Грешиш, никоме није лако. Мени није било. Ни први, ни други, ни трећи ни последњи пут. За сада. Родитељи, породица остају иза, ја идем напред.


Нема то никакве везе са авантуризмом, не глуми овде нико Индијану Џонса. Причам о преузимању одговорности за сопствени живот и предузимању нечега да тај живот има смисла, а не да се сведе на пуко преживљавање.


Нико не говори о стављању свега на коцку, то никоме није у интересу. Али, ако нпр. у свом граду радиш за бедну плату на послу који те не чини сретном, зар није логично да нешто предузмеш по том питању? Чему се задовољавати малим, ако можеш имати и нешто велико?

nemogu odoleti:
,,sreca je ponekad blagoslov,alije najcesce osvajanje.Carobni trenutak koji se javlja svakog dana pomaze nam da se menjamo,navodi nas da se upustimo u potragu za svojim snovima.Paticemo,prezivljavacemo teske casove,suocicemo se sa mnogim razocarenjima-ali sve je to prolazno i ne ostavlja trag.Ijednog dana,u buducnosti,moci cemo da se osvrnemo unazad s ponosom i verom.
jadan je onaj ko se plasi da se izlozi opasnostima.jer on se mozda nikada ne vara,nikad ne razocarava,niti pati poput onih koji slede svoj san.Ali kada se osvrne za sobom-a svi se mi osvrcemo za sobom-zacuce glas svog srca kako mu govori:,,sta si ucinio sa cudima koje je Bog posejao duz tvojih dana?Sta si ucinio sa sposobnostima koje ti je tvoj ucitelj poverio?Zakopao si ih duboko u neku jamu,iz straha da ih ne izgubis.Dakle,to je tvoje jedino naslede:izvesnost da si procerdao svoj zivot,,
Jadan onaj ko bude slusao takve reci.Jer ce tada poverovati u cuda ,ali uzalud.Carobni trenuci njegovog zivota su otisli u nepovrat.,,
Kada sam ovo skontala odlucila sam da diplomiram sa 40 g,da se tad i razvedem ,da odem u skolu racunara ,zavrsim skolu romologije ,zaljubim se u 45g,a na jesen upisem fakultet,da i najbitnije ukljucim se na burek forum i ovde uzivam sa svima vama posto ste sjajni

  svaka cast ... to se zaista zove promeniti svoj zivot, tj. ono sto ne zadovoljava, i posegnuti za golubom 

ma ovo probam da posaljem smajlija ,ja jos uvek ucim ,stacete ja sam veciti ucenik

"jadan je onaj ko se plasi da se izlozi opasnostima.jer
on se mozda nikada ne vara, nikad ne razocarava, niti pati poput onih koji slede svoj san."


na ovo sam, verovatno podsvesno, mislila kad sam postavila temu.
neverovatno je ponekad koliko strah može da blokira i sputa čoveka, a evo, sa par reči, otkriješ neki dublji smisao svog straha.
i otkriješ koliko bi veliki mogao biti da nemaš taj strah.

mimi22, šta da kažem, sem da ti se zaista divim. toliko hrabrosti....
ne sreće se to na svakom koraku
svaka čast, stvarno 

Vrabac u ruci ili golub na grani, za mene nikad nije bila dilema ... najbolje je prase na razhnju.

to prase si verovatno kupio na pijaci,da li mislis da sve na svetu mozes kupiti ,znas nije neki put lose ni poci u lov ,to je izazov gde moras da se bar malo potrudis.moja cerka kaze ,ne voli buket iz cvecare ,za taj buket tip je izvadio novcanik i platio,ali kada dobije ruzu iz baste to je ono pravo.tip je video ruzu,pomislio na nju,pozeleo da joj pokloni ,pojeo gomilu straha da ga neko ne primeti ,jos ako se usput nabode na tu ruzu ,i krv je spreman da da za nju.mozda je u pravu ,a ti i dalje kupuj prasice ,tako si najbezbedniji

da lov je opasno, a mislim da zene na realno tlo i ko u mogucnosti ljubavu nece ocekivati da voljen rizicira bilo sta. A kada treba i potrebano onda moramo rizicirati to je axiom zivota. I kupujemo takve ruze koje smo pola sata  trazili u cvecaru, i ko tamo radi vec dobio nervni sok, od cekanje.

A, ne, ne ... prase sam lichno jurio po oboru, zaklao, oshurio, ochistio i ispekao. Chak sam mu i bajke chitao dok je bilo malo. Sve u cilju da meso bude shto mekshe.

Само без провокација.
Fahrenheit  се шалио, ми га познајемо и знамо шта је тиме хтео рећи.
Новима саветујем да не исправљају одмах криве Дрине и не критикују људе које нису довољно упознали.