDP-a na 41 odsto.

Takozvana kočnica duga, pored određivanja maksimalne moguće granice od 60 odsto, predviđa da već pri zaduženju od 50 odsto BDP-a ministar finansija mora parlamentu da objasni zašto zaduženje raste i da predloži mere da se dalji rast duga spreči.

Nivo duga od 53 odsto BDP-a automatski znači zamrzavanje plata članovima vlade i obavezu da usvoje mere za njegovo smanjenje.

Nivo 55 odsto znači da svi budžetski izdaci moraju da se smanje za tri odsto a i u budžetu za narednu godinu da ostanu na istom nivou, izuzev izdataka vezanih za korišćenje fondova Evropske unije.

Granica postavljena na 57 odsto obavezuje vladu i parlament da usvoje budžet bez deficita a pri najvišem mogućem zaduženju od 60 odsto BDP-a vlada mora ponovo da zatraži poverenje parlamenta.

Slični zakon koji bi ustavom ograničio mogućnost neodgovornog zaduživanja priprema i Češka.

блеее92

četvrtak 8.12.2011 | 23:34
Krah evra vodi u raspad Italije?
Izvor: Politika

Rim -- Nisu u Italiji zabrinuti za sudbinu države, evra i Evropske unije. Ima onih koji priželjkuju da Italija bankrotira, da evro propadne i da se EU rasformira.


Mapa Padanije prema Ligi severa (tamno zelena površina)

Stranka Liga severa u tom pretpostavljenom haosu vidi šansu za ostvarenje sna o secesiji bogate oblasti Padanije, severnog regiona Italije kroz koje protiče reka Po.

"U toku je ekonomski rat, država Italija će ga izgubiti, a Padanija će pobediti. To je naša šansa za secesiju. Evro teško može da ostane na nogama. Sarkozi i Merkel ne mogu da objasne u izbornim godinama zašto moraju da plate dugove Grčke i Italije“, izjavio je Umberto Bosi, lider Lige severa, na prvoj sesiji parlamenta Padanije u Vičenci.

Bosi pokušava da svog 22 .sina Renca nametne za naslednika, bez obzria na to što je on tek iz trećeg puta prošao na maturskom ispitu i što je po naređenju oca izabran u regionalni savet Lombardije, gde mesečo uzima više od 10.000 evra. Da sve bude groteskno, Bosijeva žena Manuela je - Lejdi Magbet kako je zovu - Sicilijanka. Tipičan primer protiv čega se "ligaši" bore: "južnjaka koji žive lagodno o trošku severnjaka".

Po mišljenju Bosija, koji sve teže priča zbog sve vidljivijih posledica iktusa koji ga je pogodio 2004., u procesu je stvaranje dve EU, bogate i siromašne. Unije imućnih regiona i unije posrnulih država.

"Otvara se važan istorijski prozor i kao posle svakog rata neophodno je napisati nove mirovne ugovore", kaže Bosi ne sumnjajući da će Padanija - zajedno sa Švajcarskom, Bavarskom i Baden Virtembergom - biti deo nove virtuozne Evrope.

"Padanija će biti prisajedinjena svojim severnim susedima i ostaviće centralnojužnu Italiju njenoj tužnoj severnoafričkoj budućnosti", smatra Bosi.

Roberto Kalderoli, novoizabrani predsednik parlamenta Padinije, po profesiji zubar, poznat po slepoj odanosti Bosijevoj porodici, u svom inauguralnom govoru elaborirao je ideju svog idola.

"Svaki novi član stranke moraće da položi zakletvu da je glavni cilj secesija. To ne znači da ćemo da uzmemo puške. Naš cilj je plišani razvod po čehoslovačkom principu", objasnio je Kalderoli, koji je u poslednjoj deceniji osam godina bio ministar u Berluskonijevim vladama.

I dok su izjave pripadnika takozvanog magičnog kruga koji okružuje Bosija očekivane, iznenađenje predstavlja zapaljiva retorika doskorašnjeg ministra unutrašnjih poslova Roberta Maronija.

"Padanija je ostvariva ideja i uskoro će postati realnost. Moramo da se vratimo našim korenima. Dosta je priče o federalizmu, autonomnizmu. Naš cilj je slobodna Padanija", izjavio je Maroni, jedini čelnik stranke koji je preživeo Bosijeve čistke.

Liga severa se posle pada Berluskonijeve vlade u potpunosti se vratila svojim populističkim korenima.

Povratak secesionističkim korenima Lige prolazi gotovo nezapaženo. Zaokupljeni krizom i predstavljanjem paketa mrea nove vlade za spasavanje zemlje, Italijani su predstavu ligaša doživeli kao još jednu već viđenu maskaradu.

блеее92

Прсо си ти чича, видим ја.

Једино што претпостављам да може да се деси, јесте излазак Британије из ЕУ и скандинавских земаља можда, које би формирале своју унију.

Сви остали ће стати под окриље Немачке.

Mudis smanjio rejtinge vodećih francuskih banaka



Agencija za određivanje kreditnog rejtinga Mudis (Moody's) smanjila je danas rejtinge vodećih francuskih banaka zbog rasplamsavanja dužničke krize u zoni evra.

Mudis je, nakon razmatranja stanja, spustio rejtinge bankama BNP Pariba, Sosijete ženeral i Kredi agrikol.

 

Kao razlog za smanjenje rejtinga Mudis je naveo pogoršanje likvidnosti i uslova finansiranja, kao i nestabilno okruženje u kojem posluju evropske banke.

 

Mudis je bankama BNP Pariba i Kredi agrikol smanjio rejting dugoročnog duga za jedan podeok, na Aa3, dok je bonitet dugoročnog duga banke Sosijete ženeral spušten za jedan podeok, na A1.

 

U posedu evropskih banaka su milijarde evra rizičnih državnih obveznica. Investitori sve više strahuju da kreditori neće moći da pokriju gubitke od toga.

 

Kasno sinoć Evropska bankarska agencija, koja ima nadzornu ulogu, saopštila je da će evropske banke morati da prikupe 114,7 milijardi evra dodatnog kapitala kako bi dovoljno ojačale da izdrže dužničku krizu u zoni evra i povrate poverenje investitora.

 

Mudis je naveo da u postupku smanjenja rejtinga francuskim bankama nije računao na činjenicu da će se sve tri banke verovatno okoristiti od državne potpore, ako se kriza produbi.

 

Francuska agencija nadležna za nadzor saopštila je da će najveće francuske banke morati da pronadju 7,3 milijarde evra svežeg kapitala do sredine iduće godine. Prethodno je ta suma procenjivana na 8,8 milijardi evra.

 

Druga bonitetna agencija, Standard i purs, stavila je na razmatranje radi potencijalnog smanjenje rejtinge BNP Pariba, Kredi agrikola i Sosijete ženerala.

Izvor: Blic

Србија признаје Републику Паданију, САО Трст и Stato Libero di Fiume!
Кралевина Србија и Република Паданија гарантују постојање Слободне државе Фијуми!
Република Паданија изјављује да нема територијалних претензија на Србско приморје ни на било који другу Србску земљу! Уједнно признаје територијални интегритет и суверенитит Краљевине Србије на целој својој територији! Република Паданије изјављује кајање због учешћа у вишевековном геноциду над Србима који врши Ватикан!
Краљевина Србија изјављује да нема територијалних претензија на територију Републике Паданије и да може прихватити кајање њених грађана, али не може злочине заборавити! Краљевина Србија захтева од Републике Паданије да казни све злочинце који се налазе на њеној теритоји, а који су се огрешили о Србе (Серђа Маркијонеа, Силвија Берлусконија, шиптарске терористе...)
Република Паданија и Краљевина Србија признају право Арапа и црнаца да населе Италију!
Живео Габријеле Д'Анунцијо!!!
Живела Србија  од Суботице до Далматинског Косова и од Сушака до Ђевђелије!!!!!!!


П.С. Србија поздравља обнову државности: Баварске (Freistaat Bayern), Слободне народне државе Витенберг (Freier Volksstaat Württemberg) и Републике Баден (Republik Baden)! Истовремено поздравља акције тих држава да све имигранте пошаљу, одакле су дошли- у Африку!!!