Nove Knjige

"Mala princeza" i "Frejino prokletstvo"

Malo je domaćih izdavača koji tako uporno neguju objavljivanje naslova koji se mogu podvesti pod "literaturu za mlade". Jedan od takvih je i "Kairos" iz Sremskih Karlovaca koji je, posredstvom biblioteke "Duga", uspeo da koliko-toliko nadomesti nedostatak knjiga iz ovog žanra. Vladislava Kosijer, urednik u "Kairosu", podseća da su do sada objavljeni Nilov "Novi Samerhil", "Mi deca sa stanice Zo", romani Lujze Mej Alkot, Brajana Peroa...

Nedavno je objavljena "Mala princeza", američke književnice Franses Hodžson Bernet. Priča o devojčici Sari Kru prati njeno odrastanje, od momenta kada je otac iz Indije, gde je rođena, dovodi na školovanje u Englesku, pa sve do trenutka kada nekoliko godina kasnije pronalazi za sebe novi dom. Roman je napisan romantičarskim tonovima i svrstava se u red dečijih klasika po svojoj lepoti, toplini i poznavanju psihologije devojčica i sveta koji ih okružuje.

Mlađe čitaoce obradovaće i peta knjiga o Amosu Daragonu, dvanaestogodišnjem dečaku izabranom u potrazi za moći. Roman "Frejino prokletstvo" govori o boginji plodnosti koja, uvređena Odinovim ponašanjem, baca prokletstvo na Beorite, omiljeni narod svog neprijatelja. Beoriti donose odluku da sami pođu na Frejino ostrvo i pokušaju da urazume veliku boginju. Amos Daragon tako prihvata još jednu avanturu.


Izvor: Glas Javnosti \ Z. Prijović

Kultno delo Stanislava Vinavera "Zanosi i prkosi Laze Kostića" u izdanju Derete

Prećutana knjiga

Nemiran duh i bundžija, Vinaver je polemičkim majstorstvom i preciznim kritikama kulturnog mediokritetstva i mitomanstva s lakoćom uspevao da matira protivnike "starog kova". Pisao je o Skerliću i Bojiću, Bori Stankoviću, Njegošu...
Pola veka od smrti (1. avgust) jednog od najznačajnijih predstavnika našeg modernizma Stanislava Vinavera prošlo je skoro nezapaženo u našoj kulturnoj javnosti. To što ni danas nema njegovih sabranih dela možda je pravi pokazatelj stanja u kome se nalazi naša kultura i naše izdavaštvo. U ediciji "Posebna izdanja" Grafički atelje Dereta je ovih dana objavio knjigu Stanislava Vinavera "Zanosi i prkosi Laze Kostića", njegovo životno delo, objavljeno posthumno 1963. godine.

Po rečima Petra V. Arbutine, urednika u "Dereti", reč je o knjizi koja je prećutkivana poslednjih pedeset godina. - Na skoro šesto strana briljantnog eseja o velikom srpskom pesniku Lazi Kostiću, Stanislav Vinaver je uspeo da oslika kompletno duhovno i umetničko nasleđe srpske književnosti, kulture, mitologije i državnosti.

 
  Lenka Dunđerski i Laza Kostić


Vinaver u svom tekstu "Kako se rodila pesma Santa Maria della salute" uzima prepisku između velikog naučnika i velikog romantičarskog pesnika, zato što joj je u središtu Lenka Dunđerski. Vinaver je pisao:
- Prepiska između Laze i Tesle daje uvid u srž oba ova zanesena duha, od kojih je jedan hteo da veruje samo u romantiku, a drugi samo u drevne prauzroke i praskozorja. Elem: Laza je zaljubljen u Lenku Dunđersku. Ali se, oronuo, ne oseća dostojan nje. Traži joj dostojnog muža. Nalazi: Laza je napunio romantičnu Lenkinu glavu Teslinim likom. Ona je, dosledno, volela njega, Lazu: on se, Laza, uplašio i geteovski pobegao od nje, u Krušedol. Lenka veruje Lazi. Kad nije Laza - nek je Lazin Tesla.
   
 
 
 
Osoben i originalan pogled jednog od najvećih posvećenika srpske i evropske kulture dvadesetog veka sadrži u sebi, u isto vreme, umetničku radoznalost, enciklopedijsko znanje i etičnost autentičnog duha, kaže Arbutina.

Stanislav Vinaver (1891-1955), erudita evropskog kalibra, matematičar, filozof, pesnik, esejist, prevodilac, majstor parodije i humora, poliglota, novinar, diplomata. Nemiran duh i bundžija, Vinaver je polemičkim majstorstvom i preciznim kritikama kulturnog mediokritetstva i mitomanstva sa lakoćom uspevao da matira protivnike "starog kova", ali s druge strane, i vrlo ozbiljno obavljao sve državne poslove koji su mu bili poveravani.

Bez imalo preterivanja, bio je jedinstven primer sinkretizma kulturnog avangardiste i političkog konzervativca. Pisao je o najraznovrsnijim temama: o Skerliću i Bojiću, Bori Stankoviću, Njegošu, Nušiću, Nastasijeviću, Rastku Petroviću, o Lazi Kostiću, koji je bio njegova velika književna opsesija, i o mnogim drugim našim piscima, zatim o stranim piscima Vijonu, Rableu, Šekspiru, Rembou, Bergsonu, Prustu, Valeriju, te o mnogim drugim temama, o muzici, našim vitezovima, o problemima našeg stiha, posebno deseterca, o jezičkim mogućnostima, o govornoj melodiji našeg jezika, o pitanjima moderne poezije, o Ajnštajnu itd.



Izvor: Glas Javnosti \ Zvonko Prijović

Ljubica Arsić za Glas javnosti povodom nove knjige "Maco, da l' me voliš"

Svet je klinički mrtav, ljubav će ga probuditi

Ljubica Arsić napisala je knjigu u kojoj je za naslove 200 poglavlja uzela one tako poznate, "postljubavne" fraze, a onda ih tumačila mini-pričama o ljubavnom, bračnom, intimnom životu, erotici, pornografiji, (ne) vernosti. Nema srpske Erike Jong, jer se nije pojavio srpski Henri Miler

Pravićeš me ti od blata", "kad sam te uzimao gde mi je bila pamet", "šta si mi, pa, pružio u životu", "ne, nisam normalan, da jesam ne bih bio s tobom", "tebi je samo do one stvari", "gde je ona žena u koju sam nekad bio zaljubljen", "najbolje da si se oženio sa svojom mamom", dobacuju se On i Ona ovim rečenicama, gađaju se kao kamenjem dok i sami na kraju ne okamene, ne otupe, ne postanu stranci čije se misli i tela, iako blizu, neprestano mimoilaze.

Ljubica Arsić napisala je knjigu "Maco, da l' me voliš", u kojoj je za naslove 200 poglavlja uzela ove, tako poznate, "postljubavne" fraze, a onda ih tumačila mini-pričama o ljubavnom, bračnom, intimnom životu, erotici, pornografiji, (ne) vernosti. I sve to uz puno duhovitosti, ironije.

Zašto su emocije sklone otupljivanju, nestajanju, zgrušnjavanju?- Zato što je lakše upotrebiti nešto već upotrebljeno, na taj način dajete sebi mogućnost da budete glupi. Tako imamo samo prvu asocijaciju i odmaramo se od sopstvene pameti. Napor je biti stalno u ljubavi. To je trud da budete sveži, apsolutno u sopstvenoj emociji, da se stalno preispitujete. Onda sve češće pribegavate vulgarnosti, streotipu... U početku izgovarate ovakve tri, četiri rečenice, a posle se nekom život pretvori u njih.

- Htela sam prvo da ostavim samo te rečenice, ali sam onda osetila potrebu da intervenišem, jer niko nema potrebu da izgovara samo takve rečenice. Umetnost nam pokazuje kako treba stalno biti u knjizi sopstvenog života i svoj čitalac i svoj pisac. Život nas tera da budemo praktični, on često uprošćava, vulgarizuje stvari. Čovek, kad dostigne ljubav, misli da je time sve završeno, a tada sve tek počinje. Ljubav nije situacija u kojoj treba da se opustiš, već je izazov. Većina ima i paklene zadatke u materijalnom svetu, a kada ispunjenje materijalnih zadataka prevagne, ljubav nestaje.

Zašto nema erotskog pisca u Srbiji, kvaliteta jednog Henrija Milera?- Pre Drugog svetskog rata imamo erotski senzibilitet kod Momčila Nastasijevića, Laze Kostića, Laze Lazarevića i kod Njegoša. A onda dolazi Drugi svetski rat, sa drugovima i drugaricama, u kome one nose iste uniforme, travestirane su u muškarce, verovatno više nemaju ni menstruaciju. Ne postoji klima za razvoj seksualnosti, literature erotike, zato što se nije pojavio prototip ženskosti. Bilo je iskoraka, neki generali su se ženili balerinama.

- Ipak, nije stvoren model ženstvenosti i seksualnosti koji bi mogao da izrodi erotsku književnost. U diktaturi vi imate jedan autoerotizam, taj tompus koji puši Fidel Kastro liči na podjarmljivanje muške potencije pod okriljem muškosti. To je u biti homoseksualizam. Vođa zauzdava potenciju svoje nacije i pokazuje da, držeći taj falusoidni tompus u svojim ustima, on apsolutno drži muškost u svojoj ruci. Pitali su me već jednom zašto nema pisca kao što je Erika Jong.

- Prvo mora da se pojavi muškarac pisac, a srpski Henri Miler se još nije pojavio. U literaturi muškarci krče put. Ovde su postavljeni muški stereotipi i mnoge žene se bave tim stereotipima kao svojim problemima. "Epske" teme daju "kredibilitet" književnosti. Ako opisujete svoj ženski intimni svet, abortus, lične kamerne scene, postavlja se pitanje da li to zaslužuje da bude književnost.

U knjizi se poigravate i erotikom?- Erotika je apsolutno pitanje slobode zato što erotičnost podrazumeva ličnost. Kad gledate telo na duplerici, vi gledate telo, ne zaljubljujete se u lik, u ličnost. Pornografija ne uključuje ličnost, za razliku od erotike koja kaže - to je ta žena koju sam izabrao. U porno-filmu se simulira seksualni akt. On bi mogao da bude umetnost ako bi imali doživljaj da i žena u tome uživa.

- Ali u porno-filmovima samo muškarac uživa, njegova uzbuđenost je vidljiva, dok žena simulira i upravo to je pornografski. Sve što je u nekoj vrsti ropstva je neka vrsta pornografije. To sam dotakla i u ovoj knjizi. Interesovali su me oni robovi koji se ne bune i koji razvijaju marifetluke kojima će doakati gospodarima. U toj smernosti razvijaju se metodi koji su mnogo opasniji nego izlazak na ulice. Intersovalo me je koje su to mračne vode u kojima se deluje protiv ljubavi, u kojima se manipulacijom dolazi do nekakvih rešenja života u dvoje, jer odsustvo ljubavi podrazumeva manipulaciju. Ako neko živi kao žrtva u vezi, kakvih priča ima u knjizi, onda sigurno tom žrtvom naplaćuje neki račun. Nema ugroženog, svako profitira.

Šta mislite o novom konzervativizmu devedesetih, koji je došao posle ratova, i da li se sada ipak nešto menja?- Nacije koje dobiju rat mogu da afirmišu muškost, a mi smo imali rat u koji su muškarci ulazili etički nemotivisani. Ovde se ljudi pitaju šta je to bilo, ratni invalidi se kriju, menjaju svoje biografije. Mi smo poraženi i osujećeni. I zanimljivo, kao u poraženoj, nacističkoj Nemačkoj, jedini koji je mogao na pravi način da progovori u umetnosti bio je Fasbinder, homoseksualac. Ipak, mislim da se trenutno na čitavoj planeti prestrukturiraju muško-ženski odnosi.

- Ovako zamišljen patrijarhat je u krizi, uloge se menjaju. Mišel Ulbek ili Pedro Almodovar su umetnici koji pokušavaju da pokažu šta se promenilo u arhetipovima muškost-ženskost i na koji način možemo da se izborimo sa mitovima o muškoj snazi, o ubojitom i agresivnom nagonu. Almodovar je u filmu "Pričaj sa njom" prikazao čovečanstvo koje je klinički mrtvo i koje samo ljubav može da probudi.

Engleski sociolog Entoni Gidens tvrdi da su novu osećajnost zapravo uneli homoseksualci...- Homoseksualci gledaju onu suštinsku ženskost, te pokrete njihove vi više ne možete da prepoznate ni kod jedne žene. Oni više kopiraju neku ideju ženskosti. Oni opominju čovečanstvo - vidite šta se sa nama dogodilo, sa muškim principom. Oni su naša opomena.


Izvor: Glas Javnosti \ Tatjana Čanak

Predstavljena knjiga "Kako je Tito razbijao tikve" Aleksandra Novakovića

Kazališne tikvice

Nisam želeo da sudim i kažem da je ovaj ili onaj konkretno kriv za zabranu predstave. Sve na šta sam mogao da se oslonim je živa reč

Mlađa generacija, koja se ne seća Tita, povremeno može čuti neke arhivske snimke njegovih govora. Pomalo nerazumljiv, konfuzan u svakom slučaju, neretko pominjući socijalizam, pionire, udarnike... govorio je, bar mladi danas tako misle, gotovo ni o čemu. Jedan takav govor, mada o kulturi, kažu, nije mnogo pričao, doveo je do zabrane predstave "Kad su cvetale tikve" u JDP-u.

Aleksandar Novaković objavio je knjigu o zabranjenoj predstavi, spornim delovima drame i pozorišnoj cenzuri tog vremena u knjizi "Kako je Tito razbijao tikve" ("Narodna knjiga", edicija "Slučaj"), i nedavno je predstavio u Centru za kulturu JUBIN.

Novakovićeva knjiga donosi do sada neobjavljivane dokumente iz arhiva Srbije i Beograda, povezane sa zabranom dotične predstave i izjave velikog broja učesnika "slučaja". Aleksandar Novaković razgovarao je, između ostalih, sa autorom drame "Kad su cvetale tikve" Dragoslavom Mihailovićem, glumcima Mihajlom Janketićem, Ljubom Tadićem, Ivanom Bekjarevim, Miodragom Radovanovićem i novinarom Milošem Mišovićem.
   
      

Pravda koju sam doživeo

Na promociji knjige "Kako je Tito razbijao tikve" prisutan je bio i Dragoslav Mihailović, pisac "spornih tikava".- Već sam dosta govorio o svim tim događajima. Hteo bih da se podsetim decembra 1986. godine. Došlo je do vanredne skupštine SANU. Trajala je više od osam sati. Govorilo je oko 35 ljudi. Kako su tu uglavnom ljudi u poodmaklim godinama, dvojica su doživela kolaps. Uzeo sam reč. U humorističnom tonu govorio sam kako je Memorandum ukraden iz Akademije. Rekao sam da će jednoga dana neki mlad čovek, novinar ili naučni radnik, pisati o tome kao o humornom događaju u srpskoj kulturi. Možda, rekao sam, nećemo dugo ni čekati da do toga dođe. Nije se to desilo sa pomenutim memorandumom, ali jeste sa ukidanjem predstave "Kad su cvetale tikve". To što je uradio mladi Aleksandar Novaković meni veoma laska. Gledam to kao jednu od pravdi koju neki ljudi imaju sreću da dožive, ali mnogi ne dočekaju nikada - rekao je Mihailović.
      
      
      
   

- Nisam želeo da sudim i kažem da je ovaj ili onaj konkretno kriv za zabranu predstave. Ne zato što nije pristojno ili nije na meni da sudim, već zato što za to nema čvrstih dokaza. Koliko znam, zapisnika nema. Sve na šta sam mogao da se oslonim je živa reč. Ljudi koji su u tome učestvovali najbolje mogu da kažu šta je istina, a šta nije. Neki od njih nisu više među živima, tako da to ostaje veliko pitanje. Poruka moje knjige je nada da se ljudi više neće tako ponašati i da takvi odnosi više nikada neće vladati među zaposlenima u pozorištima, bez obzira na to o kojoj je predstavi ili zabrani reč - rekao je Aleksandar Novaković na promociji knjige.

Najspornija, kako u knjizi kaže Novaković, a o tome svedoče i učesnici predstave i pisac Dragoslav Mihailović, bila je rečenica koju, misleći na Udbu, izgovara jedan od junaka: "Gori su od Nemaca". Ona nije postojala u Mihailovićevom romanu. Ubacio ju je u dramu Vojislav Brajović, tada dvadesetogodišnji glumac, koji je u predstavi igrao udbaša koji hapsi oca glavnog junaka.

- Strašno teško sam doživljavao rad na toj predstavi. Reditelj Bora Draškić nije znao šta mi je. Nisam hteo da se pokrenem, izbegavao sam probe. Ulogu sam doživljavao kao da hapsim svog oca (njegov otac Vukota Brajović uhapšen je u 27. godini i "prevaspitavan" u zatvoru Stara Gradiška). Nisam mogao da napravim otklon. Da uradim to baš zato da svi vide kako se i koga hapsilo. Mislio sam, ako odemo da gostujemo u Valjevo, moraću da zamolim nekoga da me zameni. Bila je to, verujte mi, mučna predstava. Ljudi su plakali. Žao mi je što ovde sada nije Miša Janketić koji je igrao sa mnom. Da kaže kakav je to stres. Tako nešto oduzeti nekome. Meni je, u to vreme, skidanje predstave sa repertoara bilo olakšanje - više nisam morao da hapsim rođenog oca na sceni - podsetio se Vojislav Brajović na promociji knjige.


Izvor: Glas Javnosti \ Biljana Bošnjak

Predstavljen prvi broj Beogradskog književnog časopisa

Priča o odsustvu pobune

BEOGRAD - Materijal spremljen za objavljivanje trećeg broja časopisa Književnost, koji je izlazio pri "Prosveti", objavljen je u prvom broju Beogradskog književnog časopisa. Naime, redakcija na čelu sa Milovanom Marčetićem pripremila je prva dva broja nove edicije Književnosti u dogovoru sa prethodnim direktorom Dejanom Mihajlovićem, ali je dolaskom Miodraga Đukića na čelo ove izdavačke kuće onemogućena da dalje uređuju časopis Književnost.

Tužna nemoć rezultirala je osnivanjem književnog društva Hiperboreja i izdavanjem novog časopisa. I još tužnije - stalna borba oko osnovnih pitanja preživljavanja definitivno odvlači pažnju od kvaliteta samih tekstova, te i ovaj časopis deluje (tematski) kao vremeplov. I nigde ni jedne jedine reči da je redakcija izbačena iz svojih prostorija, da im je oduzeto pravo na rad. Sve je opet ostala čista književnost. Zaista neverovatno.

A sadržaj, ako nekog još zanima, čine poezija Ane Ristović, Danice Pavlović, Danice Vukićević, priče Jovice Aćina, Srđana Papića i Radovana Belog Markovića, Muzila, Pesoe Moline i nekoliko pesama Harolda Pintera, zanimljivi kolaž sa beogradskim temama (bez potpisa urednika), i jedini značajniji segment časopisa - književne kritike, sveže, duhovite i pametne, a potpisuju ih Ivan Radosavljević, Srđan Vučinić, Vladislava Gordić Petković, Tihomir Brajović. Još jedna tužna priča o odsustvu pobune, otpora, možda čak i elementarnog dostojanstva.


Izvor: Glas Javnosti \ T. Č.

U pripremi monografija o vajaru Ristu Stijoviću

NOVI SAD - Spomen-zbirka Pavla Beljanskog u Novom Sadu, u saradnji s Bibliotekom grada Beograda, priprema za objavljivanje obiman rad Katarine Ambrozić o našem velikom vajaru i slikaru Ristu Stijoviću, izjavila je za Tanjug direktorka Spomen-zbirke dr Jasna Jovanov. Ona je istakla da će taj vrlo obiman rad, priveden kraju pre dvadesetak godina, posthumno biti objavljen dogodine u obliku monografije "Risto Stijović (1894-1974)", koja bi trebalo da se pojavi najkasnije do sledećeg beogradskog sajma knjiga.

Delom čuvenog umetnika Ambrozićeva se bavila od 1951. godine do svoje smrti 2003. godine i prilično dugo je odgađala objavljivanje ovog teksta, rekla je Jasna Jovanov i podsetila da je, takođe posthumno, objavljen izbor njenih kritika, kao i jedna drama. Stijović je autor mnogobrojnih skulptura, među kojima su "Karijatida", "Torzo", "Indijska igračica", kao i spomenika streljanima 1909. godine u Podgorici, reljefa za Mauzolej lovćenskom odredu na Cetinju i drugih vajarskih dela.

Izvor: Glas Javnosti

Drugo izdanje Albaharijevog romana

Novi roman Davida Albaharija "Pijavice" ovih dana dobio je svoje drugo izdanje, nepuna dva meseca posle prvog izdanja. "Stubovi kulture", čiji je Albahari ekskluzivni autor, prvo izdanje romana "Pijavice" objavili su prvog dana ovogodišnjeg Sajma knjiga u Beogradu. Roman je odmah izazvao pažnju čitalaca i književne kritike, a promocije ovog romana koje su održane početkom novembra, kada je Albahari, trenutno najprevođeniji srpski pisac, u okviru promotivne turneje obišao deset gradova u Srbiji, bile su odlično posećene.

"Stubovi kulture" već pregovaraju o nemačkom izdanju romana "Pijavice". U "Pijavicama" se kazuje uzbudljiva priča o događaju s kraja 90-ih koji je promenio sudbinu glavnog junaka. U isti mah "Pijavice" su i mala povest jevrejske zajednice u Zemunu i Srbiji. Upredajući priče od različitih niti, ali uvek stilski i jezički besprekornih, David Albahari je napisao svoj najobimniji roman u kome se pripoveda sa velikom snagom, ali i sa usredsređenošću na svaki pojedinačni detalj.


Izvor: Glas Javnosti \ G. J.

Englesko izdanje knjige
Marija Brudara "Nada, obmana, slom"

BEOGRAD - U izdanju "Nove srpske političke misli" upravo je objavljeno englesko izdanje političke studije Marija Brudara "Nada, obmana, slom" o političkim životu Srba na Kosovu i Metohiji od 1989 do 1999. Glavni urednik "Nove srpske političke misli" Đorđe Vukadinoivć ocenio je u izjavi Tanjugu da je autor, kao posmatrač, novinar i učesnik zbivanja na Kosmetu, na objektivan način zabeležio sve što se događalo Srbima od Gazimestana do NATO bombardovanja.

"Brudar je iz prve ruke posmatrao političku vrevu u kojoj su propuštene šanse, vođene svađe, manipulisalo se Srbima", rekao je Vukadinović i dodao da je to su ti događaji sagledani visoko profesionalno i pošteno i da se ne radi o propagandi.

Studija ima kratak istorijski uvod koji čitaocu nudi genezu događaja iz poslednje decenije 20. veka. Vukadinović je naglasio da Srbi nisu prikazani kao nevine žrtve i da nijedna strana u sukobu - ni srpska, ni albanska - nije ni idealizovana ni demonizovana, već svako nosi deo krivice i patnje.

Vukadinović je rekao da očekuje da će se Koordinacioni centar za Kosmet angažovati prilikom distribucije, kao i da će se u taj posao uključiti i Kosovska kuća u Beogradu, jer "trebalo bi da se stranim čitaocima sistematski nudi objektivna i pouzdana informacija o događajima na Kosmetu pošto sada stiču potpuno pogrešan utisak o srpskom prisustvu u toj pokrajini".

Izvor: Glas Javnosti

Prezentacija etnografske monografije "Srbija, zemlja, narod, život, običaji”

 Prezentacija multimedijalne etnografske monografije "Srbija, zemlja, narod, život, običaji”, autora akademika Petra Vlahovića, utemeljena na bogatoj etnološkoj literaturi i terenskim istraživanjima, biće predstavljena 17. januara u Etnografskom muzeju u Beogradu.

Reč je o celovitoj monografiji o Srbiji i etnološkim odlikama srpskog naroda s kraja XX veka.

Sadržaj je podeljen na poglavlja u kojima su obrađeni poreklo stanovništva, etnički procesi, tradicionalna privreda, saobraćaj, narodna arhitektura, verovanja i običaji.

Na promociji će govoriti savetnik na projektu i predsednik Udruženja za multimediju Srba Bukumirović, direktor Etnografskog muzeja Velibor Stojaković, muzejski savetnik Vesna Marjanović i autor knjige akademik Vlahović.

izvor: b92.net/kultura

Sandra Petrušić objavila roman "Bizarni svet skoro bivše novinarke"

Nadobudni urednici i političari

Sada je vlast najznačajnije medije potpuno stavila pod svoju kontrolu, a u onim preostalim ostavila neke ljude da duvaju kao para na pretis loncu da ne bi eksplodirao

Krajem prošle godine, u izdanju "Jefimija-presa", objavljena je knjiga "Bizarni svet skoro bivše novinarke" Sandre Petrušić, dugogodišnjeg novinara NIN-a. To je priča o novinarki uklještenoj između nadobudnih urednika i političara, između naše stvarnosti i mogućnosti da se iz nje pobegne, o teskobi koja prelazi u zabavu, priča o novinarstvu, o ljudima koji upravljaju našim životima, priča o nama, o vremenu i zemlji u kojoj živimo.

Kako je nastala knjiga "Bizarni svet.... "?
- Morala sam da povučem crtu između sebe kao novinara i sebe kao pisca, a da bih to uradila bilo je neophodno da raskrstim sa svim stvarima koje su me, poput tega od 300 tona, pritiskale u novinarstvu. Da sagledam gde sam zapravo bila, šta i zašto sam radila, i šta sad sa tim mogu da uradim. Pa, sve što sam mogla bilo je da prvo zabavim sebe sumirajući sve te bizarnosti, a onda da zabavim i druge. Jer, ako stvarnost već ne možemo da promenimo, nije loše da je (zlo) upotrebimo i smestimo u jedno vedro pakovanje uz koje ćemo se, umesto da sečemo vene - smejati.
      

Novinarski posao u Srbiji razlog da se vrišti od nemoći

Razmišljate li da napustite novinarstvo?
- U novinarstvo sam ušla u nadi da ću menjati sliku Srbije, a posle 20 godina moj radni dan izgleda ovako: dođem u redakciju, dobijem temu, telefonom zovem sagovornike. Da bi mi dali izjavu, moram da budem ljubazna, da se kezim i često ponavljam: hvala, naročito kada obavim posao. A pri tome nemam pojma da li je taj sa kojim pričam možda malo "čistio" po bratskim republikama ili je jedan od inspiratora Đinđićevog ubistva. Nismo sproveli lustraciju, likovi za koje opravdano sumnjamo da im je mesto u zatvoru, sede na važnim funkcijama, a ja moram da sarađujem sa njima. Nije to baš umor, pre je razlog da se negde popnem i doveka vrištim od nemoći.
      
   
   

Šta vas privlači a šta udaljava od novinarstva?
- Privlači me priča, a udaljavaju govornici. Privlače me čitaoci a udaljavaju urednici. Privlači me istina a udaljava njeno friziranje.

Kako ocenjujete sadašnje stanje u srpskom novinarstvu?
- Nervira me teza većine mojih kolega da vlast nikad nije manje pritiskala medije. Naravno, kada su najznačajnije medije potpuno stavili pod svoju kontrolu, a u onim preostalim ostavili neke ljude da duvaju kao para na pretis loncu da ne bi eksplodirao.

Ima li diskriminacije prema ženskom pismu?
- Nemam pojma ni šta je žensko pismo danas. Za mene je to En Rajs sa svojom "Vampirskom hronikom" jer tako zamišljam senzibilitet žene u 21. veku. Koliko znam, ona nije diskriminisana, a kod nas ni Mir Jam ne podleže diskriminaciji. Štampaju je kao letke, kao da nam se u međuvremenu nije dogodio ceo 20. vek. A ne radi se baš o klasiku koji ne podleže zubu vremena.

Šta bi po vašem mišljenju trebalo menjati? Koliko su današnji intelektualci na to spremni?
- Gledala sam "Utisak nedelje", birao se utisak godine i umalo da pobedi rasprava Čede Jovanovića sa novinarkom. Kakvi škorpioni, korumpirani poslanici, Hag i Kosovo - utisak je to što narod ne voli momka čija je politička moć u ovom trenutku skoro nepostojeća. A ko još ima volje da iznova menja svest ljudi.

Koji su vaši novinarski uzori?
- Moram da kažem da autorke "Peščanika" imaju moje najdublje poštovanje, jer im je još uvek stalo, jer cede reči od te druge Srbije koja je na umoru.

Kakvi su dalji planovi?
- Pišem novu knjigu u kojoj se novinarstvo neće pomenuti ni jednom jedinom rečju.


Izvor: Glas Javnosti \ Sena Todorović